Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine premijeru, ne verujem da se sećate, ali kada ste izlagali svoj ekspoze ovoj skupštini kada je birana vaša Vlada, rekao sam vam te večeri da se Srbija tada nalazila na vrhuncu svog političkog neukusa. Rekao sam vam da posle toga i takve konstrukcije u Srbiji više ništa neće biti nemoguće i rekao sam vam svakako da će vaša Vlada trajati sve dok osvedočeni levičar Mlađan Dinkić ne počne da ustaje na desnu nogu.
Mislim da ni jednu od mojih činjenica, odnosno konstatacija te večeri, večeras ne možete da demantujete i opovrgnete, a naročito onu da je gospodin Dinkić počeo da ustaje na desnu nogu. Naravno, ubeđen sam da bi sve to bilo drugačije da ste temelj ovoj Vladi stavljali na drugačiji način, da je ova Vlada temelje dobijala na drugačiji način u odnosu na principe bahatosti i drskosti, političke arogancije svakako.
Mislim da je danas i gospodin Balint Pastor govorio kroz jednu ili dve rečenice o toj političkoj aroganciji i bahatosti, i naravno zbog toga tako trajete i zbog toga ćete kao Vlada Republike Srbije i eksponent izvršne vlasti tako i okončati.
Naravno, ne mislim da je bilo šta od problema koji tište ovu državu bitnije od Kosova i Metohije, ali svakako sa ove govornice, s obzirom da imamo priliku večeras da vas vidimo, treba vam objektivno spočitati kao Vladi neke stvari, pa možda i zatražiti odgovore na neke konstatacije, na neka obećanja koja ste definisali svojim ekspozeom pre šest meseci. Tada ste govorili da ćete biti socijalno odgovorna Vlada.
Voleo bih da čujem posle šest meseci vaše Vlade šta je to što predstavlja izraz socijalne odgovornosti u Srbiji. Ono što mi vidimo svakodnevno jesu šatori na Andrićevom vencu, sa jedne strane, sa druge strane to su nerešeni problemi u Sintelonu, u Beku, u Robnim kućama, u Trudbeniku i činjenica da je recimo samo danas 130 domaćinstava u Kuli ostalo bez struje.
Šta je tu socijalna odgovornost Vlade? Kako je Vlada u proteklih šest meseci odgovarala na ekonomske izazove, gospodine Cvetkoviću, koji su objektivno bili postavljeni pred vas? Kako je Vlada reagovala i šta Vlada čini u odnosu na kurs dinara? Recimo, da li je kurs dinara izraz tržišta ili je sintetički ili veštački definisan kurs?
Možda je državni intervencionizam u jednom ili u datom ili u kraćem periodu poželjan i dobar, na duge staze, vi svakako to znate, državni intervencionizam ne predstavlja ništa dobro, naročito za privredu u posrnuloj ekonomiji kakvu imamo mi.
Kako ste, gospodine Cvetkoviću, kao Vlada reagovali na ekonomsku krizu u svetu? Sa jedne strane ljudi koji večeras sede do vas su nas obeđivali da ekonomsku krizu u svetu treba da prepoznamo kao razvojnu šansu Srbije. Paralelno sa tim izjavama dolazili su potpuno disonantni tonovi iz Narodne banke Srbije od guvernera. Niste mogli da ubedite jedne i druge šta je starije, koka ili jaje. Onda ste, gospodine Cvetkoviću posle tri meseca poslali u Vladu na usvajanje set, odnosno paket zakona koji bi trebalo, kako ste u obrazloženju napisali, preventivno da obezbedi bankarsku, finansijsku i monetarnu stabilnost. Ti zakoni još uvek nisu usvojeni, naravno da se optužuje opozicija za to, a treba da znate i verujem da znate da je u međuvremenu oko milijardu evra povučeno na štednje iz banaka u Srbiji.
Kako ste, gospodine Cvetkoviću, reagovali na bahato ponašanje Vladinih nameštenika, na bahatu javnu potrošnju? Kakva je situacija danas, gospodine Cvetkoviću, na nivou lokalne samouprave širom Srbije? Situacija na nivou lokalne samouprave širom Srbije je izraz političke arogancije o kojoj su danas govorili Balint Pastor i još neki ljudi koji pripadaju skupštinskoj većini.
Ono što je sa ekonomskog aspekta interesantno, možda biste trebalo da nam kažete kako je, zbog čega i na koji način kasnio budžet Republike Srbije, zašto ste prekršili budžetski kalendar, zbog čega Srbija sedam ili osam dana pred kraj godine nema usvojen budžet i u kakvoj atmosferi će biti usvajan?
Gospodine Cvetkoviću, kada je ekonomija u pitanju, vaša vlada je definisala koncepciju koja predstavlja izraz stihije koju definišu bahati pojedinci koji sede s vama i pored vas u Vladi, odnosno u Nemanjinoj 11.
Naravno, što se tiče Vojvodine, kolega Martinović je to spominjao, Statut predstavlja jedan, da kažem, diskretni atak na ustavni poredak. Stručna javnost i javnost u Srbiji ga osporava i smatra da ne postoji nijedan član statuta Vojvodine koji ste poslali u proceduru ovoj skupštini, koji, sa aspekta ustavnosti, ne može da se osporava. Iskreno se nadam da saglasnost na takav statut neće obezbediti većinu u ovoj skupštini i da to nikada nećemo kao grešku prihvatiti ovde.
Naravno, ono što je i suština cele ove rasprave večeras i treba da predstavlja okosnicu argumenata oko osporavanja kredibiliteta ovoj vladi, jeste Kosovo i Metohija. Kada je u pitanju Kosovo i Metohija, mislim da je večeras vrhunac ironije bio kada su nas predstavnici Vlade pozvali na državno jedinstvo, odnosno kada su sa ove govornice hteli da izraze svoju spremnost na dogovore ili razgovore.
Što se tiče tog državnog jedinstva, koliko su predstavnici Vlade spremni na državno jedinstvo pokazali su i u prethodnoj vladi, i činjenica da im se vlada raspala upravo zbog toga što nisu bili spremni da obezbede jedinstvo unutar vladajuće koalicije, a ne unutar države ili unutar ovog parlamenta, sama po sebi govori koliko ste bili spremni na jedinstvo.
