Zahvaljujem. Reč ima gospodin Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe Liberalno-demokratske partije.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Vlade, uvaženi članovi kabineta gospodina Cvetkovića, ova rasprava je od svog početka toliko besmislena da jedini pravi odgovor na ovo gubljenje vremena je zapravo bilo prihvatanje naše sugestije o momentalnom glasanju o zakonu, kojim bi, na neki način, bila umanjena nesposobnost Vlade.
Tako bi olakšala teška pozicija u kojoj se nalaze naši grđani, koji u ovom trenutku strahuju da neće moći da napuste zemlju, očekujući od svih nas da ih usrećimo tako što ćemo produžiti rok upotrebe pasoša pretprošle države, što je možda jedna od najjasnijih slika opšte nesposobnosti i nemoći koja proizilazi iz formata koji je mnogo širi od same Vlade gospodina Cvetkovića.
To samo po sebi ne znači da nam nije potrebna ozbiljna rasprava o radu Vlade, niti na bilo kakav način želim da umanjim pravo predlagača da, u skladu sa interesima građana koje zastupaju, pokrenu raspravu baš na ovaj način.
Ono što je za LDP važno je zapravo taj javni interes koji, s jedne strane, ugrožava svojom nesposobnom politikom vladajuća većina, a sa druge strane ne uspeva da zaštiti opozicija u Skupštini. U jednoj takvoj situaciji jedino je važan odgovor na čitanje šta je ono što u ovom trenutku garantuje ljudima, o čijoj budućnosti treba da se staramo da smo sposobni da tako nešto uradimo.
Gospodine Cvetkoviću, mi za vašu Vladu nismo glasali onda kada je ona formirana. Ne bih previše vremena da trošim na obrazlaganje takve jedne odluke. Tada smo rekli da ćemo podržati svako evropsko nastojanje vaše Vlade, a ta evropska nastojanja nisu isključivo vezana za najneuspešniji posao koji je vaša Vlada radila, za posao ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, već i za stvaranje ambijenta u
kojem će nastati neke nove vrednosti, koje će onda omogućiti našem društvu da postane ravnopravan član zajednice modernih evropskih naroda i država.
Mi smo, iako vam nismo pružili podršku pri formiranju kabineta, vašu Vladu ovde u parlamentu često štitili više od onih koji su za nju tada glasali. Šta je ono što, po našem mišljenju, najviše ugrožava Vladu i samim tim građane ove zemlje? To je nesposobnost vašeg kabineta, nesposobnosti i nemoć.
Godinu dana mi kritikujemo energetski sporazum sa Ruskom Federacijom. Hiljade ljudi je demonstriralo pred Vladom 9. maja ove godine, pokušavajući da vam objasni kako je to što radite izgrađeno na lošim temeljima. U septembru smo ovde tri dana raspravljali o sporazumu, nudeći novu argumentaciju u prilog našem suprotstavljanju.
Ali, niko efikasnije nije osporio taj sporazum od vašeg potpredsednika. On je bio efikasniji u kritici tog sporazuma nego mi sami, i to je prirodno s obzirom da je gospodin Dinkić bio pregovarač. On je znao ono što smo mi samo mogli da naslutimo. Niko efikasnije nije zaustavio Srbiju u procesu evropskih integracija do vaš potpredsednik Vlade, gospodin Đelić. On je u tome bio mnogo više efikasniji od onih koji su se ideji Evropske unije suprotstavljali ovde u poslaničkim klupama.
Kada govorimo o mandatu vaše Vlade, onda mi ne možemo zaboraviti optimizam i nadu koja se stvorila u Srbiji pet godina nakon 12. marta 2003. godine. Rekao sam na konsultacijama da smo prvi put ušli u Vladu Republike Srbije posle 2003. godine i to je, između ostalog, bila posledica našeg uverenja da u toj Vladi možemo pronaći partnere za poslove koje želimo da uradimo.
Ali, od tog optimizma i te pozitivne energije, koja je bila mnogo više proizvod i posledica želje našeg društva da se menja, nego sposobnosti vladajuće koalicije da te promene motiviše danas više nema ničega. Vreme je tumorno, a atmosfera u društvu još lošija. Ako živimo jesen, naše društvo je već u fazi duboke zime. O tome treba razmišljati.
Nama je potrebna Vlada koja će imati hrabrosti Srbiji da kaže istinu, Vlada koja će izvesti društvo iz rovova u kojima se nalazi 20 godina, Vlada koja će imati sposobnost da, pored razlika koje su tako očigledne među nama, ukaže i na ono što nam je zajedničko. Umesto svega toga, vaša Vlada je uspela samu sebe da podeli. Koliko će ona trajati?
Svakako danas nije dan u kojem ste ugroženi, ali vas podsećam na privid čiji ste talac. Ova skupština je toliko daleko od života da većina koju u njoj imate ni na kakav način ne treba da vas čini sigurnim. Vlada će trajati onoliko koliko bude sposobna da rešava probleme društva. U kojoj meri ih je ona rešavala u prethodnih nekoliko meseci? Vrlo malo i uglavnom neefikasno.
Za nas je presudno važan jedan proces - proces evropskih integracija. Iz tog posla proizilaze i sve druge okolnosti koje, po našem mišljenju, mogu doprineti suštinskoj transformaciji zemlje. Ali smo u tom poslu neuspešni. Ne možemo se pozivati isključivo na Holandiju, kao prepreku u procesu evropskih integracija. Holandija, a posebno i Belgija, jesu prepreka za ratifikaciju Trgovinskog sporazuma i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Ali, šta ćemo sa svim onim evropskim vrednostima koje je vaša Vlada dužna da stvara ovde u zemlji a ne stvara ih ni na kakav način? Šta ćemo sa slobodnim tržištem, sa afirmacijom institucija? Šta ćemo sa izgradnjom građanskog društva?
Dug je spisak vaših grešaka, ali ono što je danas potrebno u Srbiji nije podsećanje na tako nešto, nego kandidovanje modela koji će omogućiti da se te greške više ne ponavljaju.
Kao partija smo predložili svima drugima dogovor za budućnost. U tom dogovoru naravno da ima mesta i za vašu Vladu, gospodine Cvetkoviću, ali vi o tome ćutite. Pored onih skandaloznih izjava vaših ministara, ta tišina je još teža. Vaša Vlada nije sposobna da sluša. Vlada koja nije spremna da čuje nije dobra Vlada.
Gospodine Cvetkoviću, predsednik ste Vlade koja je uspela da kompromituje dodatno našu zemlju, da poremeti odnose sa susedima, da produbi dileme koje postoje u društvu po pitanju opravdanosti naše evropske orijentacije. Gospodine Cvetkoviću, vaša Vlada čak i ne razume to evropsko opredeljenje koje navodno zastupa. Kada god govorite o Evropi vi stavljate znak jednakosti između Evrope i Rusije i govorite kako je naše političko opredeljenje da budemo istok na zapadu i zapad na istoku.
Moram vas podsetiti da u procesu evropskih integracija i ulaska u EU mi prenosimo deo svog suvereniteta na EU i samim tim postajemo građani EU. Kao što je danas neprirodno reći da žalite zbog toga što Srbija nije ruska gubernija, jednako je pogrešno reći da vam je jednako stalo do Evrope i Rusije. U tom tumaranju kompromitovali ste nas i na jednoj i na drugoj strani.
Koliko ste stotina privatizacija uradili u Agenciji za privatizaciju i nađite među njima jednu koja se može uporediti sa privatizacijom NIS. Kako je Vlada reagovala na odluku šefa pregovaračkog tima da napusti pregovore? Kako je Vlada reagovala na sva upozorenja koja smo joj uputili dobronamerno, starajući se o javnom interesu i ukazujući na probleme koji postoje u tom poslu?
Nastavljate pregovore uprkos činjenici da se pred Ustavnim sudom nalazi inicijativa koja treba da oceni ustavnost zakona koji je na inicijativu Vlade parlament izglasao pre tri meseca.
Hajde da se vratimo na ono što je jedino važno za ovu zemlju, a to je jedna vrsta osećaja kojom se mora završiti ova rasprava. Ona će se završiti ne vašom pobedom zbog toga što su oni koji žele vašu smenu u manjini, ona će se završiti stavljanjem znaka jednakosti između nemoći onih koji bi da vas smene i nemoći vas koji ste na vlasti da bilo šta sa tih pozicija vlasti urade.
