Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Četvrtu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini.
Na osnovu službene evidencije, konstatujem da sednici prisustvuje 140 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 86. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutno najmanje 126 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Molim narodne poslanike da omoguće atmosferu za rad i molim narodne poslanike parlamentarne većine, u skladu sa sugestijom Vlade, da daju mogućnost da danas radimo.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali u ovom momentu prisutna 152 narodna poslanika, odnosno da je prisutno više od 126 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad, u skladu sa članom 86. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Vitomir Mihajlović.
Obaveštavam vas da sam, na osnovu člana 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala da ovoj sednici prisustvuje predsednik i članovi Vlade Republike Srbije, koje pozdravljam.
Prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 90. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku.
Podsećam vas da je članom 130. stav 2. Ustava Republike Srbije predviđeno da predlog za glasanje o nepoverenju Vladi Narodna skupština razmatra na prvoj narednoj sednici posle podnošenja tog predloga.
Prema tome, Predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije, koji je podnelo 86 narodnih poslanika, ne ulazi u proceduru utvrđivanja dnevnog reda sednice, predviđenu članovima 90. do 93. Poslovnika Narodne skupštine, jer se on smatra uvršćenim u dnevni red po sili navedene ustavne odredbe.
Iz tog razloga, proceduri utvrđivanja dnevnog reda sednice podležu samo oni akti koji su predloženi da se razmatraju po hitnom postupku na osnovu članova 161. i 162. Poslovnika Narodne skupštine.
U skladu sa tim, prelazimo na odlučivanje o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku.
Grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije-Vojislav Koštunica, predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na dohodak građana, koji su podneli Narodnoj skupštini 6. novembra 2008. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 86, protiv 115, nije glasalo 8, od 209 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije - Vojislav Koštunica, predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, koji su podneli Narodnoj skupštini 13. novembra 2008. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 86, protiv 115, nije glasalo 10, od 211 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koji je podnela Narodnoj skupštini 17. novembra 2008. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Protiv 112, nije glasalo 96, od 208 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je podnela Narodnoj skupštini 18. novembra 2008. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Protiv 112, nije glasalo 56, od 168 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o odlikovanjima Republike Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 20. novembra 2008. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Protiv 107, nije glasalo 36, od 143 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Odbor Narodne skupštine za pravosuđe i upravu je predložio da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o prestanku sudijske dužnosti, koji je podneo Narodnoj skupštini 24. novembra 2008. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za pet, protiv 109, nisu glasala 24, od 138 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Odbor Narodne skupštine za pravosuđe i upravu je predložio da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o prestanku dužnosti zamenika javnog tužioca, koji je podneo Narodnoj skupštini 24. novembra 2008. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 17, protiv 111, nije glasalo 10, od 138 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
S obzirom da nije prihvaćen nijedan predlog za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, konstatujem da je, saglasno članu 130. stav 2. Ustava Republike Srbije, jedina tačka dnevnog reda Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine: Predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije, koji je podnelo 86 narodnih poslanika.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZA IZGLASAVANjE NEPOVERENjA VLADI REPUBLIKE SRBIJE
Primili ste Predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije, koji je podnelo 86 narodnih poslanika članova poslaničkih grupa Demokratska stranka Srbije-Vojislav Koštunica, Nova Srbija i Srpske radikalne stranke na osnovu člana 130. Ustava Republike Srbije i člana 103. Poslovnika Narodne skupštine.
Predlog je dostavljen predsedniku Vlade Republike Srbije.
Podsećam vas da, prema članu 204. stav 3. a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi 5 časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
U samom predlogu za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije, grupa od 86 narodnih poslanika, članova poslaničkih grupa Demokratska stranka Srbije-Vojislav Koštunica, Nova Srbija i Srpska radikalna stranka, predložila je duže vreme rasprave, odnosno da vreme rasprave za poslaničke grupe ukupno iznosi 10 časova.
O ovom predlogu Narodna skupština odlučuje bez pretresa.
Stavljam na glasanje predlog da vreme rasprave o Predlogu za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije iznosi 10 časova.
Po Poslovniku, gospodin Aligrudić. Izvolite.

Istina je da smo to predložili zbog javnosti i zbog narodnih poslanika koji dođu u kontakt sa našim predlogom tako što ga čitaju, ali prema Poslovniku, prema članu 94, to mora učiniti predsednik odnosno predstavnik poslaničke grupe pre pretresa, odnosi se na samu sednicu, pa tom prilikom ovaj predlog ponavljam. Dakle, tražim da bude dvostruko vreme za ovu raspravu.
Pored toga, hteo bih da učinim još jedan predlog i mislim da će biti učinjen u najboljoj veri.
Smatram da nije moguće ovu raspravu kvalitetno i dobro voditi, s obzirom na ono što je označeno u samom predlogu predlagača kao formalni, prvi i osnovni formalni osnov pokretanja ovog pitanja nepoverenja Vladi, ukoliko se poslanicima Narodne skupštine ne dostavi kakav pisani dokument koji bi govorio nešto o onih šest tačaka koje su prihvaćene na Savetu bezbednosti, oko čega se lomila u javnosti rasprava svih ovih nedelja i meseci jer je sve to činjeno, svi pregovori su rađeni bez očiju javnosti, a Narodna skupština je prvi put sada došla u situaciju da se suočava sa posledicama nečega o čemu zapravo nikada nije raspravljala.
Uvažavam prisustvo ministara, ono je svakako neophodno i važno za ovu raspravu, ali mislim da bi bilo dobro da poslanici imaju pisani dokument o tome, pa vas molim, najracionalnije bi bilo da se odredi barem sat vremena pauze nakon otvaranja pretresa, da bi se taj dokument podelio, a pretpostavljam da on postoji, kao što postoji sigurno i pismo Borisa Tadića upućeno u ime Vlade Havijeru Solani, da bi se moglo na jednostavniji i elegantniji način voditi ova rasprava, da bi ona bila racionalna i utemeljena na činjenicama. Hvala.

Zahvaljujem. Ponovo stavljam na glasanje predlog, a sada i u skladu sa predlogom gospodina Aligrudića, da vreme rasprave o Predlogu za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije iznosi 10 časova.
Molim narodne poslanike da se izjasne, samo da najpre utvrdimo kvorum.
Jasno je da imamo kvorum. Stavljam na glasanje predlog.
Za 159, protiv dva, nije glasalo 36, od 197 poslanika.
Narodna skupština je prihvatila ovaj predlog.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi 10 časova, konstatujem da je vreme rasprave, po poslaničkim grupama, sledeće: poslanička grupa Za evropsku Srbiju - tri sata, sedam minuta i 12 sekundi; poslanička grupa SRS - dva sata, 16 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa G17 plus - 57 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 50 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa "Napred Srbijo" - 50 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa SPS - JS - 36 minuta; poslanička grupa LDP - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Nova Srbija - 21 minut i 36 sekundi; Poslanička grupa manjina - 16 minuta i 48 sekunde i poslanička grupa PUPS - 12 minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Na osnovu člana 37. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da će narodni poslanik Dragan Marković-Palma, zamenik predsednika, predstavljati poslaničku grupu u odsustvu predsednika prilikom razmatranja predloga za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije, kao i da je poslanička grupa SRS za raspravu o poverenju Vlade ovlastila gospodina Ljubomira Kragovića.
Otvaram pretres.
Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Slobodan Samardžić, želi da obrazloži predlog? (Da.)

Poštovani narodni poslanici, poštovano predsedništvo Skupštine, uvaženi članovi Vlade, ministri, uvaženi predsedniče Vlade, politika Vlade Srbije prema Kosovu i Metohiji, posebno njen pristanak da se u Pokrajini rasporedi misija Evropske unije Euleks, predstavlja povod, ali i dovoljan razlog da se pred Narodnom skupštinom povede rasprava sa ciljem da se Vladi izglasa nepoverenje.
Za ovakvu inicijativu mogli bi se naći i drugi povodi i razlozi, sadržani pre svega u Vladinoj ekonomskoj politici, tj. dosadašnjim rezultatima te politike, ali politika Vlade prema Kosovu i Metohiji, kao najvažnijem državnom pitanju, a to je pitanje očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, predstavlja sasvim dovoljan razlog za ovu inicijativu.
Ona je, kao što se sećate, pokrenuta 4. novembra ove godine pozivom na član 130. Ustava Republike Srbije i po tom članu trebalo je da se održi na prvoj narednoj sednici.
Podsećam vas da je sednica od 4. novembra bila pretprošla sednica Skupštine, mi smo u međuvremenu imali još jednu, pa je ova druga po redu. Znači, mi raspravljamo o nepoverenju Vladi na drugoj, a ne na prvoj sednici, kako to nalaže član 130. Ustava Republike Srbije.
Ali, nikada nije kasno raspravljati o ovom važnom pitanju, tim pre što su se u međuvremenu dogodile neke važne stvari koje nam daju dovoljno materijala da možda još iscrpnije nego 4. novembra raspravimo ovo pitanje.
Otkako je ova inicijativa pokrenuta, dakle, od 4. novembra, dogodile su se stvari koje dodatno opravdavaju nastojanje jednog broja poslanika da se u Narodnoj skupštini raspravlja o ovoj temi i pokrene pitanje nepoverenja Vladi. Najvažniji događaji svakako jesu usvajanje u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija izveštaja generalnog sekretara UN o misiji UN na Kosovu i Metohiji UNMIK-u, kao i usvajanje Predsedničkog saopštenja Saveta bezbednosti tim povodom.
Suština ovih dokumenata je u nekoj vrsti odobrenja Saveta bezbednosti da se na Kosovu i Metohiji rasporedi Misija EU Euleks, čime se vrši tzv. rekonfiguracija dosadašnjeg civilnog prisustva Međunarodne zajednice u Pokrajini. Bez pristanka Vlade Srbije, do ovih odluka Saveta bezbednosti UN ne bi došlo, budući da je Srbija imala čvrste garancije Rusije da bez pozitivnog stava Srbije Rusija neće podržati bilo kakvu i bilo čiju inicijativu o tzv. rekonfiguraciji.
Zvanični predstavnici Srbije, dakle predsednik Republike i članovi Vlade, pristali su na raspoređivanje misije EU još jula ove godine, doduše pod tri uslova, kojima je kasnije pridodat četvrti. Ti uslovi je trebalo da u našoj javnosti ostave utisak o presudnom uticaju koji Vlada navodno ima u ovom procesu.
Ti uslovi su sledeći: prvo, da Misija EU bude statusno neutralna, drugo, da misija EU ne sprovodi plan Martija Ahtisarija i treće da se o raspoređivanju te misije donese odgovarajuća odluka u Savetu bezbednosti UN. Dodatni uslov, četvrti, bio je usvajanje tzv. plana od šest tačaka, kojima se navodno regulišu posebni odnosi između UN i Srbije u novoj fazi delovanja Međunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji.
Sada kada su nam dokumenti poznati, dakle izveštaj i predsedničko saopštenje, možemo definitivno da ocenimo razmere pogrešne i po nacionalne interese Srbije pogubne politike Vlade Srbije u ovom slučaju.
Najpre, da kažem nešto o statusnoj neutralnosti kao uslovu koji je postavila Vlada Srbije. U svom izveštaju u tački 50. generalni sekretar UN potvrdio je ovaj zahtev Srbije. "Euleks će u potpunosti poštovati Rezoluciju 1244 i delovaće pod autoritetom i u statusno neutralnom okviru UN".
Na ovo je ministar spoljnih poslova, Vuk Jeremić, odmah po zasedanju Saveta bezbednosti 26. novembra rekao: "Eksplicitan jezik izveštaja potvrđuje statusnu neutralnost angažovanja Euleksa, što je garancija da ni jedan deo njegovog mandata ne može biti zasnovan na Ahtisarijevom planu za nezavisnost Kosova, koji je Srbija odbila i koji Savet bezbednosti UN nikada nije odobrio".
Pitanje koliko je Euleks statusno neutralan i koliko on nema veze sa Ahtisarijevim planom ostavićemo za kasnije. Najpre, moramo se pitati šta uopšte znači naše zalaganje za statusnu neutralnost bilo koje
misije koja se pod okriljem UN sprovodi na Kosovu i Metohiji. Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 na tri mesta se izrekom poziva na očuvanje suverenosti i teritorijalnog integriteta SRJ, sada Srbije. U jednoj alineji preambule ove rezolucije, kaže ...
(Predsednik: Gospodine Samardžiću, izvinite, samo trenutak, da se obratim narodnim poslanicima. Zaista bih vas zamolila da omogućite govorniku da se čuje.)
Ko sluša, sluša, ko ne sluša ne mora, moje je da ovo kažem narodnim poslanicima.
Dakle, citiram tu alineju Rezolucije koja kaže: "Ponovo potvrđujući privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu SRJ i drugih država regiona, kako je navedeno u Helsinškom dokumentu i Aneksu 2." To je citat iz Rezolucije.
To samo znači da bilo koja međunarodna misija na Kosovu i Metohiji pod okriljem UN mora biti statusno vrlo jasna i određena prema Srbiji, tj. može biti prisutna samo ako potvrđuje njen suverenitet i teritorijalni integritet. Zalaganje za nekakvu statusnu neutralnost nove misije, u ovom slučaju Euleksa, samo znači odricanje naše države od garancija koje svetska organizacija pruža njenoj suverenosti i teritorijalnom integritetu, a za takvo zalaganje nijedna vlada, niti bilo koji državni organ Srbije nema pravo i ukoliko to učini mora kad-tad odgovarati.
Da vidimo sada koliko je Euleks stvarno statusno neutralan, ovoga puta u odnosu na jednostrano i nelegalno proglašenu nezavisnost Kosova. Ovo je u vezi sa drugim tzv. uslovom Srbije, da Euleks ne sme da sprovodi plan Martija Ahtisarija. Jedini pravni i stvarni osnov delovanja Euleksa i njegovih prethodnika na Kosovu i Metohiji jesu odgovarajuće odluke Evropskog saveta i Saveta ministara EU. Pravni osnov za ovakav angažman ne predstavlja ni izveštaj generalnog sekretara UN od 24. novembra, niti Predsedničko saopštenje od 26. novembra u kome se Euleks i ne pominje.
Mnogo pre nego što su organi UN doneli pomenute dokumente, EU je usvojila svoje odluke o ustanovljenju, mandatu i načinu sprovođenja svoje misije na Kosovu i Metohiji.