Da ste bili spremni na državno jedinstvo, da ste očekivali podršku ovog parlamenta, mislim da biste za šest meseci stvarno našli vremena i načina da stavite, ako ne drugo, onda bar rezoluciju koju ste vi uputili Vladi na usvajanje, na dnevni red. Vi ni to niste hteli, zato što ste bili u funkciji obezbeđivanja nejedinstva kada je u pitanju Kosovo i Metohija.
Lično mislim da vam je namera bila da u atmosferi tišine prihvatite Misiju Euleksa na Kosovu i Metohiji. Šta ste, u suštini, time hteli? Time ste hteli da ingerencije, odnosno jurisdikciju na Kosovu i Metohiji, koju je imala organizacija Ujedinjene nacije, prenesete na EU.
U Ujedinjenim nacijama 70% država nisu bile spremne da prihvate nezavisnost Kosova, a s druge strane, u Savetu bezbednosti je uvek postojala mogućnost da prijatelji ove države ulože veto. Vi ste to latentno izvukli iz ruku UN i dali to EU. Očekujete od nas da imamo poverenje u EU, u kojoj su dominantne države podržale nezavisnost KiM i nezavisno KiM, takođe, priznali.
Podršku za takvu politiku ne možete da očekujete od nas, podršku za takvu politiku verujem da od cele desne strane nećete moći ni da dobijete. Zašto nemamo poverenja u vas kao u eksponente briselske politike kada je u pitanju KiM? Evo vam dve rečenice Evropske komisije koja je, verujem, isto tako veliki i uporni kritičar vas i vaše vlasti, kao i opozicija u Srbiji.
Kada su u pitanju ljudska i manjinska prava, Evropska komisija konstatuje pogoršanje u ovoj oblasti neposredno nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, posebno prema predstavnicima albanske nacionalne manjine. Kada je u pitanju regionalna i dobrosusedska saradnja i ispunjenje međunarodnih obaveza, Evropska komisija kaže: "Važno je da Srbija demonstrira konstruktivni stav u pogledu učešća Kosova u regionalnim inicijativama". Nema poverenja u koncept koji vi protežirate.
Jutros je na zgradi Opštinskog suda u Štrpcu osvanula zastava kvazidržave Kosovo. Opština Štrpce ima 80% Srba. Srbi su tražili, žalili se, obraćali se nadležnim organima prisutnim u Štrpcima. S obzirom da se Unmik povukao, obratili su se KFOR-u, koji nije hteo da izađe u susret srpskoj zajednici. Šta će se desiti i ko će reagovati, videćemo.
Ukoliko niko ne bude hteo da reaguje i otkloni elemente antidržavnog delovanja i antidržavne simbole na teritoriji KiM, konkretno u opštini Štrpce, Srbi će, nažalost, biti prinuđeni da se sami organizuju i svoja prava, u skladu sa ovim ustavom na koji smo se svi obavezali, ostvare.
Gospodine Cvetkoviću, vaša vlada će večeras možda opstati, možda ne, u subotu već teže, ali ono što je sigurno, da li će to biti u ovoj ili u sledećoj godini, jedini argument koji imate na vašoj strani, što zvuči prilično jadno i žalosno, to je cifra 126.

Gospodin Boris Aleksić nije tu. Gospodin Zoran Krasić. Izvolite, imate 18,5 minuta.

Naravno, kada se radi o zahtevu za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije, po pravilu, treba da se krene sa citiranjem Ustava Republike Srbije, jer teško da se može argumentovanije objasniti necelishodnost ili loša politika, ukoliko se ne pravi poređenje sa nekim ustavnim normama.
Ne smem da citiram Ustav, pošto sam to jedanput uradio, pa sam dobio opomenu. Ovo je jedini parlament na kugli zemaljskoj gde poslanici ne smeju da citiraju Ustav Republike Srbije.
Ali, šta je važno za ovu današnju temu? Za ovu današnju temu je važno da neka stabilna većina garantuje opstanak po svaku cenu, što znači - da je ovde Vlada u nekom drugom sastavu i da ima podršku ove većine, ona bi opstala; da ovde sedi Tačijeva vlada, s obzirom na ovu većinu, ona bi opet opstala, zato što racionalno političko razmišljanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije počinje i završava se sa magičnom cifrom od 126.
Verovatno već 70-80 godina u Srbiji se igra fudbal, i svake godine liga, i svake godine neki klub bude prvak. U toj našoj istoriji se desilo da je jedne godine prvak bio "Obilić". Kada se kaže da je "Obilić" bio prvak Srbije, odnosno u to vreme SRJ u fudbalu, odmah to mami neke asocijacije, ne da su dobro igrali fudbal, ne da je neko bio poznat od fudbalera, nego su imali uspešnog menadžera i gazdu, koji je na razne načine obezbedio prvo mesto.
Ako se priča o fudbalu, onda se kao konstanta priča o "Zvezdi" i "Partizanu". Ovo će, otprilike, biti u istoriji - Vlada Republike Srbije, Vlada koja će u istoriji da deli sudbinu "Obilića". Gle ironije. Zašto ironije?
Vlada Republike Srbije da ništa nije uradila, ne bi mogla da pričini štetu.
Ali oni, zbog ovako navalentnog predsednika Republike, sa manijom teranja, hteli su da imaju tu tzv. proaktivnu politiku. U toj proaktivnoj politici oni su uspeli ono što čak nije uspelo ni Savetu bezbednosti. Uspeli su da faktički devalviraju Rezoluciju 1244.
Jedini instrument koji nama garantuje suverenost na teritoriji KiM jeste Rezolucija 1244. Što duže treba da je držimo na snazi da se ona ne menja, da se ni za jotu ne krši.
Šta su naše Vlade morale da rade? Samo da traže sprovođenje Rezolucije 1244 i Kumanovskog sporazuma, i ništa drugo. Jer, sve drugo što izlazi izvan okvira Saveta bezbednosti je loše i, po nekoj svojoj zakonomernosti, to loše znači direktno kršenje Ustava Republike Srbije, od preambule pa čak do poslednjeg člana Ustava Republike Srbije. Ova Vlada je upravo to i uradila.
KiM, teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije, jeste veliko i krupno pitanje o kome ne sme da snosi odgovornost samo Vlada, već Vlada mora da to pitanje postavi u Narodnoj skupštini. Od 1999. godine uvek se otvaralo pitanje KiM u Narodnoj skupštini, da bi se ovde obezbedila većina za državnu politiku, jer to prevazilazi onu odredbu Ustava koja kaže - Vlada vodi unutrašnju i spoljnu politiku.
Pitanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta izlazi izvan tog okvira. Ovde je godinama bila dobra praksa da se putem odluka, rezolucija, deklaracija, Narodna skupština Republike Srbije, kao reprezent svih građana Republike Srbije, izjašnjava ne samo o tekućim stvarima, nego i o strateškim. U jednom periodu smo čak i prevazilazili ovlašćenja Narodne skupštine.
Sećate se da je ovde formirana platforma za razgovore. Ali, kada imate ovakvog predsednika Republike, mi smo ove godine imali tu situaciju da je tema KiM zabranjena ovde. Prepuštena je - kome: Jeremiću, Borisu Tadiću i ovom jadnom Bogdanoviću, koji, kada mu kažete - ministar, on ne zna u čijoj je vladi ministar, da li nezavisne države Kosovo ili Vladi Republike Srbije.
Neću da ponavljam ono što su poslanici SRS vrlo lepo ovde izneli Elena Božić-Talijan, Marina Raguš, Aleksandar Martinović, do detalja, suvoparne činjenice koje ne mogu da se ospore. Zašto? Citati? Ali, to je ta naša realnost.
Odavno imamo tu nesreću da je Boris Tadić predsednik Republike. Vi se sećate one skupštinske rezolucije koja se ticala izbora za privremene organe na teritoriji KiM, ovde je doneta odluka da se Srbima preporučuje da ne idu na izbore. Njega baš briga, on uhvatio onog njegovog Olivera Ivanovića i pozvali da se ide na izbore.
Setite se šta je bilo februara, cela Srbija se digla na noge da protestuje zbog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Boris Tadić pobegao u Rumuniju i organizovao nemire. Gle ironije. U američkoj ambasadi gine izbeglica sa KiM. Taj scenario je ponovio pre nekoliko meseci ovde prilikom hapšenja Radovana Karadžića, ali je tada poginuo takođe izbeglica iz Republike Srpske Krajine. Preuzeli ste odgovornost. Odgovaraćete pred istorijom, odgovaraćete, zapamtite, za ovo.
Nije niko vama nametnuo Euleks, nego ste ga vi doveli. Gde vam je platforma za razgovore oko Euleksa? Da li je utvrđena ovde? Nije. Ko vam je nametnuo tu platformu? Ko vas je ovlastio da o tome pričate?
Zašto, ako već tako razmišljate o teritorijalnom integritetu i suverenitetu, nema ga onaj za ljudska prava, pa i o ljudskim pravima, zašto niste iskoristili ovlašćenje koje postoji u članu 182. stav 2: "Republika Srbija ima AP Vojvodinu i AP KiM. Suštinska autonomija AP KiM urediće se posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenim za promenu Ustava".
Što niste išli na zakon, ako ste želeli aktivnu politiku, pa da se ovde definiše suštinska autonomija KiM? Ne moraju oni to da prihvate, ali to je naš stav, gde garantujemo ljudska prava i gde garantujemo, po ko zna koji put, teritorijalni integritet i suverenitet. Ne mora oni to da prihvate, ali to je naš stav. Ne možemo mi protiv sile. Ali, ne treba da saučestvujemo u tome.
Povodom vaših raznih bravura na temu, evo šta kažu ti vaši navodno partneri, prijatelji. Svedok sam i one sednice koja je bila 10. juna 1999. godine ovde. Tada je Vuk Drašković ovde kmečao, 1244 od boga dato, UN ima da čuvaju Srbe na KiM.
Isto, kao što se vi sada branite. Kako se branite? Nevešto. Pokušavate običan falsifikat da izvršite nad opštepoznatim činjenicama. Zar ne vidite da postoji velika razlika između svake vaše izjave, svakog vašeg pojma i onoga o čemu pričaju vaši prijatelji i partneri iz inostranstva.
Evo šta jedan kaže povodom ovog vašeg nametanja Euleksa: "Nije nama EU nametnula Euleks, nego Vlada Mirka dr Cvetkovića." Da, oni su doveli Euleks. Oni su rekli i Rusiji i Kini da u Savetu bezbednosti budu mirni. Svi znate stav Rusije - vi u Srbiji, dogovorite se u Narodnoj skupštini, dajte papir šta je vaš stav, to ćemo da zastupamo. Ali, ne, neće oni to. Evo šta kažu - bilo je potrebno da se sačuva Rezolucija 1244, kao baza za misiju Euleks. To tumačite kao sa namigivanjem.
Gledajte sledeću rečenicu, priča se o generalnom sekretaru. Kaže - on ukazuje da generalni sekretar UN koristi formulaciju "nova realnost" zato što ne može upotrebiti reč "nezavisnost". Svi znamo da je EU proglasila i omogućila nezavisnost KiM.
Svi znamo da je Euleks misija koja treba da obezbedi atribute pravne države nezavisne države Kosovo. Oni se već godinama pripremaju, uče državnu upravu u Hrvatskoj, u Sloveniji o trošku EU. Vi ste doveli Euleks. Vama je Euleks bio potreban da bi završili prljav posao za koji ste plaćeni.
Doduše, sada više niste plaćeni, sada sami otimate, jer nema ko da vam se suprotstavi. Uvek imate 126; 126 pobeđuje i zdrav razum; 126 menja istoriju; 126 menja zdravu logiku; 126 je čarobni broj, pa tako neko može da postane i lep zahvaljujući broju 126, iako je možda greška prirode. Da vidimo, pošto se ovih dana prepirete oko cene gasa, napadate ministre, evo vam, samo treba da se pročita "Politika", da li vam je poznat ovaj lik što se krevelji. Evo, vidite taj što se krevelji šta je rekao.
Na pitanje da li je Srbija u pregovorima sa ruskom stranom dobila garancije da će Južni tok kao magistralni gasovod biti izgrađen preko njene teritorije, gledajte šta je taj vidoviti, ljubi ga majka, šta je rekao - mi bez finansijskih i pravnih garancija o izgradnji magistralnog gasovoda Južni tok ne možemo pristupiti realizaciji čitavog aranžmana. To je više nego očigledno i zbog toga što tako glasi odluka Skupštine Srbije kojom je ratifikovan taj osnovni sporazum.