Zato mislimo da ste vi bili ti koji ste morali ovde prvi govoriti i iskoristiti ovu šansu ne kao priliku da razuverite DSS u opravdanost njene inicijative, morali ste da iskoristite ovu šansu kako bi uverili građane da znate šta vaša Vlada treba da radi.
Nama je potrebna jaka vlada, a ne najveća vlada u regionu. Moramo priznati da ste uspeli neverovatno da od najproblematičnijeg partnera, ne mislim ništa loše o svemu tome, ali da od SPS napravite najstabilnijeg partnera, problem je bio u tome što su oni u jednom trenutku mogli i sa jednima i sa drugima, a da ste od najstabilnijeg partnera, partnera koji je zajedno sa vama osvojio 102 mandata, uspeli da napravite najveći problem u koaliciji, a to je gospodin Dinkić. Iza svega toga je DS, koja ima gotovo 40% podrške u društvu, ali sa tom podrškom ništa ne čini.
Toliko daleko od stvarnosti da danas ne zna šta da radi sa zakonima o kojima treba da glasamo, jer za prvi zakon koji se nalazi na dnevnom redu nema 126 poslanika, a ako nema za zakon o teritorijalnoj organizaciji sudova, onda nema ni za glasanje o bilo kom drugom zakonu, pa ćemo iz tog problema izaći tako što ćemo prekršiti poslovnik o radu Skupštine, a kada ga krši vladajuća koalicija, onda ima pravo svako drugi da ga krši. Kada vaša vlada ne poštuje zakon i ne dostavlja nam budžet na vreme, onda i svako drugi ima pravo da prekrši zakon koji smatra za shodno da treba prekršiti.
To se zove haos koji u ovoj zemlji nastaje, a kada pogledamo šta se dešava oko nas, onda moramo na vreme razmišljati o posledicama toga haosa. Kada vidimo šta se dešava u Atini, onda vam postavljam pitanje s kojim pravom računamo da će neko sutra imati razumevanja za Vladu koja na svaki skandal odgovori čuđenjem i isticanjem sopstvenog neznanja.
Niko od vas ne zna kako je ova zemlja izgubila 25% vlasništva u "Jugorosgasu". To niko ne zna. Kada smo vam ponudili odgovore na ta pitanja, niste bili spremni da ih prihvatite. Niko od vas ne zna kako se formiraju plate u upravnim odborima i javnim preduzećima, ali znate da kao odgovor ponudite uravnilovku.
Niko od vas ne zna kako je moguće da javno preduzeće ove zemlje, institucija ove zemlje, "Službeni glasnik", zaboravi Zorana Đinđića.
Ne bi razumeli da je to uradila ona vlada posle 2003. godine, ali da se to desi u 2008. godini, to je sramota. Nemojte da ćutite o tome, nego recite da ste smenili i direktora i Upravni odbor, svakog čoveka koji tamo sedi i prima platu da bi radio svoj posao, a ne da bi ćutao i nudio naknadna obrazloženja, kako je posle višednevnog analiziranja i preispitivanja došlo do zaključka da treba zaustaviti projekat, ali ne samo zbog toga što nema mesta za Zorana Đinđića u modernoj srpskoj istoriji.
Ta istorija Zorana Đinđića ne zavisi od knjige "Službenog glasnika", budite sigurni u tako nešto. To znate i vi vrlo dobro. Ne mislim da ste za to vi krivi i da tako nešto želite, ali učinite nešto, predsednik ste Vlade.
Želim da vam kažem da mi ne možemo da podržimo inicijativu DSS i SRS, a potom i SNS, koja se toj inicijativi pridružila, ne zbog toga što imamo razumevanja za rezultate vaše politike nego zbog toga što mislimo da nam je potrebna i jedna i druga strana ovog parlamenta kako bi zemlju izveli iz problema sa kojima se suočavamo.
Govorio je gospodin Nikolić o tome kako bismo imali pravo da kažemo ne Rusiji da nas je sto miliona, a mi mislimo da bi mi imali pravo da kažemo ne nekome ko ugrožava interese ove zemlje bez obzira da li sedi u Vašingtonu ili u Moskvu, pod uslovom da smo sposobni da zajedno kažemo šta je to interes ove zemlje.
Da li je interes izgradnja gasovoda? Jeste. Da li je interes povezivanja i izgradnje gasovoda i privatizacije NIS-a? Da. Da li je interes privatizacija NIS i verovanje da će sutra Rusi biti naivni kao što smo mi naivni danas? Nije, to je samo jedan od primera.
Da li možemo u Evropu sa 130 poslanika? Ne možemo. Da li možemo u Evropu na jednoj strani ulice, a na drugoj strani će ostati pola Srbije? Ne.
Kako ćemo u tu Evropu otići? Tako što ćemo prvo ovde vratiti život onim evropskim vrednostima o kojima govorimo, koje uglavnom postoje u ovim besmislenim i jadnim planovima vaše vlade.
Gospodine Đeliću, zdravo Božo.
Od 50 zakona koje ste kao potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije najavili u julu, sedam je usvojeno, 15 predloga je usvojeno na Vladi, dva predloga se nalazi u fazi pred usvajanjem, 13 predloga se nalazi u završnoj fazi izrade nacrta, 12 predloga se nalazi u početnoj fazi pripreme. Samo sedam zakona je ovde prošlo kroz parlament. Za to nije odgovorna opozicija, za to ste odgovorni vi, gospodine Đeliću. Preuzmite odgovornost.
Ne znam da li ste pokušali da nas obmanete ili je to bio izraz jednog opšteg nemara. Prosledili ste ovde parlamentu sažetak izveštaja Evropske komisije, koji ste prethodno prosledili članovima Vlade, u kojem se za probleme u procesu evropskih integracija uglavnom optužuje Skupština, što naravno nije tačno, kao ni sve ono što se svakoga dana govori o srpskoj Skupštini.
Recite mi kako mislite da vodite zemlju u Evropu bez Skupštine, a nje praktično nema, jer ovo gde mi danas sedimo nije Skupština. U Skupštini mora postojati sposobnost za razumevanje opšteg interesa zemlje.
Četrnaest zakona ste predložili parlamentu po hitnom postupku, dobili smo ih u danu u kojem je počela sednica. Zato ta sednica i ne može da se završi. Želite da reformišete pravosuđe, pravosuđe niste pitali za tako nešto. Kako će vaša parlamentarna većina glasati za zakone kojima se ukidaju sudovi? Da li ste nekada razgovarali sa tim ljudima?
Iz odanosti i partijske lojalnosti oni će dići ruku, ali te zakone neće afirmisati u sredinama iz kojih dolaze kao poslanici. Bez života ti zakoni nemaju budućnost. Jednom smo to uradili zajedno 2001. godine, tema je bila Zakon o radu, pa smo prihvatili uslov DSS i izglasali set zakona kojima se reformiše pravosuđe, a zauzvrat ušli u raspravu o Zakonu o radu.
Gospodine Ljajiću, tada su se ovde u parlamentu odigrale velike podele upravo na temi Zakona o radu, onog zakona kojeg ste vi galantno izmenili. Tada se raspala Demokratska opozicija Srbije zbog Opšteg kolektivnog ugovora, a vi ste ga potpisali.
Kada razgovaramo sa predsednikom Vlade i sa nekim drugim ljudima, onda nam se pominje poslednja tačka tog sporazuma u kojoj stoji - primeniće se ako bude para. Nemojte zanemariti činjenicu da živimo u zemlji koja se pati 20 godina i da ovde ljudi više nemaju snage za preživljavanje.
Nikada nećemo upreti prstom u vas kao u krivca za haos u kojem se zemlja nalazi, ali morate shvatiti činjenicu da ne možemo doveka čekati da preuzmete odgovornost i početi svi zajedno da radite svoj posao.
