Zahvaljujem. Gospodin Velimir Ilić, pa gospodin Dragan Todorović, pa gospodin Čedomir Jovanović.

Poštovani narodni poslanici, ova rasprava se odužila, mi slušamo ovde već jako dugo ministra inostranih poslova o problemima koji su pratili pregovarački tim, o uspesima koji su postignuti na diplomatskom planu. Ali, moram nešto da ponovim što sam pre podne rekao.
Gospodo članovi Vlade, gospodine ministre inostranih poslova, vi ste napravili nešto što niko u svetu nije nikad napravio, omogućili ste, legalizovali i stvorili tuđu državu u našoj državi, i preko Euleksa to ste ovih dana legalizovali.
Ako je to vaš ponos i ako to branite ovde satima i diskutujete, pričate o uspesima, o vašim prijateljima u svetu. Ko su vam prijatelji u svetu? Koja zemlja postoji da s njom izuzetno sarađujete? Da li imamo jednog prijatelja u svetu? Nemamo, gospodo. Sve ste razjurili.
Evo, s ovim gasnim sporazumom i sa Rusijom ste se posvađali. Ne znate šta hoćete. Nema niko da stane iza nas. Pričamo, ljudska prava, ljudska prava, naravno, svi smo za poštovanje ljudskih prava. Mi smo se borili ovde, mnogi sa desne strane, bez obzira na neka dalja razmimoilaženja, za demokratiju u Srbiji. Još nije došla demokratija. Još nisu slobodni mediji. Još uvek imamo progone po raznim osnovama.
Molim vas, ne poštujete sopstvene odluke, ne poštujete sopstveni sud i zato Vlada mora da ode. Ponovio sam pre neki dan, izvršna presuda manastira Vujan, da ne može da se manastir privatizuje. Manastirsku imovinu i izvor ste prodali. Ljudi su doneli tapiju, sud im je dao presudu izvršnu da ne sme da se proda. Vi ste prodali.
Vi šta naumite, vi to uradite, vas ne interesuje ko je iza toga. Ovde vam sede svaki dan radnici Robnih kuća Beograd. Rečeno im je da će im se isplatiti. Što im ne platite? Godinama dolaze rezervisti. Jednima ste dali gde vam je bio interes, gde su vaše opštine, drugima niste. Morate platiti sve ili da niste platili nikoga. Ne možete to pitanje da rešite. Imate ministra odbrane, razrešite taj problem.
Neki dan ste ugasili najbolju firmu u Srbiji, Tehnički remontni zavod. To je bila najbolja firma u velikoj, onoj staroj Jugoslaviji. Poslali ste ljude kući. Niko ne zna da objasni gde su.
(Predsednik: Vreme.)
Rekli smo, prodajete imovinu u privatizaciji, te se vlasnik zna. Pa kažete, rešićemo to kasnije. Kako?
(Predsednik: Gospodine Iliću, hoćete li da privedete kraju?)
Prema tome, molim vas uozbiljite se ovde da raspravimo o ozbiljnim temama. Nemojte sada da nam se hvalite diplomatskim vašim uspesima. Ponavljam, vaš je uspeh da nemate sada nijednog prijatelja u svetu. Recite koja vam je zemlja prijateljska, da stane iza vas, da nam pomogne, da učini nešto.
(Predsednik: Završite, gospodine Iliću.)
Nemate. Evo šta vam Holanđani rade, Evropska unija. Ko vam je prijatelj u Evropskoj uniji? Niko, gospodo, nažalost.

Zahvaljujem. Gospodin Čedomir Jovanović. Izvinite Čedomire, Dragan Todorović je pre vas. Izvinite, mislila sam da ste već govorili.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što ministar Vuk Jeremić nije tu, ali jednostavno neke stvari moraju da se kažu. Sve ovo što je uradio Vuk Jeremić, uradio je sa zakašnjenjem od nekoliko meseci, to je problem. Kako onda možemo da vam verujemo?