To su zajednička akcija od 10. aprila 2006. godine, zajednička akcija od 15. septembra 2006. godine, zajednička akcija od 18. juna 2007, zajednička akcija od 16. jula 2007, zajednička akcija od 4. februara 2008. godine, zajednička akcija od 12. februara 2008, zaključci Evropskog saveta od 18. februara 2008. godine. Zajedničko svim ovim odlukama EU o Kosovu i Metohiji jeste eksplicitno ili implicitno oslanjanje na sveobuhvatni plan za rešenje statusa Kosova i Metohije koji se kolokvijalno naziva Ahtisarijev plan.
Na osnovu ovih brojnih odluka Evropskog saveta i Saveta ministara EU, Euleks je počeo da se razmešta na Kosovu i Metohiji mnogo pre nego što su doneti pomenuti dokumenti UN, ali naročito intenzivno od stupanja na dužnost ove Vlade Republike Srbije.
Koliko su ove odluke EU zasnivaju na planu Martija Ahtisarija ilustrovaćemo samo jednim dokumentom od ovih koje sam nabrojao, dakle, zajedničkom akcijom Saveta ministara EU od 4. februara 2008. godine. Tom odlukom misija EU je konačno dobila svoj naziv Euleks, dobila je svoj jasan mandat i pravila o svom radu.
U stvari, kao što ćemo videti vrlo brzo, svoj mandat ta misija nije dobila pomenutom odlukom Saveta ministara EU, već upravo planom Martija Ahtisarija koji je, kao što je ministar Jeremić to tačno rekao, bio odbačen u Savetu bezbednosti UN jula 2007. godine.
Molim vas za malo pažnje, pošto želim da vam predočim istovetan tekst plana Martija Ahtisarija i ovih odluka Saveta ministara kojima je ustanovljen Euleks.
Dakle, u članu 1. zajedničke akcije stoji - EU ovim ustanovljuje misiju EU u oblasti vladavine prava, Euleks-Kosovo. U članu 13.1. plana Martija Ahtisarija stoji - EU će osnovati misiju evropske politike bezbednosti i odbrane, misiju u oblasti vladavine prava.
U članu 2. stav 1. zajedničke akcije stoji: "Euleks - Kosovo će pomagati kosovskim institucijama, sudskim i izvršnim vlastima u njihovom napredovanju ka održivom i odgovornom ambijentu, i u daljem razvoju jačanju multietničkog pravosudnog sistema, multietničke policije i carinske službe, obezbeđujući slobodu ovih institucija od političkog uplitanja i oslanjajući se na priznate međunarodne standarde i najbolju evropsku praksu.".
U članu 13. stav 2. plana Martija Ahtisarija stoji - misija evropske politike bezbednosti i odbrane će pomagati kosovskim vlastima u njihovom napredovanju ka održivom i odgovornom ambijentu i u njihovom daljem razvoju i jačanju nezavisnog sudstva, policije i carinske službe, obezbeđujući nezavisnost ovih institucija od političkog uplitanja i u skladu sa priznatim međunarodnim standardima i najboljom evropskom praksom.
U članu 2. stava 2. zajedničke akcije stoji: "Euleks - Kosovo će u punoj saradnji sa programom za pomoć Evropske komisije ispunjavati svoj mandat putem nadgledanja, asistiranja i savetovanja, zadržavajući izvršne odgovornosti. U članu 13. stav 3. plana Martija Ahtisarija stoji: "Misija evropske politike bezbednosti i odbrane će pomoći primenu ovog sporazuma putem asistencije, nadgledanja i savetovanja u oblasti vladavine prava uopšte, zadržavajući određene nadležnosti, posebno u pravosuđu, policiji i carinama, na način i u roku koji odredi Savet EU, u skladu sa aneksima 9 i 10 ovog sporazuma".
Takvih paralelnih stvari, istovetnih po sadržaju, ima u oba dokumenta, posebno u članu 3. zajedničke akcije koja utvrđuje zadatke Euleksa, koji je praktično prepisan član 2. stav 3. aneksa 9 plana Martija Ahtisarija. Možda je suvišno, ali nije na odmet da pomenem da je plan Martija Ahtisarija zapravo plan za sprovođenje nadgledane nezavisnosti Kosova i da je ulogu nadzornika na nezavisnom Kosovu ovaj plan je ekskluzivno dodelio EU. Da bi realizovala tu ulogu EU je morala prethodno da prizna nezavisnost Kosova, što je ona učinila svim načinima koji joj stoje na raspolaganju.
Treći uslov Vlade Srbije bio je da SB UN donese odluku o angažovanju Euleksa. Iz prethodnog smo videli da, kogod ga angažovao, Euleks će slediti samo pravni osnov svoje organizacije, a to je EU. Za ovo smo pak utvrdili da je tekst tog pravnog osnova najpre dat u planu Martija Ahtisarija, pa tek onda u odlukama Saveta ministara, koje su savršeno saglasne ovom planu.
Pre svega, nije jasno zašto je naša vlada tražila odluku SB UN o Euleksu, kada je isti organ, SB, pre više od godinu dana, krajem jula 2007. godine, odbacio angažovanje misije EU na osnovu plana Martija Ahtisarija, odbivši i sam plan.
Jedini dobar odgovor na ovo pitanje jeste ukazivanje na činjenicu da je Vlada Srbije dijametralno promenila dotadašnju politiku odbrane suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Srbije, velikodušno izlazeći u susret politici nekih zapadnih sila o otimanju KiM iz sastava Srbije.
Najzad, kakav je to pravni osnov i na njemu zasnovana garancija SB UN za navodnu statusnu neutralnost Euleksa, ako su i pravni osnov i garancija sadržani u jednom izveštaju generalnog sekretara SB, i u jednom predsedničkom saopštenju u kome se Euleks ni jednom rečju ne pominje.
Ovom prilikom moram da skrenem pažnju narodnim poslanicima na ono što su oni, nadam se, već primetili. Naša štampa nije zabeležila i nije prevela, nije dala prevod tog predsedničkog saopštenja, koje ima samo dva pasusa i u kojem se Euleks uopšte ne pominje, a posebno se ne pominju tih šest tačaka o kojima je bilo toliko reči mesecima ranije.
Ni na sajtu Ministarstva spoljnih poslova ne postoje ovi dokumenti, niti je predsedničko saopštenje dato na sajtu, niti je dat izveštaj generalnog sekretara SB. Nijedna novina, nijedan elektronski medij nije se našalio da predsedničko saopštenje objavi. Njegovo čitanje bi trajalo možda minut i po, to su dva pasusa. Zaista je neverovatno da mi, na osnovu pravnog osnova SB, omogućavamo jednoj misiji da zameni drugu misiju, a da domaća javnost nije obaveštena o tom sadržaju.
Sve ovo navodi na zaključak da su sva tri uslova, a posebno tzv. sporazum od šest tačaka, dakle četvrti uslov, a o tome će biti posebno reči, samo maska Vlade Srbije za domaću upotrebu kojom se prikriva pravo lice njene politike, predaje KiM albanskim separatistima i zapadnim silama. O tome jasno govori jezik zapadnih političara, kada se izjašnjavaju o istoj stvari.
Takvih primera je mnogo, navešću nekoliko. Odmah po usvajanju zaključka Evropskog saveta od 4. decembra britanski premijer Gordon Braun je rekao - lideri EU su se danas saglasili da pošalju misiju na Kosovo kao podršku očekivanom proglašenju nezavisnosti. Istom prilikom Nikola Sarkozi, predsednik Francuske, rekao je sledeće - Srbija će moći da pristupi EU jedino ako preda osumnjičene za ratne zločine i ako poštuje nezavisnost Kosova.