Ono što nam se desilo prošle nedelje kroz dijalog potpredsednika Vlade i ministra energetike definitivno nije posao jedne Vlade. Tada smo videli da postoje zapravo dve Vlade. Vi ste bili dužni, gospodine Cvetkoviću, da ponudite rešenje, a ne da postavite šefa kabineta ministra inostranih poslova, gospodine Jeremiću, bolje da ne radite taj posao, da postavite njega za šefa pregovaračkog tima. Time ste to predstavili kao politički projekat, a ne kao ekonomski, kako je to bilo definisano na početku.
Nemoguće je opstati na pozicijama na kojima ste se ukopali, gospodine Cvetkoviću. Svi u ovoj zemlji, zapravo, vas na neki način razumeju, zbog činjenice da se iza vas nalazi osoba koja je odgovorna za stanje u zemlji, odgovorna zbog toga što se nalazi na odgovornoj funkciji, mislim na funkciju predsednika Republike, i odgovorna zbog toga što je izabrala model kojim će se ova zemlja menjati.
Predsednik Republike je i premijer, i ministar, i razredni starešina svakoga od vas od ministara, on će vas ocenjivati, a ne Skupština, predsednik je i pregovarač o koncesiji, predsednik je i potpredsednik energetskog sporazuma. I sve to bi moglo biti razumljivo pod uslovom da nema nikoga ko želi predsedniku da pomogne u tome. Mislim da ste vi na tako nešto spremni, a pošto niste u prilici da to radite, onda za nas vi niste presudno odgovorni za ovo što se u zemlji dešava.
Svi mi znamo, gospodine Jeremiću, da vi zapravo žonglirate sa našom spoljnom politikom. Kada se uhapsi Karadžić, vi podsetite Srbiju na "Oluju". Kada se pravi sporazum sa UN o dolasku Euleksa na Kosovo, vi se setite Jasenovca. Zašto ste uvukli Srbiju u proces u kojem smo osuđeni na poraz? Da bi ga podelili sa Hrvatskom. Nama nije bila neophodna ta kontratužba, jer je bilo jasno da je i hrvatska tužba za genocid potpuno neosnovana, jasno nakon presude koja je izrečena ovoj zemlji 2007. godine, mislim u februaru. Svi su tu presudu doživeli...
(Predsednik: Vreme, gospodine Jovanoviću.)
Produžili ste na deset sati, gospođo.
(Predsednik: Duplirano je vreme rasprave.)
Samo onda definišite pravila, pošto je uvek do sada važilo pravilo da se produžava vreme za svakoga, tako smo govorili i tokom rasprave o Vladi.
(Predsednik: Vaš predlog je bio vreme rasprave.)
Ionako se sve ovo manje ili više zna. Bilo bi mnogo važnije, gospođo predsednice, kada bi kao predsednica Skupštine učinili nešto da se Skupštini vrati dignitet.
Ne mislim da ste ga vi lično u Skupštini ugrozili, jer ga nije bilo kada ste na tu funkciju došli, ali ga izgradite. Izgradite ga sa svojom vladajućom koalicijom i opozicijom koja razume zašto je tako nešto važno.
Nećemo podržati predlog za glasanje o nepoverenju Vladi gospodina Cvetkovića, jer bi to bilo dalje guranje Srbije u probleme iz kojih Srbija može izaći jedino tako što ćemo mi biti sposobni da definišemo minimum zajedničkih interesa koje smo spremni da štitimo, interesa Srba koji žive na Kosova i interesa Srba koji žive u Hrvatskoj, ali pre svega i na početku interese ljudi koji žive u ovoj zemlji i koji su taoci opšte nesposobnosti koja je od Srbije napravila najnesrećnije evropsko društvo koje svojom nesrećom potresa i sve oko sebe.

Zahvaljujem. Dignitet i dostojanstvo ćemo zajednički graditi, poslanici i ja.
Gospodin Velimir Ilić, predsednik poslaničke grupe Nova Srbija. Izvolite.

Gospođo predsedniče, poštovani narodni poslanici, na početku mog izlaganja želeo bih danas da čestitam 600 godina grada Čačka, to je veliki jubilej, i žao mi je što nisam dole, žao mi je što mnogi od vas nisu u Čačku, jer smo se bili i dogovorili da budemo danas dole. Evo, imamo jednu važnu temu danas o kojoj treba da raspravljamo, a to je nepoverenje Vladi Republike Srbije. Mnogi se pitaju zašto sada raspravljamo o tome. Evo, kao što vidite, sad će 12, neki je minut do 12 i ovo je minut do 12 da se pred kraj godine raspravi o Vladi, da se Vlada urazumi, da vidimo šta može da se uradi, šta to ne valja i naravno da donesemo određenu odluku na kraju.
Vlada je došla jednostavno na izborima 11. maja uz velika obećanja koja su data građanima Srbije. Međutim, od tih velikih obećanja bile su samo obmane i nijedno obećanje za sada nije ispunjeno. Bolje je ranije da se pokrene ovo pitanje nego da se čeka, pa kada bude kasno, onda bitnije nešto neće moći ni da se uradi.
Mnogi se pitaju zašto nepoverenje Vladi. Želim prvo da napomenem, Vlada Republike Srbije krši Ustav Republike Srbije, krši skupštinske odluke, krši dve rezolucije koje su donete u ovom parlamentu i krši niz odluka ovog parlamenta.
Mi želimo da vratimo dostojanstvo Skupštini Srbije kao instituciji i da odluke Skupštine Srbije ne mogu se tek tako kršiti. Nažalost, i predsednik države krši Ustav i krši niz odluka koje su donesene u ovom parlamentu.
Mi bismo sad želeli da postavimo premijeru jedno pitanje: Ko je zapravo premijer ove Vlade? Da li je kabinet predsednika Srbije, da li neko drugi ko sedi u Vladi i ko se vrlo često oglašava i daje određene informacije pre premijera ili je to premijer Republike Srbije?
Prema tome, kada posmatramo Vladu Republike Srbije iz parlamenta, nama ništa nije jasno. Kada dođu ministri u parlament, čast pojedincima koji se ponašaju sasvim pristojno, mi ne znamo da li su oni iz jedne iste Vlade ili su iz dve različite države. Njihovi sukobi su više postali jednostavno nepodnošljivi.
Imamo ljude koji sede u Vladi koji su u sukobu godinama i ne mogu da funkcionišu. Ova Vlada je jedna interesna grupacija koja se okupila da interesno za svoje partije odradi neke poslove, gde se krše sporazumi koji su doneseni i ugovori u ovom parlamentu. Pitamo - kako je mogla da se poništi koncesija koja je prošla kroz ovaj parlament, koja je donesena, da se kažu izjave da se ruši ugovor o koncesiji preko nekog saveta, a danas premijer objašnjava da ugovor još nije ni stupio na snagu.
Prema tome, nama nije jasno koja je uloga ministra Dinkića, koji je prvi istrčao da uzme muštuluk građanima Srbije da se autoput Horgoš-Požega neće raditi i da će se raditi na neki drugi način, budžetskim sredstvima i iz NIP-a, a delimično kreditnim linijama. Kad smo dobili budžet, tih sredstava nema, nema ih u NIP-u, nema ih u budžetu, a gde su ne znamo.
Kako je moguće da gasni sporazum, koji ovde prođe sa 214 glasova "za", gde partija G 17 plus jednoglasno ga podržava, odmah sutradan od njihovog šefa počinje da se ruši? Ko je naredbodavac da se ruši gasni sporazum i zašto se ruši? Da li je ova skupština ponižena, potcenjena, omalovažena, kada bilo ko ko je imenovan od strane parlamenta izlazi, tobože - krši se zakon. Svi krše zakon, zakon je donesen i mora da se poštuje.
Traže se dodatne garancije. Ima li veće garancije od ratifikovanog ugovora u ovom parlamentu i međudržavnog sporazuma? To je najviši oblik garancija koje postoje i to je pretočeno u zakon. Zakon je garancija da će se to uraditi i tačno je da imaju tri dela i sva tri će se uraditi, jer to je potpisano. A ne sada - čupamo parče koje nam odgovara i ulazimo u priču i obmanjujemo građane Srbije.