Da je ova sednica održana onda kada je podnet zahtev za rezoluciju o KiM, onda je trebalo da izlazimo i da se sučelimo sa svim činjenicama i argumentima. I to bi bio pravi put i to bio iskreni poziv i uverenje da stvarno želite saradnju sa svim poslanicima u Skupštini Srbije, jer verujem da najveći broj poslanika želi dobro ovoj državi i da bi želeo da doprinese da korake koje preduzima Vlada budu u skladu sa interesima građana Srbije. Između ostalog, na to vas obavezuje i Ustav, član 99. i član 123.
Vlada je morala, pre nego što je preduzela ove korake, da stavi rezoluciju na dnevni red i da mi argumentima pokušamo da vas ubedimo da to što ste naumili nije dobro. Šta ste vi uradili? Preduzeli ste sve kako bi nas obmanuli, kako bi razvukli. Navodno, gospodin Bogdanović je razgovarao sa jednom poslaničkom grupom, sa drugom, sa trećom, pa je pisao njihove primedbe.
Suštinski samo je jeo vreme, gledao da se to odloži, da mi dođemo u ovu situaciju u koju smo došli. Zašto se niste pojavili 10. novembra 2008. godine u Kosovskoj Mitrovici na sednici Skupštine Zajednice opština Kosova i Metohija? Ko je pozvaniji, nego predsednici opština na Kosovu i Metohiji, da čuju sve namere Vlade i da oni procene da li je to dobro za njih ili ne?
Mi možda ovde možemo i da pogrešimo, ali oni sigurno ne mogu da pogreše. Oni znaju u kojim uslovima žive, znaju šta im treba i znaju na koji način to treba da se sprovede. Što niste otišli kada imate tako jake i dobre argumente i to njima ispričali dole u Kosovskoj Mitrovici? Niko od vas se nije pojavio.
Još jedna stvar, reče gospodin Vuk Jeremić da upotreba sile nije demokratsko sredstvo. To je tačno, ali koliko znam, za vas Evropa nema alternativu. Šta radi NATO? Da li to on diplomatskim putem ostvaruje svoje ciljeve i svoje interese...
(Predsednik: Vreme.)
... ili zločinačkim bombardovanjem, gde god nije u stanju da na drugačiji način postigne svoje interese? Šta ćete onda sa takvim i zašto težite, zašto vam taj put nema alternativu?
(Predsednik: Vreme, gospodine Todoroviću.)
Postoje države u svetu koje imaju drugačiji pristup. Taj pristup se zasniva na ravnopravnosti, razumevanju, nemešanju u unutrašnje stvari, ali taj pristup sigurno ne možete da nađete u EU i u Americi.

Gospodine Čedomir Jovanović.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, još jedanput, suština politike LDP u ovoj raspravi usmerena je ka definisanju programa koji Vlada ovde treba da ponudi nama, u čijem središtu se nalazi interes građana ove zemlje, koji zajedno možemo ostvarivati. Za nas je ova rasprava besmislena ukoliko je cilj ove rasprave da nas uveri kako treba da iskazujemo lojalnost prema Vladinoj neuspešnoj politici.
Niko ne osporava više sve Vladine propale projekte, od posrnulih ekonomskih reformi, reformi političkog sistema, pa do samog Kosova, od života. Jedinstvo na kosovskoj politici se ne gradi oko ideje da je Kosovo paravan i izgovor. To jedinstvo na kosovskoj politici nije postojalo u srpskom parlamentu zbog toga što tu nije bila LDP, nego zbog toga što su stranke u parlamentu, izuzev LDP, uvek mnogo više računa vodile o svojim interesima nego o interesima onih koje su, navodno, zastupali.
Više od LDP, kosovsku politiku iza koje je stajao parlament nekoliko puta, osporava sam život na Kosovu. Ako moramo da budemo toliko vulgarni, srpska zajednica na Kosovu, jer je ona prva žrtva te neodgovorne politike. I kada se raspravljalo o Ahtisarijevom planu i kada se vodila rasprava u julu mesecu i kada se pre godinu raspravljalo u svečanom Domu Skupštine Srbije, kada je odbačen i napadnut Euleks, a sada nam se ovde nude argumenti u prilog Euleksa, koje smo mi razumeli i podržali još pre godinu dana.