Podsetiću vas na pismo predsedavajućeg Saveta EU, gospodina Rupela, i budućeg predsedavajućeg Bernara Kušnera, dakle sadašnjeg predsedavajućeg, sa Brda kod Kranja 31. marta, gde je jasno rečeno da Srbija, ukoliko hoće da ide u EU, mora da razvije dobrosusedske odnose sa Kosovom.
Otkako je usvojeno Predsedničko saopštenje i otkako se Euleks stacionirao na osnovu odobrenja naše vlade na KiM, a to je bilo 9. decembra, bilo je sijaset izjava zapadnih zvaničnika o toj stvari. Dejvid Miliband, ministar spoljnih poslova Velike Britanije, rekao je 11. decembra da razmeštanje Euleksa omogućuje Kosovu da krene napred na svom putu ka članstvu u EU.
Ministar spoljnih poslova Austrije 10. decembra, Mihael Špindeleger, saopštio je da je cilj Euleksa da se uspostavi pravna država na Kosovu, a da je odustajanje Srbije od Kosova dugoročni proces koji ide ruku pod ruku uz približavanje Srbije EU.
Havijer Solana je 9. decembra saopštio da je pitanje priznavanja nezavisnosti Kosova od strane Srbije, kao uslov za evropske integracije, pitanje koje će se kasnije razmatrati, jer kako kaže - sve zemlje sa zapadnog Balkana imaju jasnu evropsku perspektivu.
Visoki zvaničnik Ministarstva odbrane Nemačke 9. decembra, Kristijan Šmit, rekao je da uspostavljanjem Euleksa počinje da se primenjuje paket međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija.
Takođe, 9. decembra francusko predsedništvo EU je saopštilo da je cilj misije pravna država na KiM. Ministar spoljnih poslova Francuske i predsedavajući EU Bernar Kušner je 8. decembra saopštio da će, pošto je više od 50 zemalja do sada priznalo Kosovo kao nezavisnu državu, misija Euleks svakako primenjivati zakone Kosova.
Možda je najupečatljivija izjava Danijela Frida od 5. decembra, koji je rekao da misija Euleks nije statusno neutralna. Ona će u velikoj meri ojačati teritorijalni integritet Kosova. Kosovske institucije su iskazale mudrost prihvatanjem Euleksa, to je pametan izbor i dobar po nedeljivost i suverenost Kosova.
Našoj javnosti vlasti Srbije slavodobitno su predstavili tzv. plan od 6 tačaka, kao naš uslov, štaviše ispunjen, za pristanak Vlade Srbije da se Euleks rasporedi na Kosovu. Od toga nema ni traga u izveštaju generalnog sekretara UN, a još manje u Predsedničkom saopštenju, gde se takav plan ni ne pominje.
U izveštaju generalnog sekretara UN pod naslovom 11 - Dijalog sa Beogradom, u tačkama od 26-47, govori se o šest oblasti kojima treba posvetiti posebnu pažnju, ali se ovo nigde ne dovodi u bilo kakvu vezu sa raspoređivanjem misije Euleks, čemu su posvećeni drugi delovi izveštaja.
Priča o ispunjenom uslovu naše strane je čista propaganda i konačno najbanalnija obmana. Kada se pogleda šta je u izveštaju rečeno o šest oblasti, policija, sudstvo, carinska politika, upravljanje granicom, saobraćaj, infrastruktura i srpska kulturna baština, vidi se da su za prve tri oblasti date samo uopštene odredbe nekih maglovitih rešenja, dok za druge tri oblasti nije rečeno ni toliko, već samo da će se o njima nastaviti dijalog.
Suština ovog dela izveštaja generalnog sekretara UN jeste u asistenciji Specijalnog predstavnika generalnog sekretara u dijalogu između Beograda i Prištine, kako bi se našao zajednički jezik za neke pogodnosti date srpskoj zajednici kao nacionalnoj manjini, posebno u oblasti policijskih poslova, pravosuđa i carine.
Stoga uvodne tačke ovog izveštaja ne govore o dijalogu EU i Srbije oko uređenja ovih oblasti, nego o potrebi dijaloga Beograda i Prištine u nalaženju zajedničkog jezika za neke privilegija srpske manjine u sistemu nezavisnog Kosova. Kada se tekst pažljivo pročita vidi se da tu nema nikakvih garancija za srpsku zajednicu koje bi se ostvarile bez pristanka Prištine.
Tako i ovde, kao i u slučaju tri prvobitna uslova, imamo razmenu KiM ni za šta. Pristanak na stacioniranje misije, koja treba da pomogne razvoj nezavisnog Kosova, za papirnatu i praznu priču koja Vladi Srbije treba da posluži isključivo za domaću upotrebu.
Sasvim je moguće, čak je i vrlo verovatno, da tzv. plan od 6 tačaka posluži zapadnim silama da upotrebe UN tj. generalnog sekretara i njegovu službu da uvede Srbiju u treću i poslednju fazu priznavanja Kosova kao nezavisne države.
Posle prihvatanja SSP-a, to je prva faza priznavanja, i misije Euleksa, druga faza, kojoj upravo prisustvujemo, treba preći i na otvaranje dijaloga o dobrosusedskim odnosima sa nezavisnim Kosovom, to je treća faza.
Razgovor Beograda i Prištine oko nekih pogodnosti za srpsku manjinu na KiM u pomenutih šest oblasti mogao bih biti odličan uvod u stabilizovanje odnosa Srbije i Kosova kao dobrih suseda.
Poštovani poslanici, članovi Vlade, članovi predsedništva, i ovo što je rečeno je dovoljno za zaključak da je Vlada Srbije napustila politiku odbrane suverenosti, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Srbije, pristajući na sveobuhvatan plan nadgledane nezavisnosti, koju treba da sprovede EU uz pomoć svoje specijalizovane misije.
Radeći mesecima iza zatvorenih vrata sa predstavnicima zapadnih sila na formuli vlastitog odricanja Srbije od Kosova, Vlada nije dopuštala da se tokom ovog dugog perioda otvori skupštinska rasprava o ovom pitanju. Ona nije javnost Srbije obaveštavala o svojim akcijama, razgovorima i mogućim rešenjima.
Posle 26. novembra sasvim je jasno da, s obzirom na ostvareni rezultat, ona to nije ni mogla.
Za sve to vreme Vlada Srbije je promenila svoju politiku prema KiM kao unutrašnjem političkom pitanju. Zapuštena je mreža institucija Srbije u Pokrajini, kao i sistem finansiranja administrativnih i društvenih službi. O investicijama u privredni razvoj i infrastrukturu KiM da se i ne govori.
Srpsko stanovništvo kao da se odguruje od sebe u naručje albanskih institucija, kojima je potrebna samo još legitimacija multietničnosti, kako bi ih još veći broj država priznao kao nezavisnu državu.
Sve ovo predstavlja dovoljan razlog da se u Narodnoj skupštini Republike Srbije izglasa nepoverenje Vladi Srbije. Ona nije samo pokazala političku nedoraslost i nesposobnost da se bori sa najtežim državnim pitanjem. Više od toga, ona je od samog početka mandata manifestovala višak pogrešnih međunarodnih i unutrašnjih aktivnosti, koje su doprinele objektivnom povećanju izgleda da otcepljeno Kosovo stekne priznanje još jednog broja država, ali i same Srbije. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, gospodine Samardžiću.
