Verujem da govorite o vašoj majci, ali zaista nije u redu da vređate gospodina Ilića.

Verujem da bi trebalo tu nešto preduzeti. Sve u svemu, situacija je vrlo jednostavna, znam da je gospodin Ilić nervozan, koncesija je pukla, svi putevi idu ka njemu.
Sasvim je jasno da ta priča o tome da ti što prave statute i zastave, razumem da teže shvatate, ponoviću, nije LSV ništa pravila, DS je napravila statut Vojvodine, tj. njegov predlog koji je sada u toku, tako da znate.
Nismo mi adresa, oni su adresa. Razgovarajte sa njima. Jer, da je po nama, ne bi Vojvodina imala statut nego ustav.

Dr Mileta Poskurica ima reč. Nemate reč, gospodine Iliću. Nemate reč. Replika.

Evo, čuli ste i šta dalje da pričamo. Neka je meni trebalo mnogo časova matematike. Ali, gospodine Čanak, to sam uspešno i završio, bio mnogo dobar inženjer, a vi ste morali da završite fakultet, na kraju neku ekonomiju vašu, vi, Kostreš i vaši pajtaši iz partije, kod mog Čačanina Dula Mufte.
Znate ko je Dule Mufta? I pored toga što vam je mama bila profesor, vi ste neku flautu završili, a posle ste morali kod Dula Mufte da završite, da se malo obrazujete, sramota, čovek na tako visokoj funkciji. Zato ste im dali da koriste prostorije sajma, gde ste vi vodili Upravni odbor, da dobiju prostor, ali da vam daju nekoliko diploma.
Vidite kako je žalosno kad jedno dete profesora univerziteta mora kod Dula Mufte moga, a Dule Mufta je pravio one odlične pozivnice za svadbe, za venčanja itd, čovek je dogurao da napravi univerzitet i da kod njega gospodin Čanak, koji, nažalost, što je profesorsko dete, i tata gradonačelnik, i što nije vadio ono iz mercedesa, nego ga stalno vozikali, nije mogao ništa da završi. To je jad i nesreća.
Vidite, on kaže da bi pravio ustav. U srpskom parlamentu vi najavljujete, kao što ste napravili pasoš, gospodine Čanak, i delite vašim članovima stranke. Imate pasoš, imam ga kući, doneću na sledeću sednicu i podeliću.
Podelili ste pasoš na kome piše "Vojvodina Republika", gospodine Čanak. Sram vas bilo. Razbijate državu. Vi ne bi trebalo da budete ovde, nego u zatvoru. Vama je mesto u zatvoru i nastavite tako, ali zapamtite, završićete u zatvoru, to vam garantujem.

Određujem pauzu od pet minuta.

(Posle pauze – 21.15)

Dame i gospodo, nastavljamo rad. Reč ima gospodin dr Mileta Poskurica. Molim poslanike da sednu. Izvolite, gospodine Poskurica.

