TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 01.12.2008.

14. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

14. dan rada

01.12.2008

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić-Dejanović

Sednica je trajala od 12:05 do 19:50

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o javnom tužilaštvu (pojedinosti)
  • Treća sednica Drugog redovnog zasedanja (2008)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad po dnevnom redu Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini.
    Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 110 narodnih poslanika.
    Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
    Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali trenutno 92 narodna poslanika, odnosno da imamo više od jedne trećine narodnih poslanika, i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
    Obaveštavam vas da je sprečen da prisustvuje sednici narodni poslanik Munir Poturak. O tome je obavestio i mene i vas.
    Obaveštavam vas da sam, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala gospodina Slobodana Homena, državnog sekretara u Ministarstvu pravde i gospodina Jovana Ćosića, načelnika u Ministarstvu pravde, da prisustvuju današnjoj sednici.
    Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O JAVNOM TUŽILAŠTVU (pojedinosti)
    Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli sledeći narodni poslanici: Đorđe Milićević, Zlata Đerić, Branko Ružić, zajedno Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond, Vladan Batić, Srđan Spasojević, Milutin Jeličić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Mileta Poskurica, Veroljub Arsić, Petar Jojić, zajedno Milutin Jeličić i Radoslav Mojsilović, zajedno Aleksandra Ilić i Aleksandra Janković, Sreto Perić, Vuk Dinčić, zajedno Aleksandra Ilić, Aleksandra Janković, Milutin Jeličić i Radoslav Mojsilović, Nenad Konstantinović, Milan Lapčević i zajedno Milica Radović i Miroslav Petković.
    Primili ste amandmane koje je podneo Odbor za pravosuđe i upravu. Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora. Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
    Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
    Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Vuk Dinčić.
    Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
    Na član 10. amandman je podneo poslanik Vladan Batić.
    Vlada nije prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović i Miroslav Petković.
    Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč? Reč ima Milica Radović, narodni poslanik. Izvolite.
    ...