Pre nego što nastavimo rad, dozvolite da vas obavestim da je gospodin Vlajko Senić predstavnik poslaničke grupe G 17 plus i da će sednica Zakonodavnog odbora biti održana danas, dakle 18.12, u 14 časova u Plavom salonu.
Od predstavnika, odnosno predsednika poslaničkih grupa zasada se javio najpre gospodin Ljubomir Kragović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, poštovana gospodo ministri, imam čast i zadovoljstvo da posle sedmomesečnih pokušaja da stupimo u kontakt najzad ispred sebe ugledamo i ministra inostranih poslova i predsednika Vlade Republike Srbije, a bilo je bezbroj zahteva da sednemo da razgovaramo na ovu temu, na temu KiM.
Počeo bih od onog pisma, od onog dana, kada je u našoj štampi na 7,8,9 i 10 stranici osvanuo naslov - "Pobeda srpske diplomatije". Tog dana sam postavio pitanje gospodinu ministru Jeremiću, da mi objasni kakva je to pobeda, koju je to pobedu diplomatija izvojevala, kojih su to šest tačaka koje je prihvatio Savet bezbednosti UN i da prokomentariše njegove reči? Ponovo ću da ih citiram - "Kao i većina drugih naroda moj narod je prolazio kroz dane slave i kroz dane tragedije. Ponekad upravo tragedija otvara mogućnost dostizanja novih visina", pa bih želeo da mi malo više pojasnite tu rečenicu, gospodine ministre.
Ono što smo uspeli tražeći preko medija, tražeći preko strane štampe, tražeći preko interneta, nije bilo dovoljno da ubedimo srpski narod da je srpska diplomatija izvojevala pobedu. Ministar nije želeo da objasni kakva je ta pobeda, niti ovde poslanicima, a obavezuje ga zakon na to, niti predstavnicima srpskog naroda sa KiM. Ministar je bio sprečen, ali je tu predsednik Vlade i njegov kabinet. Ni oni nisu želeli da objasne.
Danas imamo jednu priču, a odmah ću vam reći da smo svi prevareni. Vi ste prevarili Skupštinu Srbije, Vladu Srbije i srpski narod na KiM, gospodine Jeremiću. Nema rekonfiguracije UNMIK-a. Danas nema nijednog pripadnika UNMIK-a na KiM u uniformi. Oni se šetaju u civilu i mogu biti samo građani koji obilaze spomenike i obilaze restorane i šetaju se ulicama KiM.
Ostaće samo jedna kancelarija u Prištini i to je sve. Svi su devetog ujutru raščinjeni, uniformu i oružje su morali da polože i da prepuste misiji Euleksa. Vi ste nas danima ubeđivali da će to biti rekonfiguracija, da će doći neka misija da pojača uslove, jer sa UNMIK-om nije bilo zadovoljan niko, ali ste nas jako, jako prevarili.
Vi govorite da se neće sprovoditi plan Martija Ahtisarija, da možda neće možda Martija Ahtisarija, ali će sigurno Ahtisari Martija. Samo mu promenite ime i prezime, igra reči i tom igrom reči vi pokušavate da obmanjujete srpski narod i srpsku državu.
Tražili ste i uspeli ste da donesete odluku u Savetu bezbednosti, a onda narod postavlja pitanje zašto je Rusija, zašto je Kina glasala za tu odluku. Normalno da je glasala ako ministar inostranih poslova države Srbije traži da se to izglasa. Zar mogu Rusija i Kina da budu protiv onoga što želi Srbija? Ako želi Srbija svoje samoubistvo i odricanje svoje teritorije, dela Kosova, i prepuštanje srpskog naroda na milost i nemilost šiptarskim separatistima i teroristima, zar to može neko drugi da spreči? Ne može.
Kažete da su prihvatili nekih novih šest tačaka, koje navodno nisu htele da prihvate Privremene institucije i Vlada Kosova. Nikako da doznamo kojih je to šest tačaka, šta one znače i, ono što je najbitnije, a to je ko će ih sprovoditi, kako ih sprovoditi i po kojim zakonima će se sprovoditi tih šest tačaka.
Ako pratimo ono što, gospodo, vi kažete i ono što kažu ministri EU, to je dijametralno suprotno. Vi kažete – nema govora o nezavisnosti Kosova, mi nikada nećemo prihvatiti nezavisnost Kosova, ukoliko bude cena ulaska Srbije u EU, mi ćemo odustati od tog puta.
Međutim, ako čujemo bilo koga od Amerikanaca, na primer od pomoćnika američkog državnog sekretara, Danijela Frida, preko svih ministara u Evropi, oni sasvim suprotno govore od vas. S kim ste vi to razgovarali, gospodine ministre? Ako oni imaju jedne stavove, a vi druge stavove, oni kažu da su ostvarili pobedu, vi kažete da ste ostvarili pobedu. Neko je morao tu da izgubi, a izgubila je država Srbija i izgubio je srpski narod na KiM, izgubilo je 250.000 Srba, koji traži da se vrati, jer mu je ostala imovina na KiM, a od ovog dana i priznavanja misije Euleksa biće mu sve teže i teže da ostvari ta prava.
Da li će nešto, kažete, statusno neutralno, obavezivati bilo koga u toj misiji? Mi se sećamo i misije koja je bila ranije Unmika, pa nisu hteli da je ispoštuju. Mi smo ono što je trebalo po srpskim radikalima da radi naša Vlada, a to je da se bori da se strogo poštuje rezolucija 1244, da se traži rekonfiguracija misije Unmika, a ne tako da se ona izbaci sa teritorije KiM i da se dovedu predstavnici EU, nego da se ta misija Unmika popuni do 1.000 policajaca i vojnika iz Republike Srbije.
Onda bi vi, gospodine, dobili diplomatsku pobedu, da ste to uspeli da uradite, a ne tako što ste zamenili jedne sa drugima, a zadatak i obaveza im je, što je najpogubnije, a to je plan Martija Ahtisarija.
Da bih vam to dokumentovao, da ne pričam u prazno, evo pročitaću vam – programska deklaracija Euleksa, pismo koje je stiglo u Kosovsku Mitrovicu. Kaže - programske aktivnosti, pokazatelji i izveštaji. Kada osoblje Euleksa započne svoj rad u Republici Kosovo, važno je da, i da ne čitam dalje, gospodine ministre, evo dostaviću vam da pogledate. Vi to znate dobro i ne želite da nam kažete.
Možda ste vi to morali da uradite, ali zašto nas 130.000 Srba posle toliko intervencija i napora niste obavestili, zašto onda ovu Narodnu skupštinu niste obavestili? Vi ste, gospodine ministre, prekršili preambulu Ustava, član 1. Ustava Republike Srbije, član 12. i član 127. Ustava Republike Srbije. Vi ste pogazili sve rezolucije koje smo usvojili u ovoj skupštini. Vi ne poštujete nikoga, poštujete želju Havijera Solane, Borisa Tadića i pojedine funkcionere iz EU. Sa njima se grlite, ljubite, a ovamo donosite poražavajuće rezultate.
Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da ćemo na kraju ove rasprave prilikom glasanja izglasati nepoverenje Vladi Republike Srbije upravo zbog ove politike, jer politiku koju vodi Vlada Republike Srbije može svako da vodi. To je politika popuštanja, politika dodvoravanja, politika sluganstva. Vi treba da znate da u biti srpskog naroda nije da bude sluga, on ne želi da bude sluga, on želi da bude slobodan.
