Dame i gospodo, izglasavanje nepoverenja Vladi, po pravilu, može da znači i najčešće znači jedan politički pragmatizam koji je sasvim primeren strankama koje u formiranju Vlade ne učestvuju. Dakle, sasvim legitimna potreba da se, izazivanjem nestabilnosti u Vladi, kao i prouzrokovanjem njenog pada, prouzrokuju izbori i onda pokaže da bi politička stranka, koja je u opoziciji, i sama bila u stanju da odgovorne poslove Vlade radi na drugačiji način, svakako bolji, efikasniji, pouzdaniji i prihvatljiviji.
Naravno, razlozi za izglasavanje nepoverenja Vladi mogu biti tako definisani da označavaju, pre svega, njenu nesposobnost da rešava probleme koji se pred njom nalaze, a najčešće predstavlja i činjenicu da ona ne izvršava ono što je, prilikom svog formiranja, obećala kao svoje prioritete.
Konačno, nepoverenje Vladi se može izglasati i onda, ili bar podsticati da se do toga dođe, kada se primete pukotine u njenom funkcionisanju. Čini mi se da večeras imamo sve tri mogućnosti, sva tri razloga zbog kojih bi trebalo da nastavimo na ovom insistiranju, makar mi iz SNS, iako mi nismo bili formalni inicijatori, jer smo u inicijaciji ovog postupka bili zaobiđeni voljom nekakve druge vrste opozicije. Deo te opozicije sada pokušava da očekivanu mirnoću u radu parlamenta posle pauze promeni, pretvori u jednu drugačiju vrstu haosa.
Ali dobro, to je način delovanja dela političke opozicije koja je danas u parlamentu, opet na određen način, objedinjena zajedničkim ciljem, da se pokaže da ova vlada i ne zaslužuje poverenje parlamenta.
Rekao sam da to najbolje možemo pokazati tako što ćemo razmatrati ono što je Vlada, prilikom njenog formiranja, makar kroz ekspoze premijera, i ponudila. Svakako i jeste ponudila na prvom mestu evropsku perspektivu Srbije, koja je, konačno vidimo, završila usvajanjem SSP-a, a bogami i Trgovinskog sporazuma koji se sada primenjuje jednostrano. Po oceni većine poslanika koji su danas govorili, primenjuje se tako da će Srbija od toga imati štete.
U delu tog ekspozea, valjda da bi se pokazala kao Vlada koja će voditi nekakvu ekvidistancu prema onome što nude evropske integracije, govorio je u ekspozeu premijer i o onome što nudi povezivanje sa istokom, a Vlada je trebalo to da realizuje, tesnu saradnju sa Ruskom Federacijom.
Upravo ta činjenica je bio momenat u kome su se pokazale prve naprsline u funkcionisanju Vlade. Prvi put se videlo da šef pregovaračkog tima može da napusti, zbog neprovođenja ili nepoštovanja njegove koncepcije i njegovog viđenja oko toga šta dalje, nakon ratifikacije energetskog sporazuma, treba učiniti. Hteo je neko iz Vlade da kaže da je verovatno potrebno da još neko viši, osim premijera i predsednika Ruske Federacije, treba da garantuje da će se taj sporazum održati.
Nije to samo jedini razlog zbog koga treba razmisliti o tome kuda ova Vlada vodi. Govorila je o Kosovu. Uprkos jednog prividnog osećaja da je ministar spoljnih poslova na toj famoznoj sednici Saveta bezbednosti zaista govorio jednim disonantnim, otresitijim tonom u odnosu na raniju snishodljivost i pomirljiv ton, i adresovao srpski problem na međunarodni sud da o njemu da svoj konačni stav, ali ipak čim je uveo Euleks, Vlada ga je uvela, bez da je on tamo otišao sa nekakvim pledoajeom, sa nečim što je mesecima pre toga pokušavala da utanači ova skupština, dakle, ko zna koju po redu rezoluciju, njemu da osnov kako može tamo da nastupi, jer je formalno ispoštovano šest tačaka.
Kada posmatramo kako se Euleks raspoređuje i šta se sada dešava sa Euleksom, vidimo da nismo sigurni da ćemo možda opet za koji mesec imati problem na granici sa lekovima. Već imamo problem u Kosovskoj Vitini sa strujom, pa zato ne rade ni predajnici mobilne telefonije, ne radi ni fiksna telefonija.
Nismo nekoliko meseci imali ni mogućnost da vidimo da je Vlada pokazala odgovornost prema KiM, moguće je da se u to uverimo činjenicom da nekoliko meseci sve opštine Kosovskog Pomoravlja nisu u školama mogle da ponude ogrevno drvo za grejanje škola.
