ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 18.12.2008.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

18.12.2008

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:10 do 00:35

OBRAĆANJA

Slobodan Samardžić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovani narodni poslanici, na početku ovog izlaganja da se zahvalim predsedniku Vlade što je, svojim mirnim tonom i pokušajem da da činjenice i razložno objašnjenje, doprineo da se ovaj razgovor o ovoj važnoj temi vodi na jedan pravi i dostojanstven način. Zaista se zahvaljujem, a o ovome što ću dalje govoriti, to su, razume se razlike, ali one razlike koje su podložne raspravi i koje su podložne ocenama o tome kakvu ko argumentaciju daje o onome što tvrdi. Razume se, mi smo čitali u novinama često i često slušali o tome da se Vlada opredelila za diplomatsku akciju oko KiM i pravnu akciju oko KiM. Razume se da o tome niko ne bi mogao ništa rđavo da kaže da je ta akcija imala neki rezultat.
Naime, sada, pošto smo 17. ili 18. decembra, posle odluka Saveta bezbednosti o kojima smo govorili, možemo da cenimo kakav je rezultat takvog opredeljenja Vlade. Uzgred budi rečeno, predsednik Vlade Cvetković je malo banalizovao alternative koje su postojale. On ih je nekako u ekstrem gurnuo. Rekao je - morali smo ovako, jer suprotno ili se ne bi radilo ništa ili bi se ratovalo tj. uzela bi se puška. To je primedba slična onoj koju je kritikovao kada je rekao da ovde neki tvrde da Vlada ne radi ništa. Ako stvar teramo do ekstrema, onda sami postajemo neozbiljni i neubedljivi, ali to sada nije najvažnije.
Najvažnije je ovo o čemu govorim, kakav je rezultat. Dakle, diplomatska akcija je urodila odlukom Generalne skupštine da se zatraži savetodavno mišljenje o KiM pred sudom pravde i ništa više. Bojim se, ne mogu to da dokažem, ali stvari jako koincidiraju. Mogu da govorim o indikacijama, a ne o činjenicama, da je tu ipak došlo do nekog odnosa specifičnog, do nekog dilovanja, ako smem tako banalno da kažem.
Naime, vrlo brzo posle toga je došlo do nekakve saglasnosti oko Euleksa i oko toga da naša Vlada, zapravo, svojim pozitivnim stavom pomogne stacioniranje Euleksa na KiM.
Premijer Cvetković je u pravu kada je rekao da je Euleks i da su odluke o Euleksu krenule pre nego što je ta Vlada došla na svoju funkciju, pre nego što je ona počela da deluje. To je sasvim tačno. Ono što je nedostajalo i što je bilo potrebno kao nasušna voda, nasušni hleb i EU i SAD jeste da Vlada Srbije pristane na Euleks. To je ono što sada dovodim u pitanje, tj. posmatram kao negativni rezultat.
Nije u pitanju to što su države priznale Kosovo, što je EU sila koja je tome pomogla i sve na tome učinila, što su SAD jedna svetska apsolutna sila koja može svakome da učini šta hoće. Mi se razlikujemo u tome što mi smatramo da Srbija na to nije trebala da pristane, a Vlada Srbije je na to pristala zbog nekih koncesija.
Možemo sada da razgovaramo i o tim koncesijama. Šta je Vlada Srbije dobila zauzvrat što je priznala ili prihvatila da svojim aktima prizna nezavisnost Kosova. Eto, to je taj rezultat. Nije dobila ništa.
Premijer Cvetković kaže da je Euleks vraćen u Ujedinjene nacije na osnovu delovanja Vlade Srbije. Savet bezbednosti je o tome odlučivao, ali uzmite tekst Predsedničkog saopštenja, molim vas, još jednom vas molim, inače ću morati sam da ga pročitam ovde, nije dug, Euleks se ne pominje u Predsedničkom saopštenju.
Drugo, izveštaj generalnog sekretara nije pravni akt, to je izveštaj kao i svi drugi. On samo detektuje činjenice. Ni tu stvari ne stoje dobro u pogledu naših državnih interesa.
Naime, tu se više respektuje ustav Kosova nego delovanje Vlade Srbije. Kažem, šest tačaka je tu, ali ne postoje nikakve garancije od strane Saveta bezbednosti da će one same, uz pomoć Srbije i sa Srbijom, učiniti da se tih šest tačaka ostvari. To je pledaoje za razgovor sa Prištinom i uvođenje u treću fazu priznanja, kao što sam rekao. O tome se radi.
Dakle, u relacijama rezultata, legitimna diplomatska i pravna akcija Srbije je do sada proishodila sa skorom nula. Ili, ako hoćete, ispod nule. Jer, do tada se, do nove Vlade Srbije, prethodna Vlada bar nekako držala.
Ona nije mogla da ratuje, niti je htela. Koristila je diplomatska sredstva jer je morala, koristila je i pravna sredstva, koristila je i neka politička sredstva kojih se ova vlada odrekla. Ali, nije joj padalo na pamet da u tom kolu igra igru, da pleše u tom kolu. To je dakle ta razlika.
Otprilike, rezon Vlade je bio - ako ne možemo da im se suprotstavimo, mi ćemo im se pridružiti. To je najveća primedba i najveća kritika, zašto su se pridružili zapadnim silama koje oduzimaju Kosovo i Metohiju. O tome ima jako puno činjenica.
Znači, potpisivanje SSP-a sa 19 država ili 21 u vreme ratifikacije koje su priznale nezavisnost Kosova. Pa SSP nije trgovinski sporazum, to svi dobro znaju, to je politički sporazum par ekselans. Njegove prve glave su političke, mi imamo hiljadu političkih obaveza, nemamo hiljadu, imamo 15-ak, ali dovoljno političkih obaveza u vezi sa SSP-om.
Mi ulazimo u političke obaveze sa državama koje priznaju Kosovo, to je, dakle, jedno zaista metanisanje pred takvom jednom činjenicom. Nije alternativa da ratujemo sa tim državama, o tome niko ne govori, to je ministar Cvetković doveo do apsurda, tj. do banalnosti. To mu jedino zameram.
Reč je o tome da država pokaže svoju volju, svoju dobronamernost i svoju alternativu. Alternativa je, dakle, ne priznati, ali razgovarati. Dakle, ne držati kanale zatvorene, nego otvorene. Samoizolacija nije predlog opozicije nikada bio, ni puška, ni samoizolacija. Ko je to rekao? Molim vas, citirajte nekoga od ljudi iz opozicije. Ne, toga nema, ali postoji neka druga politika za koju se možemo založiti ili bar pokazati političku volju da se tako ne radi.