Ono što je srpski narod devet godina izdržao na KiM, svu golgotu, vi ste pregazili jednom misijom Euleksa. Vi ste prebacili loptu sa terena misije UN na teren misije EU. Da vas podsetim, u članstvu UN, gospodine ministre, ima više od 150 zemalja koje nisu prihvatile i nisu priznale nezavisnost Kosova. U EU su ostale još samo četiri zemlje i te četiri zemlje nemaju tu snagu da nametnu nešto, ono što bi moglo da se nametne u Savetu bezbednosti u UN ili na Skupštini UN.
Vi ste ostvarili pravo da ide priznavanje nezavisnosti upravo u UN. Da li biste to pravo ostvarili u Briselu? Nikada ne biste ostvarili. Pa zašto ste onda dozvolili da se problem KiM prebaci sa terena UN na Savet Evrope? Evo rečenica Saveta ministara Evrope – za EU, Kosovo je nezavisna država. To imate u svim novinama, to nisam ja izmislio, to je Savet ministara, njihov tekst, njihov izveštaj, na sajtu možete pročitati, u našoj dnevnoj štampi, „Politici“, „Blicu“, gde god hoćete.
Dalje, visoki predstavnik EU, gospodin Solana, kakve on izveštaje daje, gospodine? Sve suprotno od onoga što vi kažete. Treba onda da nam kažete da li ste se vi tamo dodvoravali, udvarali toj EU, da im dozvolite da rade šta god hoće sa jednom teritorijom, svetom teritorijom, teritorijom KiM.
Da vas podsetim, da vam osvežim pamćenje, na toj teritoriji je nastala i srpska duhovnost, i srpska državnost, ako to izgubimo, mi gubimo svoju prošlost, a bez prošlosti, gospodine ministre, nemamo ni budućnost. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Kragoviću. Za reč se javio gospodin Miloš Aligrudić, predsednik poslaničke grupe DSS. Izvolite.

 Dame i gospodo, kao što je već bilo rečeno, odnos vlasti u Srbiji prema KiM, konkretno Vlade Republike Srbije, bio bi sam po sebi potpuno dovoljan razlog da se razgovara o nepoverenju ovoj vladi.
On, naravno, nije jedini razlog. Ima tu još mnogo drugih razloga, ali uvek može da se počne i od ovog razloga, da se lako putem njega, počevši od njega, objasne i ovi drugi razlozi.
Šta je Vlada Republike Srbije uradila, odnosno Boris Tadić, odnosno ne zna se ko od njih, zato što Boris Tadić, predsednik države, često uzima ulogu portparola Vlade Republike Srbije, a često se spolja predstavlja i kao komandant Vlade Republike Srbije. To svi građani u državi vide, ta jedna konfuzija funkcija i uloga koje su u ovom trenutku na sceni neće prestati do kraja mandata ove vlade, do kraja saziva ove Narodne skupštine i tako će to i dalje ostati.
Dakle, komandna palica za vođenje pogrešne državne politike ove vlasti se nalazi u zgradi preko puta nas, a ne u Nemanjinoj. Jer ovi što sede u Nemanjinoj, naravno ima tu još drugih zgrada, ali Nemanjina je centar okupljanja, tu sedi predsednik Vlade Republike Srbije i neki drugi ministri, zapravo predstavlja konglomerat ničega.
Šta je politika Vlade Republike Srbije prema KiM? Sve suprotno onome što je bila državna politika utvrđena do maja ove godine. Usvajanje Euleksa, ideja o tome da se Euleks instalira na teritoriji Srbije potiče od vlasti u državi i to ovu vladu čini sramotnom vladom, a krajnje nesposobnom zbog toga što se očigledno Euleks ovde ispostavlja kao element za određenu vrstu trgovine.
Bilo je neophodno prihvatiti misiju Euleks da dođe na teritoriju KiM, da suštinski sprovede Ahtisarijev plan, jer je to jedini razlog zbog čega je ta misija uopšte od strane Evropskog saveta i Saveta ministara napravljena. Rezon postojanja te misije je u sprovođenju Aneksa 10 Ahtisarijevog plana.
Ideja o tome da se uslovljavaju oni koji odlučuju o rekonfiguraciji misije UN na teritoriji Srbije, nemam pojma, nepristrasnošću misije, idejom da se uvede reč "neutralnost", to vređa i boli više nego bilo šta drugo.
Kako može vlada jedne države da traži međunarodnoj zajednici, onima s kojima pregovara o pitanjima sopstvene teritorije neutralnost u odnosu na sopstvenu teritoriju? O tome smo još ranije govorili.
Ljudi, to je sramota. Ne postoji ni jedan jedini argument, misija koja potiče iz Rezolucije 1244 SB, koja, nadam se, još uvek važi, ne može biti statusno neutralna. Ta misija mora biti jasno opredeljena da štiti teritorijalni integritet Republike Srbije, jer tamo tako piše.
One države članice EU koje su priznale nezavisnost KiM, svi argumenti, od Milibanda do drugih ministara spoljnih poslova EU, sastojali su se u tome da su Albanci na KiM proglasili nezavisnost u skladu sa Rezolucije 1244.
Dovoljno je da čitate šta govore. Onda su oni rekli da su priznali tu nezavisnost u skladu sa Rezolucijom 1244. S kim se mi tu nadgornjavamo i na koji način vodimo politiku?
Najbolji dokaz da ovo nije dobro, odnosno razlog zbog čega ovo nije dobro što se radi jeste nedostatak jedinstvenog stava, jedinstvene državne politike.
Samo je jedinstvena državna politika mogla da napravi pomak u odnosima. On nije garantovan, jer smo se nalazili u teškoj situaciji, ali ovim što ste vi uradili garantovan je potpuni neuspeh.
Ako ste mislili da ćete prevariti EU time što ćete ući, navodno, prilježno i snishodljivo u proces evropskih integracija koji podrazumeva na koncu, a to ćete svi videti, odricanje od dela teritorije države, prevarili ste se, jer njima ne pada na pamet da zagrizu navodnu udicu koju ste im vi bacili, ako je to bila vaša ideja. Tumačim vas krajnje benevolentno, tumačim da ste hteli dobro, a uradili pogrešno. Drugi izraz ovde neću upotrebljavati.
Ako je bila, ipak, u pitanju trgovina, ako ste hteli da kažete da 15% teritorije Srbije nije bitno, a da preživi 85% teritorije Srbije i oni koji na tom delu teritorije Srbije žive, da se njima da boljitak, što je, po meni, krajnje nemoralno, ali ajde da diskutujemo i o toj nemoralnoj kategoriji, da vidimo kakva je tu trgovina u pitanju.
Znate li šta je do sada rezultat te vaše trgovine? Ne pričam vama, vi znate, nego građanima koji ovo gledaju: nula. Vi za to niste dobili ništa u trgovini.
A u onom delu u kojem je trebalo da budete makar malo sposobni da zaštitite svakodnevne interese građana Srbije, pokazujete se kao najnesposobnija Vlada Republike Srbije ikada.
Niste bili u stanju da odgovorite izazovima nečega što je kucalo na vrata Evrope do pre neki mesec, a bilo je jasno svima da će zakucati na vrata Balkana, uključujući i Srbiju, u pitanju je svetska ekonomska i finansijska svetska kriza.
