Da li se još neko javlja? Gospodin Dimitrijević, po amandmanu, imate još dva minuta.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ovaj amandman gospođe Donke Banović dobar i treba ga prihvatiti. Svoju pažnju ću usmeriti na jednu stvar koju je gospođa Banović predložila, a to je distribucija sredstava ka Ministarstvu za ljudska i manjinska prava. Pre toga da vidimo kako se aktuelna vlast odnosila prema tom problemu. Dakle, mi smo pre formiranja Vlade imali jedan predlog ministarstava, sastav Vlade. Koliko se sećam, amandmanom jednog poslanika DS, a koji je slučajno predsednik Izvršnog odbora DS, to Ministarstvo za ljudska i manjinska prava bilo je dislocirano, odnosno premešteno u Ministarstvo pravde, tako da mu se nije znala ni potpuna uloga, čini mi se ni sudbina.
Kada su poslanici opozicije postavili pitanje kakav je sastav Vlade, koliki je broj ministarstava, zašto nema tog ministarstva, gde je taj amandman, taj amandman se na jedan volšeban način izgubio negde od 8,30 ujutru, kada je predat, do 4,30 popodne. Kada se napravila poprilična gužva i kada se to pitanje otvorilo u svom političkom obliku i značaju, onda se taj amandman pojavio i onda je došlo do oštrih političkih razmimoilaženja između vlasti i opozicije.
(Predsednik: Vreme.)
Posledica takvog odnosa vladajuće koalicije prema tom ministarstvu su i sredstva koja su predviđena rebalansom budžeta. Dakle, pokazuje se još jedanput da je ovo jedna potpuno neodgovorna Vlada...
(Predsednik: Vreme. Hoćete privesti kraju?)

Na član 5, razdeo 3, amandman je podnela narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 92. Ustava Republike Srbije i članom 2. stav 1. tač. 1. i 6. Zakona o budžetskom sistemu. Izvolite.