Inače, ulazimo u jedno vrzino kolo. Ako krenete pozitivnu igru da igrate na toj stvari, na stvari priznavanja otcepljenja sopstvene teritorije, to ćete morati da završite na najbanalniji i najporazniji način. Moraćete jednog dana to i retorički da priznate, i to je sasvim sigurno.
Drugo, što se tiče evropskih integracija, opet ću se poslužiti tom metodologijom kakav je rezultat do sada. Možda ćemo mi ući u Evropsku uniju 2009. godine. Samo bih podsetio vas poslanike da je predsednik Vlade 2003. godine, predsednik Vlade Srbije, u jesen 2003. godine, predsednik poslaničkog kluba LDP-a tada je bio potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije, predsednik te vlade je rekao da će Srbija ući u Evropsku uniju 2007. godine.
Znači, možda ćemo mi na osnovu iste metodologije i iste logike ući u Evropsku uniju 2009. godine. O tome ne možemo da govorimo, ali možemo da govorimo šta je do sada učinjeno na tom planu.
Na tom planu je učinjeno sledeće: potpisan je Sporazum. Ratifikovan je Sporazum. Sporazum ne primenjuje jedna strana. Četvrto, Sporazum primenjuje jedna strana. Potpuni apsurd. Peto, Sporazum primenjuje jedna strana, i to na način da trpi direktnu štetu.
Nije reč o tome da mi ne treba da snižavamo carine na naše proizvode, pa i na poljoprivredne. Konačno, to se nalazi u našoj nacionalnoj strategiji o pridruživanju Evropskoj uniji; i dinamika, i ulaženje u zonu slobodne trgovine i revizija carinske politike ove države, ništa to nije sporno.
Sporno je što druga strana ne primenjuje taj sporazum, jer je u tom sporazumu sadržano da to što mi smanjujemo ili poništavamo carine, oni vrše asistenciju toj privredi da bi se ona održala, time što oni ne primenjuju Sporazum, dakle, ni ovaj prelazni. Oni nisu ni u kakvoj obavezi prema ovoj državi, a mi ga jednostrano primenjujemo.
Molim vas, ako je to rezultat, onda zaista ne znam o čemu govorimo. Pazite, to nije ni nula rezultat, to je rezultat u minusu. I ako budemo govorili u relacijama činjenica, na šta ponovo apelujem, mi ćemo možda doći do nekog dijaloga, doći ćemo na ravnu nogu, na ravne časti u pogledu toga šta govorimo jedni drugima i u pogledu toga šta slušamo jedni od drugih. Ali, činjenice su neumoljive. To je, dakle, ona najvažnija stvar zbog koje sam hteo u ovih nekoliko rečenica da reagujem na ono što je govorio predsednik Vlade Srbije. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Samardžiću.
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijavili se za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, poslanici svih poslaničkih grupa. Međutim, dala bih pauzu od sat vremena, a prvi poslanik sa ovog spiska je gospodin Miroslav Markićević, Nova Srbija.
U 14.45 časova nastavljamo rad.
(Posle pauze – 14.45)
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad. Gospodin Miroslav Markićević ima reč.
...
Nova Srbija

Miroslav Markićević

Nova Srbija
Poštovana predsednice, gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Vlade, poštovani građani Srbije, verovatno ću biti uskraćen za aplauz makar dela sale, pošto je sala gotovo poluprazna, ali to govori o onima koji bi trebalo da učestvuju na ovoj sednici.
Na redu je tačka dnevnog reda - razgovor o Vladi Republike Srbije, odnosno izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije. Ovo je retka prilika, gotovo jedinstvena, možda jedina u godinu dana stranačkog, političkog i skupštinskog života, kada imamo priliku da pred nama sedi, osim kada se usvaja budžet, predsednik Vlade i ministri odgovorni za funkcionisanje ove države i života svih naših građana.
Neću pominjati, osim predsednika Vlade, lično ni jednog gospodina ministra, da ne shvate iz moje diskusije da imam bilo šta lično, da pokušaju da shvate da govorim dobronamerno, da pokušaju da shvate da ovaj deo skupštinske sale koji predstavlja opoziciju, odnosno građane koji su glasali za sada opozicione stranke, da vam mi nismo neprijatelji nego samo politički protivnici.
Utoliko više što se ceo svet i naša država, kao deo tog sveta i deo Evrope, jer davno smo na ulicama Beograda nosili parolu "Beograd je svet", dakle, da mi vama nismo politički neprijatelji, nego politički oponenti i konkurenti, i da sve kritike koje ovde budemo izneli shvatite dobronamerno, da ne kažem prijateljski, jer sam prinuđen to da kažem, s obzirom kako vidim u kakvoj situaciji se nalazi naša zemlja.
Gospodo, vi ste 11. maja, neke od vaših stranaka, dobili relativno najveći broj glasova i posle toga formirali Vladu, na način na koji ste je formirali. Želja jednog od ministara iz najveće vladajuće stranke je odavno već bila, javno je u medijima izrečena, da želi da napravi Vladu DS i nacionalnih manjina. To ste uspeli.
Ne želeći ništa loše da kažem, molim vas da to razumete, o mom kolegi narodnom poslaniku Rizi Halimiju, ispada da je Vlada države Srbije, koja je, moram da vas podsetim, toga se ne stidim da vam kažem, da je ovo država, pre svega Srba, to piše i u Ustavu, zavisi od glasa Rize Halimija, koji zastupa interese građana koji su njega glasali i nacionalne manjine koju on ovde predstavlja.
Kritikujete opoziciju kako se ponaša i u parlamentu i u javnom i političkom životu, ali ta vaša medijska kontrola cele Srbije postoji iz jednog jedinog razloga, i to rade svi vladaoci od 1990. godine, od nastanka višepartijskog sistema u Srbiji, rade zbog toga što u Skupštini sede predstavnici svih političkih stranaka koje su prešle cenzus, a u Vladi sede samo stranke koje čine vladajuću koaliciju, dakle, da se skrene pažnja sa onoga čime se bavi i šta radi Vlada Republike Srbije.
Podsetiću na nekoliko najvažnijih obećanja koje ste vi u predizbornim kampanjama dali, a ne za 100 dana Vlade, koje svaka vlada na svetu po nekim dobrim parlamentarnim običajima ima, nego za šest meseci nije ispunila i sve perspektive govore, čak i iz vaših izjava, da ona neće biti ni ostvarena.
Najpre, želim da vas podsetim na besplatne akcije koje ste obećali građanima Srbije. Jadni ljudi su u januaru, iako je rok za upisivanje besplatnih akcija bio šest meseci, požurili i redovi su bili pred poštama. Video sam te jadne ljude.