Što se vi ljutite na Mlađana Dinkića, on radi samo ono što je Boris Tadić rekao, odnosno ono što Boris Tadić ne bi smeo javno da kaže. Znate, on bi hteo sa jednim delom na dve stolice. Upravo sa tim jednim delom raspolućenim da zahvati dve stolice, snaga pomirenja, snaga razuma koja prodaje Kosovo. Prodali ste KiM zarad vaših fotelja, i to je prava reč. Kako neutralna misija? Misija došla da obezbedi poštovanje zakona? Zašto? Pa, tamo postoje još te plemenske razlike, trgovina belim robljem, drogom, oružjem.
Pogledajte ironiju, ovaj mali kaže, mi ćemo jednostrano da primenimo sporazum. A znate li šta to znači? Da sve koristi koje zapad bude ostvario zbog toga može da plati Euleks misiju, pa ćete vi, građani Srbije preko ovog malog da plaćate Euleks misiju, kao što i onu readmisiju plaćate vi. Oni koji imaju para da putuju takve želi Evropa, pa kad uzmete pare, tim parama vratiće one po onom sporazumu.
Ovo je troduplo šteta za Srbiju. Ovde je samo šteta za Srbiju. Ovde nema ni jedne koristi. Kažite mi koja je korist?
Drago mi je kad i G17 smatra da nema nikakve koristi za Srbiju od ove Vlade. Ovo je verovatno najteža izdaja koju je Srbija mogla da doživi, a onda nas plašite sa nekim Čankom, sa nekim predlogom statuta, kao postoji i veće zlo. Ajd zaboravimo zbog tog pretpostavljenog većeg zla da projuri ovo, niko neće da se ljuti, ovo je demokratski - 126 nećete obezbediti za izglasavanje nepoverenja, te po toj logici stvari ova Vlada ostaje i ona je postala izuzetno dobra.
Otprilike to vam je kao kada ludaku izgori medicinska dokumentacija, a on misli da se izlečio. Izlečio se zato što je bio u potkrovlju požara gde je bila dokumentacija i on jadnik misli da je živ, zdrav, normalan i može da tera dalje.
Nažalost, građani Republike Srbije, u stanju teške depresije, u stanju ste da slušate sve i svašta, kako će vam biti bolje, kako samo što nije potekao još med i mleko, a ovakvi mogu da donesu med i mleko, ove vojvode što imaju po 11,5 miliona u akcijama, nije imalo kuče za šta da ga ujede kad je došao pre nekoliko godina, a sada se tri puta dnevno tušira, ide u solarijum, postao je evropski čovek. To treba da bude dika, ponos i primer našoj deci.
Smeškajte se, ali shvatite jednu stvar, vi kao Vlada morate večeras da padnete, bez obzira na ove glasove, da bi iskoristili i poslednju šansu ako možemo da spasimo šta se spasti može, da napravite diskontinuitet sa tom udvoričkom, ponižavajućom politikom koju vodite i da sprečimo uništenje Srbije, a vi ste se predano odali tom poslu. Samo se vi smeškajte, i veće zverke od vas su se smeškale pa su kapitulirale.
Zapamtite jednu stvar, svi oni koji su verovali Amerikancima u sprovođenju politike na Balkanu ili su pokojnici ili se više ne bave politikom. Upali ste u ćorsokak i ne znate kako da izađete iz toga. Podnesite ostavku, poslednje je vreme.

Zahvaljujem. Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika?

Izvolite, gospodine Kragoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, slušao sam vaše izlaganje i one vaše četiri tačke, gde je u prvoj bio odnos prema KiM, drugo je bio odnos prema Euleksu, a interesantno je to što ste ponovili drugu tačku, to su evropske integracije, to je ono što morate negde da svrstate jer Euleks i evropske integracije su jedno te isto, možemo u Evropu, ali preko Euleksa.         Izjavili ste da je Euleks jedno od velikih diplomatskih uspeha Vlade Republike Srbije, a želim da vam postavim pitanje, pošto se ovde više puta govorilo, gospodine Cvetkoviću, o nekih navodnih šest tačaka koje je Vlada Republike Srbije predložila i dajem vam vreme ovih devet minuta da izađete i da kažete kojih je to šest tačaka. Garantujem da ne znate o kojim se tačkama radi, a ne da govorite da je to jedna diplomatska pobeda.
S druge strane, izjavili ste: ''Mi smo aktivni činilac, sarađujemo sa Srbima na KiM, cenimo njihove potrebe i pomažemo im.'' Naveli ste primer Kosovskog Pomoravlja i izgradnje jednog obdaništa.
Međutim, želim isto tako da vas pitam zašto onda niste pomagali lokalne samouprave na KiM, zašto nema sredstava za funkcionisanje lokalne samouprave?
Šta znači pismo ministra za KiM lokalnim samoupravama da ne možete nikoga zaposliti, nikoga otpustiti niti možete vršiti prebačaj unutar lokalne samouprave? Za svako radno mesto treba saglasnost ministra za KiM. Nema sredstava za Skupštinu Zajednice opština KiM.
U više navrata smo vam govorili, međutim na sve te naše napore ostali ste gluvi i nemi. Ono što želim da istaknem, gospodine ministre, dok ste pravili plan kako da predate, poklonite KiM, srpski narod se organizovao na KiM.
Nakon izbora koje je ova skupština raspisala stvorili smo Skupštinu Zajednice opština na KiM, u kojoj su delegati iz svih 25 opština sa KiM koje su izašle na izbore 11. maja 2008. godine. U toj Skupštini Zajednice su svi predstavnici političkih stranaka koje su izašle na izbore.
U više navrata smo vam slali pismo i dopis da nas primite, da nam objasnite šta to radi Vlada u Briselu i u Njujorku. Vi ste se oglušili. U svom nastupu govorite da ne pregovarate sa ekstremima. Da li su za vas Srbi sa KiM ekstremi sa kojima ne želite da govorite?
U stvari jesu, jer ako je vaš stav da ne želite da govorite sa ekstremima, a niste hteli ni sa predstavnicima srpskog naroda sa KiM, to je sramota za predsednika Vlade Republike Srbije da u šestomesečnom periodu ne želi da primi predstavnike Srba sa KiM.
S druge strane, mi smo organizovali peticiju ''Stop Euleksu''. Tu peticiju je potpisalo preko 75 hiljada građana na KiM. Mi smo vam dostavili tu peticiju, ne zna šta ste sa njom učinili, a imali ste mnogo načina i mnogo uslova da tu peticiju prosledite pre svega Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija i da ukažete kako na KiM ne žive samo Šiptari da bi im se dala država, nego živi srpski narod, za koji morate da se izborite, i to srpski narod koji ne želi da živi u nezavisnoj državi Kosovo, nego želi da živi u državi Srbiji i da se ponaša po zakonima koji važe u Republici Srbiji.
