Zahvaljujem. Reč ima potpredsednik Vlade i ministar nauke i tehnološkog razvoja gospodin Đelić.

Poštovana gospođo predsednice, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, tokom današnje debate u nekoliko navrata su pomenute evropske integracije, rokovi, perspektiva naše zemlje. Pitanje je da li je ova evropska politika prema našoj zemlji pravična, da li naša zemlja radi sve što je u njenoj moći da brzo napreduje na tom putu i, naravno, neka pitanja koja se tiču efektivnog rada i naših institucija Vlade, Skupštine i drugih delova naše državne uprave?
Dozvolite mi da u nekoliko reči podsetim oko ovih nekoliko ključnih tačaka. Napredak, koji je napravljen u poslednjih nekoliko meseci, naravno da smo svi bili razočarani kada je Holandija ostala sama, a ipak blokirala, zato što se te odluke donose konsenzusom, početkom septembra, primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ili tehnički govoreći - primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma naše zemlje. Toga dana, po prvi put smo videli da naša zemlja uživa podršku svih 26 članica EU, koje su svestrano podržavale Srbiju tog dana i isto tako, što nije uvek bio slučaj u prošlosti, cele evropske komisije i svih njenih delova.
Naša zemlja je odlučila da primeni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i prvo što želim da kažem, to je da to nije jednostrana primena, jer u onom najvažnijem delu koji se tiče carina, EU primenjuje Sporazum o stabilizaciji još od decembra 2000. godine. To su tzv. autonomne trgovinske povlastice koje je dala našoj zemlji i u proteklih osam godina, kao što je slučaj danas i biće sutra, naši privrednici mogu da izvoze na tržište EU bez carina.
Naravno, Sporazum o stabilizaciji je bolji, jer te jednostrano date povlastice pretvara u ugovorni odnos. To je razlog zbog čega je bolje imati Sporazum o stabilizaciji. Ali, treba se uvek podsetiti da EU primenjuje, u najvažnijem delu, tom carinskom, njihov deo tog ugovora već osam godina.
Drugu stvar koju želimo da kažemo, to je da ćemo mi, kao što smo počeli, pripremiti sve institucionalne pretpostavke da primena Sporazuma o stabilizaciji bude takva da, kada dođe za to vreme, sve ono što budemo radili 2009. godine se računa kao primena Sporazuma o stabilizaciji, jer je to ono što se računa u proceni kapaciteta određene zemlje da dobije status kandidata.
Želim večeras da vam kažem da će naša zemlja aplicirati za status kandidata za ulazak u EU sledeće godine. Mi ćemo odrediti taj datum sa našim evropskim partnerima. Naravno, da bi dobili na kraju taj pozitivni ishod i formalni status kandidata, mi ćemo, pre toga, morati da dođemo i do pozitivnog ishoda oko Sporazuma o stabilizaciji.
U tehničkom smislu, naša zemlja može i na taj način dokazati njen veliki administrativni kapacitet, koji je Evropska komisija, još jedanput, prikazala u njenom izveštaju prošle godine.
Želim da kažem nekoliko reči o rokovima. Naravno da ovo što se desilo tokom leta, a to su jedna ekonomska kriza bez presedana, jedna blokada, koja je proizašla od neočekivanog odbijanja sa strane irskog naroda Lisabonskog sporazuma, i naravno ono što se desilo u Kavkazu, to su stvari koje su okupirale u mnogo većem kapacitetu francusko predsedavanje nego što smo očekivali.
Kada to kažem, to nije nikakav način da se u defanzivi branimo od toga što neki rokovi, koje smo sami sebi zadali, nisu ispunjeni. Ali, želim samo da podsetim da su se i objektivne okolnosti u mnogo čemu promenile. Ali, to ni na koji način ne znači da smo mi i jednog jedinog dana odustali od naših strateških principa.