Odmah da kažem da sam glasao za taj zakon i ne kajem se što sam glasao.
Poverovao sam ministru i tadašnjoj vladi koja je to obećavala građanima Srbije. Video sam i teško bolesne ljude, sa pumpicama na ustima, kako upisuju akcije, iako je to moglo da se uradi do 30. juna, pa posle još mesec dana.
Kada bih bio politički maliciozan, sada bi oni trebalo da od 1. januara, kada taj stupa na snagu, krenu po opštinskim odborima G17, sa ceduljicama, priznanicama ili upisninama, kako se to već zove, krenu i podignu dve do pet hiljada evra, zavisi koliko koje domaćinstvo ima punoletnih građana, pa onda lepo u Kragujevac da uplate "Fijatov" malolitražni auto. Taj auto je sad u trendu zbog svetske ekonomske krize, 40 evra mesečno, mnogi građani to još uvek, kao ratu za kupljeni automobil, mogu da plate, pa onda lepo da svrate do opštinskih odbora DS, da im overite vizu i slobodan put u Evropu.
Dakle, sada je jasno i vama i nama, i svim građanima Srbije da trenutno od toga nema ništa, a želim da govorim kakve su perspektive da se to uopšte desi. Kada već pominjem "Fijat", ono što sam rekao da ću vama lično da se obratim i shvatite ovo kao moju ličnu impresiju. Vi meni delujete kao vrlo dobroćudan čovek i dobar stručnjak.
Da li ste vi, kao ekonomista, pre nego što ste potpisali ili najavili saradnju sa "Fijatom", gledali bilanse, nisam ekonomista, ali sam toliko ekonomski obrazovan, odnosno završne račune "Fijata" u zadnjih pet godina? Ta firma je propala pre pet godina. To je bilo svima jasno po trendu zatvaranja fabrika po svetu, zadnji put se desilo u Poljskoj, čini mi se dve fabrike.
Dakle, to je ono što smo mi tvrdili u kampanji, da je to običan politički i marketinški trik. Pokazao se uspešan i mi iz opozicije to moramo ovde da priznamo. Više smo verovali u građane, da će više verovati svojim očima, ono što smo mi radili, a pogotovo ministar Ilić, kao ministar za infrastrukturu, ali poverovali su boljem životu, kao što svaki normalan čovek želi i sebi i svojoj porodici.
Hteo bih da vas pitam, gospodine Cvetkoviću, da li osećate grižu savesti za privatizovana preduzeća i fabrike kada ste vi bili direktor Agencije za privatizaciju? Sada svaki dan, zadnja je Azotara Pančevo, gde se pojavljuje jedan radnik u Azotari Pančevo, koji kaže, u svim medijima je to bilo, da trenutno u Azotari, tamo se proizvodi đubrivo koje je potrebno našim seljacima, o kome je pričao šef poslaničke grupe NS, ne radi.
Da li je izvršena neka preprodaja, da li je neka razlika od 20 miliona evra bila, to neka istraže državni organi, pošto, prema poslednjim istraživanjima međunarodne organizacije "Transparents internešnel", indeks korupcije u Srbiji raste, a otvorena opstrukcija rada Državne revizorske institucije ukazuje da se građanima neće omogućiti uvid u trošenje državnih sredstava i kontrola rada Vlade.
Zašto su te fabrike, ta preduzeća na takav način privatizovana? Ovo vam govorim kao čovek, jer sam tada bio član DOS-a i verovao sam ljudima kao što ste vi, kao i gospodin Vlahović, kao stručnjacima i glasao sam za sve te zakone. Grize me savest. Iz ovog mog govora pokušavam da vas ubedim da shvatite da ne želim da govorim ni politički, ni interesno.
Činjenica je, vi ste pobednici na izborima, ali šta ste uradili. Da li ste sigurni na tom evropskom putu da možete više da uradite od vlade Vojislava Koštunice koja je funkcionisala 2004-2006. godine. Imam uporedno šta je uradila prvi mesec, drugi, treći, za sve tri godine i nešto dana koliko je trajala na tom evropskom putu.
Uopšte, da li EU želi Srbiju? To pitam najiskrenije. Kakav je njihov interes? Da li postoji interes kod EU uopšte da oni nas prime? Koji je njihov interes? Naš interes jeste i nesumnjivo sve stranke ovde koje egzistiraju i u današnjem sazivu parlamenta su neke deklarativno, neke iskreno, a to je za procenu i za političke analitičare, ali izrazile svoje stavove da su za saradnju sa EU.
Šta je sada problem? Njihovi igrači su na sceni. Njihovi favoriti. Pobedili su oni koji su podržavali sramno, ambasadori zapadnih zemalja u poslednjim danima kampanje, da li su njihovi ljudi sada na vlasti. Ne mislim ništa loše. Mislim najiskrenije. Šta mi treba da uradimo?
Pre neki dan razgovarao sam sa jednim zapadnim diplomatom, razmileli su se po Skupštini Srbije, sve mi se čini da to uoči nekih izbora uvek se pojave i želela je da čuje mišljenja od svih parlamentarnih stranaka, šta oni misle o trenutnoj situaciji u Srbiji.
Mi smo vama, gospodine Cvetkoviću, hteli da kažemo i vaša šefica kabineta gospođa Jovašević je zakazala i mi smo pristali da dođemo na taj razgovor, posle je otkazan, ne znam zbog čega. Možda zbog toga što nas ima samo devet. Mi zastupamo, kao devet narodnih poslanika, građane Srbije.
Vi morate da razmišljate i da se starate i da brinete, jer to je zadatak Vlade Republike Srbije i o građanima koji nisu glasali za vas i koji o vama možda misle najgore, i koji će sutra ili prekosutra doći ispred Vlade Republike Srbije, dolaze od 2000, dolaze od devedesete godine da traže neka svoja prava. Da li razmišljate u kakvoj će situaciji da se nađe naša zemlja za nekoliko meseci?
Imam veliku dilemu i molim vas da me shvatite da ne govorim samo kao političar, narodni poslanik, predstavnik jedne stranke, nego kao otac dva maloletna deteta. Ako sam zabrinut sa ovako velikom platom u odnosu na mnogo ljudi koji nemaju nikakvu platu, kao narodni poslanik, možete da zamislite kako se oni osećaju.
Kada, opozicija, recimo, u septembru predloži da se osiguranje, odnosno garancija države na štednju građana od 3.000 evra, kako je bilo tada i još uvek je, dok ne izglasamo to u subotu, nema reakcije Vlade. Oni ljudi koji su to predložili i stranke budu ismejane. Vlada ćuti.