Ko je taj ko izlazi u javnost i opet uzima muštuluk, isti čovek, da će se jednostrano primenjivati sporazum, a on je ovde donesen ne jednostrano, nego da će se primenjivati i od jednih i od drugih? Kako može jednostrano da se primeni sporazum koji bi bio grobnica srpske privrede? Kako može da se smanje carine, da se smanje sredstva u budžetu i da se nadoknade većim nametima onima koji nešto u Srbiji rade, poreskim obveznicima i građanima Srbije?
Ne može to više da se toleriše i zato ne možemo trpeti Vladu koja se ovako ponaša. Vlada mora da shvati da je izabrana od parlamenta i ono što se donese u parlamentu mora da se poštuje. Može se rušiti, možda i Ustav nije dobar, ali zna se procedura promene. Ne može da se prekrši Ustav i dve skupštinske rezolucije uvođenjem Euleksa.
Razumem da je vama teško, da ste pritisnuti, ali moralo je da prođe kroz parlament, razumeli bi poslanici ako treba ovde da se raspravlja, a nikako da nas zaobiđete, da mi tražimo svojim potpisima da se stavi na dnevni red, a vi da kažete - dobro, nije to toliko važno za Srbiju, važno je da će proći kroz neku drugu skupštinu itd.
Molim vas, ovo su stvari koje ne mogu da se tolerišu nijednoj vladi, ni u banana državama, a kamoli ovde, Srbiju smatram za jednu ozbiljnu državu, u našoj Srbiji.
Prema tome, morate povesti računa, gospodo članovi Vlade, kako se ponašate, kakve odluke donosite i nemojte nam više prodavati maglu, pričati prazne priče, a potpuno se izdvojiti preko svojih kabineta i raditi kontra stvari koje su ovde dogovorene.
Rekli smo - teška situacija, teška finansijska situacija. U redu. Smanjuje se administracija, jeftinija država. Kako mogu pojedina ministarstva da prave kancelarije po svim opštinama o trošku budžeta, da razvijaju svoju stranačku infrastrukturu? Da li je jeftina država da jedno Javno preduzeće "Stara planina" sa dva zaposlena napravi gubitak 80 miliona za godinu dana? Ko će pokriti gubitak? Takvih je hiljade malih, sitnih preduzeća, koje je neko otvarao širom Srbije da bi zaposlio svoje stranačke simpatizere.
Kako je moguće u jednoj ozbiljnoj državi da predsednik države izađe i kaže - promeniću ministre, preslišaću ministre, pozvaću ministre. Na šta to liči? Jesmo li mi carevina, kraljevina ili republika? Ko je ovde gazda u Srbiji? Možda imamo gazdu nekog spolja, ne znam. Koga smo izabrali da vodi ovu državu i šta su čije ingerencije?
To su pitanja na koja vi, gospodo, morate ovde da odgovorite. Sramota je da izađete na kraju godine i da kažete - najveći uspeh Vlade je hapšenje Radovana Karadžića. Kakva je to Vlada ako je njen najveći uspeh da je jedan Srbin otišao u Hag i time se ponosi?
Drugo, napravili ste jedan veliki uspeh, gospodo članovi Vlade, da na teritoriji naše države, svoje države, napravite tuđu državu i da je legalizujete preko Euleksa. To je velika stvar koju ste uradili. Svi će u Evropi da vam se dive tome, a to niko pametan na svetu ne bi uradio, da na teritoriji sopstvene države napravi i polako legalizuje tuđu državu. To je vaš uspeh i vi se time ponosite. Predložio bih vam da se toga stidite, jer to će biti, za generacije koje dolaze, jedna bruka i velika sramota.
Pričali ste o budžetu. Okrivljujete nas ovde, koji sedimo po ceo dan, do ponoći, kad god se zahteva od nas, da ne može budžet da se usvoji zbog nas, vršimo opstrukciju. Pa ovde je uvek noć, jer ovo je podrum. Očekivao sam da organizujete da pređemo, gospodo iz vladajuće koalicije, u parlament koji zaslužuje Srbija.
Međutim, držite nas u ovom podrumčetu ovde godinama, pored toga što je parlament prazan, i ovde više ne znamo kad je dan i kad je noć. Vidite, uvek je upaljeno svetlo, uvek je tama i to je loš znak za Srbiju, kada je u parlamentu tama.
Prema tome, budžet nam dolazi pre neki dan sa 900 strana i niste mogli da se dogovorite. Zašto? Što u Vladi sedite, ne znamo šta je čiji interes, nemate nikakvo zajedničko mišljenje o bilo čemu. Izlazi jedan iz koalicije i kaže - ima mafija, mi ćemo mafiju srediti, najveća u istoriji Srbije, raskrinkaću sve i sutra izađe i kaže - sve je u redu, nema problema. O čemu se radi?
Kada su došla dva ministra na dva odbora koja su zajedno radila, sramota je bilo i slušati i gledati, a mi smo bili totalno zbunjeni. Rekli ste - vodićete brigu o srpskoj privredi, uvoznici ovde caruju. Srbija je, gospodo iz Vlade, postala odgrađena avlija, kako naš narod kaže.
Ovde može da dođe ko god hoće, da radi šta god hoće, da kreira političku stranku, da pritiska, da pravi političku scenu, da vrši istraživanja, da obmanjuje javnost, da uvozi, da izvozi. Ovde je sve moguće. Ponavljam, odgrađena avlija, gospodo iz Vlade, ne znate gde su nam granice, ne zna ni predsednik dokle je naša država, gde treba da stanemo ako treba da je branimo i sa čim da je branimo. Da li je tu ministar odbrane? Ne bih rekao da i on zna sa čim bi je branio, jer kad prošetate kroz Srbiju, više nigde nema kasarnu da vidite.
Ugasili ste velike projekte. Zašto ste to uradili, nije nam jasno. Nije nam jasno zašto, sve što je najčistije i usvojeno u parlamentu sa tolikim glasovima, 214, iskomplikujete? Treba pola godine da oko toga raspravite. Gde su vam ti veliki projekti? Kroz budžet ne vidimo nigde ozbiljan projekat da se pojavljuje. Nema nigde tih sredstava iz kojih će se raditi.
Vi sad kažete - teška finansijska situacija. Niste nam dali odgovor - šta je sa gigantima u Srbiji? Privatizacija se završava za koji dan po zakonu, šta je sa "Borom", "Elektronskom industrijom", "Majdanpekom", "Slobodom", "Viskozom", "Jumkom", "Magnohromom", da ne nabrajam više? Pojedine opštine su umrle. Otiđite u Rakovicu, tamo ne radi ništa. Bio sam pre neki dan u Prijepolju, tamo nema ništa. Da nije opštine i policije, ne bi imalo ništa da rade.
Prema tome, shvatite da mora malo o privredi da se razmišlja i razgovara. Obećavate, ne ispunjavate. Angažujete raznorazne grupe koje vam objašnjavaju, tumače, pričaju, ali u Srbiji se ništa ne događa. Izbacili ste iz projekata i projekte koji život znače za pojedine sredine. Ugasili ste "Svračkovo" kako ste došli. Celo leto smo pričali da pet opština nema vode da pije. Celo leto pričamo da Banat nema vode da pije. Zar nije bruka u 21. veku da neko u Srbiji nema vode da pije?
Evo tih projekata u budžetu nema. Izbacili ste ih. Izbacili ste ih, i ovi mnogi projekti za koje objašnjavate kreditne linije, pričate - nema para da se uradi dokumentacija, a već da ne pričamo o eksproprijaciji. Šta je sa Banatom? Šta je sa pojedinim mestima koja su ugrožena? Da li je to evropska Srbija? Da li je to 200.000 novih radnih mesta koje ste najavili bombasto? Gde su vam šengen vize? Kraj godine je, Đeliću, šta je sa belim šengen vizama? Kraj je godine, nema ništa.
Šta je sa Sporazumom o pridruživanju? Rekli ste - biće sve u redu, samo ako mi pobedimo Za evropsku Srbiju. Pobedili ste, sporazuma nema. Neće vas, ljudi, Evropa. Kakvi ste takvi ste, ali vas neće nešto. Vidite, Đeliću, džaba ste bili u Briselu sto puta. Neće vas, ne znam zašto. Pitajte ih što vas neće? Nemojte da se smeškate sad.