    Milica Radović

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podnela je više tehničke nego suštinske prirode. Javni tužilac je nosilac javnotužilačke funkcije, a zamenik javnog tužioca samo zamenjuje javnog tužioca pri vršenju tužilačke funkcije, s tim da je dužan da postupa po obaveznim uputstvima. Dakle, radi se o tome da je celokupno tužilaštvo jedan hijerarhijski organ i da je hijerarhija jedno od osnovnih obeležja celokupnog tužilaštva i tužilačkog rada. Znači, mislim da zamenik javnog tužioca ne može da ima neku posebnu funkciju u odnosu na samog javnog tužioca jer on obavlja samo poslove koje mu je javni tužilac poverio.
    U obrazloženju Vlade stoji da Narodna skupština za zamenika javnog tužioca bira lice koje se prvi put bira na ovu funkciju, a Državno veće tužilaca ga bira za stalno obavljanje te funkcije. Zanimljivo da je Vlada u obrazloženju koje je dala na ovaj podneti amandman citirala skoro ceo član 159. Ustava Republike Srbije, ali je izostavila da citira prvi stav ovog člana Ustava gde se kaže da "funkciju javnog tužilaštva vrši javni tužilac". Znači, nigde se ne pominje zamenik javnog tužioca.
    S obzirom na to da je ovaj amandman više logičke prirode, dalje se ne bih zadržavala na njemu zato što je razjašnjenje za njega upravo dao i Ustav u ovom članu 159. Ali, kad već govorim o ovom amandmanu, osvrnula bih se i na amandman koji smo podneli zajedno gospodin Petković i ja na član 23. stav 2. i na taj način ću skratiti vreme Skupštini da dodatno ne raspravljam o njemu.
    Naime, u članu 23. stav 2. se kaže da "zamenik javnog tužioca može bez posebnog ovlašćenja da preduzme svaku radnju na koju je tužilac ovlašćen". Smatram da ovaj stav treba dopuniti rečima "u granicama poverenih ovlašćenja". Ovde ne treba zaboraviti da je javno tužilaštvo hijerarhijski organ i da zamenik javnog tužioca ne može da postupa samostalno u odnosu na samog javnog tužioca, već postupa po njegovim obaveznim uputstvima.
    Amandmanom sam samo htela da ukažem na tu činjenicu i da kažem da zamenik javnog tužioca zamenjuje javnog tužioca, ali pri tom mora da preduzima sve radnje u granicama poverenih ovlašćenja. Ukoliko se amandman ne bi prihvatio možemo da dođemo do zaključka da su javni tužilac i zamenik javnog tužioca izjednačeni u pogledu ovlašćenja. Da to prosto nije tačno pokazuju mnoga ovlašćenja i radnje koje preduzima kako javni tužilac samostalno, tako i zamenik javnog tužioca, samo u saglasnosti sa javnim tužiocem.
    Primera radi, u nekim složenijim predmetima, recimo u predmetima gde se odlučuje o meri ukidanja pritvora ili u predmetima gde se odlučuje o odustanku od krivičnog gonjenja, po pravilu, zamenik javnog tužioca referiše predmet javnom tužiocu i u konsultaciji sa njim se donosi jedna odluka. Znači, zamenik javnog tužioca nije vlastan da samostalno donosi odluke bez konsultacije javnog tužioca u ovom slučaju.
    Naravno, funkciju zamenika javnog tužioca ne treba mešati sa funkcijom samog sudije, jer sudija je po Ustavu i zakonu nezavisan i samostalan u svom radu. Znači, sudija može da donese kakvu god hoće odluku, a da li će ona biti prihvaćena ili će biti ukinuta zavisi od odluke višeg suda, ali zamenik javnog tužioca nije vlastan da postupa samostalno u odnosu na samog javnog tužioca.
    Da sam u pravu potvrđuje još jedna radnja... U stvari, postoji više radnji gde je javni tužilac isključivo ovlašćen da samostalno preduzima radnju, bez konsultacije zamenika javnog tužioca. Znači, radi se o isključivoj nadležnosti javnog tužioca. To je, recimo, kada se potpisuje predlog za rešavanje sukoba nadležnosti.
    Evidentno je da razlike postoje i amandman koji sam podnela ima za cilj da te razlike samo naglasi. Upravo je to svrha podnošenja ovih amandmana. Naravno, neću se javljati za reč povodom ovog amandmana na član 23, kada dođe na red, jer sam ga ovom prilikom već obrazložila.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Po Poslovniku, gospodin Čedomir Jovanović.
    ...
    Liberalno demokratska partija