Želim samo poštovanim narodnim poslanicima i našoj javnosti da predočim aktivnosti koje smo imali u proteklih nekoliko meseci. Što se tiče samog Sporazuma, mi smo spremni za njegovu primenu. Što je veoma bitno, u tom tehnokratskom žargonu Evropske komisije, i ona je našla način da prihvati tzv. Euro-jedan sertifikate i da i ona, u trgovinskom smislu, primeni Sporazum o stabilizaciji sa nama de fakto, ako ne već de jure.
S druge strane, naša zemlja je u oktobru zaokružila veliki posao našoj administraciji time što smo usvojili Nacionalni plan za integracije u EU. To je jedan dokument koji ne vredi toliko zbog njegovih 850 stranica, već zbog toga što je naša administracija veoma jasno identifikovala ono što nas deli od ukupnog uvršćivanja tzv. Aki komunitera ili pravnih tekovina EU u naš zakonodavni poredak.
Napravljen je jedan operativni program da se taj veliki posao završi do kraja 2012. godine. Drugim rečima, da naša zemlja u tehnokratsko-administrativnom smislu bude spremna za ulazak u EU na kraju te godine. To nije garancija da ćemo tada ući, ali je važno da mi radimo, i to jedan veliki posao koji je pred nama, na tom putu.
Što se tiče zakonodavne agende, nekoliko poslanika je podsetilo, jer mi radimo u potpunoj transparentnosti sa našom Skupštinom, koliko je zakona ovde usvojeno, koliko je usvojeno u Vladi i dato parlamentu na usvajanje, koliko se i dokle se stiglo sa drugima. Mogu reći da više od dve trećine tih zakona je ili prosleđeno, ili je u finalnim fazama završetka rada. Nadam se da će u februaru ovaj cenjeni dom odlučiti da ima jednu vanrednu sednicu, kada bi mogao jedan broj tih zakona da se usvoji.
Istovremeno, želim da kažem da je to jedan posao koji je tek pred nama. Poređenja radi, ova naša zakonodavna agenda koja je, otprilike, iznosila 52 zakona za ovu godinu, po onome što smo sami zacrtali u našem Nacionalnom planu za integraciju u EU, predstavlja nekih 156 zakona. Tako da je još veći posao pred nama.
Apsolutno se slažemo sa onim poslanicima koji kažu da taj veliki posao ne možemo završiti kroz bilo kakvu formu konfrontacije. Ogromna većina tih propisa nema apsolutno nikakvu političku težinu, već predstavlja tehničko uvođenje određenih standarda u našu zemlju, a oni su od ključnog značaja za razvoj naše privrede. Svaki put kada vi, ja, bilo ko, sretne naše privrednike, uvek je pitanje kada će se taj i taj standard usvojiti, jer bez usvajanja tog standarda ne može se izvoziti, ne samo u EU, nego na tržišta u okruženju.
Što se tiče viza, u julu prošle godine u prethodnoj Vladi mi smo formirali jednu međuresorsku grupu koja se bavi problematikom viznih pitanja od olakšica do liberalizacije.
U septembru završeni su pregovori oko viznih olakšica i readmisije i već u januaru ove godine taj sporazum, koji je potpisala EU sa svim zemljama zapadnog Balkana, počeo je da se primenjuje.
Svakog meseca mi imamo sastanke sa konzularnim predstavništvima zemalja članica EU, naročito onima koji su deo šengenskog prostora i konstatujemo, mada i dalje ima određenih teškoća, vize se daju brže, jeftinije su i daju se na duži period. To su statistike koje ohrabruju. Naravno, ono što je bio predmet velikih rasprava, kada se u ovom cenjenom domu ratifikovao taj sporazum novembra prošle godine, bilo je pitanje readmisije. Neki su govorili da će doći do jednog velikog talasa, da će se na desetine hiljada naših građana vratiti, da naša zemlja nije spremna da to uradi. Dame i gospodo, za celu ovu godinu, nećemo preći ponovo cifru od nekih 2.000 ljudi. Nema nikakvog povećanja, nema nikakvih najavljenih katastrofa u tom domenu. Naprotiv, ovaj dijalog se razvijao.