E sada jedna priča vrlo interesantna, šta je sa akcijama od 1.000 evra? Pet miliona jadnih građana Srbije je stajalo u redove, postrojilo se, upisivalo danonoćno, a vi ste objavljivali kako teče upisivanje. Ljudi se upisali, čekaju po 1.000 evra od nove godine, to je za neki dan i nema od toga ništa. Kako vas nije sramota da toliko slažete ovaj narod? Pet miliona ljudi ste slagali. Rekli ste da se to deli i ništa.
Krkobabića ovde ne vidim. On nije smeo ni da dođe. Šta je sa tim penzijama od 70% od plate? Narod se radovao, poverovao, glasao, izašao i šta je sad? Nema ništa. Opet neka kriza i nema ništa od toga.
Rekli ste dolazi "Fijat", dolazi "Mercedes" dolazi "Boing", dolazi "Folksvagen", svi dolaze u Srbiju. Srbija postaje najveće gradilište u Evropi, najbrže ide u razvoj u okruženju. Nema ništa. Ovo sa "Fijatom" će da vam se izjalovi ljudi. Neće sa vama ni mrtvi "Fijat" da radi, a kakvi crni "Mercedes" da vam dođe, a "Folksvagen", ni to, nema pojma, verujte. Dali ste im, šta im sve niste dali, šta im je palo na pamet, po radniku 105.000 evra. To nije zapamćeno u istoriji Srbije i opet se nešto nećkaju, neće. Prema tome, razmislite malo.
Naravno, otpuštanja su velika, poskupljenja velika. Da sam u Vladi bilo bi me sramota da čujem da je gas poskupeo 60%. Nikada ozbiljna vlada ne sme da dozvoli veće poskupljenje od inflacije ili ako bude neki nenormalan poremećaj u svetu, ali ovoga puta nije još. Nije se još ništa kod nas ozbiljnije dogodilo, a vi niste spremni i ako se dogodi. A nesreće moje, i gde da se dogodi, koju mi to privredu imamo pa da nas pogodi?
Odete u Rakovicu i sve je mrtvo, ništa ne radi. Ljudi, pojedine opštine su umrle i nema života u njima. U velikim gradovima kojima se dičite kanalizacija ide otvorenim kanalima, i to je i u Beogradu, i u mnogim gradovima širom Srbije. Obišao sam te gradove. Otvoreno ide kanalizacije kroz grad. A vi šminkate krug dvojke i pričate. Uzmite Krnjaču, Ovču, Borču, da li je to Beograd? Obrenovac koji se guši tamo, ne mogu ljudi da dišu. Lazarevac već i da ne pričam. Pripojili ste ga Beogradu da pojača prihode.
Šta vam od privrede u Beogradu radi? Ministre privrede, IMT da li radi? Gasite Fabriku traktora koja radi. Da li vam radi "Zmaj", "Prva iskra Barič", radi li "Rakovica Rekord", "Lola Ribar", najveći srpski giganti da li rade? Ne rade. Što ne rade? Zato što ne znate da ih vodite i morate da odete. Gubljenje je vremena sa vama.
Stabilan dinar - kaže Jelašić, pretvorite štednju u dinarske uloge. Šta sutra kada nestane para da se ovo krpi svaki dan, poneki poso tamo ili ovamo da se veštački održava? Gde ćemo onda biti?
Prema tome, da ne pričam o poljoprivredi. Kako jadni seljak da preživi kada ste uvezli meso, uvezli mleko u prahu, uvezli jaja, uvezli ste kruške i jabuke nedavno? Uvoznički lobi hara Srbijom. Uništava je potpuno i vi sve to mirno gledate. Tu nešto morate da uradite, a niste ništa uradili.
Kako da poseje, kako da požnje, ako je džak veštačkog đubriva, gospodo, 2.800 dinara? To je dva ara šumadijske najbolje zemlje. Kada je džak đubriva bio dva ara zemlje? Možete plac da kupite za kuću za dva džaka đubreta u svakom selu u Srbiji. To nema perspektive, ministre poljoprivrede, nema, i morate nešto uraditi, a niste ništa. Ode vam jedna kalendarska godina, dolazi druga, i zato morate da odete.
Vi ćete nas preglasati i ostaćete, ali to je tužno i žalosno. Posle ovoga što danas čujete vi treba sami da odete. Kada vam poslanici kažu, treba sami da odete, ako imate morala. Isteklo je, pa da ne dužim, javljaćemo se opet sigurno. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem, gospodine Iliću. Gospodin Vladan Batić ima reč. Izvolite.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, stav DHSS po pitanju izglasavanja nepoverenja Vladi je poznat.
Mi nećemo glasati za taj predlog, jer bi on značio vraćanje Srbije unazad. DHSS podržava Vladu, čiji je stožer DS, uprkos tome što se ne slažemo ni sa koalicionim sastavom Vlade i uprkos tome što je Vlada učinila puno propusta i grešaka. Međutim, dominantna uloga DS za nas je i nada i garant da ova Vlada vodi Srbiju putem evropske budućnosti, što je i prioritet DHSS.
Želim najpre i da pohvalim rad nekolicine ministara u ovoj Vladi. Pre svega, želim da apostrofiram ulogu ministra inostranih poslova, gospodina Jeremića, jer smatram da je pobeda u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija nešto što zaslužuje sve pohvale i što je rezultat fanatičnog rada i upornosti ministra Jeremića.
Takođe želim da pohvalim rad Snežane Malović, koja je zaista krenula putem radikalnih reformi u pravosuđu, uprkos činjenici što se i sam lično ne slažem i imam rezerve u odnosu na Zakon o teritorijalnoj organizaciji i područjima sudova i tužilaštava.
Ali, bez obzira što generalno podržavamo Vladu, ne podržavamo sve pojedince u toj Vladi i smatramo da nekima i nije mesto u ovoj i ovakvoj Vladi. Zašto? Zato što su dva elementarna principa demokratije, princip odgovornosti i princip smenjivosti. U ovom teškom i smutnom vremenu princip odgovornosti treba da bude aksiom vladanja, treba da bude podignut na pijedestal svih principa.
Zato smatram da bi trebalo da se izvrši rekonstrukcija Vlade i da u Vladi više ne bude onih koji su delili lažna obećanja, pa sada to pravdaju svetskom ekonomskom krizom.
Pri tome pre svega mislim na potpredsednika Vlade i ministra ekonomije, gospodina Mlađana Dinkića. Obećanje besplatnih akcija, odnosno akcija čija će vrednost biti 1.000 evra za pet miliona građana Srbije, to podseća na priče Barona Minhauzena, kao da živimo u vremenu bajki i Braće Grim. To bi značilo da se državna preduzeća prodaju za pet milijardi evra, da država od toga za sebe ne zadrži ništa, nego da se sve isplati građanima Srbije. Jasno je da je tako nešto nemoguće.
Oko energetskog sporazuma, svako od onih koji nisu u ovoj skupštini glasali za ratifikaciju tog sporazuma danas bi mogao da podrži ono što danas priča gospodin Dinkić. Ali, setimo se da je kreator tog sporazuma prethodna vlada u kojoj je on bio ministar, da su poslanici njegove stranke ovde u parlamentu glasali za ratifikaciju tog sporazuma i da je on bio na čelu pregovaračkog tima.
Konačno, ono što je potpredsednik i ministar Dinkić nakon svog obraćanja javnosti i u ovoj raspravi u parlamentu rekao na račun preostalog dela Vlade, mislim da stvara moralnu dilemu da li se posle toga može ostati u toj vladi. U poslednje vreme gospodin Dinkić iznosi i nerealna obećanja u pogledu perspektiva "Zastave", tvrdeći da će Fijat ispuniti ono što je sporazumom predviđeno. Fijat je u agoniji. Fijat je pred bankrotstvom. Neće Fijat da investira u Srbiju 200 miliona evra, a da otpušta hiljade svojih radnika, to je nerealno.
Kada je otvorena Pandorina kutija enormnih plata direktora javnih preduzeća, članova upravnih odbora, tu su dominirali kadrovi potpredsednika Mlađana Dinkića, čija ideologija je jedino novac, uvek i samo novac, do poslednje pare poreskih obveznika Srbije.