Ono što je isto tako jako bitno iz izlaganja Vuka Jeremića koji je u više navrata istakao - mi smo pobedili, dobili smo pravo da formiramo vlast i da kreiramo politiku. To je upravo najveća laž. Jeste vi pobedili i stvorili ste neku većinu, ali vi niste imali većinu da napravite ovaj plan.
Vi ste pokušavali, ali niste uspeli. Da ste imali većinu, vi bi doneli rezoluciju u kojoj bi stajalo da je Misija Euleksa poželjna na KiM, međutim vi niste imali takvu većinu. Vi obmanjujete i lažete građane Srbije, a naročito građane na KiM.
Mi imamo, kaže, ponovo većinu, vlast po definiciji ima većinu, pa pošto ne usvojite rezoluciju u Skupštini zato što nemate gospodo većinu, nego vršite stalno trgovinu i od zakona do zakona vršite trgovinu sa odgovarajućim poslaničkim grupama kako bi nadomestili tu kvazivećinu, tu cifru od 126, koja u ovom slučaju će se obiti o glavu srpskom narodu na KiM.
S druge strane, hteo bih da postavim pitanje i gospodinu ministru za prosvetu. Gospodine ministre, da li je tačno da ste pre tri dana doneli odluku o ukidanju odeljenja Filozofskog fakulteta u Ranilugu? Ministar ne želi da sluša, on ima preča posla.
Gospodine ministre prosvete, pitam vas po treći put da li je tačno da ste pre tri dana doneli odluku da ukinete odeljenje Filozofskog fakulteta u Ranilugu? Evo, ministar kaže da će filozofski fakultet raditi u Ranilug i da neće biti ukinut. Međutim, meni se roditelji žale da 3. i 4. godina treba da sluša nastavu u Kosovskoj Mitrovici. Onda, videćemo da li to vaše obećanje stoji.
S druge strane, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam vas da nakon ove sednice glasamo za nepoverenje Vladi Republike Srbije kako bi dali šansu da se izabere neka druga vlada koja će imati majčinski, a ne maćehinski odnos prema srpskom narodu na KiM.
Gospodine ministre, gospodine predsedniče Vlade, bilo bi pošteno i korektno da, nakon ovog vašeg diplomatskog debakla koji ste doživeli, da časno i dostojanstveno kažete da podnosite ostavku, a samim tim bi pala Vlada Republike Srbije i pala bi ova sramna odluka koja je doneta uz vašu pristrasnost, da dajete put i trasu za instaliranje nezavisnog Kosova, a samim tim prepuštanje 130 hiljada Srba na milost i nemilost šiptarskim separatistima i teroristima, kao i da sprečite povratak 250 hiljada Srba koji žele da se vrate u svoje domove, u svoja imanja, svoja sela, svoje gradove.
Vi to ovim postupcima onemogućavate i činite sve kako da i ovih preostalih 130 hiljada Srba proterate sa KiM. Evo, sada vam nudim da ponovite tih šest tačka.
Tvrdim odgovorno da vi ne znate kojih su to šest tačaka koje su u planu, navodno, Generalnog sekretara UN, što je prošlo kroz Savet bezbednosti UN. Hvala.

Zahvaljujem. Pošto se više niko ne javlja, gospodine predsedniče, da li biste vi hteli da nam se obratite?

Reč ima predsednik Vlade gospodin Mirko Cvetković.

Dame i gospodo narodni poslanici, na kraju rasprave, kao što priliči, želeo bih da se zahvalim svim učesnicima. Najveći deo rasprave sam pažljivo slušao. Beležio sam određena pitanja. Osvrnuću se na neka od njih.
Ono što na početku želim da kažem jeste da je već prilikom glasanja za ovu sednicu postalo jasno da ne postoji većina koja je sposobna da glasanjem izglasa nepoverenje ovoj Vladi, a čini mi se sada posle rasprave da su nedostajali i argumenti koji bi mogli da ubede one druge da zaista treba glasati u tom pravcu. U oba slučaja su poslanici pozicije pomogli. Na početku na način da daju kvorum, a u toku rasprave na način da se neki od njih takođe uključe u postavljanje pitanja Vladi vezano za njenu aktivnost.
Na početku sam dao tri osnovna bloka, sa glavnom idejom da se vidi u okviru tih blokova odakle je Vlada krenula, gde je došla, da li se nalazimo u situaciji nakon pet meseci boljoj nego što smo bili ranije ili ne. Ta analiza, čini mi se, sa izuzetkom prvog bloka koji se odnosi na Kosovo, gde je bilo dosta replika i sa jedne i sa druge strane i gde je taj problem prilično dobro osvetljen, kod ova druga dva bloka nije bilo preterano mnogo diskusija.
U tom smislu bih se osvrnuo i dao odgovore na jedan broj postavljenih pitanja, onako kako sam zabeležio, uz nekoliko konstatacija. Prvo, kada se radi o Euleksu, bilo je puno rasprava, bilo je puno i veoma detaljnih rasprava sa obadve strane, ali čini mi se da se od svih tih rasprava zaboravlja jedna, po meni, dosta važna i elementarna činjenica.
Na nju je ukazao jedan poslanik radikala koji je citirao da su praktično vlasti na Kosovu već predvidele dolazak Euleksa. Dakle, on je pokazao da je odluka o tome da će Euleks doći u suštini bila na putu da bude donesena, sa nama ili bez nas. Ovde je u suštini bilo pitanje strategije da li ostati po strani i reći - mi se ne slažemo ili biti deo tog procesa na način da možemo da utičemo i da dalje ostanemo aktivni igrači, i u tom kontekstu je i ova odluka o kojoj je danas bilo reči.
Što se tiče niza zaista velikog broja različitih pitanja, koja su gotovo podsećala na pitanje Vladi, gledao bih da odgovorim na jedan broj, s tim što uglavnom pitanja koja se tiču budžeta neću pominjati, imajući u vidu da nas detaljna rasprava na tu temu čeka u narednim danima.
Prvo, gospodin Markićević je rekao da je otkazan sastanak njegove stranke sa Vladom Republike Srbije. Moram da kažem da se verovatno radi o nekom nesporazumu. Naime, moja ekipa je čekala i niko se nije pojavio. Želim ovde da potvrdim da smo mi zainteresovani za taj sastanak, druge stranke su bile, mi ne pravimo razliku i ja ću, preko svojih službi, ponovo da zakažem sastanak kako bismo razgovarali i sa NS. Tu se radi čisto o nesporazumu.