Dame i gospodo, izglasavanje nepoverenja Vladi, po pravilu, može da znači i najčešće znači jedan politički pragmatizam koji je sasvim primeren strankama koje u formiranju Vlade ne učestvuju. Dakle, sasvim legitimna potreba da se, izazivanjem nestabilnosti u Vladi, kao i prouzrokovanjem njenog pada, prouzrokuju izbori i onda pokaže da bi politička stranka, koja je u opoziciji, i sama bila u stanju da odgovorne poslove Vlade radi na drugačiji način, svakako bolji, efikasniji, pouzdaniji i prihvatljiviji.
Naravno, razlozi za izglasavanje nepoverenja Vladi mogu biti tako definisani da označavaju, pre svega, njenu nesposobnost da rešava probleme koji se pred njom nalaze, a najčešće predstavlja i činjenicu da ona ne izvršava ono što je, prilikom svog formiranja, obećala kao svoje prioritete.
Konačno, nepoverenje Vladi se može izglasati i onda, ili bar podsticati da se do toga dođe, kada se primete pukotine u njenom funkcionisanju. Čini mi se da večeras imamo sve tri mogućnosti, sva tri razloga zbog kojih bi trebalo da nastavimo na ovom insistiranju, makar mi iz SNS, iako mi nismo bili formalni inicijatori, jer smo u inicijaciji ovog postupka bili zaobiđeni voljom nekakve druge vrste opozicije. Deo te opozicije sada pokušava da očekivanu mirnoću u radu parlamenta posle pauze promeni, pretvori u jednu drugačiju vrstu haosa.
Ali dobro, to je način delovanja dela političke opozicije koja je danas u parlamentu, opet na određen način, objedinjena zajedničkim ciljem, da se pokaže da ova vlada i ne zaslužuje poverenje parlamenta.
Rekao sam da to najbolje možemo pokazati tako što ćemo razmatrati ono što je Vlada, prilikom njenog formiranja, makar kroz ekspoze premijera, i ponudila. Svakako i jeste ponudila na prvom mestu evropsku perspektivu Srbije, koja je, konačno vidimo, završila usvajanjem SSP-a, a bogami i Trgovinskog sporazuma koji se sada primenjuje jednostrano. Po oceni većine poslanika koji su danas govorili, primenjuje se tako da će Srbija od toga imati štete.
U delu tog ekspozea, valjda da bi se pokazala kao Vlada koja će voditi nekakvu ekvidistancu prema onome što nude evropske integracije, govorio je u ekspozeu premijer i o onome što nudi povezivanje sa istokom, a Vlada je trebalo to da realizuje, tesnu saradnju sa Ruskom Federacijom.
Upravo ta činjenica je bio momenat u kome su se pokazale prve naprsline u funkcionisanju Vlade. Prvi put se videlo da šef pregovaračkog tima može da napusti, zbog neprovođenja ili nepoštovanja njegove koncepcije i njegovog viđenja oko toga šta dalje, nakon ratifikacije energetskog sporazuma, treba učiniti. Hteo je neko iz Vlade da kaže da je verovatno potrebno da još neko viši, osim premijera i predsednika Ruske Federacije, treba da garantuje da će se taj sporazum održati.
Nije to samo jedini razlog zbog koga treba razmisliti o tome kuda ova Vlada vodi. Govorila je o Kosovu. Uprkos jednog prividnog osećaja da je ministar spoljnih poslova na toj famoznoj sednici Saveta bezbednosti zaista govorio jednim disonantnim, otresitijim tonom u odnosu na raniju snishodljivost i pomirljiv ton, i adresovao srpski problem na međunarodni sud da o njemu da svoj konačni stav, ali ipak čim je uveo Euleks, Vlada ga je uvela, bez da je on tamo otišao sa nekakvim pledoajeom, sa nečim što je mesecima pre toga pokušavala da utanači ova skupština, dakle, ko zna koju po redu rezoluciju, njemu da osnov kako može tamo da nastupi, jer je formalno ispoštovano šest tačaka.
Kada posmatramo kako se Euleks raspoređuje i šta se sada dešava sa Euleksom, vidimo da nismo sigurni da ćemo možda opet za koji mesec imati problem na granici sa lekovima. Već imamo problem u Kosovskoj Vitini sa strujom, pa zato ne rade ni predajnici mobilne telefonije, ne radi ni fiksna telefonija.
Nismo nekoliko meseci imali ni mogućnost da vidimo da je Vlada pokazala odgovornost prema KiM, moguće je da se u to uverimo činjenicom da nekoliko meseci sve opštine Kosovskog Pomoravlja nisu u školama mogle da ponude ogrevno drvo za grejanje škola.
Dakle, problemi postoje. Čini se, neki od njih su mogli lako i jednostavno da se reše. Ne mislim pri tome da aboliram i pravim paralelu između one ili ove Vlade, neka to one rade same kada budu svodile račune. Nadalje, zašto mislimo da ova vlada možda ne uživa tako veliko poverenje građana Srbije, jesu i oni elementi iz pledoajea premijera, koji je govorio o tome da ovu državu očekuje ekonomsko blagostanje. Neki elementi ekonomskog blagostanja zaista su bili promovisani kao predizborna kampanja.
Šta je sada sa hiljadu evra koje će imati svako? Sećamo se bombastih najava na državnoj televiziji, kada je potpredsednik Vlade lično potpisivao na šalteru banke ugovor po kome će dobiti hiljadu evra, ukoliko se, naravno, dovrši prodaja i privatizacija, kako je namereno. Naravno, od toga nema ništa.
Sećamo se i činjenice da je bilo govora o tome da će se, ako se ova vlada bude pokazala dostojno provođenju programa, bolje živeti, da ćemo imati beli šengen, takoreći, krajem godine. I to je izgleda dalje od onoga što smo očekivali, možda godinu i više dalje unazad od onoga što smo očekivali.
Osim globalne kritike, kada Vladu globalno kritikujete i kada gledate na ono što nije ostvareno u njenom pledoajeu, imate pravo da pokažete i segmentne nedostatke pojedinih ministara. O nekima jesam govorio, ali hoteći da izbegnem činjenicu neprekidnog ponavljanja onoga što je loše u toj Vladi, makar kroz rad pojedinih ministara, osvrnuću se sada na drugi segment - segment Ministarstva zdravlja.
Žao mi je što to možda ovde hoće da pogodi neke poslanike koji pripadaju toj političkoj grupaciji, ali ne želim da tvrdim da svi koji jesu u toj političkoj grupaciji, bili oni poslanici, odbornici, simpatizeri ili članovi, imaju tako animozne apetite i tako nerealnu percepciju da se bez njih ne može funkcionisati, kao što to recimo ministar zdravlja ima, pa četiri mandata provodi politiku za koju smo sigurni, eto imam papir gde i Komora, koju je formirao ministar po svojoj slici i prilici, nije zadovoljna s onim što je on postavio kao realizaciju člana 277. Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Kada se zakon donosio govorili smo ondašnjoj vlasti da zakon nije dobar i da ima loše strane, sada ta ista komora, to njegovo novorođenče, piše mu da će u Ustavnom sudu tražiti procenu ustavnosti člana 277.
Šta je zapravo uradio? Ono što 28.000 lekara Srbije i ko zna koliko još desetina hiljada tehničara, farmaceuta, magistara farmacije, čini dovedenim u poziciju nejasnoće šta će biti s njima nakon 11. decembra. Pravilnik koji je prosledio kroz "Službeni glasnik" prilično je nejasan.
Prilično od onoga što je ministar prosledio kroz ovaj Pravilnik o dodatnom radu je različito od onoga što je medijski promovisano zadnjih mesec ili dva dana. Uveo je priču o tome da će pravo na privatnu praksu, dodatni rad u privatnoj praksi, imati samo profesori, docenti i nastavni kadar. Toga o ovome sada u ovom pravilniku nema.
Ostala je obaveza da onaj ko želi da radi u privatnoj praksi mora da uzme trećinski radni odnos i da trećinu obaveza kod socijalnog i invalidskog i plate snosi privatni poslodavac. U kakve će to nelagodnosti dovesti mnoge privatnike tek ćemo slutiti. Time neće biti realizovan cilj da će zdravlje biti dostupno svima. To je više nego jasno.
Ostaje i nejasno zašto je ministar propisao neke od stavki u ovom pravilniku koje će isključivo moći da se realizuju kroz dodatni rad, a to su recimo pravo da neko uzme lekarsko uverenje za upis u srednju školu. To će biti dodatno naplaćeno.
Šta će biti sa školskim dispanzerima? Zašto oni to ne rade? Zašto bi se to nekome to naplaćivalo? Lečenje akutnog alkoholisanog stanja, ako je to tzv. noćna klinika, da li se samo alkoholisane osobe leče noću i zašto bi se to plaćalo, jedno su samo od pikanterija i detalja koja stvaraju upit na to šta je hteo svojim pravilnikom da uradi ministar zdravlja. O nekima smo govorili već ranije, a o nekim detaljima ćemo govoriti onda kada budemo govorili o budžetu. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik gospodin Zoran Ostojić. Poslanička grupa LDP ima 11 minuta.