Bilo je dovoljno da se pojavite na TV i da kažete: da, građani Srbije, imamo dovoljno deviznih rezervi, možemo da garantujemo 50.000 evra po ulogu svakom građaninu Srbije. Sprečili biste sigurno 700-800 miliona evra da građani povuku sa štednih uloga.
Da li znate gde ih drže? Po istim tim bankama, onim tamo depoima i kako se to zove. Te su pare mogle da budu u nekom opticaju, valjda je to dobro, vi ste ekonomista, da se ne povlači tako naglo. Zašto to niste uradili, ne znam.
Umesto povećanja plata i penzija doneta je odluka o zamrzavanju ili se već sprema takva odluka, u budžetu vidimo već namere. Umesto boljeg životnog standarda mi imamo konstantan pad standarda.
Reći ću nešto što vi ne očekujete, a možda ni ova strana opoziciona ne očekuje. Raspitao sam se oko cene gasa. Tačno je na devet meseci da se formira cena gasa, 60 posto, možda treba da bude i veća, možda je to ekonomski opravdano, zavisimo.
Ali, molim vas, izađite i objasnite zašto ste povećali telefonske usluge 200%? Da li vi znate koga ste kaznili tu? Mislite narodne poslanike koji imaju po 80.000, a ovi što imaju veću platu od nas neću da ih pominjem. Najveću ubogu sirotinju, ona koja je imala 88 dinara da plati za onu TV pretplatu, da pozove unuče svoje na studijama, kako ko gde studira, ćerku udatu u nekom drugom gradu i da napravi još račun od 100, 150, 170 dinara.
To je povećala državna firma, javno preduzeće koje je vlasništvo svih građana Srbije, 200%. Preduzeće koje iskazuje veliki suficit i veliku dobit, a istovremeno finansira profesionalne sportiste, kako u našoj zemlji, tako i stranih zemalja. Da li je to u redu? Da li je to pošteno?
Spoljni dug Srbije je kažu 30 milijardi dolara. Ima li neko vlastan da konačno kaže koliko ova zemlja duguje, da li su u pitanju dolari, evri, kolko dugujemo?
Investicioni rejting Srbije nikada nije bio na nižem nivou zbog izraženog nepoverenja stranih investitora prema Vladi Srbije i njene nesposobnosti da obezbedi elementarne uslove za njihovo ulaganje i njihovu dobit.
Ako mislite da ćete moći građanima Srbije, neće niko moći, ni opozicija, ni vi na vlasti, da im objasni što ovako teško žive i poniženi ekonomskom krizom u svetu, verujte da nećete moći.
To što će za neki procenat rejting opozicionim strankama skočiti, dobro, možda ćemo mi bolje raditi, možda imamo više vremena sada kao opozicija da poboljšamo rad naših stranaka. Ali, više će nam skočiti taj rejting zbog ovakvog načina kako vi radite.
Vlada nema kapacitet da nastavi proces ekonomskih reformi, a o čemu govore neuspeli pokušaji privatizacije najvećih srpskih preduzeća, kao što su JAT, RT Bor, IMT, EI Niš i "Prva petoletka".
Samo bih se zaustavio na ovom prvom, na JAT-u. Da li sam dobro zapamtio, a pitam i ostale kolege, da je koliko pre dve godine neko nama nudio 150 miliona evra za taj JAT. Da li sam to prečuo? Da li sam to dobro čuo? Sada neće taj JAT da kupi niko ni za milion evra. Ko je sprečio tu kupovinu?
Ko sprečava važne poslove za našu državu? Ko ukida koncesiju? Ko je protiv gasnog sporazuma? Da li taj dobro, svesno ili nesvesno, misli ovoj državi? Molim vas da o svemu ovome dobro razmislite.
U Grčkoj, nama prijateljskoj zemlji, ovo što se tamo dešava, u ovom danu oni imaju mnogo veći standard nego što imaju građani Srbije, a vidite šta se dešava. Razmislite malo o tome, čeka nas teško proleće za sve nas koji se bavimo politikom. Morate da shvatite da je vaša odgovornost, vi ste hteli ovakvu vladu, preuzeli ste odgovornost i morate da radite.
Vama, gospođo predsednice, hoću da kažem jednu stvar, a vi ćete shvatiti zašto neću da se obraćam nekom ko se obraća za ovom govornicom, pošto se nama spočitava već šest meseci vešto, pošto držite gotovo sve medije, sem javnog servisa ovakvog kakav je, da mi vršimo opstrukciju Narodne skupštine.
Samo da vas podsetim, vaša poslanička grupa, ako verujete "Politici", potpredsednica je tu, ona još više veruje "Politici" jer je urednik "Politike" vaš simpatizer, koliko vidim, pročitajte današnju naslovnu stranu i videćete da jedna poslanička grupa iz vladajuće koalicije javila se mnogo puta više nego što je Nova Srbija po Poslovniku. Dakle, mi nismo opstruirali rad Skupštine.
Ni sada nećemo mnogo podneti amandmana, a i one koje smo podneli i koji su usvojeni ovde i koji su deo zakona, valjda se važe i amandmani koje podnese opozicija, ignorisani su sramno i nisu sprovedeni u delo. Ponovo ću da kažem, gospođa Diana Dragutinović za to nije kriva.
Molim vas da razmislite o svemu ovome što pričam. To iskreno govorim iz srca i duše, iako bi se neki ministri, koji nisu prisutni, smejali, ala je politički naivan. Verujte da nisam naivan. U narodu tinja veliko nezadovoljstvo, koje može da eksplodira i da naša država dođe u opasnost.
Nemojte da ismevate ljude koji su se borili za našu zemlju, tako kako su znali, oni misle da su u pravu. Narodski kažem - ako si mi uzeo đedovinu, ako neću decu da šaljem da ginu za tu đedovinu, jer ne mogu, jer nemam dovoljno dece, neću da ti potpišem taj papir da je to tvoje.
Ako mogu Iračani, okupirani od 150 hiljada tirana, da se suprotstave i da pokažu dostojanstvo, i ljudsko, nacionalno i državno, pa možemo i mi Srbi da im kažemo - ne damo više, dosta, šta treba da uradimo? Šta ova Vlada treba da uradi, i naša, i vaša i sve prethodne?
Želim da vas upozorim na nešto, jedan čovek koji je vodio ovu državu do 2000. godine, svoje zablude, tvrdoglavost, možda nedostatak tolerancije, platio je najviše, platio je životom. To je jedna strana medalje.