Drugo, spomenuli ste spoljni dug i uzeo sam, NS je štampala jedan papir gde ima niz konstatacija i pitanja, i želim da kažem, nasumice ću da dam komentar na pet-šest od njih, da su zaista one napisane neke sa nerazumevanjem, a neki stavovi su pristrasno izneseni.
Primera radi, prvi stav kaže da je poništen ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš - Požega, što uopšte nije tačno. Vlada Republike Srbije nije poništila nikakav ugovor o koncesiji, ona i dalje čeka 31. decembar ove godine, ukoliko se koncesionar pojavi sa valjanim papirom da je zatvorio konstrukciju finansiranja, koncesija će normalno da se realizuje. Ako se ne pojavi, mi ćemo postupiti u skladu sa ugovorom. Nema reči o bilo kakvom poništavanju nečega što je neko drugi završio i to suprotno želji neke strane.
Kaže - umesto povećanja plata i penzija, doneta je odluka o zamrzavanju. Moram da kažem da ovo takođe nije tačno. Od momenta formiranja ove Vlade do danas, regularno su isplaćivane plate, regularno su penzije korigovane, čak je data dodatna korekcija od 10%. Ako se ovde misli na neku budućnost, onda je to priča koja je vezana za budžet i o kojoj možemo razgovarati, da li i šta nam donosi kriza itd. Ali, mi ovde razgovaramo o periodu od formiranju Vlade do danas.
Npr, spoljni dug Srbije je 30 milijardi dolara, a Vlada konstantno zadužuje državu dodatnim kreditima MMF-a i Svetske banke pod ekonomski neracionalnim uslovima. Svako iole pismen ekonomski zna da uslovi MMF-a i Svetske banke nisu ekonomski neracionalni, ali ovde nije reč o tome. Ovde se radi o mešanju termina spoljni dug i javni dug. Pre svega, kada se kaže javni dug, to je iznos onoga što država duguje, a kada kažete spoljni dug, onda je to iznos koji svi entiteti, uključiv i privatna lica i privatna preduzeća, duguju.
Dakle, državni dug nije ni približno 30 milijardi, nego je oko devet milijardi evra, čak je ispod devet pao. Ako se država zadužuje ona povećava ovih devet milijardi, a razlika između 9 i 20-ak milijardi evra jeste praktično privatni, a ne državni dug.
Kaže - uprkos predizbornim obećanjima vladajuće koalicije da će indeksi na beogradskog berzi porasti, oni padaju. Zamislite da neko uzme i da vam obeća da će indeksi da rastu. Berza, po definiciji stvari, jeste jedno tržište i niko vam ne može reći šta će biti na tom tržištu u jednom ili drugom pravcu.
Poskupljenja, inflacija koja se očekuje do kraja ove godine, prema zvaničnim statističkim podacima neće preći 8,5%. Za 11 meseci ove godine ona iznosi 7,9. Naravno, možemo da kažemo - gas je porastao ovoliko, ovo je poraslo onoliko, ali tom logikom nemamo objektivno merilo.
Objektivno merilo prosečnog rasta cena jeste inflacija, ona je porasla 8,5, gas jeste porastao 60%, nafta jeste pojeftinila 60%, u proseku cene prema korpi koju imamo ove godine, govorili smo da će biti jednocifren rast, imali smo sreću sa tečnim gorivima i on ne samo da je jednocifren, nego će biti manji od 9%.
Bilo je pitanje oko pregovora sa Rusima i posebno je apostrofiran novi pregovarač. To je takođe stvar koja, na osnovu onoga kako je izloženo, pokazuje da nisu dovoljne informacije sa kojima se raspolaže. Pre svega, nikakvi pregovarači u pregovaračkom timu nisu zamenjeni drugim pregovaračima, pogotovo ne šef pregovaračkog tima.
Nije tačno da je osoba iz Ministarstva spoljnih poslova nižeg ranga zamenila potpredsednika Vlade. Suština je u tome da je Vlada imenovala pregovarački tim od 15 članova, pri čemu je postojao operativni pregovarački tim koji je vodio Ćirić, zamenik potpredsednika Dinkića. On je zamenjen Borkom Stefanovićem, koji je u istom rangu, dakle zamenik, i po funkciji najvišeg ranga u preostalom timu koji pregovara, tako da tu nema ničega spornog niti bilo kakve insinuacije o bilo čemu.
Što se tiče odnosa između Ustavnog suda i aranžmana, nameravamo da ispoštujemo sve što Ustavni sud kaže, ali informacije koje imamo jeste da je Ustavni sud u stvari postao zahtev Skupštini da se ona izjasni po predmetnom pitanju i mi ćemo postupiti kako uradi Ustavni sud kada donese odgovarajuću odluku, ali za sada idemo sa ovim kao što smo počeli. Bilo je ovde pitanja, jedan veliki broj oko budžeta za Vojvodinu itd, za Kosovo, šta je bilo sa akcionim planom. Akcioni plan za Kosovo jeste zbir akcionih planova svih ministarstava, i onaj za koji ste se interesovali jeste akcioni plan Ministarstva spoljnih poslova i u njemu jeste bilo predviđeno povlačenje ambasadora, kao što je to i učinjeno.
Ekonomski parametri za 2008. godinu može se reći da će svi biti veoma pozitivni, a ono što nas čeka u 2009. godini nije samo stvar ove vlade i nije samo stvar ove privrede, već svega onoga što se događa na svetskim tržištima.
Na kraju, još jednom bih se zahvalio na učešću i na mogućnosti da se razgovara o tome šta je Vlada uradila. Zadovoljan sam načinom na koji je vođena diskusija i posebno bih želeo da apelujem na narodne poslanike iz svih poslaničkih grupa da se, kada budemo počeli da raspravljamo o budžetu, drže ovakvog ritma i načina rada, što će nam omogućiti da uspešno okončamo i tu sednicu. (Aplauz.)

Zahvaljujem, gospodine predsednice. Za reč se javio ovlašćeni predstavnik predlagača, gospodin Samardžić.