Reč je o amandmanu koji tretira izdvojena sredstva za kabinete potpredsednika ove vlade. Generalni zaključak ću dati na kraju, ali je zanimljivo da smo usvajanjem budžeta za 2008. namenu za ovu delatnost imali kroz razdeo 3, kabinet potpredsednika Vlade i to je bio iznos od 91.739.000. Znači, odlukom o izboru Vlade, načinom kako je Vlada izabrana u ovom domu, znalo se da imamo četiri potpredsednika i znalo se koje su njihove obaveze.
Zašto je u međuvremenu, od usvajanja budžeta do rebalansa, doneta odluka da se ipak troškovi izdvoje po nosiocima troškova, odnosno da svaki potpredsednik direktno bude odgovoran za količinu sredstava koja će trošiti, za broj ljudi koje će zaposliti, to ne znam.
Pretpostavljam da ova vlada želi politiku čistih računa i da ne želi da snosi odgovornost za prekomotno ponašanje nekoga ko nije iz njene partije.
To bih mogla da razumem, ali četiri potpredsednika, od kojih je onaj koga nazivaju potpredsednikom za ekonomiju ili regionalni razvoj i sve ostalo što ima veze sa finansijama neko ko je ovim rebalansom dobio iznos sredstava od 29 miliona, da je potpredsednik za socijalnu politiku dobio deset miliona, da je prvi potpredsednik, odnosno zamenik premijera dobio 17.430.000...
(Predsednik: Gospodine Saviću, nemojte ometati gospođu Tabaković dok govori.)
... i da je potpredsednik Vlade za oblast evropskih integracija, gospodin Đelić, dobio 91.740.000. A za sve potpredsednike, razdelom - kabinet potpredsednika, bilo namenjeno sredstava koliko sada samo za gospodina Đelića. Koje su to nove oblasti, nadležnosti, poslovi za ove ostale ljude u međuvremenu proistekli, da je njima trebalo dodeliti još ovoliko miliona dinara?
Poslanički klub "Napred, Srbijo" svojim amandmanom je odredio da za sve potpredsednike u jednom razdelu bude iznos sredstava koliko ima i kabinet predsednika Vlade.
Ne vidim da neko, ko koordinira radom cele Vlade, treba da ima manje sredstava od ta četiri nadčoveka, od kojih je vodeći gospodin Dinkić, ili ovi koji su manje sposobni treba da imaju više nego što ima kabinet predsednika Vlade?
Zašto je to sporno? Sporno je što ste mislili da će kompromis koji se zove koaliciona vlada koštati manje. Ispalo je da treba da košta mnogo više, jer u krugu koji se zove da ekonomska moć uslovljava političke odluke ima onih koji iz političkih odluka žele da stvore ekonomsku moć.
U tom trouglu moć, politika i novac se u stvari dešava sunovrat države i građana, rast jedne političke elite koja u raspolaganju novcem vidi svoju osnovnu motivaciju za bavljenje politikom.
Da sam u pravu govori na strani 109. dato obrazloženje, gde piše da je po ovom osnovu, po odluci Vlade da se formiraju kabineti potpredsednika, povećan broj izvršilaca i da je on povećan u kabinetima za 73 novozaposlena.
Poštovani građani, poštovane kolege, pitam sve vas, da li je ovo jedan od najstrašnijih apsurda današnjice da dok pričate o štednji i o međunarodnoj finansijskoj krizi i stezanju kaiša vi uvodite budžetom nove namene kojima se troše sredstva, zapošljavaju neki novi ljudi, gde pričate da u javnim preduzećima treba smanjiti broj ljudi, da će narudžbe iz inostranstva i EU biti sve manje i što će značiti manju proizvodnju, mogućnost otpuštanja.
Gde su efekti u tim novozaposlenim ljudima?
Uverena sam da ova vlada raspolaže preciznim podacima o tome da je od 2001. do 2008. godine iznos rashoda veći od prihoda baš u ovoj 2008. godini i bio je veći samo u 2002. godini. Znači, prihodi u ukupnom bruto društvenom proizvodu u onom što zovemo budžet su u 2001, 2003, 2004. i 2005. godini, pa i 2006, nekako bili izbalansirani, čak i 2007. godine.
Međutim, 580 miliona smo imali prihoda i 567 miliona u hiljadama dinara rashoda. U ovoj godini nama već rashodi prevazilaze prihode i uopšte ne treba imati podatke kojima vi raspolažete kao ministarstvo ili Narodna banka.
Dovoljno je znati da nema više šta da se proda, da smo od JAT-a, kao javnog preduzeća koje će ići na tender, odustali, jer nema kupaca. Nismo mi, nego gospodin Dinkić. Nema priliva koji će omogućiti pokriće ovih povećanih rashoda.
Znamo da nam pristižu rate za otplatu kredita. Čak i da su kamate jednake, konstantne i da se ne povećavaju, ulazimo u zonu, u vreme kada je sve teže servisirati tu budžetsku rupu koja se zove nesporna obaveza. Ako je nesporna obaveza države već preuzet kredit, da li je nesporno da mi uvećavamo budžetsku potrošnju otvaranjem ovakvih budžetskih razdela za kabinete koje, kao što znate, kada jednom ustanovite kao trošak, teško da će se u nekoj novoj budućoj vladi bilo koji koalicioni partner odreći prava da ima makar jednog potpredsednika.
Nekog svog zaslužnog političkog radnika, koji se verovatno i ne razume u neki posao profesionalno i konkretno, ali će voleti da ima i kabinet, i sekretaricu, i kola i zapošljavati ovoliko ljudi, jer, pobogu, ovaj mentalitet znači da treba imati funkciju i zvanje, a iza toga ne mora da stoji nikakav rad. Mi jednostavno moramo da građanima šaljemo jasne poruke koje ih neće zbunjivati. Ne možemo da pričamo o štednji, a da rasipamo. Ne možemo da pričamo o stezanju kaiša, a da imamo nove budžetske korisnike i nove zahteve.
Da, ovo su novi, Zakon o Vladi kaže, broj potpredsednika i ministarstava se ustanovljava Zakonom o ministarstvima. Vi ste, ne menjajući taj zakon, uveli novu kategoriju potrošnje, normalno, sa uvećanim iznosima novca.
Postoji još najspornija stvar. Kada dve osobe, kada dva čoveka, kada dva ministarstva jesu zadužena za isti posao, taj posao gotovo sigurno neće biti obavljen kako valja.
Kada imate preklapanje nadležnosti između potpredsednika i ministarstva, kada imate preklapanje između ministarstva i agencije ili organa uprave, uvek će se odgovornost za neurađeno prebaciti na onu drugu stranu, ali će u redu za novac iz budžeta stajati u jednoj ravni i očekivati da se isfinansiraju njihovi rashodi.
Iz razloga efikasnosti, iz razloga učenja na odgovorno trošenje novca koji u budžet stiže, molim vas, sve poslaničke grupe su iznele takav zahtev, da zaista izvršite umanjenje sredstava namenjeno za nečiju sujetu i za namirenje koalicije, jer ovi nesporazumi koji se ispravljaju novcem i suviše skupo koštaju sve nas. Hvala.

Zahvaljujem. Nastavljamo rad u 15,00 časova.
(Posle pauze – 15,00.)