Naša pitanja su bila jednostavna i na njih se moraju dobiti jednostavni i jasni odgovori. Odgovora nema, zato što je preduslov davanja iskrenog odgovora promena politike. Ako nam je Evropa prioritet, onda kroz proces evropskih integracija, mi moramo reformisati svoju zemlju, unaprediti politički život, ubrzati ekonomske reforme, afirmisati društvo.
Jedina žrtva višemesečne rasprave u parlamentu biće nevladin sektor koji će ostati bez zakona. Toliko puta smo do sada rekli da je Vlada preuzela odgovornost za upravljanje ovom zemljom da bi zemlju promenila, a ne da bi nastavila da vodi Srbiju šinama koje su postavljene u prošlosti. Nema ništa od jedinstva ako je cilj jedinstva naše međusobno razumevanje, a ignorisanje života.
Spoljna politika je pogrešna, jer nas konfrontira sa svetom, konfrontira nas sa našim susedima i ona, zapravo, služi kao izgovor za sve unutrašnje nesposobnosti.
Pošto nema ministra, nije pristojno govoriti više o tome, ali pozivam Vladu da se do kraja rasprave izjasni o energetskom sporazumu sa Rusijom i kaže da li je spremna da prihvati sugestiju LDP, osnaženu odlukom Ustavnog suda, i zaustavi proces razgovora sa Ruskom Federacijom, dok se ne dobije odgovor suda na jednostavno pitanje: da li je sporazum u skladu sa našim Ustavom ili ne, istim onim Ustavom koji je sjajan paravan za svaku drugu Vladinu inicijativu?
Pokažite poštovanje prema Ustavu tako što ćete obustaviti pregovore sa Ruskom Federacijom.

Gospodin Riza Halimi ima reč, Poslanička grupa manjina.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, poštovani predsedniče Vlade i ministri, čekao sam prilično, imao sam obavezu, pošto sam dva puta bio spomenut u toku današnje rasprave, pa moram prvo o tome da dam objašnjenje.
Da prvo kažem, a to se zna, da nisam deo parlamentarne većine, nisam glasao za ovu vladu, kao ni za onu prethodnu, nisam glasao iz onog prvog razloga, ne samo što nisam deo parlamentarne većine, nego što ekspoze premijera nije sadržavao nijednu rečenicu o problematici manjina.
Zatim, stvarno ne vidim neke razloge ili uopšte motive za neke dileme koje su iskazane danas povodom mog stava kada je u pitanju zakon o sedištima sudova i tužilaštava. Preko amandmana i u načelu sam izneo moje stavove i preko amandmana se traži ispravka predloga, a zna se da to nije prihvaćeno. Zatim sam, naravno, kao i niz drugih poslanika, ovde tražio da se povuče taj zakon i da se ipak ponudi ozbiljniji predlog koji bi bio prihvatljiv za većinu. Ni to do sada nije urađeno.
Otkud onda dileme, da se pojavi kod bilo koga ko je aktivno pratio sednice ove skupštine, da mogu da podržim jedan predlog koji ide na uštrb građana opština Preševo i Bujanovac, u ovom slučaju kada su u pitanju sudovi? Naravno da, kao njihov legitimni predstavnik, ne bih ni u kom slučaju mogao da glasam za predloge koji vraćaju tu sredinu najmanje sto godina u neki raniji period, kada toga tada nije bilo. Drugi niz praktičnih razloga, koje sam ovde u raspravi već izneo, naravno, obavezuju me da ne podržim taj zakon.
Međutim, današnja rasprava, ako nisam glasao, nema nikakvog rezona da se mešam u tu priču i ne bih, prvo, podržao, u ovom slučaju zahtev za opoziv ove vlade, jer ipak smatram da treba dati više vremena da se ova vlada pokaže u ostvarivanju programa koja je ovde podnela, a da je do sada bilo nedovoljno vremena. Po meni, ovde ne vidim neko naročito interesovanje da se upravo na tu temu - koliko je Vlada imala do sada rezultata u ostvarivanju programa, u rešavanju životnih problema, nego je gro današnje diskusije ipak na drugoj temi, temi o kojoj smo mi četiri ili pet puta imali prilike da razgovaramo kada su bile u pitanju rezolucije o Kosovu.
Ovde, po svemu sudeći, glavnu reč imaju gospodin ministar Jeremić i Bogdanović, a šta je sa ostalima, šta je sa programima drugih ministarstava?
