Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podneo gospodin Branko Ružić treba prihvatiti, jer on sprečava zloupotrebe koje će se u praksi desiti.
Kako je predloženo u članu 93, kada je reč o posebnoj nestručnosti u vršenju tužilačke funkcije, nestručnim se smatra nedovoljno uspešno vršenje javnotužilačke funkcije, ako javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca dobije ocenu "ne zadovoljava", shodno kriterijumima i merilima za vrednovanje rada javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.
Ovde nije dat odgovor, kao ni na prethodno pitanje, koja su to merila i kriterijumi, da su objavljeni i da o tome danas poslanici imaju prilike da se izjasne, a ujedno i da javni tužioci i njihovi zamenici znaju koji će to biti kriterijumi i merila za njihovo eventualno nestručno obavljanje javnotužilačke funkcije.
Ovde se prikrivaju neke stvari koje će se obiti o glavu u praksi. Zašto? Kao deo pravosudnog sistema i javna tužilaštva dele sudbinu položaja sudova u Srbiji. Ni sudstvo ni tužilaštvo nemaju odgovarajuću samostalnost. Skupština i Vlada su pod očiglednim, snažnim pritiskom političkih stranaka, tako da tužioci, a u određenoj meri i sudije, ne mogu da budu nezavisni. Slaba i nepotpuna ustavna i zakonska regulativa odnosi se i dalje i na tužilaštva, posebno u pogledu zavisnosti od izvršne vlasti.
Javni tužioci ne bi smeli da budu u rukama izvršne vlasti. Da li je nezavisnost tužilaštva samo deklarativna, ostaje da vidimo u praksi. Nezavisnost i odgovornost ključna su pitanja za položaj ove institucije, kao i ostalih u pravosuđu Republike Srbije.
Podsetimo se Ustava Republike Srbije. On ne predviđa nijedan instrument za nezavisnost javnog tužilaštva i limitiranje njegove funkcije, pa se novim zakonom ne može dodati nijedna nova nadležnost. Nezavisnost tužilaca nije izjednačena sa nezavisnošću sudija, već je još manja.
Novi Zakonik o krivičnom postupku preneo je istragu na tužioce, ali ovaj Zakonik o krivičnom postupku neće, sudeći po nagoveštaju i po inicijativi Ministarstva pravde, da bude primenjen iduće godine, već se pripremaju, kako je gospođa ministar Malović najavila, izmene i dopune postojećeg i važećeg Zakona o krivičnom postupku, što je bolje rešenje nego da je došlo do ove katastrofalne primene ovog nakaradnog, a usvojenog, Zakonika o krivičnom postupku.
Dame i gospodo, javnim tužiocima i zamenicima javnih tužilaca preti opasnost, velika opasnost i zamka. U čemu? Vidite šta se predviđa ako dobije ocenu "ne zadovoljava". Ovo nije baš srećno rešenje, neće dati željene rezultate. Ovo je jedna drastična norma koja će da dovede u zavisan i potčinjen položaj svakog tužioca i zamenika tužioca, jedna ocena - ne zadovoljava.
Postavlja se pitanje u vezi sa čim je ta ocena da ne zadovoljava? Da li je zbog toga što je javni tužilac odustao od krivičnog gonjenja nekoga ili dao predlog da se obustavi istraga? Da li je to zbog toga što nije rešio 200 predmeta, već je rešio 199 predmeta? Treba da imamo utvrđena merila i načela na osnovu kojih se može izreći ocena "ne zadovoljava" i utvrditi da je dotični nosilac pravosudne tužilačke funkcije bio nestručan u svom radu. Jedna ocena predstavlja veliku opasnost.
Ovo ide naruku, u pogledu subordinacije, tome da će nadležni viši organi, po subordinaciji, za svakog zamenika i tužioca moći da traže razrešenje zbog nestručnosti. Mišljenja sam da je ovde moralo da se ide najmanje na dve ocene "ne zadovoljava". Vrlo, vrlo sumnjiva stvar. Otvara se prostor da javni tužilac može da radi i odgovorno, i stručno, i pošteno i da bude nekorumpiran, ali ako se zameri nekom političaru, a pogotovo ako se bude zamerio nekom moćniku iz partije koja je na vlasti, njemu preti opasnost da bude razrešen po osnovu nestručnosti.
Zamislite sada, ako javni tužilac zastupa optužnicu protiv nekog bogataša u Srbiji, a tih bogataša u Srbiji imate 10-15 i Srbija je njihovo vlasništvo, kada bi neko protiv Miškovića podneo krivičnu prijavu, tužilac podnese zahtev za prethodno prikupljanje podataka u pretkrivičnom postupku, zatim mu se vrate spisi i izveštaj policije, on stavlja predlog za sprovođenje istrage i vodi se postupak u istrazi, dolazi do optuženja, u tom trenutku stiže nalog – zastani sa tim predmetom. On kaže – izvinite, ja ne mogu i neću zastati, jer smatram da obavljam javnotužilačku funkciju časno i pošteno, na mene niko ne može da vrši pritisak, ni po bočnoj, ni po vertikalnoj liniji. Ako imamo takve tužioce, a mislim da ih ima i tim ljudima čestitam na takvom profesionalnom odnosu prema svojoj profesiji, ima podršku sigurno. Međutim, samo ako se umešaju tajkuni, gotovo je, taj čovek može da bude pušten niz vodu. Daće se predlog nekome da kaže – ovoga treba skloniti. To je velika opasnost i to je šteta po pravosuđe, šteta po tužilačku organizaciju, po tužilaštvo u celini.