Druga strana medalje, gospodine Cvetkoviću, da su platili svi građani Srbije. Molim vas, razmislite o tome pre nego što izađete na sledeće izbore i ponovo nazovete vašu izbornu listu - Za evropsku Srbiju. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Konstantin Arsenović, a posle njega narodni poslanik Nenad Popović.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS
Gospodine predsedniče Vlade, poštovani ministri, uvaženo predsedništvo, gospođe i gospodo narodni poslanici, PUPS i ja lično podržavamo Vladu. Ubeđeni smo da će uvažavati interese svih penzionera i socijalno ugroženih građana, odnosno da će voditi socijalno odgovornu politiku. Sve dok je tako imaće našu podršku.
Moram da podržim izlaganje gospodina Palme i da iz ove dalje diskusije izuzmem poslanike iz opozicije koji su u opoziciji od 2000. godine. Mi kao da je juče nastupio 5. oktobar i kao da su svi problemi nastali od formiranja ove Vlade. Nije Kosovo od juče. Nije privatizacija od juče. Nije Hag od juče. Nisu svi drugi problemi od juče. Oni su nastali mnogo ranije, onda kada ste i vi bili u Vladi i kada ste vodili politiku ove zemlje.
Otuda, mislim da bi bilo najmanje korektno da kažu - za ovakvo stanje snosimo i mi delimičnu odgovornost, a ne samo jednostavno prebaciti vruć krompir sadašnjoj poziciji i sadašnjoj Vladi i tražiti od njih da imaju čarobni štapić za rešavanje svih problema. To je nemoguće. Amnestirati se ne može niko od odgovornosti.
Mnogi problemi su stvoreni u ranijem periodu i sa aspekta moje partije neću ulaziti u dublje probleme, ali ću napomenuti. U ovom periodu, preko 35 raznih mafija je stvoreno, od stečajnih, putnih, gde je jedan ministar rekao, očekivao je da će ljudi kraduckati, a ne da će krasti itd. Sve to treba, gospodo, rešiti i naći rešenje za takve stvari.
Kada je reč o problemima penzionera, takođe, želim da vas podsetim da su zakoni o penzionom sistemu usvojeni i doneti u vreme kada je deo opozicije bio na vlasti, kada su te zakone mnogi proglasili genocidnim. Sada kada se nalazimo u fazi rešavanja problema penzionera, podizanja njihovog standarda, opet se nalazi opravdanje i kritika kako ništa nije urađeno, kako mi i dalje ne radimo ništa itd.
Istina je sasvim drugačija, da vas podsetim, ona obećanja koja smo postavili sebi pri ulasku u ovu koaliciju uglavnom su realizovana. Jasno ne može se očekivati ni od naše partije da se samo slepo držimo svojih obećanja, ne uvažavajući ovo što je rekao predsednik Vlade, za mnoge stvari nismo znali kako će teći, a naročito kada je reč o nastupajućoj ekonomskoj krizi.
Na određenim primerima, a molim predsednika Vlade i ministre, želim dva-tri pitanja da potenciram koja su, moram naglasiti, takođe, prouzrokovana u prethodnoj Vladi.
Prvi problem, radi se o 65 vojnih penzionera, koji su od momenta odvajanja Crne Gore od Srbije, a zahvaljujući uredbama i ponašanju Vlade Crne Gore, zbog toga što nisu imali stalni boravak u Crnoj Gori, ostali bez penzija, skinuli su ih sa evidencije. Srbija ih nije prihvatila, tako da su oni praktično osuđeni na tiho umiranje, možda je to i blaga reč, jer nemaju sredstava za život. Juče je bio pokušaj pregovora sa Vladom Crne Gore da se ovaj problem reši. On nije rešen. Nažalost, Crna Gora je odbila.
Prema tome, molim predsednika Vlade i sve ministre, radi se o našim građanima, državljanima, koji nisu samo svoj radni vek proveli u Crnoj Gori nego širom bivše Jugoslavije, da se nađe rešenje za njih. Ima jedna povoljna okolnost što je Republički fond za zdravstvo prihvatio ove ljude na zdravstveno zbrinjavanje, tako da je bar taj problem rešen. S te strane, odajem priznanje na razumevanju toga problema, pa smo bar delimično rešili jedan problem, tako da ljudi bar imaju sigurnu zdravstvenu zaštitu; radi se o starim bolesnim ljudima.
Sledeći problem koji je, takođe, rezultat prethodnih vlada, radi se o dugu prema vojnim penzionerima. Da podsetim mnoge, uredbom Ministarstva odbrane od 1. avgusta i oktobra 2004. godine došlo je do promene određenih koeficijenata kada se obračunavaju penzije.
Međutim, došlo je do osporavanja, tako da je taj dug sada narastao na 4,5 milijarde. Da je tada u 2004. godini taj problem odmah razrešen i prihvaćen, tih 4,5 milijarde ne bi sada bilo duga. Nije samo problem tih 4,5 milijarde, nego su u međuvremenu narasle kamate. Ima oko 20 hiljada tužbi, nastali su sudski troškovi. Tako da ukupni dug prevazilazi 6,5 milijardi. To je sada u ovoj ekonomskoj situaciji za ovu Vladu, pretpostavljam, veliki problem.
Molim Vladu, Ministarstvo i ministre da ovaj problem ozbiljno razmotre. Znam da je formirana radna grupa, da je predložila to rešenje, da se predlog nalazi u Ministarstvu za finansije, međutim, nemamo još konačan stav u vezi sa tim.
Ova stavka nije ušla u budžet za narednu godinu ni u pogledu duga, ni u pogledu rešavanja. Mislim da o njemu mora da se zauzme stav i da budemo jasni kako će se taj dug razrešiti. U tom smislu, molim vas da se to razmotri, da se taj problem definiše i na taj način učini jasnim.
Mislim da smo mogli da izbegnemo troškove suđenja samo da su odgovarajući organi definisali i rekli kako će se to rešavati. Međutim, to je ostalo nejasno i taj dug, koji je za te četiri godine nastao, i dalje raste, ali ne zaboravite da rastu i kamate na dug i on će se samo uvećavati, a ne smanjivati.
Podsetio bih, znate da Ministarstvo odbrane ima oko 20.000 nerešenih stambenih problema. Hoću da naglasim da se među tih 20.000 stambeno nerešenih problema nalazi oko 5.000 penzionera, da je oko dve i po hiljade penzionera izbeglih iz otcepljenih republika i da oni praktično žive u kolektivnim smeštajima, sa neizvesnom budućnošću, a oni se kao takvi ne tretiraju.
Poseban problem na kojem ovde insistiram kao obavezi Vlade jeste pitanje penzija iz otcepljenih republika, imovine u otcepljenim republikama, za ljude koji su izbegli iz tih republika.
Ne mogu, a da se ne osvrnem na neke diskusije kolega iz opozicije, a koji su nekada bili na vlasti, a naročito kolega iz DSS koji sada rešenja, kada je reč o penzijama, kritikuje na sve moguće načine.