U januaru gospodin Fratini je, kao potpredsednik Komisije, došao da otvori dijalog o viznoj liberalizaciji. U maju, njegov naslednik, gospodin Žak Baro je doveo tzv. mapu puta da identifikujemo tehničke i, ni na koji način političke, uslove da dođe do vizne liberalizacije.
Mi smo uručili ono što je bila očekivana stvar od Srbije, a to je najbolji, najizdašniji, najprecizniji izveštaj od svih zemalja zapadnog Balkana i 28. novembra Evropska komisija nam je dala njihovu reakciju na naše reforme. Jedina smo zemlja koja je u ponedeljak ove nedelje već išla sa pripremljenim odgovorima na sva tehnička pitanja.
Oko pasoša tačno je da je bilo problema u pokretanju. Verujte, 7. jul, kada smo pokrenuli izdavanje biometrijskog pasoša, nije bio lak dan. Bio sam sa našim građanima i uvek ću biti sa građanima, naročito onda kada im nije lako u njihovim odnosima sa administracijom. Lako je kritikovati iz kabineta, lako je naći manjkavost.
Znamo dobro da ne možemo preko noći imati jednu besprekornu administraciju i taj kapacitet, ali već danas više od 170 hiljada biometrijskih pasoša je podeljeno. Pokrenuli smo početkom novembra i taj veliki postupak za našu dijasporu u Parizu, zemlja koja predsedava EU, u Dizeldorfu i Beču.
Ministarstvo spoljnih poslova je izradilo operativni plan za sledeću godinu, tako da i naši građani, tu smo ispoštovali ono što je i obećano, a to je da suprotno ovom starom pasošu koji je koštao 188 evra po osobi, novi košta 36 evra, kao u zemlji i na to se dodaje pošiljka od 15 evra. To je mera poštovanja i jednakosti između naših građana koji žive u dijaspori i onih koji žive u matici.
Što se tiče sledećih koraka, želim da vam kažem da ćemo imati posetu eksperata u februaru i da će Evropska komisija najverovatnije u maju sledeće godine doneti prve zaključke oko spremnosti raznih zemalja zapadnog Balkana za viznu liberalizaciju.
To nije garancije da će taj posao biti završen sledeće godine. Tačno je da izbori za Evropski parlament u junu i izbori za nemački parlament u septembru su momenti koji određuju kapacitet EU da odredi određene stvari, ali naša zemlja veoma predano radi na pitanju viznih liberalizacija i ukinućemo vize za naše građane. Videćete, to će se desiti mnogo brže od onoga što razni ljudi očekuju u našoj zemlji.
Želim da kažem da smo pre tri dana, kada govorimo o odnosima sa EU, to je samo jedan od primera, otvorili postrojenje koje vredi 7,6 miliona evra za pripremu pijaće vode u Inđiji. Tu je Evropska komisija učestvovala sa 2,4 miliona evra i to je samo jedan mali deo ukupnog programa od 190 miliona evra godišnje koje implementiramo.
Naravno, milijarda evra koje smo potpisali novembra prošle godine neće biti realnost odmah, ali počeli smo i završili programiranje za 2007. godinu. Za 2008. godinu stvari su tehnički završene i uveliko radimo na IP za 2009. godinu. Možemo reći da od svih zemalja zapadnog Balkana Srbija je ta koja za sada pokazuje najbolji kapacitet apsorpcije evropskog budžeta.
Poštovani narodni poslanici, naravno da evropski budžet koji je pod velikim pritiskom u godinama koje dolaze neće biti lak za usvajanje za našu zemlju. Ali, ipak, kao što je najavilo francusko predsedavanje, sledeće godine će doći do rebalansa budžeta u vrednosti od šest milijardi, doći će do kompletnog rebalansa evropskog budžeta na kraju sledeće godine i po poznatoj tehnici rebalansa, na sredini tog šestogodišnjeg programiranja budžeta za one zemlje koje budu spremne, a mi se spremamo, biće otvorene nove mogućnosti.