Kažem da političke stranke moraju jednom da dignu ruke od pravosuđa. Nema uplitanja od strane političkih stranaka. Nažalost, ja sam vam govorio da smo imali prilike da nam dođe predstavnik političke stranke u Ministarstvo pravde i kaže – molim vas, mi imamo predlog za naše kandidate. Koje kandidate? Kaže – evo ih. I, memorandum političke stranke. Ima li tu nezavisnosti? Nema. Tu su veliki problemi.
Energično se protivim tome da se za jednu običnu grešku ili propust postavlja pitanje, kada tužilac ili zamenik javnog tužioca izvrši neku radnju koju nije trebalo izvršiti ili ako javni tužilac ne izvrši radnju koju je trebalo izvršiti, a ta radnja možda nije dovoljan razlog da se čovek razreši samo zbog jedne negativne ocene. To nije slučaj kod razrešenja sudija, ali prema Predlogu zakona baš tako kaže – ako bude dobio ocenu "ne zadovoljava". Dakle, velika je opasnost i neka svi tužioci i zamenici tužioca obrate pažnju na ovu odredbu. Zbog toga je ovaj amandman, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, vrlo važan i njega treba uvažiti, najmanje dve ocene da budu, jer se sa prvom ocenom može pogrešiti i naneti nenadoknadiva šteta nekom kandidatu. Ni po babu, ni po stričevima. Vrlo zanimljivo i vrlo škakljivo i problematično. Zbog toga smatram da ovo nije baš najsrećnije rešenje.
Dakle, smisao periodičnog ocenjivanja je da se utvrde pravila za napredovanje nosilaca javnotužilačke funkcije i da se putem ocenjivanja ostvari korekcija u radu tužilaštva i zamenika. Periodično vrednovanje rada bi samo izuzetno trebalo da posluži kao osnov za razrešenje. Periodično, to je problematično. Može da se desi da neko uleti u ovaj periodični obračun, što bi se reklo, njegovog rada i nerada. Ako je on u toj fazi sada i ako dođe do takve političke klime u našoj državi, da su se izmenile političke okolnosti... Ja se sećam pisma Josipa Broza `71 godine, znate šta se dešavalo, kako su se vodile istrage, podizale optužnice, prozivali tužioci? Naterani su da vode postupke i tamo gde treba i gde ne treba. To je ono što se ne sme dozvoliti, javni tužioci moraju biti nezavisni u svome radu, isto kao što su to sudije u redovnim sudovima, višim i Visokom apelacionom. Bar tako propisuju i međunarodna pravila i međunarodna uporedna regulativa.
Ponavljam po ko zna koji put, nije dobro da se jedna ocena izrekne nosiocu tužilačke funkcije i da zbog toga bude razrešen. Kada bismo imali potpunu garanciju da izvršna vlast neće da vrši uticaj na ovu instituciju, onda bismo mogli da tvrdimo i da imamo garanciju da se niko nije umešao u ovo razrešenje. Ali, ja vam tvrdim da ovo nije dobro, ovo ne valja. Najmanje dve negativne ocene, pa onda da ide razrešenje. Može da se dogodi i ovakva situacija: čovek je imao porodične probleme, čovek je imao zdravstvene probleme i nije mogao neku radnju u toku vođenja njegovog predmeta da završi, i da se odmah podvrgne po tom merilu – evo, dovoljan je razlog što nije uradio to i to.
Ima jedna zanimljiva stvar, tu je ministar pravde: Ministarstvo pravde isplaćuje sa svog žiro računa, ali po presudama nadležnih sudova, naknadu štete koju prouzrokuju nosioci pravosudnih funkcija. Sada da vidimo koliko je i kome u toku jedne godine isplaćena naknada štete, gde je tužena država Republika Srbija, zbog toga što su se građani našli u situaciji da protiv njih bude vođen krivični postupak, pa je postupak obustavljen ili je zastareo, ili je nastupio neki drugi razlog, odustao je. U tom slučaju se postavlja pitanje kolika su ta sredstva koja država treba da plaća zbog toga što postupak nije vođen u skladu sa zakonom i nije bilo očekivano da je u tom slučaju bilo potrebe da se izrekne takva mera i da država bude u obavezi da plati ogromnu, i to milionsku štetu. To zna gospođa ministar, kolike su te štete koje Ministarstvo plaća zbog nezakonitih odluka određenih nosilaca pravosudnih funkcija.