Dame i gospodo narodni poslanici nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu, raspravom o pojedinostima na član 5, razdeo 3, na koji je amandman podnela narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. razdeo 3. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Poštovane kolege narodni poslanici, vas 10 koliko vas ima u sali, molila bih vas da sačekamo da gospođa ministar dođe ovde jer hoću pre svega njoj da se obratim i da joj obrazložim svoj amandman, ne bi li je ubedila da Vlada treba amandman da prihvati. Ako se slažete, gospođo Čomić, da sačekamo još jedno pet minuta. Počeli smo sa radom, evo po mom satu dva minuta ranije. Ako ne, mogu da obrazlažem amandman, ali mislim da to ne bi bilo korektno.

Potpuno sam saglasna i sačekaćemo da predstavnica Vlade, ministarka Diana Dragutinović, u zgradi je, videla sam je u hodniku, tako da će doći. Vi se može vratiti na svoje mesto i sačekaćemo samo da ministarka i saradnici Vlade zauzmu svoje mesto u Skupštini da bi uz prisustvo predlagača mogao da počne rad u popodnevnom delu sednice. Dakle, stvoreni su uslovi za rad i pozivam poslanicu Gordanu Pop-Lazić da uzme učešće u raspravi o pojedinostima.

Poštovane kolege narodni poslanici, gospođo ministre, u ime SRS podnela sam amandman na član 5. zakona o rebalansu budžeta, razdeo 3, glava 3.4, funkcija 110, u ekonomskoj klasifikaciji 411, gde tražim da se u kolonama 6 i 8, iznos 10.000.000 zameni iznosom 6.000.000. Ne znam baš da li je i ova procena dobra, ali obzirom na postojeće stanje mislim da ipak kabinet mora da funkcioniše, ali da li baš sa ovoliko zaposlenih i sa ovolikim novcem izdvojenim za zaposlene, pogotovo imajući u vidu da se jedan veliki iznos izdvaja i za usluge po ugovoru, a to su obično opet oni koji nisu stalno zaposleni, a nešto rade za potrebe potpredsednika Vlade, a tu je planirano čak 12 miliona dinara.
Mislim da se tu krije jedna prevara i da u stvari svi ti koji rade za potpredsednika Vlade, ovde se radi o ministru Dinkiću i potpredsedniku Vlade, u stvari je 22 miliona dinara. Kada smo videli predlog rebalansa budžeta, odmah smo shvatili da imamo Vladu, tek tada smo možda i shvatili da imamo Vladu, jer pre toga nikakvih rezultata te Vlade nije bilo i to vrlo skupu. Doduše, ovaj budžet nije plod rada ove Vlade, već ga je pripremala prethodna Vlada i pošto se potrošilo više od planiranog, neophodno je da se izvrši rebalans.
Prethodna Vlada je računala da će za ovu godinu biti dovoljno 650 milijardi, potrošeno je još 45 milijardi i otuda potreba da se izvrši rebalans budžeta i da vam mi naknadno verifikujemo svu tu potrošnju. Nije dug vek ove Vlade i otuda zaista i sumnja u to da su ovolika sredstva bila neophodna. To nam samo pokazuje da su se i ministri, a i Vlada u celini, pozabavili pre svega svojim statusnim i partijskim interesima, odnosno traže da se obezbede sredstva ili su već potrošili sredstva za ono što smatraju da im po njihovim merilima pripada, znači određeni broj stručnih radnika, savetnika, prevodilaca, ne znam čega sve, ne bi li potrošili teško sakupljene pare poreskih obveznika.
Znamo, i to bi svaki građanin trebalo da zna, da ove pare nisu neke imaginarne pare, ovaj budžet puni se od poreza koji čine poreske prihode, akciza, carina, ostalih nekih poreskih prihoda, znači to je sve iz našeg džepa i zbog toga interesovanje kako se troše ove pare.
Interesantno je to da nam nijedna vlada od 2000. godine, a verujte ne očekujem da ćete to ni vi uraditi, odnosno premijer Vlade, da će nam pripremiti završni račun i da će nam obrazložiti kako su pare trošene. To nije bila praksa ranijih vlada, onih koje su bile pre 2000. godine, ali evo koliko god narodni poslanici tražili ono što im zaista i pripada, kao kontrolori Vlade, da vide taj završni račun, mi to još nikad nismo dobili. Dakle, ne možemo ni da znamo kako ste baš do tančina ove pare potrošili.
Ovde je za troškove putovanja kabineta potpredsednika Vlade predviđeno tri miliona dinara, a prvog potpredsednika Vlade, koji pretpostavljam da je nešto značajniji, 2,5 miliona dinara, a za gospodina Krkobabića će se potrošiti samo milion i 800 hiljada dinara.