Drugi potpredsednik Vlade, gospodin Jovan Krkobabić, takođe je obmanuo građane i to obmanuo penzionere, onu najugroženiju i najosetljiviju kategoriju građana Srbije, jeftinim i neistinitim obećanjima koja sad pravda svetskom ekonomskom krizom. MMF, od koga mi i te kako zavisimo, rekao je da je tako nešto nemoguće. Kad obmanete one koji su vam verovali, onda je red da odete.
Gospodine Đeliću, i vi ste na neki način izneverili očekivanja građana Srbije.
Obećali ste kandidaturu do kraja godine za članstvo u EU, obećali ste belu šengensku listu. Ta obećanja nisu ispunjena. Stvarno treba da razmislite o svom daljem opstajanju u Vladi, mada vidim da ste se sada trgli i sada više ne pominjete ni kraj 2009. godine, kao datum do koga ćemo postati zemlja kandidat za članstvo u EU, niti ući na belu šengensku listu.
Ne smeju se obmanjivati građani. Znam da to nije vaša subjektivna, ali jeste objektivna odgovornost. Ali, ne smete davati nerealne procene.
Ima još ministara koji ne bi trebalo više da budu članovi Vlade, ali ne bih na tome potencirao. Samo bih gospodinu Škundriću skrenuo pažnju da u ovoj erupciji i poplavi kritika na račun enormnih plata direktora i članova javnih preduzeća ne smete sebi dozvoliti da na kontu jednog javnog preduzeća vi, kao ministar, takođe imate velika primanja i velike privilegije. To jednostavno ima loš ukus. Toliko i hvala.

Zahvaljujem, gospodine Batiću. Reč ima narodni poslanik Vlajko Senić, ispred poslaničke grupe G17 plus.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo ministri, poštovani narodni poslanici, rasprava o Vladi Republike Srbije nema velikog smisla ukoliko na samom početku ne osvetlimo politički kontekst u kome je ova vlada formirana, jer čini mi se da smo relativno brzo zaboravili koliko je burna bila 2008. godina i šta se sve dešavalo na njenom početku.
Imali smo dva puta izbore, imali smo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i imali smo pokušaj onih snaga koje su izgubile 2000. godine, pa su se ponadale da će 12. marta da se vrate na vlast, da na temi Kosova i na krokodilskim suzama zbog gubitka Kosova ponovo uspostave vladu koja bi jedini cilj imala, ne ekonomske reforme zemlje, ne ulazak u EU, ne čak ni sprovođenje sporazuma sa Ruskom Federacijom, već isključivo žestok obračuna sa svojim političkim protivnicima.
Proglašenje nezavisnosti Kosova je bila idealna pozornica da se takva vlada formira i mi smo išli na izbore u najgorim mogućim uslovima kada govorimo o borbi za evropsku ideju Srbije, a to je borba koju građani Srbije vode već 18 godina, otkad je uspostavljen višestranački sistem.
Pored toga i pored takve atmosfere, i pored hajke i linča koja se vodila na koaliciju Za evropsku Srbiju, kao listu koja hoće da izda Srbiju i da proda Kosovo, građani su masovno, više čak nego što smo i mi sami očekivali, dali podršku našoj listi i dali nam mandat da formiramo vladu i da vodimo Srbiju dalje u EU.
Naravno, neki koji sada dobacuju jao, stajali su na bini i čekali da na talasu plamena američke ambasade uđu u tu vladu koja bi se obračunala sa političkim protivnicima, a danas stoje u dugim redovima da dođu i uđu na prijem u istu tu ambasadu.
I to vam govori o tome koliko se politički kontekst u Srbiji za ovih godinu dana promenio i to vam govori o tome koliko je bila velika pobeda koalicije Za evropsku Srbiju na izborima koji su održani pre samo šest meseci.
Pored ubedljive pobede, ti se nisu predali ni posle izbornog poraza. Pokušali su svim mogućim sredstvima, pritiscima i ucenama, pre svega na jednog koalicionog partnera, da ih nateraju da formiraju, kako je ovde takođe u raspravi rečeno, vladu koja će brojati 126 poslanika, koja nema nikakav program, koja nema nikakav cilj, već samo obračun sa ljudima, strankama i političarima kojima je na srcu evropska ideja Srbije.
Vlada je formirana i posle šest meseci ima dobre rezultate. U oblasti ekonomije, iako ovde čujemo ruganje sporazumu sa Fijatom, mi se nalazimo u procesu sklapanja tog sporazuma, koji će transformisati jednog srpskog gubitaša, u koji je država ulagala stotine miliona evra u poslednjih osam godina, u potencijalno najveći izvozni adut naše privrede, koji treba da reši jedan od najvećih naših ekonomskih problema, a to je visok spoljnotrgovinski deficit.
Taj sporazum će biti realizovan, mi čvrsto verujemo u to i nema veza toliko što dolazi do krize u auto-industriji. Naravno, ona utiče na naša očekivanja i strahovi su veći, ali morate da znate da u svim modernim ekonomijama dolazi do izmeštanja klasične proizvodnje.
Američka ekonomija preko 80% prihoda ima od usluga, dolazi do izmeštanja proizvodnje upravo iz razloga što je Srbija toj fabrici ponudila uslove koji nije mogla da dobije ni u jednoj zemlji u okruženju, a naravno da ne može da dobije ni u samoj Italiji, jer tamo radnika "Fijata" morate da platite nekoliko hiljada evra.
Mi smo ponudili naše komparativne prednosti, borimo se za taj sporazum i verujemo da će on biti realizovan u interesu građana Srbije i u interesu naše ekonomije.
Napravili smo boljitak i u oblasti socijalne politike. Možda je tu bilo različitih koncepata kako treba da se radi. Mi smo smatrali da treba razvijati ekonomiju i da na taj način radimo za socijalnu odgovornost naših građana, ali smo ispoštovali zahtev našeg koalicionog partnera da se dostignuti nivo penzija rebalansom budžeta iz ove godine obezbedi i budžetom za 2009. godinu.
To je jedan nužan, zdrav, u svakom slučaju zdrav kompromis koji mora da odražava trenutnu političku snagu partnera u vladajućoj koaliciji.
U oblasti spoljne politike država je nasledila nezavisnost Kosova i činjenicu da su, kada kažem kvalitetno onda mislim na najmoćnije zemlje, kvalitetno mali broj zemalja, u smislu broja zemalja koje danas postoje u UN, ali gotovo sve zemlje EU i SAD priznale nezavisnost Kosova. Ali, mi smo uspeli da ono što je naizgled izgledalo kao nebitno, kvantitet, odnosno ogroman broj zemalja koji nije želeo da sledi takvu politiku, da tu činjenicu verifikujemo institucionalno u Generalnoj skupštini UN i da ova država napravi, posle dužeg vremena, jednu veliku diplomatsku pobedu i da možda ne spase proces proglašenja nezavisnosti Kosova, ali da ga, u svakom slučaju, uspori i da pokaže da to nije pitanje od kojeg je Srbija digla ruke.
To nije tema kojom se Vlada koalicije "Za evropsku Srbiju" neće baviti i postoje diplomatski i politički načini da čuvamo teritorijalni integritet ove države, a da u isto vreme održavamo odnose, naravno, i sa onima koji nas u toj borbi podržavaju, ali i da održavamo odnose, i to je politička realnost i politički pragmatizam, i sa onim zemljama koje su proglasile nezavisnost Kosova.
Zbog toga je Vlada ponovo uspostavila bilateralne odnose, jer ne možemo ni sanjati da povratimo integritet ukoliko budemo u nekom političkom sukobu sa EU ili sa SAD. Prema tome, one optužbe koje su stajale kada je ova Vlada formirana, da ne vodi računa o Kosovu, da ne vodi računa o teritorijalnom integritetu, praktično smo pokazali da može, kroz međunarodne institucije, bez obzira na ogroman otpor jakih zemalja, da se napravi diplomatska pobeda. Mislim da je to dobro i da nam to priznaju svi.
U oblasti spoljne politike smo nastavili put ka evropskim integracijama i to je kamen temeljac koji je omogućio da se Vlada koalicije "Za evropsku Srbiju" napravi. Siguran sam da ćemo i završetkom saradnje sa Haškim tribunalom uspeti da otklonimo i tu poslednju prepreku koja se zove jedna članica EU i da nastavimo sprovođenje tog sporazuma.