Što se tiče Euleksa, moj je stav ovde poznat. Čitavo vreme govorimo o tome da želimo u Evropu i s pravom većina ovde to želi, to je interes, deo smo Evrope, deo smo te civilizacije i vidimo interes direktni za rešavanje životnih problema naših građana.
Svi zakoni koji su išli u tom pravcu i naredni period i verovatno ću i dalje da glasam. Ovde ne vidim neku naročitu želju da se istraje na tom putu i da stvarno želimo da se brže integrišemo u evropske tokove.
Ovde vidim glavnu temu koliko je Skupština jedinstvena, da li je apsolutna većina ili je gro relativne većine ovde za jedan koncept. Ako je to glavni problem, a ne rešavanje stvarnih životnih problema, onda vidim da je ovde promašena tema. Uopšte ne vidim zbog čega ni predstavnici ove vlade, ni prethodne vlade, preuzimaju hipoteke koju u stvarnosti nemaju.
Apsolutno ne vidim ama baš nijednu nijansu razlike između stavova gospodina Samardžića i gospodina Jeremića. Ako je to glavni cilj, gospodo, ova vlada i ovaj parlament su postigli najveći maksimum jedinstva koji može da se postigne, ako je to problem, ako to rešava situaciju ili uopšte ono što je problem i ove države, i naroda i građana ove države. Mislim da ima dosta problema i vidim da nema raspoloženja da se o tome razgovara.
Govorimo o Ustavu i o zakonima, upravo sam dokazivao kada je bio zakon o sudovima, da se ne sprovodi zakon, ne sprovodi se Ustav. Tamo je predviđeno da postupak može i na albanskom jeziku da se sprovodi, a toga u praksi nema. Kobajagi Albanci neće to. Otkud pak pa sada Albanci u Preševu, Bujanovcu, Medveđi dobrovoljno su se odrekli tog prava koje im Ustav ove zemlje i zakon omogućavaju i oni se dobrovoljno odriču. Onda nema spremnosti za samokritiku i da se kaže koliko su stvoreni uslovi da stvarno to ustavno pravo, teoretsko pravo i u praksi zaživi.
Idemo dalje, Vlada 2001. godine je predvidela integrisanje Albanaca u društveni, politički i državni sistem ove države. Ovde kažem, u Preševu sa 90% Albanaca samo 47% čine Albanci među zaposlenima u državnim organima na opštinskom nivou. Za okružni da ne govorimo, nema žive duše.
U Bujanovcu, sa 55% Albanaca, svega 21% je zaposleno u državnim organima i u lokalnoj samoupravi gde imaju primat zbog toga što kao većina imaju veći broj odbornika, samo 31% zaposlenih u administraciji i u svim lokalnim institucijama je zaposlen Albanac.
Gde je u pitanju ono što malopre gospodin Jeremić reče da na Kosovu ima problema oko pitanja manjina, a da smo ovde sve rešili. Apsolutno to ne stoji. Mi smo daleko od toga. Drugo je što se prikazuje formalno, teoretski, sasvim je druga situacija na terenu i praksa na terenu. Znači, ono što je 2001. godine određeno kao objektiv, kao cilj, već osam godina se ne ostvaruje.
Bilo je tu pozitivnih rezultata u onoj prvoj vladi. Poslednje dve vlade su taj program napustile. Apsolutno se ponašaju kao da je sve rešeno na terenu. Sada vidim umesto onog programa kojim je trebalo integrisati Albance u predlogu za budžet, sada stoji da u ovom slučaju i preko investicija i preko ko zna kakvih drugih aktivnosti, srpsko stanovništvo je ugroženo.
Sada treba u situaciji kada od 12 hiljada građana manje u ove tri opštine u popisu 2002. godine u odnosu na 1991. godinu, ima 10.700 Albanaca manje, 1.100 Srba manje, 700 Roma manje. Otkud pada nekom na pamet da ističe samo iseljavanje Srba, a da ih uopšte briga za Rome i Albance? Eto državne politike. Da li to onda afirmiše našu državnu politiku u međunarodnim razmerama? Kakvi se poeni na takav način stiču?