    Čedomir Jovanović

    Liberalno demokratska partija
    Poštovana gospođo predsednice, članovi predsedništva, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa članovima 73. i 77. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Mislim da, bez ikakve dileme, mogu da računam na podršku i razumevanje većine poslanica i poslanika naše skupštine.
    Danas je 1. decembar, Dan borbe protiv side, protiv AIDS-a. S obzirom na to da sticajem okolnosti nisam bio u prilici da se u prepodnevnom delu sretnem sa šefom Administrativnog odbora gospodinom Nikolićem, zamolio bih vas, predsednice, i gospodina sekretara da, u skladu sa članom 77, obavite konsultacije sa predsednikom Administrativnog odbora Tomislavom Nikolićem i omogućite svim poslanicima Skupštine Srbije koji to žele da svoju današnju dnevnicu preusmere u fond Omladine JAZAS-a, koja se godinama bori protiv side pomažući onima koji su oboleli i šireći jednu vrstu svesti koja je, očigledno, našem društvu potrebna. Naša poslanička grupa tako nešto želi da uradi, a uveren sam da to želi većina koleginica i kolega.
    Samo bih vas zamolio da nam omogućite administrativno da tako nešto uradimo i damo svoj doprinos ovog dana i da, pri tom, preuzmemo obavezu da ovo ne bude samo simbolična pomoć, već da pokušamo svi da pomognemo svima koji su ugroženi i koji pate zbog ove bolesti. Mislim da je u slučaju side neophodna ovakva vrsta intervencije i podrške, s obzirom na to da sve ono što sidu prati još uvek prate velike predrasude i da postoji puno problema. Mi kao Skupština moramo pokazati jednu vrstu razumevanja. Zahvaljujem se, znam da mogu da računam i na vašu podršku i na podršku većine koleginica i kolega.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem se na inicijativi. Svim poslanicima koji to budu želeli biće omogućeno da realizuju vaš predlog. Takođe ćemo se dogovoriti o sazivanju sednice Administrativnog odbora. Šefove poslaničkih grupa molim da me o personalnim rešenjima poslanika iz sopstvenih grupa obaveste.
    Na član 18. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Vladan Batić.
    Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć.
    Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Ilić, Aleksandra Janković, Milutin Jeličić i Radoslav Mojsilović.
    Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović i Miroslav Petković.
    Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    O njemu se već izjašnjavala gospođa Radović.
    Da li još neko želi reč? (Ne.)
    Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Mileta Poskurica.
    Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
    Na naslov iznad člana 27. i član 27. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
    Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević.
    Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
    Na naslov iznad člana 28. i član 28. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
    Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč? Gospodin Krasić.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    Pokušaću da objasnim dva amandmana, pošto čine jednu celinu, i ovaj prethodni amandman koji je podneo gospodin Petar Jojić na član 27. i ovaj amandman na član 28. koji je podneo gospodin Sreto Perić. Ova dva amandmana imaju za cilj da se izbrišu naslovi i članovi 27. i 28. Iznad člana 27. naslov je "Zahtev za odlaganje i prekid izvršenja", a član 28. ima naslov "Posledice usvajanja zahteva".
    Mi smatramo da novi Ustav Republike Srbije i nova kompozicija ne samo izgleda, organizacije i nadležnosti pravosuđa, nego i značaja koji imaju sudske presude i druge odluke prosto nalažu da se ova dva člana izbace i da tužilaštvo više nema to ovlašćenje.
    Da bi ljudi koji prate ovaj prenos znali, objasniću o čemu se radi. Ovaj član omogućava tužiocu da, nezavisno od postupka, od spora, može da zaustavi nešto što je pravosnažno okončano i što je u postupku izvršenja. Prosto je neverovatno da prvostepeni i drugostepeni organ i onaj organ koji vrši izvršenje nisu imali u vidu sve aspekte i sve razloge, pa je sad potrebno da javni tužilac interveniše i zaustavi. Ova odredba se i do sada u praksi uvek koristila da bi se zloupotrebilo ovlašćenje javnog tužioca. Milion puta ste mogli da se pozivate na ovo, da tražite intervenciju javnog tužioca. Nije ulazio u taj postupak.
    Međutim, ako se odabrani jave, onda je ovo instrument kojim se, praktično, derogira sve ono što su nadležni sudovi uradili u nekom postupku koji je trajao možda i nekoliko godina.
    Da bi se to bolje shvatilo, pročitaću ovo što stoji ovde. Odmah da vam kažem, to je prepisano iz postojećeg zakona, nije ovo nešto novo izmišljeno. Znači: "Javni tužilac može zahtevati odlaganje ili prekid izvršenja odluke kad smatra da postoje razlozi da se vanrednim pravnim sredstvima pobija odluka doneta u sudskom ili drugom postupku". Znači, tužilac je sada iznad suda, iznad pravosnažnosti. To je taj izuzetak. Stav 2: "Zahtev se podnosi organu koji dozvoljava izvršenje odluke, a ako je izvršenje počelo - organu koji ga sprovodi".
    Znači, završio je opštinski sud, završio je okružni sud, bilo je na reviziji, završeno sve, došlo na izvršenje pred nekim opštinskim sudom, sada se tužilac javlja i kaže – da odložimo to, sada ćemo neko vanredno pravno sredstvo da koristimo. Preskočite ovu reviziju, možda sam malo i preterao. Važno je da posle pravosnažnosti postoji mogućnost da se izjavi neko vanredno pravno sredstvo, možda je izjavljeno, ali tužilac sada može da zaustavi to.
    To je član 27. Član 28. reguliše koje su posledice jedne takve odluke tužioca da interveniše nakon pravosnažnosti. Sada čitam: "U slučaju usvajanja zahteva javnog tužioca iz člana 27. ovog zakona, odlaganje ili prekid izvršenja traje do donošenja odluke o vanrednom pravnom sredstvu javnog tužioca." To rešenje je već postojeće, da znate. "Odluka o odlaganju ili prekidu izvršenja prestaje da važi ako javni tužilac u roku od 30 dana od njenog prijema ne uloži vanredno pravno sredstvo".
    U praksi se ovo koristilo kao sredstvo zloupotrebe, a mi principijelno prigovaramo. S obzirom na to da je došao gospodin Jojić koji je i podnosilac ovog amandmana, on će to verovatno na nekim primerima da pokaže. Smatramo da nakon pravosnažnosti neke presude i činjenice da to odlazi na izvršenje, ako bi ostalo ovo ovlašćenje javnog tužioca da traži odlaganje ili prekid izvršenja, postavlja se pitanje zašto je vođen postupak; zašto je čovek jedva došao do pravosnažne sudske presude, došao do pozicije da traži izvršenje, a onda se sada neki tužilac seti da on to prekine.
    U praksi su to koristili tužioci samo radi zloupotrebe. Ako vam nešto znači, iz mog iskustva, više puta sam po ovom osnovu tražio, a odgovor sam dobio kao ljubazno pisamce gde oni kažu da smatraju da ne treba da intervenišu. U novoj kompoziciji, u novom Ustavu, u novom načinu gde postoji čak i ustavna žalba, gde postoji mogućnost da se obratimo i Evropskom sudu za ljudska prava, gde postoje nova pravna sredstva itd., ovakvo ovlašćenje javnog tužioca je izlišno i verovatno će se koristiti samo za zloupotrebe. Hvala.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem. Po Poslovniku, gospodin Maraš, pa gospodin Šormaz, pa onda vi.
    ...