Hoću da ih podsetim da u pregovorima stvaranja koalicije, a to je gospodin Ilić jasno jednom prilikom rekao, njih nisu interesovali penzioneri i nisu hteli da prihvate nikakve uslove u pogledu poboljšavanja statusa penzionera u Srbiji. S kojim pravom očekuju i imaju pravo da kritikuju bilo koja rešenja koja je ova koalicija i ova vlada preduzela u pogledu rešavanja statusa svih penzionera i socijalno ugroženih građana.
Ova Vlada je realizovala prvo da je zaustavljen genocid nad penzionerima. Ispunili smo obećanje povećanja 10%. U Beogradu oko 70.000 socijalno ugroženih građana čija su primanja ispod 13.000 primaće socijalnu naknadu, primaju pomoć od 4.000 kvartalno, a to je velika stvar, i ne samo u Beogradu nego i u drugim mestima pretpostavljam da ćemo na sličan način rešavati, kao i sve druge probleme kada je reč o smeštaju za stare, za iznemogle, za invalide itd.
Sigurno da je to nemoguće rešiti preko noći. To je jedan proces na kojem moramo istrajavati i zbog toga, ako to Vlada podržava, ako to prihvata, logično je da i mi nju podržimo. Zahvaljujem.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Pravo na repliku, na osnovu pominjanja, ima narodni poslanik Velimir Ilić.

Velimir Ilić

Nova Srbija
Gospođo predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, lepo je slušati diskusiju čoveka kome su sve krivi neki odranije, neki  nisu ni među živima, svi su krivi drugi, ali ovi danas ništa. Krkobabić ništa nije obećao, ništa nije kriv, njegov sin nije funkcioner i da ne pričam dalje.
Pomenut sam ovde da sam dao jednu izjavu, ''znam da malo kraduckate, ali brate mnogo kradete, napola sa državom.'' Stojim iza toga, gospodine moj dragi. Kada su vaši prijatelji bili na vlasti, oni su u naplati putarine u softveru ugradili krađu. Prvooptuženi je onaj koji je pravio softver.
Šta se dogodilo? Krađa je bila toliko velika, kad sam primio nadležnost ministra naplata putarine je bila 76 miliona evra godišnje, kada sam predao dužnost naplata je bila 210 miliona evra godišnje, bez povećanja, samo jednom smo pratili inflaciju. Zamislite sada koliko se kralo, zašto je zaustavljeno to i ko je krao dokumentaciju iz policije i papire, i zašto je nestala dokumentacija i obustavljen postupak? Pa kada se videlo ko stoji iza toga.
Jedan gospodin je ovde jutros govorio o pravdi, o poštenju, sve je iskritikovao, a pitam ga, bruko jedna, koliko imaš tvojih kamiona koji voze za Vladu Srbije i rade za Puteve Srbije? Petnaest godina radio si za SPS, za JUL, za sve vlade.
Gospodo, kolko je prethodnih funkcionera napravilo građevinske i putarske firme koje su danas najveći izvođači i sada? Gde je direktor bivši „Puteva Srbije“ iz žutog jata? Danas ima veliku ličnu firmu. Kako je mogao da je registruje kad to zakonom nije dozvoljeno? Ko je najviše radio poslova za Telekom? Ko je preko 80% tendera dobio za Telekom? Iz koje je partije, gospodo? Da li je na tenderima sve bilo kako valja? Kako baš da dobije tolike poslove.
To malo vi da poraspitate, pa onda da pričate o nečemu što je veoma važno. Ko najviše poslova radi u Beogradu, čije firme? Čije firme su izvođači za Vladu i za grad Beograd? Moje nisu sigurno, nemam nijednu. To se sve zna, gospodo.
Jedan gospodin koji je ovde juče pričao o pravdi i poštenju, on se kao funkcioner ove vlade i lider političke partije švercuje sa desetinama kamiona koji godinama rade, i ovi putari ne mogu da naplate ništa, a da li se njemu duguje ijedan dinar? Njemu se avansno plaća, gospodo.
Izaći ćemo mi ovde jednog dana sa svim tim podacima i izneti sve to na videlo: čiji su hoteli širom Srbije otkupljeni u privatizaciji, ko je kupio hotel u Sokobanji, ko je gazda? Potpredsednik Vlade Republike Srbije, ako niste znali, da vam kažem. Hvala vam.
(Dragan Todorović, iz sale: Koji je taj lopov?)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima poslanik Nenad Popović.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Nenad Popović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, danas glasamo o nepoverenju Vladi, ali hteo bih prvo da raščistimo o kojoj Vladi govorimo, da li govorimo o realnoj Vladi ili govorimo o marketinškoj Vladi. Ako gledamo marketinški, u Srbiji je sve idealno, ako gledamo realnost, u Srbiji je jako loše.
Marketinški kada slušamo ministre iz ove vlade, mi smo dobili 200.000 radnih mesta, dobili smo milijarde stranih investicija, penzionerima su penzije na nivou 70% od prosečne plate, povećane su plate u svim sektorima privrede i, naravno, svi građani su dobili po 1.000 evra za akcije.
U realnosti ova vlada nije ispunila nijedno predizborno obećanje. Žao mi je građana Srbije, ali u ovom slučaju marketing ove vlade je bio važniji od njene suštine.
Ovo je, da ponovim samo, najveća Vlada. Ovo sam rekao posle ekspozea predsednika Vlade. Ova vlada, sa ministrima, sa 62 državna sekretara i sa 42 savetnika ima 130 članova. Uskoro bi Vlada mogla da nas preglasa ovde u skupštini koliko ih ima. I danas je bilo vrlo teško da svi ministri, a nisu svi došli, nađu mesta u ovim klupama, pa su se stisnuli.
Da se vratim na suštinu. Premijer Cvetković, koga inače poštujem, u svom prvom i jedinom obraćanju pred skupštinom rekao je da ovoj vladi treba, ''suditi isključivo prema činjenicama, a ne prema predubeđenjima''. Tako sam i radio, ovde ću govoriti isključivo o činjenicama. Pre svega, hoću da kažem da ću zbog tih činjenica glasati za nepoverenje Vladi Republike Srbije, kao i cela naša koalicija.
Evo činjenica. Vlada nije učinila ništa da poboljša ekonomiju u zemlji i životni standard građana. Nijedno obećanje nije ispunjeno. Obećano je 1.000 evra od besplatnih akcija svim građanima Srbije - građani su prevareni. Penzije su obećane da će biti na nivou 70% od prosečne plate – građani su prevareni. Obećano je povećanje plata, plate nisu povećane – građani su prevareni.