Za nas je to pre svega mogućnost da dođemo do dodatnih sredstava za izgradnju naše infrastrukture, železnice. Dunav je naznačen kao novi regionalni prioritet za EU i novi program za 2010. godinu, tako da što se nas tiče, mi sa ovih 200 miliona evra godišnje nećemo moći da pređemo odmah ...

Molim vas, izreći ću opomene. Dozvolite gospodinu potpredsedniku da završi.

Nećemo preko noći transformisati iznos evropskog budžeta za našu zemlju sa trenutnih 200 miliona evra na milijardu, ali susedna Bugarska, otprilike istog gabarita poput naše zemlje, dobija 1,8 milijardi evra godišnje, Slovačka sa pet miliona stanovnika je za ovaj šestogodišnji plan budžeta dobila 11 milijardi evra za strukturne fondove.
Primera radi, susedna Rumunija je dobila za sledeće tri godine 300 miliona evra samo za infrastrukturu u domenu nauke. Možemo još dugo nabrajati mogućnosti koje se otvaraju u ovom momentu.
Želim da zaključim sa nekoliko perspektiva oko ove evropske integracije. Niko u našoj zemlji ne treba da bude evroskeptik zato što ne želi da pogleda činjenice. Niko u našoj zemlji ne treba da bude euroromantik zato što ne želi da gleda činjenice.
Moramo gledati činjenice, prepoznati da je ovaj proces, proces koji nije perfektan, proces tokom kojeg nećemo pristati na bilo kakvu ucenu oko našeg teritorijalnog integriteta. Ali, istovremeno proces koji je sada testiran na pravi način i ovo je posle deset godina po uvođenju evra kao zajedničke valute prva kriza velikih razmera koju doživljava Evropa i možemo da vidimo do koje mere ova velika konstrukcija daje efekte za njene zemlje. Šta konstatujemo? Neki su govorili pre koji mesec da će se ta Evropa raspasti dok Srbija dođe do nje. To je ona uobičajena floskula. Konstatujemo da neke bogate zemlje, poput Norveške, Danske, kao što nam je potvrdio premijer Danske tokom posete Beogradu, pa i Švedska, i te kako razmišljaju o ulasku u evrozonu.
Premijer Poljske je apelovao da se kriterijumi za ulazak u evrozonu olabave jer jedan broj zemalja istočne Evrope želi da uđe i evrozonu što pre. Zašto? Zato što je to jedan mehanizam, kolektivni mehanizam, koji obezbeđuje stabilnost.
Istovremeno, ako nacije poput Islanda i nekih drugih žele da uđe u EU, one prepoznaju da u ovim teškim momentima biti član daje perspektivu i stabilnost, koje bi i u ovom momentu poslužile našoj zemlji.
Što se nas tiče, Vlada Republike Srbije želi da u nedeljama koje dolaze nastavi dijalog sa Kraljevinom Holandije i sa svim zemljama EU, da se ovaj tvrdi stav, koji je veoma teško objasniti našim građanima, promeni, da se primeni Prelazni trgovinski sporazum što pre, da naša zemlja koja ima taj kapacitet, aplicirajući tokom sledeće godine i podsećajući na ono što je po prvi put naznačeno u izveštaju Evropske komisije u novembru, a to je da ispunjenjem Haškog uslova Srbija može dobiti status kandidata sledeće godine. To ne kažemo mi, nego to kaže zvanično po prvi put i EU. To nije nikakva garancija, ali po prvi put to je jedna perspektiva koja se otvorila za nas.
Što se tiče viza, naša zemlja dobro napreduje. Nema tu nikakvih revolucija preko noći. Od nas se očekuje da usvojimo napokon jednu valjanu strategiju za borbu protiv droge, od nas se očekuje da bolje opremimo naše granične prelaze, od nas se očekuje da se i dalje jače borimo protiv organizovanog kriminala, od nas se očekuje da imamo dodatne resurse koji će biti usmereni ka integraciji onih građana koji su predmet readmisije. I nema tu nikakve viske politike, od nas se očekuju normalne reforme koje sprovodi svaka normalna evropska zemlja.