Idemo dalje, pa da vidimo oko bezbednosti. Da li na teritoriji ove države u Preševu, Bujanovcu i Medveđi gde formalno nema vanrednog stanja, još uvek se obraća i kontroliše Žandarmerija. U Beogradu se dešava na sat-dva i time završavaju zadatak i povuku se. Tamo je sve vreme dobar deo onoga što se tiče policije preuzela Žandarmerija, čak i deo kompetencija lokalne policije preuzima Žandarmerija.
Ovih dana u dvorišta kuća gde se svadbe održavaju ulazi Žandarmerija, kobajagi da štiti. Otkud ta tradicija da policija, a u ovom slučaju Žandarmerija, treba da štiti čoveka koji ima svadbenu ceremoniju?
Mislim da ima dosta toga i da se stalno priča o situacijama na terenu, a o pravima manjina, o programu dveju vlade koje su same vlade preuzele 2001. godine, a koje je u dužem periodu blokirano i nema političke volje da se taj program ostvari.
Opet, na kraju, ističem, da sam glasovima i Albanaca na tom području došao ovde, došao da rešavam životne probleme. Za sada, otvoreno vam kažem, imam istu ulogu koju su imali naši predstavnici od 1990. do 2000. godine. To je samo da se iznose problemi, a ne i mogućnost da se oni rešavaju. Zato kažem, konačno je vreme da ozbiljno o ovim temama razgovaramo, a parlament je najbolje mesto da se o tome iskreno i ozbiljno razgovara. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Halimi. Reč ima Mićo Rogović, poslanička grupa "Napred Srbijo".

Poštovana predsednice, poštovani predsedniče Vlade, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, demokratski je što ste vi sa moje leve strane u nekom periodu od pre pet-šest meseci formirali većinu neophodnu za rad i vladajuću poziciju od preko 126 poslanika.
Demokratski je da mi, pripadnici, tj. članovi opozicije stavimo na dnevni red, a mi zaista to nismo ni uspeli, tj. nas predlagač kao deo opozicije, Srpsku naprednu stranku, niko nije ni pitao, ali ćemo uzeti učešće u ovome i trudićemo se da ne kritikujemo sve ono što vi želite da radite.
Ono što je dobro za Srbiju, ne pada nam na pamet da kritikujemo, ono što ste obećali, a što niste ispunili, zaista, i te kako ćemo mi, poslanici Srpske napredne stranke, danas o tome pričati.
Pre nego što bih krenuo po tački dnevnog reda, ne mogu a da se ne osvrnem na reči gospodina Arsenovića, koji je za skupštinskom govornicom rekao i pričao o prilikama iz nekih davnih vremena. Da, ali ste vi predstavnici političke grupacije, i to ne govorim ništa lično, već s obzirom na tu starosnu strukturu stanovništva, osetili dobra vremena u ovoj državi.
Nemojte da drugima, deci, deci koja će se roditi, sprečite mogućnost i spočitavate naše pravo da pružimo priliku da bolje žive i da oni imaju dobar put od saveza pionira do saveza penzionera.
Poštovana predsednice, iskreno se nadam da će u narednom periodu u ovaj cenjeni dom, pretpostavljam i nadam se, stići predlog zakona o zabrani laganja naroda. Zašto ovom govorim?
Setićemo se samo predizbornih obećanja ove zadnje vlade i ekspozea gospodina Cvetkovića, a možemo tako da se vraćamo i natrag u 2006, 2003. godinu, a vi kada dođete na red, možemo i o tome da govorimo, i obećanja ovoga tipa - porast broja zaposlenih, radi se, ni manje ni više, o cifri od 200.000 ljudi.
Ovih dana neke tajne službe, preko svojih ljudi koje su kupile uglavnom firme po Vojvodini, vrše akcije masovnog otpuštanja radnika i bez obzira na sve mere koje je Ministarstvo rada i socijalne politike preduzelo, to i bez ove namere i bez upliva tajnih službi ne može se sprečiti otpuštanje radnika Srbije.
Porast zarada zaposlenih i penzija. Ako uporedimo rast penzija i rast zarada i pad vrednosti domaće valute, periodično, ona u ovom periodu od zadnja dva do tri meseca iznosi od 10 do 22%.