Obećano je, ukoliko pobedi ova koalicija i ukoliko ona formira Vladu, da će doći, nagrnuti strane investicije, građani su prevareni. Obećano je da će Fijat doneti milijardu evra investicija i da će doneti desetine hiljada radnih mesta, toga nema, građani su i tu prevareni. Obećano je da će do kraja godine, do 31. decembra, biti ukinute vize za Evropsku uniju, nažalost, i tu su građani prevareni.
Pored toga, Vlada donosi odluku da samoinicijativno, rekao bih politički da se dodvori Evropskoj uniji, počinje jednostrano da primenjuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
U trenutku kada ljudi u Srbiji ostaju bez posla, kada privreda i proizvodnja u Srbiji staju, mi odlučujemo da činimo ustupke, koje od nas niko nije tražio, proizvođačima iz Evropske unije. Jednostavno, u ovom trenutku to će građane Republike Srbije koštati blizu tri stotine miliona evra.
Taj novac bi mogao da se uloži u domaću privredu, da se pomognu ona preduzeća koja danas zaista životare, gde su ljudi na granici toga da budu otpušteni, da se preduzeća potpuno zaustave i na taj način tim preduzećima pomognemo da izađu iz ekonomske krize.
Naravno, da dodam da je ova vlada, naravno ne samo krivicom premijera jer premijer je samo prvi među ravnima i to je deo velikog koalicionog sporazuma, uzdrmana unutrašnjim neslaganjima oko realizacije gasnog sporazuma, jer pojedini ministri su za gasni sporazum, pojedini nisu. Nije nam jasno šta se dešava.
Hajde da krenem činjenicama. Pod jedan - ova vlada je na početku mandata rekla da Evropa nema alternativu. Osim haškog ultimatuma za koji svi čujemo, ništa drugo nismo dobili. Moram da kažem da ako marketing prolazi u Srbiji makar jednom, u Evropi ovaj marketing ne prolazi. Nama je potrebno da napravimo ozbiljnu državu, da imamo jake i stabilne institucije, vladavinu prava, da imamo realnu ekonomsku politiku koja treba da bude u funkciji domaće privrede i da sačuvamo radna mesta. Prioritet treba da bude očuvanje radnih mesta u sledećoj godini.
Moram da kažem da je sve poskupilo. Obećali su da neće biti poskupljenja i tu su građani obmanuti. Poskupeo je gas za 60%, pretplata za telefon tri puta, meso je poskupelo za više od 22%. To ne bih nazvao socijalno odgovornom Vladom, koristio bih neke druge termine.
Ali, što se tiče socijalno odgovorne Vlade - zamrznuli su penzije u sledećoj godini, zamrzli su plate u javnom sektoru, smanjene su subvencije, privredni rast neće biti sedam procenata, kao što je obećano, već će biti tri procenta, ostalo je još samo da zamrznu i građane, da mi dočekamo da oni reše ove probleme, pa da nas onda odmrznu.
Nemamo mi tri života da čekamo dok se ova vlada reši da ispuni sve svoje koalicione apetite. Srbiji treba efikasna Vlada koja može da rešava probleme u privredi u doba najveće ekonomske krize.
Što se tiče subvencija, smanjene su subvencije u poljoprivredi, smanjene su u socijalnoj sferi, u turizmu, u društvenim preduzećima. Moram da kažem, poljoprivreda je naš najveći izvoznik. Mi danas zapošljavamo u poljoprivredi preko pet stotina hiljada građana. Nikada poljoprivreda nije dobila od Vlade, bilo koje vlade, koliko je davala. A sad kada sve evropske zemlje će da subvencionišu svoje poljoprivredne proizvođače, mi smanjujemo subvencije za 25%. Imaćemo strahovit problem u Srbiji uskoro.
Primenom jednostranog sporazuma mi ćemo jednostavno uništiti svoju poljoprivredu. Neće biti zaštite, da informišem građane Republike Srbije, za poljoprivrednike, za skoro 40% poljoprivrednih proizvoda, za sjemensku pšenicu, za šećernu repu, za sve žive životinje i živinu čiste rase, za priplod, za povrće, jagode i slično.
Da dodam, u Sloveniji i Mađarskoj subvencije su tri puta veće nego kod nas, a mi svoje smanjujemo i još ih redovno ne isplaćujemo. Da ne govorim o indirektnim gubicima koji će biti, jer će sve evropske zemlje koje rade pravilno, subvencionišu svoje proizvođače, koje će uskoro svojim proizvodima da preplave naše tržište dampinškim cenama, pošto ih njihove vlade pomažu, uništiće našu domaću poljoprivredu. Jednostavno, ne vidim ni jedan smisao u ovim potpuno neadekvatnim merama koje su donete u okviru poljoprivrede.
Takođe, da dodam da danas, već sam rekao, nismo izašli na belu šengensku listu, kao što je obećano 31.12, nećemo biti ni 2009, verovatno ni kasnije. Ponoviću, u Evropi marketinške vlade ne prolaze.
Naravno, da se vratimo na suštinu i da kažemo gde su sve građani prevareni. Obećano je povećanje na nivo penzija 70% od proseka plata. Povećane su penzije za 10% u ovoj godini, ali linearno. Na taj način oni koji imaju velike penzije, njihov dodatak, njihovo povećanje će biti veće od penzije onih najsiromašnijih penzionera.
Potpredsednik ove vlade će imati veće povećanje penzije nego što neko ima ukupnu penziju. Jednostavno, ne znam kako će najsiromašniji sloj građana, penzioneri, u sledećoj godini da živi.
Sledeća velika obmana je podela besplatnih akcija u vrednosti od hiljadu evra. To je obmana pet miliona građana Republike Srbije, jer je obećano da će dobiti te pare od prodaje Jata, Telekoma, Aerodroma, Galenike itd. Jednostavno, mislim da će ova vlada imati veliku odgovornost kako da objasni građanima da ono što su im obećavali u predizbornoj kampanji i pri formiranju Vlade neće imati.
Takođe, nove investicije i nova radna mesta su bila obećana. Opet prevara. Umesto otvaranja radnih mesta, mi izdvajamo iz budžeta, pogotovo u rebalansu, u neproduktivne sfere: subvencije propalim firmama, platu javnom sektoru, a subvencioniraju se i skijališta. Mislim da će od ovih skijališta ostati samo sankanje građana Republike Srbije.
O domaćoj privredi niko ne vodi računa. Niko nam nije rekao šta će biti sa elektronskom industrijom, šta će biti sa "Magnohromom", "Prvom petoletkom", "Viskozom" itd, a da ne govorim o stopiranju sigurno odličnog ugovora o koncesiji Horgoš - Požega.