Doduše, gospodin Šutanovac ima na raspolaganju čak za putovanje milijardu i 628 miliona, verovatno je o trošku poreskih obveznika i prekjuče boravio u Knjaževcu, bio je gost jedne televizijske emisije i tu je izrekao jednu pretnju građanima Knjaževca, da ukoliko ne budu glasali za koaliciju Demokratska stranka-G17 plus, odnosno ako se ne uspostavi saradnja sa Republičkom vladom ili sa vlastima u Beogradu, da će se to i te kako odraziti na njihov dalji razvoj, što mislim da je daleko od pristojnog, a da ne govorim o tome da nije politički uopšte umesno.
Ali, pretnja je pretnja i to nikako nije posao za jednog ministra, kad kažete ministar vojni, to nekako sa strahopoštovanjem čujete ili izgovorite, ali kad kažete Šutanovac, odmah vam to raspoloženje nekako padne, jer nikako ne ide to ime uz ovako zvučnu funkciju.
Dakle, rekla sam već da su usluge po ugovoru, za koje ne znamo ni šta su ni kojim povodom zaključeni, ni da li je potrebno ovih 12 miliona, a za plate 10 miliona, nekako mi to izađe nelogično. Možda da je obrnuto, shvatam da postoje nekada i neke posebne potrebe da se neka usluga plati, ali to bi trebalo da bude simbolično, a nikako čak više nego što je izdvojeno sredstava za platu.
Ovih dana na političkoj sceni vaskrsavaju i neke ličnosti koje su se navodno povukle iz političkog života, takva je naša nezrela demokratija, pa evo imali smo prilike da na televiziji vidimo ovaj susret Oli Rena i Miškovića, ne znam u kom svojstvu, ali tu je bio i gospodin Labus, koji je odlično govorio engleski jezik, poznat nama i mislim da ćemo ga vazda pamtiti po aferi "Sartid", šećerna afera, afera Erikson, ali evo on najavljuje na velika vrata da će se vratiti na političku scenu.
Želela bih da vas pozovem da ovaj moj amandman prihvatite, da o njemu razmislite i da vam najavim povlačenje sa političke scene jedne osobe koja je umislila da ima neke liderske kvalitete. Pokazaću vam zbog čega mislim da bi to bilo moralno jer je pre mene za ovom govornicom bila jedna osoba sumnjivog morala, obzirom da se uhvatila u kolo sa takvom osobom.
To je jedna, (pokazuje fotografiju) evo, čiča Tomina ergela automobila - škoda, alfa romeo, audi, sitroen c4, honda, a ovaj sitroen c4 čak nema ni registarske tablice, znači skoro dobijen od nekog tajkuna, pa eto čiča Toma voli očigledno konje, konjske snage, pa pored pet kuća, niste mogli da vidite na onoj slici sve kuće, samo jednu, nije lepo slikano, evo i pet automobila.
Da li čovek može u isto vreme da vozi pet automobila zaista ne znam, ali to pokazuje koliko su njihovi amandmani ili njihovo ubeđivanje da treba nešto da racionalizujete u ovom budžetu, a naravno da treba, samo pusta demagogija.
Verujte, kad bi se kojim čudom, bilo gde, na bilo kom nivou vlasti, ti ljudi našli sve bi radili u korist opšte štete i narodne štete, ali u svom interesu svakako, evo, u ovom stilu. Doduše, jesu se oni zaklinjali pred bogom, pred narodom i svojom pravoslavnom verom da će čuvati svoje ime i svoju čast, i da će se slavom svojih predaka i budućnosti svojih potomaka zalagati da program i statut stranke koja ih je dovela u ovaj parlament čuvaju i obrazlažu, ali eto kako se pogazi vera, tako se pogazi naravno i ono za šta su se decenijama navodno borili. Naravno, razlog za to jeste ergela, jesu kuće, jesu stanovi i tome slično.
Danas smo pročitali u novinama da onaj ko sebe naziva zamenikom partije "uzmi sve što ti život pruža" se ovako javno odriče granica Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, da je to neizvodljivo, iako se hvalio da je rođen preko Drine i da je to njegova domovina.
Sad to više ne važi, Republika Srpska Krajina više nije bitna, ne moramo da se zalažemo za to da jednog dana, naravno kad se steknu uslovi za to, prisajedinimo sve te srpske teritorije. Razlog za to jesu dobra vina, dobri podrumi, hedonističke želje i uživanja, automobili, kuće, vikendice i tome slično.
Naravno, ima tu još mnogo čega, ali o tome ćemo naknadno, nije baš lepo da sve odjednom iznesemo, bolje je da javnost bude ovako zainteresovana da nas prati, svakodnevno ćemo iznositi ono što nam ljudi donose. Ovo nije nikakva fotomontaža, ovo su nam doneli građani koji su zaista zapanjeni onim što je ovaj čovek uspeo da uradi od svoje, za koju mi kažemo, skromne poslaničke plate.

Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović. Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi SRS je četiri minuta i 30 sekundi.