U redu. Samo sam izrazio svoju nelagodu što sam stao za ovu govornicu umesto gospodina Popovića. Toliko sam hteo da kažem i hvala vam.
Dakle, kratko ću reagovati na ono što je ministar spoljnih poslova govorio i krenuću od onoga sa čim je on završio, a to je taj apel za državno jedinstvo. Naime, to je jedna priča koja ne drži vodu, koja je prazna priča.
Državno jedinstvo oko KiM se gradilo jedno vreme, jedno vreme je čak i dalo neke rezultate, nije to ni kratko trajalo, bar dve godine, a onda se rastočilo. Rastočilo se na iskušenju na koje je EU stavila Srbiju. EU je, ne govoreći ovo što kažem, ali dajući takav znak, Srbiji rekla - ili Kosovo ili EU. Jedan deo Vlade se opredelio za Kosovo, a jedan deo Vlade se opredelio za EU i tako se ono rastočilo. O tome se zaista mora reći nešto vrlo konkretno.
Naime, mi u ovoj skupštini nismo imali prilike četiri meseca da usvojimo rezoluciju o KiM. Od kraja 2005. godine do negde 2007. godine, ova skupština je usvojila pet rezolucija o KiM, i sa vrlo pristojnim većinama, od 200 do 220 poslanika. To je zaista ilustrovano jedno državno jedinstvo.
Međutim, mi imamo situaciju da ne možemo da usvojimo rezoluciju, da vladajuća većina dva puta izlaže rezoluciju i da je povlači, da ministar pokušava, post festum, doduše, da privoli druge poslaničke klubove da prihvate tekst rezolucije i to ne uspeva. Reći ću vam zbog čega. Samo zbog toga što je vladajuća većina sve učinila da se u tekstu te rezolucije ne nađe jedna reč i jedna stvar, a to je Euleks.
Tu je ministar za KiM i mi smo par puta razgovarali o tome, može da potvrdi ili da demantuje ovo što govorim. U tom grmu leži zec. Problem se, dakle, koncentriše oko Euleksa i nije važno šta ko priča nego šta ko radi.
Ova Vlada ima jednu, tako da kažem, politiku izgleda. Ona daje jednu fasadu svega onoga što radi, a ponajviše na planu odnosa sa međunarodnom zajednicom povodom KiM. Velika se priča priča i velika se radnja radi iza te priče. Odnos priče i radnje je dijametralno suprotan. Dakle, priča se da se Kosovo nikada neće izdati, da će se održati suverenitet i teritorijalni integritet Srbije itd, a radi se na pregovorima sa predstavnicima međunarodne zajednice ili konkretno rečeno zapadnih sila, koje zapravo samo traže od Srbije da da dobar pozitivan znak, zeleno svetlo, za ono što oni čine na KiM. Šta oni čine na KiM, to je sasvim jasno, mislim da u to nikoga ovde ne moramo da ubeđujemo. Oni su doneli jedan plan za nezavisnost KiM. Oni su počeli da se ponašaju po tom planu bez odobrenja Saveta bezbednosti. Oni su doveli već prethodnicu misije Euleksa. Savet bezbednosti je odbio 2007. godine prihvatanje Ahtisarijevog plana. Već su stavili Srbiju pred svršen čin i Srbija tu zaista ništa nije mogla da učini.
Ne mislim da je tu Srbija imala bilo kakve šanse da nešto konkretno učini protiv jednostranih akata zapadnih sila, protiv te feta complete politike. Ono što je Srbija učinila, a što nije smela, i to je replika ministru Jeremiću, jeste da je zapravo počela da prihvata tu igru i tu politiku, i da prihvata i akcije, i predloge i dokumenta, štaviše, gde se zapravo daje odobrenje za ono što zapadne sile čine. To je dakle sasvim jasno. Molim i ministra spoljnih poslova i agencije za odnose sa javnošću, Vladine i nevladine, da objave Predsedničko saopštenje konačno našoj javnosti, da vidimo kakve mi to garancije imamo za ono što smo tražili. Kaže se - počela je rekonfiguracija Unmika, a da Srbija u tome nije učestvovala, pa sad Srbija kao učestvuje uz odobrenje Saveta bezbednosti.
Da vidimo to odobrenje, molim vas. Da li tu postoji bilo koja rečenica o Euleksu? Da li se Euleks tu pominje? Euleks se, gospodo, tu uopšte ne pominje. Da li se pominju tih famoznih šest tačaka? Tu se ne pominje šest tačaka, šest tačaka su deo onog izveštaja Ban Ki Muna. Taj izveštaj, kao što sam maločas rekao, nema nikakvu pravnu snagu. To je samo popis činjenica i ništa više. U tom izveštaju našao se i aneks albanske strane, isto onih šest rečenica u kojima oni kažu: "Ne prihvatamo ni Rezoluciju, ni Euleks, ni UN, jedino su za nas važni SAD, EU i NATO".