Mi samo, mislim da je o tome govorio i moj kolega ministar unutrašnjih poslova pre dva dana, preduzimamo i one korake koje treba da pripreme budućnost i mogućnost da naša zemlja bude među prvima koje će imati mogućnost primanja na čip digitalnih otisaka, zemlja koja se ne priprema samo za ukidanje viza, nego, i to je nešto duža perspektiva, za ulazak u sami šengenski prostor.
Dame i gospodo, nema razloga za idealizaciju evropskih integracija, ali nema nikakvog argumenta i nema nikakve alternativne stvari koju je bilo ko formulisao od jedne perspektive gde već danas ide 55% naše robe, odakle dolazi 88% investicija u našu zemlju, koja od 2001. godine dala 2,5 milijardi evra bespovratne pomoći našoj zemlji, čije su finansijske institucije, Banka za investicije, uložile 1,4 milijardi evra za naše kliničke centre, za lokalnu infrastrukturu.
Za nacionalnu infrastrukturu 540 miliona evra, za koridor 10, sledeće godine 250 miliona evra za podršku likvidnosti našeg sistema, 1,2 milijarde za Evropsku banku za obnovu i razvoj.
Ne treba idealizovati Evropu, ali ona je naša destinacija i strateško opredeljenje naše države i naše Vlade. Hvala puno na vašoj pažnji.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Replike imaju najpre gospodin Todorović, pa gospodin Aligrudić, pa gospodin Markićević, u ime svojih poslaničkih grupa.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi iz vladajuće koalicije ugradite mu neke manje baterije, ovo je preterano punjenje, ne možemo da izdržimo. Ovo je stvarno neverovatno.
(Predsednik: Gospodine Todoroviću, ne možete tako da opštite i nije u redu da te komentare dajete za potpredsednika.)
Ali, ovo što je rečeno stvarno vređa zdrav razum. Ovaj čovek mislio sam da nikada od bruke neće smeti da se pojavi u parlamentu, on dolazi i ponovo nam priča neke priče.
Ajte da podsetimo gospodina vojvodu na neka obećanja koja nam je dao ovde. Da li se sećate - Hajmo, Hajde u Evropu, SSP. Došli u Brisel, a oni za uvo i kažu - napolje. Nema ništa od toga.
Sećate li se, gospodine Đeliću, kad ste nam u aprilu obećali da ćemo do kraja godine biti na beloj šengen listi u predizbornoj kampanji? Sećate li se, gospodine Đeliću, kako ste optuživali guvernera Jelašića i direktora Kovnice novca da su oni ti koji su odgovorni zato što pasoši nisu stigli na vreme? Šta su vam odgovorili? Da ste običan, neću da izgovorim tu reč, ali čovek koji govori najteže moguće neistine.
Da li se sećate, gospodine Đeliću, šta ste obećali građanima Srbije prilikom jednostrane primene SSP-a? Šta ste obećali kada su vas pitali za veliku ekonomsku krizu? Gospodine Đeliću, samo bih postavio jedno pitanje - da li se sećate da ste rekli da će naša država od te velike ekonomske krize da zaradi? Kako imate smelosti da dođete sada za ovu govornicu i da pričate?
Šta ćete da odgovorite, pošto nemam puno vremena, ljudima koji su uzeli poljoprivredne kredite u visini od 20,3 milijarde dinara? Već su do sada, skokom švajcarskog franka i skokom evra, 20% povećane njihove obaveze, a vi hoćete jednostrano da primenite SSP, što znači slobodan uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Evropske unije.
Šta će oni da rade sa kreditima koje su uzeli za opremu, za zasade i za sve ono što im je trebalo? Kako će da vraćaju te kredite jer im se krediti obračunavaju u evrima i u francima, a oni naplaćuju u dinarima za 90 i kusur dana? Gospodine Đeliću, za vas bi bilo najbolje da se stvarno više ne pojavljujete u ovoj skupštini.

Reč ima gospodin Aligrudić. Izvolite.

 Gospodine Đeliću, pa gde vi, čoveče, živite? O čemu vi pričate nama? Šta ste vi za ovih 16 minuta napričali, to bog sveti zna. Ni vi ne znate šta ste izgovorili.
Znate, vaš govor kada smo imali usvajanje SSP-a, kada smo ratifikovali SSP, tada je bio za nijansu slabiji od ovoga. Ovo vam je zaista vrhunac. Dakle, ovakvu kamaru svačega niko ovde skoro nije izgovorio. Pazite, to apsolutno vređa dostojanstvo narodnih poslanika.
Hajde samo jednu stvar da vam izdvojim. Vi govorite o jednostranoj primeni SSP-a, pa to navodite kao kumulativni razlog zbog čega treba neko vas da podrži u celoj ovoj priči. Znate li vi šta time postižete?
Vi praktično činite štetu državi na strani prihoda koju ste prvo probali da nadoknadite na taj način što ste tražili od MMF-a da vam odobri povećanje PDV-a. Rekli su - ne može, onda ste se setili akciza, tu su vam rekli - može, hajde na alkohol, hajde na cigarete, hajde na šta god hoćete i onda dođu na red naftni derivati.
Onda se taj budžet javlja kao inflatorni. On se javlja kao inflatorna ekonomska mera, negativna ekonomska mera politike. Vi pričate da je to nešto pozitivno. Hoće li to da plati ta Austrija? Hoće li to da plati ta Švedska? Neće, nego će da plate građani Srbije iz svog džepa, što vas verovatno ne zanima ni najmanje.
Ovo drugo što ste ispričali, rado bih vam replicirao, ali to čovek ne može da poveže šta ste vi izgovorili. Hajte, molim vas, ponovo se javite, vrlo bih rad bio da vas čujem još 16 minuta, da vidimo. Molim vas, ljudi, da nas zaštitite od tiranije ministara i potpredsednika Vlade, koji ovde drže verbalnu tiradu kakva se ne može zamisliti. U jednom trenutku ovakvih stvari mora da bude dosta. Ako hoćete da budete cirkuzanti, idite na neko drugo mesto, nemojte to da radite ovde.

Reč ima gospodin Markićević. Izvolite.

Poštovana predsednice, nisam tražio repliku nego sam tražio povredu Poslovnika po članu 104. Mislim da je prethodnim izlaganjem gospodina Božidara Đelića, potpredsednika Vlade...
(Predsednik: Gospodine Markićeviću, možete dobiti repliku, dogovorili smo se da nema povrede Poslovnika.)
Dobro, svejedno ću da kažem, da li je replika ili povreda Poslovnika.
(Predsednik: Recite, ali kroz ovu formu, molim vas.)
Gospodine Đeliću, morate da shvatite da ste danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da niste ni na seminaru, ni na nekom nevladinom skupu nevladinih organizacija. Bar osam godina vas slušam. Božidare Đeliću, mnogo sam vam verovao.
Samo mi kažite da li želite da ponovim razgovor iz Narodne skupštine prilikom zadnje rezolucije o Kosovu i Metohiji? Vaspitan sam čovek i privatne razgovore ne upotrebljavam u političke svrhe. Ako ovako nastavite da govorite ovde, upotrebiću. Ako mislite vi, i svi koji sede iza vas, da ne znamo šta ste pričali na zatvorenoj sednici Glavnog odbora DS-a, onda se grdno varate. Ovo što ste rekli ovde je u suprotnosti onome što ste rekli na zatvorenoj sednici glavnog odbora DS-a.
Pozivam vas da više ne zavaravate i ne dajete lažnu nadu građanima. Vi ste rekli da će za 13 ili 14 dana, koliko ima do 31. decembra, biti vize za građane. Iz nekog razloga, možda vi niste krivi, možda je takva ekonomska situacija, možda neće da nas prime u Evropu, ali tih viza nema i bolje da ćutite i više ne pričate o vizama. Hvala.