Predsednice, uvaženi ministri, koleginice i kolege, malopre smo prisustvovali klasičnom primeru opstrukcije od strane vladajuće većine. Znamo da je to u cilju svaljivanja krivice za sve što ne valja u državi na parlament jer drugi argument za sve što ne valja u državi je ekonomska kriza.
Gospođo predsednice, dopustili ste, znajući dobro šta će diskusija Nenada Čanka izazvati, repliku nekome ko nije šef poslaničke grupe niti zamenik, jer je on sam rekao da ima tri sata na raspolaganju vremena svoje koalicije s kojom je učestvovao na izborima. To nije prvi put.
Drugi metod koji koristite je da ovog svog omiljenog opozicionara pošaljete za govornicu, znajući da će posle toga poslanici SRS reagovati i posle su radikali krivi što je parlament u blokadi, a za sve drugo kriva je svetska ekonomska kriza. To je jedna konstanta koja se ovde dešava.
Marketing i ono što piše u novinama ne može popraviti rad Vlade. Doveli ste do toga da su svi ministri otišli zbog toga što želite da otežete ovu sednicu do ponoći, ostala su samo dvojica iz SPS i zaista mi je teško da kažem, ali nekako u ovoj vladi ministri iz SPS-a još najnormalnije izgledaju i najnormalnije se ponašaju. Ovo shvatite kao kompliment, koliko god da mi je teško da ga izreknem.

Gospodine Ostojiću, svi ministri su normalni u ovoj vladi. Molim vas, nemojte na taj način govoriti o ministrima u ovoj vladi.