Dakle, to je ono što smo mi dobili. Hoću da vam kažem da nismo ništa dobili. To je ta velika pregovaračka igra o kojoj ministar spoljnih poslova ponovo ponavlja priču, kao da čitamo novine i gledamo televiziju. Dakle, ponovo se farba ružičastim bojama ta fasada iza koje postoji jedna jasna stvar - Euleks se stacionirao na Kosovu i Metohiji nedelju dana pre nego što je Vlada Srbije to odobrila.
Nedelju dana pre toga našoj javnosti se govorilo da će Unmik da ostane u srpskim sredinama u oblasti policije, pravosuđa, carine itd. Unmik se, gospodo, iselio sa Kosova i Metohije. Unmik je predao svoje nadležnosti, i rezervisane i specijalne, iz Rezolucije 1244 Privremenim institucijama, pa ih je preneo, na osnovu plana Martija Ahtisarija i institucijama Kosova, sve dok nisu napravili taj svoj ustav.
Ostalo je još par desetina Unmikovih službenika, koji treba ovde da izigravaju neki kontinuitet sa Unmikom. Unmik se povlači. Ostaće nekoliko policajaca i izričito u Planu šest tačaka za carine konkretno stoji: doći će Unmikovi carinici na administrativni prelaz 1 i 31 i radiće po Unmikovim uredbama, ali to će važiti 60 dana od kad carinici dođu. Čitajte te dokumente.
Dakle, molim vas, objavite Predsedničko saopštenje. Ako vam je teško da ubedite novine da objave ceo izveštaj Ban Ki Muna, objavite one tačke koje, zapravo, pokrivaju taj program šest tačaka. Dakle, u pitanju je ponovo jedna prevara. To je naš glavni problem. Nije problem što je Srbija slaba, nejaka i nemoćna da se odupre onome što joj se događa. Reč je o tome da tome pogledamo u oči i da vidimo šta možemo da uradimo, da vidimo da li možemo i kako da se odupremo.
Ako već pričamo o tome da nećemo kapitulirati, onda to ne treba ni da činimo. Ne treba to da činimo narodu ili javnosti iza leđa, tako što ćemo korak po korak, ispunjavajući uslove SAD i EU, da prihvatamo te razne inicijative: SSP, Euleks, dobrosusedske odnose sa Kosovom i Metohijom. To su čl. 15, 16. i 17. SSP. Mi ćemo morati to da ispunimo. Na to nas upozoravaju.
To što mi citiramo strane državnike jeste samo ilustracija onoga što mi govorimo. Neka ministar Jeremić citira nekog važnog britanskog, francuskog ili nemačkog državnika koji je rekao nešto u korist nama, koji nije potvrdio da je Euleks po planu Martija Ahtisarija ili da Kosovo nije nezavisno. Ne mogu oni to da učine iz prostog razloga što su priznali Kosovo i Metohiju.
To je najelementarnija činjenica. Da li možemo da je sakrijemo od naroda? Da li možemo da sakrijemo od naroda činjenicu da mi sa tim državama, ne sarađujemo nego zaključujemo vrlo dugoročne, složene i dalekosežne međudržavne ugovore?
O tome se, gospodo, radi. Nemojte kriti ono što radite, to je jedina moja poruka u ovom trenutku sa ovog mesta. Radite to otvoreno i nemojte lakirati stvari, frazama diskutovati o ovako važnim stvarima. Činjenice se znaju iako ih ne objavljujete, činjenice se znaju iako kontrolišete štampu i medije koji to ne smeju da objave.
Evo moj test. Neka bilo koji medij objavi Predsedničko saopštenje, neka bilo koji medij za narednih dan-dva objavi šest tačaka iz izveštaja Ban Ki Muna, pa ćemo otvoriti javnu diskusiju o tome. To je moje pitanje.
Na kraju, statusna neutralnost. Dakle, jedna fraza koja je neodrživa sa stanovišta interesa naše zemlje. Ne može nijedna misija UN koja dolazi na tlo Srbije, na njen deo koji je međunarodno priznat, na Kosovu i Metohiji biti statusno neutralna. To je praktično negiranje Rezolucije 1244.
Mi znamo da oni nisu statusno neutralni, nego su oni vrlo statusno pristrasni. Oni su tu došli da ostvare status Kosova kao nezavisne države. Dakle, to je jasno kao jedan i jedan = dva.
Tek polazeći od ovih premisa, mi možemo razgovarati otvoreno i graditi to famozno državno jedinstvo. Nemam ništa protiv, za to sam, ali ne zatvarajući oči pred činjenicama nego gledajući tim činjenicama pravo u oči.