Mostovi ili kilometri autoputeva i sve ovo kada govorim, još jednom napominjem da Srbiji trebaju i autoputevi i investicije, ali se u svojim izlaganjima osvrćemo samo na obećanja i na ono što je trebalo da uradite. Od ovih obećanja, vezano za mostove i autoputeve, periodično i etapno se otvarala obilaznica oko Beograda i sleduje nas arbitraža za autoput Horgoš-Požega, a poznato je da Srbija nema, nažalost, nekih uspeha u međunarodnoj arbitraži.
Zagrljaj Evrope i putovanja bez viza; i mi iz SNP nemamo ništa protiv ovoga, ali da je i sve to tako, da li je naša administracija i naše službe spremne da građanima izdaju nove putne isprave? U to smo se uverili. Najveća, kao planina laž, posao sa "Fijatom". Obećana proizvodnja od nekoliko miliona automobila godišnje. Izvesno je da će taj broj automobila biti negde oko 58.000. Nekoliko hiljada dogovorenih radnih mesta, do cifre od 400 ljudi, koji će sklapati, po rečima ministra ekonomije i regionalnog razvoja, neki mali auto, verovatno će to biti "punto".
Ulog "Fijata" u startu sa 700 miliona i države od 200 miliona evra, do toga da naša država preuzima obaveze od 80%, što je, moraćete priznati, veliko breme za našu državnu administraciju, i 20% italijanske firme, koja do današnjeg dana nije dala garanciju za navedeni iznos, računajući da će verovatno iz fondova EU dobiti sredstva za ovaj posao.
Krađa je delo koja se zakonski sankcioniše, ali se kod nas zakon ne primenjuje kada su velike krađe u pitanju. Ovo dolazi kada se u fazi zaborava istisnu iz svesti izborna obećanja i laži, i to dođe kao vrhunska operacija. Uz sve ovo, visoki državni činovnici i ovih dana kažu da kriza kod nas ima fenomen psihološke prirode i da će nas prava tek stići. Drugi, posle jednoglasno usvojenog restriktivnog budžeta u Vladi, kažu - da treba ići na novi politički dijalog. Sve se radi o istim članovima tj. o članovima iste vlade.
Najmoćnije zemlje prave planove kako da spreče krah bankarskog i berzanskog sistema, kolaps automobilske i kompletne industrije, drastična opuštanja radnika i preduzimaju niza mera, kao npr. smanjenje PDV-a, produžavanje rokova za otplatu kredita, smanjenje državne administracije.
Smanjenje najglomaznijeg aparata na svetu, o tome vi gospodine Cvetkoviću i vaši ministri verovatno ne razmišljate. Vlada sastavljena od 25 ministarstava, 111 agencija, republičkih organa i fondova i planiranih 61 savetnika. Na sve to reči predsednika Republike, koji priča o radu i odgovornosti o radu. Zar mislite da iko sposoban može da koordinira ovakvim brojem ljudi i u ovako velikom broju organa.
Pitanje je koliki je broj zaposlenih u ovakvom aparatu tj. armiji od administracije. Za sve razvijene zemlje aparat od 25 ministarstava, 111 republičkih fondova, agencija i 61 savetnika je misaona imenica. A moraćete se složiti, bez obzira na finansijsku krizu u tim zemljama i situaciju kod nas, da je standard zemalja zapada i naš još uvek neuporediv.
Nažalost, u svim ovim problemima i u ovom grmu za vas iz Vlade ne leži zec. Za sve probleme u javnosti i medijima servira se blokada rada Narodne skupštine, opstrukcija u njenom radu, istog doma koji vas godinama opominje i proziva za afere tipa Bojan Krišto, i sve ostale afere koje su postojale i pre ove vlade. Donosite predloge i zakone koji nisu baš hitni po pitanju evropskih standarda, a da odgovarajući predlozi iz te oblasti još uvek nisu na dnevnom redu. Kao što činite sa predlogom budžeta za 2009. godinu.
Gospodo iz vladajuće koalicije, moram još jednom da vas podsetim, da danas nije dan za poverenje Skupštini, danas je dan za izglasavanje nepoverenja Vladi. Hvala vam lepo.
(Tokom ovog govora poslanici SRS su lupali o klupe.)