    Slobodan Maraš

    Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, javio sam se u skladu sa članovima 225. i 226. Tema koja je okupirala prošle nedelje kako Skupštinu tako i celokupnu javnost, a vezano za enormna primanja u javnim preduzećima i za moguće zloupotrebe u javnim preduzećima, sinoć je kulminirala u direktnom prenosu, odnosno u obraćanju jednog od ministara javnosti preko jednog medija. Međutim, ono što je interesantno, niko ne pokušava da reši ovu problematiku na pravi način.
    Malopre me je u skupštinskom hodniku zaustavio Radoslav Sretenović, predsednik Državne revizorske institucije, odnosno generalni državni revizor koji je rekao da Vlada jeste dodelila prostor Državnoj revizorskoj instituciji, ali taj prostor je zauzet, tako da oni koji su trenutno zaposleni u Državnoj revizorskoj instituciji nemaju gde da rade. Takođe, postoji još jedan problem, a taj problem je vezan za to da već izuzetno dugo poslovnik Državne revizorske institucije ne može da dođe ovde pred poslanike da ga izglasamo i da Državna revizorska institucija počne da radi svoj posao, tačnije, da kontroliše javna preduzeća.
    Ovde smo čuli da će jedno javno preduzeće imati otvoreni konkurs. Međutim, da bismo rešili ovu situaciju, ona u kojoj se danas nalazimo je veoma teška i zabrinjavajuća, jer su plate u nekim preduzećima oko 500, 600, 700.000 - 1.000.000 dinara, raspišite konkurs u svakom javnom preduzeću, konkurs na koji će se javiti najbolji.
    Isto tako, molim informaciju od predsednice Skupštine kada će se poslovnik naći pred poslanicima da možemo da glasamo o njemu, da Državna revizorska institucija dođe u situaciju da radi svoj posao, da kontroliše ne jedno javno preduzeće, kao što je bilo ovde u jednom momentu, nego sva javna preduzeća.
    Takođe, molim vas da tražite informaciju od Vlade da li je Vlada učinila nešto, odnosno da li je budžetska inspekcija ušla u javna preduzeća i da li je počelo nešto da se radi po tom pitanju. Juče smo čuli da je državna tajna kolike su plate direktora u NIS-u. Prošle nedelje sam iznosio, plate nisu toliko velike koliko su veliki menadžerski dodaci, bonusi, koji dostižu i 500.000 dinara mesečno.
    Treba javnost da se bavi time, treba Državna revizorska institucija da se bavi tim. Dovodite nas u situaciju da mi glumimo ovde predstavnike Državne revizorske institucije, odnosno advokate, kada moramo da molimo da posle nekoliko godina postojanja Državna revizorska institucija dobije prostorije u kojima će raditi i da prođe poslovnik na osnovu koga će moći da rade, da zaposle nove ljude i da kontrolišu javna preduzeća.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem. Poslovnik je u proceduri, posle sednica na kojima ćemo raspravljati o budžetu i o poverenju Vladi naći će se na dnevnom redu. Što se tiče vašeg komentara vezanog za zahtev Vladi da reši problem prostora, u pismenoj formi sam već dala svoju sugestiju, zbog toga što se predsednik Državne revizorske institucije obratio i meni.
    Gospodin Šormaz ima reč.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Dragan Šormaz