Dakle, problemi postoje. Čini se, neki od njih su mogli lako i jednostavno da se reše. Ne mislim pri tome da aboliram i pravim paralelu između one ili ove Vlade, neka to one rade same kada budu svodile račune. Nadalje, zašto mislimo da ova vlada možda ne uživa tako veliko poverenje građana Srbije, jesu i oni elementi iz pledoajea premijera, koji je govorio o tome da ovu državu očekuje ekonomsko blagostanje. Neki elementi ekonomskog blagostanja zaista su bili promovisani kao predizborna kampanja.
Šta je sada sa hiljadu evra koje će imati svako? Sećamo se bombastih najava na državnoj televiziji, kada je potpredsednik Vlade lično potpisivao na šalteru banke ugovor po kome će dobiti hiljadu evra, ukoliko se, naravno, dovrši prodaja i privatizacija, kako je namereno. Naravno, od toga nema ništa.
Sećamo se i činjenice da je bilo govora o tome da će se, ako se ova vlada bude pokazala dostojno provođenju programa, bolje živeti, da ćemo imati beli šengen, takoreći, krajem godine. I to je izgleda dalje od onoga što smo očekivali, možda godinu i više dalje unazad od onoga što smo očekivali.
Osim globalne kritike, kada Vladu globalno kritikujete i kada gledate na ono što nije ostvareno u njenom pledoajeu, imate pravo da pokažete i segmentne nedostatke pojedinih ministara. O nekima jesam govorio, ali hoteći da izbegnem činjenicu neprekidnog ponavljanja onoga što je loše u toj Vladi, makar kroz rad pojedinih ministara, osvrnuću se sada na drugi segment - segment Ministarstva zdravlja.
Žao mi je što to možda ovde hoće da pogodi neke poslanike koji pripadaju toj političkoj grupaciji, ali ne želim da tvrdim da svi koji jesu u toj političkoj grupaciji, bili oni poslanici, odbornici, simpatizeri ili članovi, imaju tako animozne apetite i tako nerealnu percepciju da se bez njih ne može funkcionisati, kao što to recimo ministar zdravlja ima, pa četiri mandata provodi politiku za koju smo sigurni, eto imam papir gde i Komora, koju je formirao ministar po svojoj slici i prilici, nije zadovoljna s onim što je on postavio kao realizaciju člana 277. Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Kada se zakon donosio govorili smo ondašnjoj vlasti da zakon nije dobar i da ima loše strane, sada ta ista komora, to njegovo novorođenče, piše mu da će u Ustavnom sudu tražiti procenu ustavnosti člana 277.
Šta je zapravo uradio? Ono što 28.000 lekara Srbije i ko zna koliko još desetina hiljada tehničara, farmaceuta, magistara farmacije, čini dovedenim u poziciju nejasnoće šta će biti s njima nakon 11. decembra. Pravilnik koji je prosledio kroz "Službeni glasnik" prilično je nejasan.
Prilično od onoga što je ministar prosledio kroz ovaj Pravilnik o dodatnom radu je različito od onoga što je medijski promovisano zadnjih mesec ili dva dana. Uveo je priču o tome da će pravo na privatnu praksu, dodatni rad u privatnoj praksi, imati samo profesori, docenti i nastavni kadar. Toga o ovome sada u ovom pravilniku nema.
Ostala je obaveza da onaj ko želi da radi u privatnoj praksi mora da uzme trećinski radni odnos i da trećinu obaveza kod socijalnog i invalidskog i plate snosi privatni poslodavac. U kakve će to nelagodnosti dovesti mnoge privatnike tek ćemo slutiti. Time neće biti realizovan cilj da će zdravlje biti dostupno svima. To je više nego jasno.
Ostaje i nejasno zašto je ministar propisao neke od stavki u ovom pravilniku koje će isključivo moći da se realizuju kroz dodatni rad, a to su recimo pravo da neko uzme lekarsko uverenje za upis u srednju školu. To će biti dodatno naplaćeno.
Šta će biti sa školskim dispanzerima? Zašto oni to ne rade? Zašto bi se to nekome to naplaćivalo? Lečenje akutnog alkoholisanog stanja, ako je to tzv. noćna klinika, da li se samo alkoholisane osobe leče noću i zašto bi se to plaćalo, jedno su samo od pikanterija i detalja koja stvaraju upit na to šta je hteo svojim pravilnikom da uradi ministar zdravlja. O nekima smo govorili već ranije, a o nekim detaljima ćemo govoriti onda kada budemo govorili o budžetu. Zahvaljujem na pažnji.