Takođe, treba reći, to je onaj deo koji se tiče ekonomije, da je na naše insistiranje, i to je dobro, bez obzira na 300 miliona evra gotovo izgubljenih poreskih prihoda, ova država, ova Vlada, ova Skupština će odlučiti da počne da primenjuje taj sporazum od 1. januara. To je naša poruka EU - činimo sve što možemo po pitanju Haškog tribunala, sami primenjujemo taj sporazum i očekujemo da tu hrabro ispruženu ruku Srbije prihvate i naši prijatelji iz EU i da krenemo tim putem dalje.
Treća stvar koja se tiče ove Vlade, a koja je možda najvažnija, to je budućnost Vlade Republike Srbije i to je činjenica da ona ima svoju političku budućnost, bez obzira na to što se poslednjih dana mediji više bave pričom o tome kolike su razlike u Vladi Srbije nego pričom o tome kakve su sličnosti između koalicionih partnera.
Siguran sam da Vlada ima budućnost ukoliko ostane čvrsta na kursu politike za koju su građani, kao što sam rekao u najgorim mogućim uslovima, dali mandat i dali podršku.
Ovde je u govorima lidera opozicije rečeno da postoje razlike u stavovima koalicionih partnera. Mi te razlike ne krijemo. Mi smo o tim razlikama obavestili javnost i mi mislimo da je takav način rada Vlade samo kvalitet, i nov kvalitet u odnosu na neke ranije slučajeve i ranije periode kada, kao, razlika nije bilo, a kada je bilo mnogo bočnih udaraca ispod stola i kada Vlada, u suštini, nije imala jedinstvo.
Verujem da ova Vlada ima budućnost, ali ima i ogroman rizik. Ovo je Vlada koja može da dovede Srbiju u EU. Kad kažem da dovede u EU, mislim da je dovede na korak od ulaska u EU, ali ovo je, takođe, poštovani poslanici, poslednja Vlada koja može da ispuni tu misiju i Vlada koja ima priliku, ukoliko taj posao ne bi završila, da ozbiljno ugrozi ideju evroatlantskih i evropskih integracija u Srbiji.
Mislim da je to upozorenje, ta opasnost koja lebdi nad svim članovima Vlade, koja lebdi nad članovima poslaničke većine u Skupštini Srbije, mnogo veći garant da će Vlada ostvariti takve rezultate i da je ta obaveza mnogo veća pretnja i obaveza za njen uspešan rad, nego što je pretnja bilo koje pojedinačno ili ukupno svih opozicionih stranaka.
Nijedna vlada nije imala ovoliko testova, opstrukcija, problema kao ova Vlada u proteklih šest meseci, ali cilj ka kome ona stremi je veliki, to je Srbija u EU. Eventualni gubitak da ne ostvarimo taj put je takođe veliki i zbog toga je naša obaveza da sve članice vladajuće koalicije rade svoj posao, da svako radi i obavlja onaj posao za koji su mu mandat dali građani Srbije i da na kraju mandata ove Vlade zajednički konstatujemo da smo uradili posao i da na miru idemo na neke naredne parlamentarne izbore, na kojima će i opozicione stranke moći da kažu šta misle o tom radu, a na kraju krajeva, građani Srbije na najbolji mogući način da ocene njen rad. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Seniću. Nije bilo povrede Poslovnika, gospodine Šormaz, nećete dobiti reč.
Izvolite, gospodin Dragan Marković Palma, ispred poslaničke grupe SPS-JS.
DRAGAN MARKOVIĆ–PALMA: Gospodine predsedniče Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predstavništvo, javio sam se iz razloga što se već pet meseci vrši opstrukcija u ovom parlamentu, mnogo zakona nije doneto.
Kad ovo kažem, ne mislim na partije koje su u opoziciji od 2000. godine. Isključivo mislim na partije koje su u opoziciji od 11. jula 2008. godine. Navešću nekoliko činjenica vezano za njihovu diskusiju.
Danas smo mogli da čujemo da je dolazak Euleksa na KiM veoma štetan za Srbiju, a pitam da li smo mi mogli da zabranimo Euleksu da dođe na KiM, da li je Euleks došao na KiM zato što je na SB doneta odluka, gde su glasale i dve države, Rusija i Kina, koje nisu priznale nezavisnost Kosova i Metohije?
Kad izađe bivši ministar za KiM i samo što ne zaplače za ovom govornicom, a misli da je narod zaboravio da je on imao funkciju prethodne tri godine i da ona obećanja, koja su tada dali, nisu realizovana. Ne kažem da nisu hteli, ali je postojala viša sila - međunarodna zajednica, koja i danas postoji.
Zašto se mi ne slažemo sa njihovim postupcima? Navešću vam jedan primer gde poslanički klub SPS-JS nikada neće prihvatiti kontinuitet bivše vlade kada je u pitanju problem KiM. Da li je dobro da se da savet i da se zauzme pruga u Mitrovici i da Boško Buha, samo mu je bomba falila za pojasom, kaže: "Danas je ovo srpska pruga"? Dva dana je ta pruga bila naša, a posle toga je pripadala onima kojima i ranijih godina.
Onda su dali savet sudijama da uđu u zgradu suda i kažu: "Od danas je ovo srpski sud". Samo pitam te sudije da li su oni vulkanizeri ili pravnici, pa su mogli da pročitaju koja su naša prava i obaveze koje imamo.
Pa su onda rekli srpskim policajcima: "Izađite iz KPS". Oni su izašli i veliki broj tih policajaca je ostao bez posla. Kada se u jednom automobilu nađe srpska porodica, četiri policajca ga zaustave na putu, a u grupi nema nijednog policajca koji je Srbin, ko će onda da štiti te Srbe u kolima?
Da li mi treba i naš premijer gospodin Cvetković da vodi građane Srbije u crkvu, kao što je to radio bivši premijer. U crkvu se ide kada se venčava, kada se krsti, kada se nosi kolač, a Bogu se moli neko kada je bolestan. Bivši premijer odveo građane Srbije u crkvu da se molimo Bogu, da Bog zamoli Ban Ki Muna, da Ban Ki Mun proglasi ništavom odluku o nezavisnosti KiM. Je li to kontinuitet državne politike.
Da li je u redu da se šalju svakog dana saveti studentima u Mitrovici, ''izdržite, mladosti Srbije, deco naša'', idite goloruki na Kforove vojnike, do zuba naoružane, a njihova deca u zemljama EU. Nikada ovaj premijer neće slati našu decu (aplauz), nikada ih neće slati tamo gde oni nisu.
Ako ćemo da vodimo Srbiju u rat, a naravno da nećemo, onaj ko to predlaže mora da bude u prvim redovima i da kaže – napred, za mnom, a ne, ajde vi malo tamo, a mi ćemo u Beogradu, da iskoristimo emocije građana zato što je nezavisnost KiM proglašena 17. februara, da malo građani glasaju za nas. To malo je 11%.
Sada moj bivši prijatelj Velimir Ilić izađe za govornicu, pa kada robne, pa struja htela da nestane pre neki dan, pa kaže, kako vas nije sramota, evo Magnohrom Kraljevo nije primio platu 36 meseci, kaže, sram vas bilo. Od 36 meseci, 34 meseca on na vlasti, ej ljudi. To slušaju građani Srbije.
Građani Srbije to svakoga dana slušaju, a nama su rekli, kaže, nemojte molim vas da im replicirate zato što nam se žuri da donesemo zakone itd. Nama se žuri, a oni vešto vrše opstrukciju, poštovane dame i gospodo.
Kažu, vi ste mnogo toga obećali. Veliki je broj poslanika ima ovde koji nikada nije sklopio nijedan poslovni ugovor, možda nisu bili u prilici, to nije degradacija, može da se bavi nekim drugim poslom. U svakom poslovnom ugovoru postoji jedan član u kome se kaže – u slučaju više sile neće doći do realizacije prethodnih članova tih, tih i tih.
Dve više sile smo ove godine imali. Jedna viša sila je ne planirana svetska ekonomska kriza. Nije tu krizu doneo gospodin Cvetković, pa da ga svakog dana kritikujete. Ta kriza se desila u svetu, ona se prenosi na jednu malu državu koja se zove Srbija. Naravno da sva obećanja ne mogu biti u ekonomskom smislu realizovana.
Dalje, ima druga viša sila, Euleks. Uhvatili se kao baba za plot, Euleks, piše u planu Martija Ahtisarija i piše i ovamo. Da, jeste, piše, ako Rusija i Kina je rekla, gospodo, prihvatite Euleks da dođe na KiM, a svakog dana kažemo, dajmo, evo Rusija nas brani, zato im dadosmo NIS, i kritikuju opet gospodina Cvetkovića i ovu vladu, dame i gospodo.
Najveći uspeh ove vlade nije hapšenje Radovana Karadžića. Da vam kažem, poslanički klub SPS-JS su protiv ovakvog načina rada Haškog tribunala, koji primenjuje dvostruke aršine, da oslobađa ubice i zločince Haradinaja i Nasera Orića, a da Srbima izriče velike kazne.
Zašto vi iz bivše vlasti do 7. jula isporučiste 26 Srba, pa isporučiste generala Lazarevića, generala Pavkovića, pa pekli ste prasiće kada je odlazio tamo, a sada ste vi krivi, kažete nama, zato što se poštuje međunarodna obaveza. Tada kada ste vi bili to je međunarodna obaveza, a ovo je izdaja.
Moramo da izlazimo za ovu govornicu i stalno kada govorite da vas demantujemo u lažima koje iznosite, i da građani Srbije slušaju i da misle da je to tačno.
Poštovane dame i gospodo, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, vi ćete morati da primenjujete Poslovnik onako kako piše, ali ne da svakog dana se javljaju poslanici koji su bili na vlasti do 7. jula i da kažu, tražim po čl. 225. i 226. da se ispita to i to, da taj ministar se pojavi. Evo, danas mogu sve da pitaju ministre.
Mi u Jagodini 27 tačaka završimo za 27 minuta. Imamo i mi opoziciju.
Ne košta nas rad parlamenta, pa te pare preusmeravamo, za svako dete koje se rodi 200 evra iz budžeta, za svako četvrto koje se rodi u porodici 200 evra svakog meseca 18 godina do punoletstva, svako ko je bolestan dobije besplatne lekove, đaci koji iz sela idu u grad u škole ne plaćaju autobusku kartu, lica starija od 65 godina ne plaćaju autobusku kartu.
Evo, da je gospodin Mićunović u Jagodini ne bi plaćao autobusku kartu i još nekoliko njih, pored toga što ima velike zasluge ima i toliko godina da bi ga vozili besplatno.
Kada, daleko bilo, neko umre, ta porodica dobije iz budžeta 200 evra. Đaci kada završe četvrti razred, osmi razred i srednju školu idu 10 dana besplatno na more. Hiljadu petsto stipendija imaju studenti i srednjoškolci. Upravo smo to uštedeli zato što se ne svađamo, zato što se ne vrši opstrukcija u opštini. Ovde je opstrukcija prisutna svakog dana.
Molim vas, gospođo Slavice Đukić, kada se završi ova tačka dnevnog reda, poverenje Vladi Republike Srbije, pa sada kada bi bilo neko glasanje putem interneta ili SMS porukama, građani Srbije da glasaju, kada slušaju mog prijatelja Velju kako lupa ko otvoren prozor, pa mi bi dobili 200% glasova, ljudi, 200% glasova bi dobili.
Znate, više to ne može da se sluša kada neko ko je do juče bio na vlasti kritikuje, vidite, kaže, onaj grad propao, pa onda kažu, ratni vojni rezervisti nisu primili. Naravno, treba da prime. Koliko pamtim, ti ratni vojni rezervisti su bili ispred Vlade Republike Srbije kada je bio premijer Koštunica. Zašto nije realizovao?
Ovaj premijer i ova vlada nisu prodali nijedno preduzeće od 7. jula ove godine. Postoji nešto u budžetu što se zove – prilivna strana i odlivna strana. Prema tome, na prilivnoj strani nije bilo para od prodaje preduzeća. Pored toga što nije bilo para od prodaje preduzeća, funkcioniše sve, na vreme se isplaćuje.
Prema tome, poslanička grupa SPS-JS traži da se ne dozvoli da se svakog dana javlja po jednom istom članu i da se postavljaju pitanja koja će danas biti postavljena, jer mi više nemamo vremena da gubimo. Moramo da donesemo veliki broj zakona da bi stali na belu šengen listu, da uđemo u EU, da dođe dosta investitora u Srbiju, a ne da svakog dana mi kritikujemo i plašimo Italijane kako oni dolaze u propalu „Zastavu“.
Nije „Zastava“ propala. „Zastava“ će stati na noge, ne samo „Zastava“, nego i ostale fabrike u Srbiji. Moramo da budemo jedinstveni i ne smemo da dozvolimo da se ponašamo svakog dana kao da je izborna kampanja.
Gospodo, završili su se izbori. Građani su dali poverenje partijama. Ova vlada je napravljena. Ako vi imate argumente da kritikujete nešto što je loše i da predložite nešto što je dobro, u redu.
Ali ne da kritikujete i da napadate samo zato što niste na vlasti. Znate šta, navika je možda da idete da gledate utakmicu, da gledate u bioskopu neki film, da idete u kafanu, ali navika da budete ministar i premijer ne može da bude u Srbiji. O tome odlučuju građani Srbije (aplauz).
Na kraju, možemo da konstatujemo, da čestitamo predsedniku države, da čestitamo Vladi Republike Srbije, njenim ministrima, na diplomatiji koju su vodili, da prvi put od 2000. godine nešto što je Srbija predložila izglasalo se na Generalnoj skupštini UN. Ovo zaslužuje veliki aplauz i ministru koji vodi (aplauz) diplomatiju i celoj vladi, i svim ministrima.
Jer da vam kažem, razlike između ovih ministara i onih pre, ovi ministri su se borili za rešavanje problema Kosova i Metohije, ali su radili ono što je njihov resor. Oni prethodni, ma svi su pričali o Kosovu, pazite, svako dete zna problem KiM. Ova vlada nikada neće priznati nezavisnost KiM. Nikada. To je obećanje svih partija koje su napravile ovu vladu.
Završavam sa dve rečenice. Gospođo, Slavice Đukić-Dejanović, molim vas, neka mi ne zameri gospođa Nataša Mićić, ovo nije zlonamerno, kada je ona bila predsednik Skupštine, tako rigorozan Poslovnik je bio, nisam za taj poslovnik da se vrati. Sada, kada izađete za govornicu i kažete - "a", a toga nema u tački dnevnog reda, ona kaže - stanite, rekli ste "a", idite na mesto. Nije ovo ništa loše, niti zlonamerno. Ali, mi ne možemo da dozvolimo da po jednom istom amandmanu iz jednog poslaničkog kluba govore njih 30. Znači, oni ne misle isto. U redu da su razlike između stranaka, ali meni to ne ide u glavu.
Postavio sam pitanje jednom visokom generalu u jednoj emisiji, i kažem - dobro, da li je u redu što se vrši opstrukcija na takav način. Šta bi vi radili kada bi na jednom sastanku bilo 30 kapetana, majora, vaših potčinjenih, i svako od njih da pita - generale, kada će biti plata, generale, kada će biti akontacija. On kaže - jednom bih odgovorio za sve. Što se tako ne ponašate onda u parlamentu?
Da vas pozdravim, čestitam građanima Svetog Nikolu, da oni koji slave provedu u zdravlju i veselju, oni koji idu u goste, takođe, da se dobro provedu i da kažem građanima Srbije da se ne sekiraju - ova vlada će trajati četiri godine i ova vlada će biti u funkciji građana Srbije. Poslanički klub SPS-JS podržaće ovakvu vladu i ubeđeni smo u to da će ova vlada trajati četiri godine.

 Zahvaljujem gospodinu Draganu Markoviću-Palmi.
Gospodin Momo Čolaković, poslanička grupa Ujedinjenih penzionera.
Izvinite, gospodin Samardžić ima pravo u svakom momentu, kao predlagač. Izvolite.