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Članovi 225. i 226. Naravno, mi iz DSS-a smo rekli da ćemo svakog dana postavljati to pitanje, bez obzira na medijske dosetke ili manipulacije koje vrši izvršna vlast u Srbiji. To pitanje je: gde je budžet? Dobijamo informacije da je, ne znam, sada na nekim vladinim odborima, ne zna se na kojoj će sednici Vlade biti. S druge strane, ministri daju različite izjave u medijima; recimo, ministarka Kalanović kaže da je nezadovoljna sa 12 milijardi i da traži 20 milijardi i da to ne može tek tako da prođe. To su današnji naslovi.
    Potpuno su različite informacije, dobijamo ih od onih koji čine Vladu Republike Srbije, ali nas interesuje samo jedna jedina stvar - gde je budžet? Uveliko kasni. Da li ćemo poštovati zakonske rokove? Da li ćemo imati probleme sa MMF-om zbog toga? Da li se budžet puni? Imamo informaciju takođe da se, čak i po predviđenom rebalansu budžeta, budžet ne puni na planiran način. Da li to znači da će deficit biti veći od predloženog?
    Na koji način će biti, a to ćemo videti, raspoređen novac za sledeću godinu? Kao što vidimo, u Ministarstvu odbrane su ponovo nezadovoljni. Prema izjavama, doduše ne ministra, nego ljudi iz Generalštaba, po tom nacrtu, radnoj verziji, ko zna šta već, budžeta, oni imaju ponovo kresanje u odnosu na ovu godinu i prethodne godine. Ponavljam, doneli smo odluku o vojnoj neutralnosti. Načelnik Generalštaba kaže da treba još 3.000 novih vojnika na osnovu toga, po novoj strategiji.
    Ponavljam da je predsednik Republike juče, prekjuče, kada li već, da bi se zaboravila priča o Euleksu, pričao o Kumanovskom sporazumu, što je vezano za vojsku. Šta ako i tu budu potrebna dodatna sredstva?
    Kada smo već kod Euleksa, bez obzira na vaše medijske dosetke, podsećam vas još jednom, ne postoji nijedna državna odluka o tome da dozvolimo instaliranje Euleksa na Kosovu. Pošto se to radi, podsećam vas još jednom, prva presuda koju bude Euleks sudija presudio po zakonima koje donosi nelegalna kosovska skupština u Prištini, a to će se dogoditi, jer oni zbog toga dolaze, pokazaće da vi prodajete Kosovo. Prva presuda. Znači, sada možete da pričate i da vršite manipulacije koliko god hoćete, prva presuda, gde god bila, Đakovica, Prizren, Zubin Potok, Štrpce, nije bitno. Albanac, građanin Republike Srbije, koji bude ...
    (Predsednik: Vreme...)
    ... osuđen, završavam i izvinjavam se, po tim zakonima biće dokaz da učestvujete u prodaji Kosova, i to samo radi izvesne evropske perspektive, a o tome država nije odlučivala, o tome se građani Srbije nisu izjašnjavali. Zahvaljujem.