Poštovani narodni poslanici, poštovano predsedništvo, uvaženi ministri, predsedniče Vlade, kao predstavnik predlagača mogu da izrazim određeno ipak malo zadovoljstvo što je u ovu kuću tame, koja je bila zatvorena bez vrata i prozora kada je reč o KiM, ipak prodro neki zračak svetlosti, da se ovde čulo šta se ima o tome reći, i od strane opozicije, što je ona zahtevala, i od strane Vlade i Vladine većine u samoj Skupštini.
Dakle, to smo tražili. To smo pokušavali da dobijemo već od juna, praktično od kraja jula kada je Skupština počela da radi. Najzad, evo 18. decembra, posle šest meseci, to smo dobili, i to zahvaljujući tome što smo prionuli najtežem mogućem sredstvu, jedinom onome koje nam je preostalo, da se pozovemo na član 130. Ustava Srbije.
Dakle, na član koji vi kao većina niste mogli da dovedete u pitanje, mada mnogi od vas, vidim da bi doveli u pitanje taj ustav veoma rado, dok je na snazi član 130. Mi smo zbog toga uspeli da uvedemo, kada je reč o najvažnijem državnom pitanju, ipak neke elemente demokratije u ovom domu i u ovoj državi. Ceo problem je bio u tome što se politika prema KiM vodila iza zatvorenih vrata, od jula do danas praktično, i što je ta politika proishodila određenim dokumentima i određenim odlukama ili kvaziodlukama do kojih se u našoj javnosti nije moglo doći.
Hvala bogu mi smo danas pokazali kakve su to odluke. Neki članovi opozicije su ih i citirali, Predsedničko saopštenje, a posebno zadovoljstvo moram da iskažem time što su predstavnici Vlade, zapravo, potvrdili naše stavove. To nije strašno. To je dobro.
Govorili su predsednik Vlade i tri ministra, i kada je u pitanju odluka Saveta bezbednosti o angažmanu Euleksa, mi smo tvrdili da ta odluka ne postoji i ta naša tvrdnja nije bila demantovana. Ona je posredno potvrđena. Nema odluke Saveta bezbednosti o angažovanju Euleksa. To smo danas raščistili danas, nadam se, za sva vremena. Reč je o činjenicama. Potvrđeno je, takođe, da se obećanje šest tačaka nalazi u jednom nevažećem, pravnom neobavezujućem dokumentu, koji se zove izveštaj Generalnog sekretara. Potvrđeno je ono što smo sve vreme tvrdili, da su pregovori oko šest tačaka jedna magla kroz koju treba da prođu guske koje se zovu građani Srbije.
Ta magla je razvejana danas i mi znamo o čemu se tu zapravo radi, ne samo na osnovu onoga što su govorili predstavnici predlagača i opozicije, nego i na osnovu onoga što su govorili ministri. Oko toga je u redu, ali problemi ostaju. Nije ovo neko veliko zadovoljstvo ili satisfakcija što je potvrđeno ono što smo pričali i zbog čega smo tražili ovu sednicu.
Problemi ostaju. Najveći problem je taj što je delovanjem Vlade i predsednika Republike, razume se, Rezolucija 1244, koja je najvažniji dokument od strane Saveta bezbednosti, potvrđuje suverenost i teritorijalni integritet Srbije, ispražnjena od svakog sadržaja na osnovu delovanja Vlade. To je ovde već bilo rečeno.
Mi smo danas čuli od dva predstavnika vladajuće većine iz skupštinskih klupa da ne vide razliku između angažovanja Euleksa i angažovanja Unmika. U redu. Možda ljudi imaju pravo da ne znaju o čemu se radi. Problem je u tome što govore za skupštinskom govornicom o tome i što potvrđuju svoje neznanje.
To su dve sasvim različite stvari. Unmik ima pravni osnov u Rezoluciji 1244, ima svoj mandat koji je jasan, koji je naveden u velikom broju odredaba Rezolucije 1244, ima svoj stav, ima svoja rezervisana ovlašćenja u liku specijalnog predstavnika itd.
Za razliku od Unmika, Euleks ima pravni osnov u planu Martija Ahtisarija, koji nikada nije usvojen na Savetu bezbednosti. Euleks ima negde do 2.000 uposlenih službenika, koji imaju zadatak da sprovode nekakve nadležnosti nezavisnog Kosova, za koje se smatra u međunarodnoj zajednici da Kosovo nije sposobno da ih sprovede.
Dirljiv je utisak ministra za KiM i jednog člana parlamenta da Euleks treba da donese pravo i pravdu na KiM. I da hoće, ne može. Nema nadležnosti. Nema ovlašćenja. Nema dovoljan broj ljudi. Prosto, nema ništa od toga da bi uveo pravo i pravdu. To je nemoguće, ali je moguće bilo da se u Skupštini Srbije tako nešto čuje. Dobro je i što se to čulo. Zbog toga sam lično zadovoljan. Veliki problem jeste što je prokockana velika šansa da Srbija ima podršku u Savetu bezbednosti za svoju politiku prema KiM. Ta podrška rasla je vremenom. Između ostalog, rasla je i zbog toga što je Srbija imala dobru podlogu za svoje akcije, za Vladine akcije, za akcije pregovaračkog tima u rezolucijama Skupštine koje su se usvajale sa po 220 poslanika u toj skupštini.
Verujte, iz svog iskustva mogu da vam kažem da je to jako dobro, da je to jedna jako dobra zaleđina za ljude koji predstavljaju zemlju, bilo da su predstavnici Vlade ili članovi pregovaračkog tima. To se izgubilo zato što ova vladajuća većina prvi put posle tri ili četiri godine nije htela da ima tu većinu. Zna se šta je radila sa rezolucijama, kako ih je stavljala pa skidala, kako je uklanjala predloge opozicije oko rezolucija itd. To je jedan veliki problem koji nama u potpunosti ostaje.
Kada je reč o drugim stvarima o kojima je bilo razgovora, što je predlagačima jako drago, iako su oni stavili KiM i Euleks kao temu i povod razgovora, u međuvremenu, a prošlo je mesec i po dana od podnošenja inicijative, dogodile su se mnoge stvari koje zapravo potvrđuju da ova vlada jeste u faktičkoj krizi, zato što nema odgovore na neka pitanja koja je sama pokrenula i sama ih postavljala kao prioritet u svojoj politici za mandat od četiri godine.