Sledeći ugovor je ugovor države i Fijata, navodna investicija Fijata od 700 miliona evra i 10 hiljada radnih mesta.
Citiraću predsednika Vlade Republike Srbije koji je rekao - Srbija će u narednoj godini dobiti 800 miliona evra i ukupno ulaganje Fijata će biti milijardu evra. Izvor mi je internet sajt Vlade Republike Srbije.
Ja vas informišem da od ovih 800 miliona, koje je spomenuo predsednik Vlade, neće biti ništa u sledećoj godini. U ugovoru sa Fijatom, Fijat će da uloži samo, ukoliko se uopšte i desi, 200 miliona evra, ali u opremi koja ne mora da bude nova jer to nije precizirano.
Ima jedan veliki problem što se tiče Fijata. Mi ne treba da budemo protiv Fijata. Fijat je ovde dobrodošao i ne treba nam 700 miliona. Fijat ako uloži jedan milion evra treba da bude dočekan sa hlebom i soli.
Ali, drugi je problem što mi nismo videli ovaj biznis plan, gde će Republika Srbija direktno i indirektno da uloži 250 miliona evra sledećih godina. Ne postoji biznis plan. Kada sam postavio pitanje zašto nema biznis plana, rekli su da je to komercijalna tajna.
Setimo se šta su radili sa Horgoš - Požega, sa dogovorom o koncesiji, svi su govorili da treba da bude transparentno. Zašto Skupština Republike Srbije, narodni poslanici, Odbor za industriju i drugi ne mogu da znaju biznis plan, da vidimo kad će biti vraćene te pare? Nijedan student na ispitu ne bi prošao ako bi potpisao ugovor bez jasnog biznis plana, gde je jasan povraćaj investicija, gde su analizirani svi rizici.
Molim Vladu Republike Srbije da na internet sajtu objavi biznis plan. Kad se ne objavljuje biznis plan, znači da se nešto krije, a verovatno se krije jako mnogo. Takođe, obećane su desetine hiljada radnih mesta. Moram da kažem - "Zastava" će da zaposli 2.400 radnika, ali ne odmah, nego do 2012. godine.
Veći probleme je drugi, proizvodnja u "Zastavi" je zaustavljena. Neko se našao pametan, zaustavio je proizvodnju u "Zastavi", radnici su poslati na odmor, a "Fijat" nije došao. Veliko je pitanje - da li će naši prijatelji iz "Fijata" u ovoj ekonomskoj krizi imati mogućnost da dođu u Srbiju?
Logično je da će Vlada Italije, kao odgovorna vlada, učiniti sve da pomogne "Fijatu", da ga podigne, ali da bi "Fijat" stvorio radna mesta u Italiji, ne u Srbiji.
Vreme će pokazati da je ovaj ugovor sa "Fijatom", koji je predstavljen kao posao veka, direktno ili indirektno ugrožen međunarodnom krizom, ali je bio samo veliki marketinški trik u predizbornoj kampanji.
Žao mi je jedino građana Kragujevca i onih radnika kojima su obećana radna mesta.
Što se tiče gasnog sporazuma, mnogo sam govorio o tom sporazumu, to je najbolji sporazum koji je Republike Srbija potpisala u poslednjih 50 godina, on je ratifikacijom postao zakon, ali postoji drugi problem - zašto je Vlada Srbije glasala na sednici Vlade različito? Da li su neki ministri pokušali da ruše ovaj sporazume? Da li će ti ministri sada, posle ovoga, da izađu iz Vlade, ako su glasali protiv verovatno najvažnijeg ugovora koji je Srbija potpisala? Gasni sporazum nije običan ugovor i kada niste saglasni sa svojim kolegama u Vladi, moralni čin je da se podnese i ostavka.
Ali ima drugo, kakvu mi poruku šaljemo investitorima kada se ministri u Vladi svađaju oko najboljeg gasnog sporazuma. Ova Vlada ne samo da ne ispunjava obećanja prema građanima, nego Vlada ne ispunjava obaveze ni prema drugim državama. Govorio sam o obećanjima i obmanama.
Sada bih rekao nešto o najvećoj ekonomskoj krizi koja je uzdrmala celi svet. Vlada nema jasan program izlaska iz ove ekonomske krize. Vlada je zaboravila domaću privredu. Osim verbalnih poruka, mi ništa drugo nismo čuli. Govorili smo u ovoj Skupštini da je potrebno da se formira krizni menadžment. Formirali smo neki krizni odbor pri Vladi Srbije, ne znamo ni ko je. Engleska je formirala nacionalni savet za izlazak iz krize, gde su predstavnici Vlade, predstavnici parlamenta, predstavnici privrede, predstavnici sindikata, svi učesnici u procesu i sastaju se redovno kako bi analizirali mere koje donosi vlada i davali svoje konkretne predloge.
Nažalost, mi ovu krizu, koja je počela kao finansijska, danas prerasla u veliku i duboku ekonomsku krizu, nismo shvatili ozbiljno i jedina smo država u okruženju koja još uvek nije donela konkretne mere. Jedine mere koje smo čuli je da će biti stezanje kaiša, ali ne znam oko čijeg vrata. Nama trebaju programi, konkretni programi, a ne neke zastarele metafore oko stezanja kaiša. Neophodne su investicije, neophodne su konkretne mere i neophodni su konkretni podsticaji našoj privredi.
Želeo bih da dodam, govorili smo, premijer je takođe istupio, kako je rekao, treba da ispoljimo solidarnost. To je neki novi princip koji još nisam video, ali smatram da ova Vlada treba da ispolji kreativnost i da ispolji, kao minimum, uvažavanje i poštovanje prema Narodnoj skupštini, da nešto uradi, kako bi se pokrenula već posrnula domaća privreda. Ponašamo se kao da smo na pustom ostrvu što se tiče ekonomskih mera. Na kraju bih rekao da je ova vlada, ne voljom predsednika Vlade, nego voljom koalicionih partnera, sastavljena kao brak iz interesa. Tu su i leve, i desne i partije centra. Tu su partije različite političke i ekonomske orijentacije. Tu su partije koje imaju različito istorijsko nasleđe i ciljeve. Najmanji zajednički imenitelj ovih toliko raznih partija je gola vlast.
Zajedništvo ove vlade ne postoji, već postoje samo pojedinačni partijski i lični interesi kako bi opstala što duže. Ovakva vlada ne bi trebalo da ima poverenje građana, ovakva vlada će dovesti građane da će oni postati njeni taoci. Svi ćemo predstavljati kolateralnu štetu vladi koja, zbog svoji koalicionih interesa i zadovoljavanja tih interesa, ne radi u funkciji domaće privrede i njenih građana. Zato ova vlada treba što pre da ode. Zahvaljujem.