Vi ste se sprdali na račun poslanika opozicije, konkretno DSS, kada smo predlagali mere Narodnoj skupštini Republike Srbije, uključujući i zakone koji treba da spreče negativne efekte i govorili ste nam da širimo paniku.
To je ono što ste vi radili. Za to vreme, premijer Cvetković, u razgovoru koji smo s njim obavili, rekao nam je da je pitanje mera ekonomske politike pitanje relativne tajne do usvajanja budžeta Republike Srbije. To nam je čovek rekao u oči.
Ono što nije bila tajna, sa čime ste potpuno slobodno i jasno izašli pred građane Srbije, bile su izjave tipa: recimo, ministra Milosavljevića, da je najvažnija fora da bi se zaštitili od nasrtaja svetske finansijske ekonomske krize da prestanemo kupovanje bele tehnike. Ljudi moji, moj šporet u kući je star 15 godina i već su dve ringle prestale da rade. Šta mi predlažete?
Zatim, imamo predlog gospodina Dulića da zatvaramo prozore, gasimo svetla, pokrivamo šerpe poklopcima, jer ćemo tako doprineti ukupnoj uštedi i na taj način ćemo rešiti sve naše probleme. Imamo predlog iz Ministarstva za rad i zapošljavanje da uvozimo žene. To ste svi čuli. To je isto genijalan predlog. Imamo predlog ministra Ljajića, javno rečeno, mada se on posle vadio da je nešto drugo hteo da kaže, da se šalju inspekcije rada u sva ona preduzeća koja otpuštaju zaposlene.
Pazite kakva je to poruka ljudima koji treba da budu nosioci budžetskog finansiranja kroz poreze koje plaćaju Republici Srbiji, da budu nosioci privrednog rasta u Srbiji sutra. Nije njihov odnos prema zaposlenima kategorija koja je vezana za poslodavce, nego za ukupnu ekonomsku klimu, za koju je odgovorna Vlada Republike Srbije. Treba da vas bude sramota zbog toga.
Vi niste ljudi sposobni da vladate. Kakvu ste vi trgovinu hteli da izvedete, kakvu ste vi računicu u svemu ovome pravili, kada ste s bilo kim iz EU i SAD dogovarali ovaj kurcšlus sa Euleksom, ovo suštinsko odricanje od dela teritorije? Šta je ono što je vama bilo za to obećano? To nećemo nikada saznati, ali ćemo se lako podsetiti šta ste vi obećavali građanima Srbije. Vi ste im rekli da nam sledi izgradnja mreža autoputeva koja upošljava 50 hiljada ljudi. Rekli ste da će biti gasnog sporazuma s Rusijom, pravite papazjaniju unutar Vlade Republike Srbije, koja umalo što vam ne padne ovih dana, ne zbog toga što smo mi pokrenuli priču o nepoverenju Vladi, nego zbog toga što je neko smislio genijalnu foru, verovatno tako što je bio podstaknut od strane nekoga iz inostranstva, da maltretira drugu ugovornu stranu - Rusiju, u ovom slučaju, koja je ugovorna strana sa državom Srbijom u jednom velikom sporazumu, relativizujući čitavu priču na odnos između preduzeća i čist trgovinski odnos. To je ono što je na delu ovde.
Penzije, socijalna odgovornost, o tome je gospodin Mirko Cvetković u svom ekspozeu govorio. Gde je tu socijalna odgovornost, gde je tu ravnomerna raspoređenost pitanja socijalne odgovornosti? Pregovara se samo s jednom socijalnom grupom koja je, nažalost, kod nas socijalna grupa, to su penzioneri, i to ne s penzionerima i njihovim predstavnicima, nego sa političkom partijom koja je umislila da predstavlja penzionere u Srbiji, koji su sve bivši direktori raznih preduzeća i, što je najgore, vezani za taj isti penzioni fond koji je razvaljivan godinama.
S njima je postignut dogovor o tome da se penzije povećaju, pa se onda to ne može ispuniti, pa se onda maže i laže MMF, pa se onda pravi budžet kao mera ekonomske politike, pa se ispostavlja da će budžet biti, o čemu ćemo govoriti narednih dana, mera ekonomskog sloma u Srbiji. Ono što ste tamo predložili ne može ni jedna država da izdrži, a sve će pasti na teret građana Srbije.
Ako se uzme s jedne strane, mora se dati nekoj drugoj strani. Ako se daje nekoj drugoj strani, očigledno će neko ostati bez novca. Nije to vreća bez dna. Neće teret vaše loše ekonomske politike snositi premijer Mađarske, Austrije, Italije, ni Crne Gore, ni Bosne i Hercegovine, nego će snositi građani Srbije, a ove zemlje koje sam vam naveo, otprilike su zemlje s kojima imamo najbolju do sada zabeleženu spoljnotrgovinsku saradnju. One su sve u problemu, a mi ćemo biti u problemu jer ne znamo da se postavimo u ovoj situaciji.
Zahvaljujem, biće prilike da o ovome govorim i u mom narednom javljanju. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Aligrudiću. Reč ima gospodin Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Srpske napredne stranke nije pozvana da se pridruži zahtevu za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije. Da smo pozvani, da smo konsultovani, svakako bismo uticali da zahtev bude dopunjen, da zahtev bude kompleksan, da zahtev ne bude vezan samo za jednu životnu tačku u Srbiji.
Sigurno se ne bi desilo da život odnese tu tačku kao temu, kao fokus, da nametne mnoge druge teme. Sigurno nam se ne bi desilo da mi zastanemo u vremenu u kome smo podneli zahtev, pa da posle mesec i po dana i dalje ostanemo pri samo jednom razlogu zbog čega Vlada Srbije treba da ode.
Nismo pozvani, ali glasaćemo za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije. Za to ima dosta razloga. Razloge pruža sama Vlada. Razlozi su opravdani situacijom u Srbiji, a rekao bih i u samoj Vladi.
Nažalost, u najteža vremena koja je Srbija dočekala ili tek treba da dočeka, mi imamo jednu od najgorih Vlada, Vladu sastavljenu sabiranjem do 126, Vladu koja nije povezana ni koncepcijom, ni ideološki, ni ciljevima, ni prošlošću, ni budućnošću.
Vladu koja mi liči, ne zamerite mi, moje poreklo je delimično i seljačko, na seljaka koji upreže dva vola, školovana da jedan bude levi, drugi desni, a onda on pogreši, pa onog desnog ujarmi u levu stranu, levog u desnu, ne uvati volove nego ih prevati. To znaju moji seljaci šta znači. Tako i vi, dame i gospodo ministri, vučete svako na svoju stranu, a u Srbiji iz dana u dan sve lošije i sve gore.
Kosovo i Metohija. Niste vi stvorili taj problem. Vlada pre vas, i Vlada pre nje, i ona pre nje, i ona pre svih vlada imala je problem Kosova i Metohije i nijedna ga nije rešila dobro, nijedna ga nije potpuno rešila. Sada se postavlja pitanje kako dalje? Imamo li dovoljno iskrenosti da kažemo da možemo da uradimo samo ono što je objektivno moguće.
Misija Euleks nije dobra ideja. Ideja EU, ideja većine u svetskoj organizaciji, ali nije dobra ideja za Srbiju. Voleo bih da ste vi u pravu kada tvrdite da će ta misija da poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije. Ne bih voleo da sam u pravu što sumnjam u to i što mi se čini da će ta misija Euleksa polako da opkroji Kosovo i Metohiju, da ga potpuno odvoji od Srbije i da nas jednog dana stavi pred svršen čin, da ne možemo ni da razmišljamo o Kosovu i Metohiji kao teritoriji Srbije.
Dakle, onaj ko se poziva na to da je predsedničko saopštenje izdato i uz saglasnost Ruske Federacije i Kine, mora da nam kaže ovde da preuzima svu odgovornost i za to ponašanje Kine i Ruske Federacije, pošto su te dve države rekle, podržaćemo sve što Srbija traži.
Srbija je tražila Euleks razmešten pod ovim uslovima, Rusija i Kina su to omogućile. Ako to ispadne da je loš korak, nije to loš korak naših zaštitnika, to je naš loš korak i nadam se da nećemo čekati kraj, da ćemo reagovati pravovremeno kao država i razrešiti tu misteriju, odnosno ne dozvoliti da se jednog dana nađemo u situaciji da tu više ništa ne može da se uradi.
Ruska Federacija. Deo Vlade ne želi da sarađujemo sa Ruskom Federacijom. Deo Vlade ne želi da omogući Srbiji da preživi. Deo Vlade ne želi da omogući da se Srbija razvija. Deo Vlade ne želi da poštuje sporazume u čijem potpisivanju je i sam učestvovao, u čijem potpisivanju je učestvovao predsednik Ruske Federacije.
Dame i gospodo iz Vlade Republike Srbije, ne dozvolite sebi da se igrate sa prisustvom predsednika Ruske Federacije na potpisivanju gasno-naftnog sporazuma. To ne sme da se pogazi. Da ste takav sporazum potpisali u prisustvu američkog predsednika, rekao bih vam, ne smete to da pogazite.
Sa autoritetom tih ljudi, sa mogućnošću tih ljudi, sa spremnošću tih država se ne igra. Gledajte da stvorite bar još 100 miliona Srba, pa da možemo da se ravnopravno nadmećemo sa onima koji nam žele dobro, a mi ih izigramo.
Dakle, zahtevam od Vlade Republike Srbije da odmah završi sve poslove vezane za aranžman sa Ruskom Federacijom ili da oni koji to sprečavaju izađu iz Vlade Republike Srbije. Ne očekujem da G17 plus izađe, oni negde na pola mandata počinju da ruše Vladu, a do tada im se sviđa situacija u kojoj se nalaze.
Kada Vladu sruše, naći će neku listu uz pomoć koje će da uđu u parlament i naći će neku stranku uz pomoć koje će ponovo polovinu budžeta da preuzmu u svoje ruke i da je troše.
EU. Ne smemo članstvo u EU da kupujemo predajom teritorije. Na to mora da se obaveže Vlada Republike Srbije. Srbiji želim da bude u EU, ali Srbija ne sme da preda Kosovo i Metohiju kao uslov za ulazak u EU. Ko tako vodi Srbiju ima našu podršku. Ko Srbiju vodi na drugi način neka razmisli kako to izgleda ako se više od polovine Srbije okrene protiv aktuelne Vlade.
Nije uslov EU samo hapšenje optuženih za ratne zločine pred Haškim tribunalom. To je uslov koji vi najradije, sa najviše volje, spremno izvršavate. Da je samo to uslov, toliko ste već Srba izručili da bismo bili jedna od vodećih članica EU.
Postoje i drugi uslovi koje nijedna Vlada Srbije od višestranačja, od 5. oktobra ne ispunjava, a odnose se na reforme u Srbiji, na reforme policije, na reforme pravosuđa, na reforme državne uprave, e tu ste najviše zakazali.
Ne želim da se obraćam pojedinačno ministrima, ovde se ruši Vlada, a ne pojedini ministri, ali naša policija je okovana u šablone po kojima vlada već godinama. Naša policija je dozvolila da bude upaljena ambasada SAD, naša policija je ubila... molim ove koji mogu samo jednim delom tela da rade istovremeno, da ne upotrebljavaju glas, zaboraviće da lupaju.
Dakle, naša policija je ubila mirnog učesnika protesta SRS Ranka Panića i niko od vas ne oseća ni trunku moralne odgovornosti. Pogledajte kako se Grčka trese. Ministar unutrašnjih poslova podneo je ostavku. Policija je ubila dete. Vi zato što je srpski narod drugačiji od drugih i trpi više od drugih, vi mislite da ta kazna neće da vas stigne.
Kada bude narod ispostavljao račune, prvo će da vam ispostavi račun za ubistvo Ranka Panića. Vi ne znate ni ko ga je ubio, ni ko mu je naredio, vi ne znate ko je premlaćivao narodne poslanike, ko je bacao suzavac na mirne učesnike unapred prijavljenih i odobrenih protesta. Vi ništa ne znate kada je u pitanju policija Republike Srbije.
Zdravstvo. Čekam kada će ministar zdravlja da podnese ostavku, pošto je on zadužen da prvi kukurikne kada Vlada pada. Šta radi gospodin ministar zdravlja? Objasniće to i naši poslanici. Ministre, vi živite u Kardeljevo vreme. Za vas ne postoje privatnici. Za vas ne postoji građanin Srbije koji ima prvo da se leči gde on hoće. Za vas ne postoji lekar koji ima pravo da leči gde on hoće. Vi ste čak i lekare izdvojili na profesore univerziteta i na druge lekara. Po vama samo profesor univerziteta može da radi mimo svoje ustaljene prakse, ostali lekari, specijalisti, magistri, doktori, nemaju pravo.
Po vama, privatni medicinski fakultet treba da bude ugašen zašto što vi to želite, a ne zato što možda neko procenjuje da ne ispunjava uslove. Što se mešate u to? Što ne pustite državu da se razvija? Što ne odobrite građaninu "nn" da izvadi zub gde god hoće, da operiše kuk gde god hoće, a da socijalno osiguranje tu uslugu plati po cenovniku.
Da li je to državna ustanova, da li je privatna, šta se vi u to mešate? Da biste mogli da dirigujete, komandujete, štitite lobije, posebno ove lobije koji se bave lekovima. Ima još ljudi koji će o tome sa vama da govore.
Gde je onaj ministar odbrane? Ugovorili ste posao sa Irakom od 300 miliona evra. Predsednik Srbije je u kampanji rekao da su konačno zaposlili Namensku industriju. Od tog posla 90 miliona evra dali ste izraelskoj firmi. Dovozite ovde opremu koju proizvodi kompanija "Dragić" u Srbiji, pakujete je u Šapcu kod onoga što je sada uhapšen i predstavljate je kao srpski proizvod.
Da li tako štitite Srbiju? Da li ste vi Vlada Srbije ili Vlada Izraela, ili Vlada neke druge zemlje? Da ne pričamo o ugovori za satelit. To me mnogo interesuje i umešanost Borisa Tadića u taj ugovor o korišćenju satelita.
Ima druga stvar, dame i gospodo narodni poslanici, hipotetički, gledam ove koji su se usudili da se predstave kao jedina opozicija. U tom zahtevu ima samo 80 i nešto potpisa, kao da opozicija nema 100 i nešto poslanika u ovoj skupštini.
Razmišljam, da ova vlada padne, da je zameni Vlada koja je bila pre nje, a šta bi se to u Srbiji promenilo nabolje?
(Tokom ovog govora poslanici SRS su lupali o klupe.)