Evropske integracije. Mi smo danas imali prilike da slušamo potpredsednika Vlade, zaduženog za evropske integracije u prethodnom i sadašnjem mandatu Vlade, koji ima jednu svoju zanimljivu disciplinu. Ona se zove - mišljenje iz budućnosti, zato što on stalno misli iz budućnosti, postavlja nekakve datume u budućnosti, pokušava da uveri i poslanike i građane Srbije da su ti datumi, koji su fiktivno postavljeni, stvarni datumi.
Mislim da je to jako lako raditi, ali nije lako ostvariti. Mi smo, dakle, imali prosto jednu tešku situaciju sa tim SSP.
To je jedan važan dokument trebalo da bude za Srbiju, zato što je trebalo da ustanovi sveobuhvatne odnose između Srbije i EU. Taj dokument je Evropska unija iskoristila kao instrument za nametanje svoje politike prema Kosovu, ali ne samo da je EU to učinila nego je Vlada to i prihvatila, ili deo Vlade zbog koga se Vlada raspala, a taj deo sada upravo to radi i koristi. SSP se ne primenjuje, ni onaj njegov trgovinski ili prelazni deo, o tome smo govorili, ali vrlo je teško zamisliti da će se on ikada primenjivati. Da li je realno, hajde da ne uzimamo te fiktivne datume, nego da se bavimo parametrima koji postoje u procesu integracije, da 27 država članica, od kojih je 22 priznalo Kosovo kao nezavisnu državu, ratifikuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju? Dovoljno je da jedna ne ratifikuje i sporazum ne može da stupi na snagu.
Neko kaže - samo Holandija ne da to. Slušajte, dok se ne završi sa svakom, jer takva je procedura, procedura odlučivanja je jednoglasnost u tim stvarima. Jedna ili 27 je potpuno isto. Sve dok poslednja ne ratifikuje sporazum ili dok poslednja ne kaže da je ostvaren uslov saradnje sa Haškim tribunalom, kao da nijedna nije to učinila. Mi pred sobom imamo 27 ratifikacija u državama članicama. To je prosto za procenu. Neka neko proceni drugačije nego što sada činim. Moje je mišljenje da je to nemoguće.
U svetlosti toga, postavljati datume za bilo šta u vezi sa evropskim integracijama je krajnje neozbiljno. Jedino ukoliko verujemo da nekome istina dolazi iz budućnosti, ali to zaista nije moguće. Treća grupa pitanja, o kojima je bilo raspravljano i o kojima su i ministri dali, i predsednik Vlade, svoje mišljenje, jeste ekonomska grupa pitanja.
Razume se, to je veliki problem za ovu državu, ali sam lično iznenađen time da se još uvek operiše sa određenim ciframa koje su u domenu nemogućeg: inflacija od 8% za iduću godinu, rast društvenog proizvoda 3%, dinar koji je stabilan u odnosu na evro, investicije koje će doći, budžet koji će ostvariti sve potrebne troškove javne potrošnje. To su stvari u koje je teško poverovati, ali ajde da ne dužimo o tome.
Na kraju, da dam jedan zaključak. Ova Vlada ima velike probleme. Ona je suočena sa teškim problemima i mi ne treba da budemo zadovoljni zbog toga, zato što su to problemi ove države, a ne samo ove Vlade. Veći problem u tom problemu je što je Vlada porušila svoje mostove prema opoziciji. Njoj zapravo nije trebalo čak ni mišljenje, ni reč u Skupštini opozicije o ove tri grupe problema, pre svega o KiM, ali i o evropskim integracijama, i o ekonomskim pitanjima razume se. Vlada sama je unutar sebe jako heterogena. Ona se sastoji iz 10, 12 ili 15 partija, nisam siguran, ali u svakom slučaju od dovoljno velikog broja da ne može da uspostavi elementarnu koheziju oko ovih važnih stvari.
Vlada je suočena sa još jednim pitanjem koje je otvoreno pre mesec dana u Vojvodini, a to je Statut Vojvodine.
Taj statut, gospodo, u 30 ili 40 odredaba, a o tome će se govoriti na ovoj skupštini jednog dana, direktno povređuje Ustav Srbije i direktno ga krši. To je problem unutrašnji ove Vlade, što ona sama neće znati šta da radi sa time. To je, dakle, jedna najobičnija činjenica. O tome je i stručna javna rasprava u nekoliko navrata dala svoje mišljenje. Znači, užasno veliki problemi.
Razume se, može se površno gledano smatrati da je hazard opozicije da traži smenu te Vlade danas, da traži glasanje o nepoverenju. Možda to jeste tako na prvi pogled, ali opozicija je danas suočena sa jednom dilemom, dakle, sa jednim izborom, sa izborom između dva zla, između većeg i manjeg.
Veće zlo je da ova Vlada ostane, jer neće moći da rešava ova pitanja, pogotovo zato što nema jedinstvo u državi, nema ni jedinstvo u sebi samoj. Manje je zlo, mada je zlo, da se izglasa nepoverenje Vladi, ali mi drugog izbora nemamo i zbog toga predlog potpisnika jeste da se na ovoj skupštini, posle ove rasprave, izglasa nepoverenje ovoj Vladi. (Aplauz.)

Dame i gospodo, narodni poslanici, evo devetnaesti je decembar. U vaše i svoje ime, svima koji slave čestitam Svetog Nikolu. Htela bih da se zahvalim svim poslanicima, svim ministrima, predsedniku Vlade, na učešću u radu danas. Naš rad je danas trajao 15 časova. Dozvolite da, saglasno članu 204. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, zakažem glasanje o predlogu 86 narodnih poslanika, članova poslaničke grupe DSS-Vojislav Koštunica, NS i SRS za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije, dakle za 19. decembar 2008. godine u 00.29 časova.
Poštovane dame i gospodo, pre nego što pređemo na odlučivanje o Predlogu za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije, potrebno je da utvrdimo kvorum.
Saglasno članu 86. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, kvorum za rad Narodne skupštine u danu za glasanje postoji ako je na sednici Narodne skupštine prisutno najmanje 126 narodnih poslanika.
Molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno je da su u sali prisutna 123 narodna poslanika, odnosno da je prisutno manje od 126 narodnih poslanika, pa ne postoje uslovi za odlučivanje.
Naknadno ću vas obavestiti o danu za odlučivanje.
Sutra u 10 časova nastavljamo rad, danas je 19. decembar.
Dozvolite, dame i gospodo, da zaključim sednicu.
Pošto je Narodna skupština obavila razmatranje jedine tačke
dnevnog reda ove sednice, zaključujem Četvrtu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini.