Dame i gospodo, danas pokušavamo da razumemo pitanje svih pitanja u državi Srbiji s kraja 2008. godine i pokušavamo da shvatimo kakva se to budućnost sprema za celokupan srpski narod.
Konciznosti radi, a i vremena radi, pokušaćemo da u nekoliko slika obojimo sve ono što se događalo ove godine, a definitivno je uticalo na raspisivanje majskih izbora, na rušenje opozicije, potpisivanje SSP i defakto priznanja nezavisnosti KiM, implementacije Euleksa na celoj teritoriji KiM, i konačno vrlo verovatno primenu Išingerovog plana o podeli KiM.
Zašto mi sve ovo vreme govorimo o KiM, dobijajući kao odgovor od Tadićeve vlasti kroz medijsku kampanju u državi Srbiji pravi medijski rat? Govorimo zato što mi definitivno znamo da ova priča koja se dešava sa KiM nije kraj, već početak onoga što su američka i briselska administracija pripremile za srpski narod.
Dakle, sledeće je pitanje Vojvodine, posle toga sledi Raška oblast i konačno mi ćemo doživeti ono što je gospodin Tuđman davnih dana prstom upro Srbima i dobro zakucao u ušne školjke, a jeste - Srbija će biti svedena na Beogradski pašaluk. To je istina koja se dešava.
Zbog pominjanja granice Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica iz redova vladajuće koalicije, dame i gospodo poslanici, to je ideološka osnova SRS, kao što vidite, zajedno sa predstavnicima diplomatskih misija koje na lepim travnjacima uređuju srpsku državnu politiku niste uspeli da ubijete SRS. Ona će ojačano krenuti dalje mirnim, diplomatskim, političkim sredstvima, uz izvanrednu podršku velike Rusije, da provodi koncept oslobođenja porobljenog i etnički očišćenog srpskog naroda.
Dame i gospodo iz vladajuće koalicije, vi se upravo nalazite na onom mestu i u onoj poziciji gde se nalazila SRS uoči ''Milosrdnog anđela''. Tu su i kolege iz SPS, koji takođe mogu da vam prenesu plastičnu atmosferu tih dana.
Donja granica koju je gospodin Jeremić, crvena linija ispod koje se neće ići, danas pominjao, i nama na Odboru za inostrane poslove, pomerena je. Mi smo ga pitali - gospodine Jeremiću, šta će se desiti kada lideri zemalja EU budu nastavili sa pritiscima i budu iznudili da vi i de jure priznate nezavisnost KiM, šta će se onda desiti i šta ćete dobiti za to, kako vi tvrdite da će biti, čuvajući Ustav, poštujući Rezoluciju 1244, kada velika međunarodna zajednica, predvođena mahnitom politikom porobljavanja američke administracije, bude tražila to?
Vaše "ne" značiće kao naše "ne" 99. godine. Za naše "ne", u smislu samoočuvanja državnih prerogativa, mi smo dobili intervenciju, znači agresiju, bombardovanje nevinog naroda tri meseca, samo zato što smo se borili protiv šiptarskih terorista, dame i gospodo.
To zato, ne samo što to tvrdi SRS, već zato što ste i ovih dana vi takođe dobili argument u svoje ruke, zato što je to potvrdila gospođa Helen Rantal u svojoj autobiografskoj knjizi, a vreme će pokazati da mnogi koji su učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu porobljavanja i istrebljenja srpskog naroda počeće i nastaviće da olakšavaju svoje savesti na ovaj način. Isplivaće istina, pa će ta istina da izmeni zauvek stranice nacionalne srpske istorije.
Dakle, ona je rekla da je pod žestokim pritiskom gospodina Vokera, koji je takođe poznat u administraciji Medlin Olbrajt kao čovek iza čijeg se autoriteta švercovalo oružje kontrašima, da je zahvaljujući njegovom pritisku ona falsifikovala forenzički izveštaj.
Sećate se, da vas podsetim, Račak je bio povod agresije na SRJ. Posle te agresije Šiptari su dobili državu zasnovanu isključivo na terorizmu i kriminalu. To ne tvrdi samo SRS, niti DSS, niti NS, to sada tvrdi recimo BND. Na međunarodnoj sceni, u određenim parlamentima, na teritoriji civilizovane EU besni pravi obaveštajni rat.
Dakle, BND je napravio tajni izveštaj u kojem definitivno dokazuje vezu Hašima Tačija, Ramuša Haradinaja sa trgovinom oružjem, sa najvećom trgovinom heroinom i naravno da su dali predikciju da predstavljaju najozbiljniju pretnju ne samo za ovaj deo sveta, jer su u sprezi i sa određenim krugovima u Briselu i Vašingtonu, već za celokupnu Evropu, izražavajući pri tom žaljenje što su tolike godine Nemci faktički investirali u nezavisnost terorističke države KiM.
Dame i gospodo, ovo su nepobitne činjenice koje nisu izašle sa političkih i ideoloških agendi opozicije, koja je konačno inicirala raspravu na temu Euleksa, koji je zapravo samo motiv da se priča o onome šta je ispod radara, šta se zapravo dešava na srpskoj političkoj sceni i kakva je to država Srbija u kojoj svi mi preživljavamo.
Mi smo zauzvrat, naravno, dobili dobro finansiranu kampanju EU kroz govore mnogih ministara, potpredsednika, nevladinih organizacija, koja konkretno ne znači u suštini ništa. Standardi pre statusa je iluzija, ideja koja bi nekim generacija, vrlo verovatno unucima, trebalo zapravo da dozove i prizove, uslovno rečeno, život dostojan čoveka. Ali, kakav će taj čovek da bude, u kojoj državi će da živi i kakav će standard da ima, to niko ne može da kaže.
Takođe, niko ne može da odbrani sledeći argument. Osam godina od petooktobarskog prevrata, dakle, vladajuća koalicija je imala sve moguće poluge moći na raspolaganju da reformiše sistem, da stavi Srbiju na belu šengensku listu, da ovde deca ostaju sa nadom da će moći da žive i rade od sredstava na određenim radnim mestima. Ništa od toga nije bilo. Zapravo, preuzete su samo poluge moći zbog ličnog bogatstva i zbog ovoga što nam se danas dešava, a jeste sledeće.
Dakle, ono što je na delu ovde u državi Srbiji, i to treba da se zna, mi ćemo pokušati to i dalje da argumentujemo, jeste klasičan školski primer okupacije jedne sile koja je postala nervozna zato što je druga sila konačno postala dovoljno jaka da ratom na Kavkazu kaže - ovo je kraj, ovo je donja granica ispod koje nećete moći. Takođe, to je i početak jedne sasvim nove politike u okviru velike međunarodne zajednice.
Međutim, da ne bi ova priča zvučala paušalno i da ne bi imala epske prizvuke, SRS je kao i uvek pomalo istraživala, pratila zvanične sajtove američkih zvaničnih institucija, pratila takođe zasedanje Saveta bezbednosti. Ovde ćemo pokušati da vam iznesemo određene činjenice, čak nemajući iluziju da vladajuću većinu možemo da ubedimo u bilo šta drukčije, vi ste put odabrali i to je legitiman vaš put, imate vlast, vlasni ste to da uradite. Snosite odgovornost za politiku koju se preuzeli da vodite i tu nije ništa sporno.
Ali, ovo što mi i danas čitav dan pokušavamo da uradimo, kažemo ovo je naš politički stav, mi mislimo da tako ne treba, a vreme i sud istorije će pokazati, dame i gospodo, ko je bio u pravu i ko je na pravi način shvatio istorijsku odgovornost.
Dakle, na prvom mestu građani Srbije, koji pokušavaju da razumeju šta se to sve dešava u državi Srbiji, mislim da jesu razumeli, onaj deo populacije kojem mi pokušavamo da se ovih dana i ovih meseci kroz parlamentarni rad obratimo.
Sredinom 2008. godine, ono što je javnosti – jer javnost u Srbiji je, nažalost, uskraćena za mnoge informacije – jednostavno promaklo, jeste i informacija, tj. izveštaj Kongresnog istraživačkog centra, tj službe, u kojem između ostalog, dame i gospodo, oni koji su od struke pokušavaju da pripreme nešto što bi trebalo da se nazove planom aktivnosti vašingtonske administracije.
Između ostalog, tu imate prilike da pročitate kako je tekao međunarodni proces stvaranja nezavisnosti KiM. Tu takođe možete da saznate na koji je način, zapravo vrlo konzistentno, u kontinuitetu, bez prekida, vašingtonska administracija, koja je ulila zaista višemilionske cifre u nezavisnost KiM, predano radila na potpunom urušavanju državnog suvereniteta i integriteta države Srbije.
Pa, između ostalog, ono što oni ovim izveštajem kažu i pozdravljaju jeste 17. februar2008. godine, kada je skupština Kosovo usvojila Deklaraciju nezavisnosti, uz potpunu saradnju i sa preporukama specijalnog izvestioca Martija Ahtisarija.
Nakon toga je preduzela usvajanje nekolicine zakona koji su potpuno u saradnji sa Ahtisarijevim planom. Zatim, Tačijeva vlada je, takođe, predstavila agendu na osnovu koje novoosnovana šiptarska teroristička država, odnosno nezavisno KiM treba da rade.
Ono što jeste vrlo značajno da se zna, bez imalo nedoumica, jeste da se vašingtonska administracija, to stoji na 26. strani ovog izveštaja, zapravo, zalaže za podršku nezavisnosti KiM i implementaciju Ahtisarijevog plana, tako što će im u tome pomoći Misija Euleksa, koja će biti presedan na ovom delu teritorije, naravno, uz svesrdnu podršku NATO-a i ekonomsku pomoć SAD.
Ono što je, takođe, vrlo značajno, jeste tema o kojoj smo mi više puta pokušavali da skrenemo pažnju javnosti, a to je 6.025. sastanak Saveta bezbednosti, na kojem su sve zemlje imale priliku da učestvuju u nečemu što se zove samo potvrda činjeničnog stanja na terenu ili je poznatije kao izveštaj Ban Ki Muna. Recimo, tu ćete imati prilike da pročitate stav Hrvatske, koja učestvuje u Misiji Euleks, koja takođe pozdravlja nezavisnost KiM i uložiće, takođe, napore na jačanju kosovskih institucija.
Ono što je, takođe, vrlo bitno, jeste da su Kina i Rusija stale na stranu pravno-političkog okvira Saveta bezbednosti i Rezolucije 1244. Međutim, konačno dolazimo do onog dela koji nije saopšten u srpskoj javnosti, a tiče se Predsedničkog saopštenja, za koje mi ne znamo da li se o njemu glasalo ili predsedavajući bio zamoljen od članica SB, pa samim tim i preneto mu ovlašćenje da iznese sledeće saopštenje u kojem se ne pominje Misija Euleksa, ali se podržavaju napori EU.
Dakle, između ostalog, ono što po stenogramima ovog sastanka ovde stoji i piše: Savet bezbednosti pozdravlja izveštaj Generalnog sekretara UN, podnet 24. novembra 2008. godine, i takođe pozdravlja saradnju između UN i ostalih međunarodnih faktora u okviru Rezolucije 1244 iz 1999. godine. Takođe, pozdravlja kontinuirane napore EU da unapredi evropsku perspektivu celokupnog zapadnog Balkana.
Ovo saopštenje biće objavljeno kao dokument Saveta bezbednosti, pod delovodnim brojem 2008/44. Ovim je Savet bezbednosti zaključio sadašnju konfiguraciju ovog pitanja. To je sve o Predsedničkom saopštenju. Na osnovu ovog predsedničkog saopštenja i na osnovu izveštaja Generalnog sekretara UN, koji su ništa drugo nego stavljanje ad akta Rezolucije 1244, stava srpske javnosti, srpskog Ustava, srpskog suvereniteta, teritorijalnog integriteta na stranu, i mi sada na delu na teritoriji KiM imamo potpunu okupaciju, odnosno divljanje vašingtonske administracije, uz aminovanje srpske Vlade i srpskog predsednika. To je sve.
Dakle, ovo je javni dokument koji se nalazi na sajtu Saveta bezbednosti UN na engleskom jeziku, kojem mogu svi da pristupe, ali srpska javnost očigledno ne može da bude upoznata od strane medija o ovome, jer bi je to zaista uzburkalo, nego može na ovaj način da sluša o tome. Ovo nije kraj, dame i gospodo, građani Srbije, narode srpski, ovo je tek početak.
Ono što je, takođe, promaklo javnosti, a i to je naš konkretan predlog, da naš stav ne bude u potpunosti shvaćen kao populistički i populistička kritika vladajuće većine, što jeste posao negde opozicije, naravno, kritika, ne populistička, evo i konkretnog rešenja: 28. avgusta ove godine tema je bila rat na Kavkazu.
Taj sastanak Saveta bezbednosti, stenogrami tog sastanka takođe postoje na sajtu Saveta bezbednosti. Tačno ću ovde reći o kom sastanku se radi. To je 5.969. sastanak. Tada je predstavnik SAD našao da drži lekciju predstavniku ruske delegacije o tome da je rat na Kavkazu nedopustiv mehanizam sređivanja odnosa na međunarodnom planu. Dakle, primena sile je nedopustiva.
Ono što se tada preporučilo od strane Amerikanaca Rusima jeste poštovanje Glave 7. Povelje UN. U tom momentu gospodin Čurkin je rekao: "Nas su verovatno posetili vanzemaljci. Gde ste vi, gospodo iz SAD, bili kada smo pričali o KiM, kada smo govorili o protivpravnoj agresiji, kada smo mi pozivali na poštovanje Glave 7. Povelje UN, gde ste, gospodo iz Vašingtona, vi bili, ili je ovde reč o dvostrukim standardima"? Ovo je metod, vi ste ga uveli u međunarodnu politiku i to je metod koji sila može da prati. Ono što SRS može sa ovog mesta da poruči, po nama jedino rešenje jeste, uz onu liniju koja se sada javlja na međunarodnoj sceni i koja jedino nama malima može da pomogne da povrate suverenitet i teritorijalni integritet, a jeste pomoć Ruske Federacije.
Zato što Ruska Federacija, kao što će to i ubrzo narod u državi Srbiji morati, nažalost, na najteži mogući način da shvati, jer je donja granica pređena odavno, jeste da se izbori za status Srba u Srbiji, kako dolikuje svakoj zemlji i državi na teritoriji Evrope, tako što će pratiti modalitet i plan aktivnosti Ruske Federacije.
Gospodo iz vladajuće većine, vi ćete se, verujem, vrlo uskoro iznenaditi kakav je, zapravo, način delovanja Ruska Federacija osmislila za sledećih nekoliko godina, na koji način će izgledati evropska bezbednost i saradnja i na koji način će moći da se rešavaju pitanja.
Konačno, da zaključim, mi se ne veselimo zbog ove situacije u kojoj smo se svi našli. Mi smo na svojoj koži osetili taj eksperiment ''in vivo'' međunarodne zajednice. Ne podležite manipulacijama lobista, za koje ovaj narod ne znači ništa, jer bi ti lobisti prvo trebalo da skrenu pažnju na 500.000 prognanih Srba iz RSK, 280.000 raseljenih Srba sa teritorije KiM i onda bi možda narod u Srbiji verovao da EU, koja mu je nametnula sankcije, koja je izvršila agresiju nad nedužnim narodom, ima dobru nameru.
U celokupnom spektru zemalja, u okviru velike porodice zvane međunarodna zajednica, dame i gospodo, samo se setite koje to zemlje nas nisu bombardovale, koje zemlju su pokazale, bez obzira što su tada i Jeljcin i zapadni oligarsi upravljali, dobru nameru.
Sa naše strane ćete uvek imati podršku kada su nacionalni i državni interesi na vrhu političkih tema, ali na način očuvanja i teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
Na kraju, dame i gospodo, ono što bi trebalo da bude rezon svih nas, jeste da ovde ne radimo sebe radi i dobro plaćenih lobi kampanja koje provode, takođe, pi-ar agencije ovde, već zbog onih koji dolaze. Takvi kakvi budemo ovih dana upisani u stenograme rada ove skupštine, to će biti temelji za one koji dolaze posle nas.

Zahvaljujem. Reč ima dr Zoran Mašić, poslanička grupa Napred Srbijo. Vašoj poslaničkoj grupi, gospodine Mašiću, ostalo je još 14 minuta.

Poštovano predsedništvo, poštovani predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ovo svoje izlaganje ću, povodom predloga za opoziv Vlade, početi onim što je gospodin Cvetković, kada je ova vlada birana u Narodnoj skupštini, u završnom delu svog ekspozea izneo nama poslanicima, a isto tako i građanima Srbije. Svakako ćemo prodiskutovati šta je od toga, tokom ovog perioda, realizovano i šta su realnosti realizacije programskih zadatka u nekom narednom periodu.
Gospodin Cvetković je u svom ekspozeu izneo sledeće: "Projekat moje vlade koji sam izložio je zapravo projekat boljeg života, uz očuvanje posebnosti i dostojanstva svih građana koji žive u Srbiji. Njegovom realizacijom obezbediće se veće zarade, veće penzije, veća socijalna odgovornost, veća mogućnost zaposlenja, manje korupcije, biće izgrađena osnovna infrastruktura i ostvarena snažnija pozicija zemlje za odbranu svog suvereniteta". Šta je u osnovi, od ovoga što je u zaključnom delu ovog ekspozea, tokom ovog perioda realizovano?
Ako napravimo analizu onoga što je dato kao konstatacija većih zarada, u Memorandumu za ekonomsku politiku za 2009. godinu navedeno je da je stopa realnog rasta zarada za 2008. godinu procenjena na 5%. Ista ta stopa u 2007. godini je bila 19,5%. Koliko su realno uvećane zarade u ovoj godini, pogotovu ako kažem da je procenjena stopa realnog rasta zarada u 2009. godini svega 4%? Onda naši građani, ljudi koji rade, mogu videti šta ih čeka tokom 2009. godine i kakve zarade mogu očekivati.
Dalje, ako napravimo analizu većih penzija, one jesu za sreću penzionera povećane u oktobru za 10%. To povećanje će se zadržati tokom narednih otprilike godinu dana.
Znači, realno rast penzija ne mogu naši penzioneri očekivati tokom 2009. godine, izuzev ako se promene neke realne okolnosti u finansijama i naše zemlje, a svakako i globalno. Ali, nešto što je od uticaja globalne politike, svakako, kao normalni ljudi i građani, moramo prihvatiti.
Ono što je nerealno planiranje Vlade, to je svakako za kritiku. Za kritiku je svakako konstatacija omogućavanja veće zaposlenosti tokom ove godine. Nisam stigao da pogledam taj realni podatak iz ovog memoranduma, ali je izvesno ono što je tokom ovih proteklih mesec, mesec i po dana objavljeno u medijima, da je više od 10.000 radnika otpušteno ili poslato na prinudni odmor u našoj zemlji, što svakako ne može biti dobro i ne može biti pokazatelj dobre zaposlenosti u našoj zemlji. Dalje, Vlada je kroz svoj program planirala rast bruto društvenog proizvoda za nekih 7% tokom narednih godina, tako da krajem mandatnog perioda to je procenjeno na 30%. Svakako, pod uticajem globalnih ekonomskih promena, za 2009. godinu se planira rast bruto društvenog proizvoda na nivou svega 3%.
Međutim, ono što želim dalje da kažem, upravo u tom bruto društvenom proizvodu, naša poljoprivredna proizvodnja čini značajan deo, po procenama je to negde između 10 i 15%, ako se uzme i prehrambena industrija, onda je to 20 i više procenata.
Gospođo predsednice, da li možete, barem zvonjenjem, da opomenete gospodu radikale da se ovako neprimereno ne ponašaju i da fizički ne ometaju svakog poslanika SNS. Pokušajte barem zvonjenjem da ih upozorite, ako ništa drugo. Mislim da je ovo krajnje neprimereno vizavi, pre svega, građana naše zemlje koji prate još ovo prednikoljsko vreme ovu skupštinu.
Ako uzmemo da je učešće poljoprivredne proizvodnje u bruto društvenom proizvodu... smejte se, smejte se, imaćete kad i tugovati, nećete me moći dekoncentrisati, tako da su uzaludni vaši pokušaji, to samo govori o vama, a ne o meni i nama koji pripadamo ovoj stranci.
Nedopustivo je da je Vlada predlogom budžeta za 2009. godinu tako drastično smanjila agrarni budžet. Znači, smanjila je ono što čini značajan deo podsticaja poljoprivredne proizvodnje i što je trebalo da pomogne i ostvari veću proizvodnju i veću konkurentnost naše poljoprivredne proizvodnje.
Mi u SNS apsolutno podržavamo smanjenje javne potrošnje. Ono treba da se ostvari, međutim, vi koji ste u Vladi pre svega ličnim primerom treba da date vam je stalo do smanjenja javne potrošnje. To bi, pre svega, podrazumevalo izmenu Zakona o Vladi, smanjenje broja ministarstva, smanjenje broja administracije iz vrha nadole.
Međutim, koliko se može videti i primetiti, vi nemate te namere. Smanjujete tamo gde ne bi trebalo smanjivati, znači, za određene privredne oblasti, a ponovo podvlačim, recimo, za oblast poljoprivredne proizvodnje budžet za 2009. godinu će biti manji za milijardu i po od budžeta koji je bio u 2008. godini. Ako se uzme da je rebalansom budžeta, od pre nepunih dva meseca, taj agrarni budžet povećan na 33 milijarde, onda je umanjenje agrarnog budžeta u 2009. godini za oko 7,5 milijardi dinara.
Gospodo ministri i vi gospodine predsedniče Vlade, mislim da je trebalo da imate mnogo više sluha i da mnogo realnije procenjujete gde treba tokom 2009. godine investirati, gde treba smanjiti. Mislim da je poljoprivreda najmanje ta privredna oblast koja zaslužuje to smanjenje.
To će i biti razlog vaše kritike tokom naredne godine, od momenta donošenja budžeta, pa tokom 2009. godine, jer građani mislim da imaju dobro pamćenje i ono što je DS obećala u predizbornoj kampanji, da će agrarni budžet biti najmanje 400 miliona evra, nažalost, to niste ostvarili već u prvom budžetu koji formirate kao Vlada, gde je nosilac DS.
To će imati negativan odijum prema Ministarstvu poljoprivrede, iako ono možda najmanje zaslužuje da primi tu kritiku, jer pouzdano znam činilo je napore da se obezbede veća sredstva, a pogotovo u određenim potezima, pre svega u delu zakonodavstva. Učinili su napor da je već nekih sedam zakona ušlo u proceduru i da će najverovatnije tokom naredne godine, početkom već, biti doneti ti zakoni.
Ministarstvo je učinilo i neke druge poteze, tako da za ovakav agrarni budžet koji nam je predložen smatram najodgovornijeg predsednika Vlade, zatim ministra finansija, pa onda eventualno ministra poljoprivrede i druge ministre.
Ono što takođe želim da prokomentarišem, a što takođe smatram neodgovornošću Vlade, to je nedovoljna briga o naučnoistraživačkom radu u našoj zemlji, jer nema napretka privrede ako nemamo mnogo veća ulaganja u naučnoistraživački rad, pa i u obrazovanje ili u obrazovno-naučne institucije, kao što su pre svega fakulteti, ali i druge obrazovne ustanove.
Ne može država koja izdvaja svega 0,3% iz budžeta za naučnoistraživački rad da bude prosperitetna i da može da očekuje neki značajniji privredni rast. Sa takvim izdvajanjem u nauku možemo samo očekivati da će nam mladi, obrazovani, pametni ljudi i dalje ići u inostranstvo da se školuju i najveći broj njih i da ostane tamo, tako da permanentno osiromašujemo svoje potencijale u oblasti naučnoistraživačkog rada.
Gospodine Đeliću, vi ste čovek koji je uvek znao obezbediti sredstva, bili ste i ministar finansija. Iskreno, nadao sam se da ćete kao ministar nauke učiniti više da se budžet za 2009. godinu i oblast naučnoistraživačkog rada uveća.
Mislim da ćete se složiti da je on nedovoljan i da je on posledica kompromisa koji je morao da se pravi, ali treba javno da kažete ljudima koji se bave naukom, jer znate da najveći broj naučnoistraživačkih ustanova upravo živi i izdržava se od sredstava koje dobija kroz projekte. To su sredstva i za zarade, i za materijalne troškove i za opremu.
Ni ove godine, a pogotovo naredne godine, neće biti sredstava za nabavku savremene istraživačke opreme, za unapređenje naučnoistraživačkog rada i samim tim osiromašujemo, kao država nemamo potencijala za nove proizvodnje, nove tehnologije, tako da odgovornost je na vama.
Morali ste naći načina da se obezbede ta sredstva. Neka druga ministarstva su dobila neka sredstva koja, realno, ova država nije trebalo da izdvaja. Svakako brzo će doći rasprava o budžetu i biće prilike da čujete te kritike upravo na određene budžetske projekcije.
Ono što sam želeo u ovom vremenu koje mi je bilo na raspolaganju, uz sve ovo maltretiranje koje mi čine ovde poslanici poslaničke grupe SRS, mislim da sam mogao preneti našoj javnosti, našim građanima, za šta ste odgovorni i zašto treba da budete razrešeni. A svakako na onima koji su podneli zahtev za razrešenje je da obezbede to . Mi, iako nismo potpisali to, glasaćemo za razrešenje ove Vlade. Hvala vam.
(Tokom ovog govora poslanici SRS su lupali o klupe.)

Reč ima narodni poslanik Nikola Žutić.

Poštovani poslanici, gospodo ministri, grehovi današnje Vlade su brojni, ali ću ih teško moći sve prebrojati zbog nedostatka vremena. prvo ističem neodgovornost Vlade prema Skupštini i narodnim poslanicima.
Naime, poslanička pitanja u dobrom broju slučajeva ostaju bez Vladinog odgovora. U više navrata sam postavio pitanje tužbe protiv Hrvatske za zločine genocida nad srpskim narodom tokom 20. veka.
MIP je obećao pokretanje tužbe protiv Hrvatske, ali samo za zločine nastale tokom Oluje 1995. godine. MIP je, dakle, ograničio zločine samo na ovaj poslednji rat, pravdajući se da ne može pokrenuti tužbu protiv Hrvatke za zločine genocida od 1941. godine, jer je Konvencija o genocidu donesena tek 1948. godine. Po toj logici, onda je Nirnberški proces iz 1945. godine u potpunosti nelegitiman jer se vodio pre donošenja navedene rezolucije.
Postavio sam Vladi i poslaničko pitanje pokretanja mirovne konferencije s Hrvatskom kako bi se razrešilo pitanje granica bar u sremsko-bačkom-slavonskom dijelu, koje su kao administrativne nasilno povučene 1945. godine.
Zatim, pitanje sukcesije jugoslovenskog Jadrana ili pitanje bilo kakvog srpskog izlaza na more.
Vezano za pitanje granica bivših administrativnih socijalističkih republika uzorna mora biti Slovenija, koja traži proširenje svog morskog pojasa, ali i ispravku granica u kopnenom dijelu.
Javnosti je poznato da je čak Đilasova komisija 1945. godine Vukovar i Ilok dodijelila Srbiji, ali su Brozovom intervencijom ipak dodijeljeni na kraju Hrvatskoj. Predlažem Skupštini da bar donese rezoluciju o osudi zločina genocida koju je Hrvatska počinila tokom 20. veka nad srpskim narodom, prvenstveno zbog odbrane istine o stradanjima srpskog naroda.
Sledeći Vladin greh na koji bih skrenuo pažnju je nametanje neracionalnog dnevnog reda Skupštini, nametanje donošenja sporednih zakonskih predloga, ali i nametanje važnih zakonskih predloga u nevreme, kao što je to bio loš set zakona o pravosuđu, koji je snagu trebalo da stupi tek januara 2010. godine, ako se uopšte izglasa.
Danima smo govorili o lošim zakonima o uređenju sudova i o naročito katastrofalnom zakonu o mreži sudova Republike Srbije. Iznenada iz skupštinske procedure je povučen i Predlog zakona o udruženjima, koji je vrlo važan zakon jer bi regulisao agresivan rad nevladinih stranih organizacija. Vladin grijeh je ilegalno uvođenje Euleksa na Kosmet bez znanja i odobrenja Skupštine. Pri tome je Vlada pogazila i odredbe brojnih skupštinskih rezolucija o Kosmetu.
U prethodnom skupštinskom sazivu sam govorio o istorijskim činjenicama vezanim za problem otimanja Kosmeta kroz istoriju. Govorio sam da je bitno zadržati tapiju odnosno državnopravno vlasništvo na Kosmet, sa unutrašnjom preraspodjelom teritorija.
Pošto je srpsko stanovništvo kroz istoriju nasiljem uklanjano sa Kometa, verskim prevjeravanjem, antisrpskim političkim odlukama, genocidom, etnocidom, useljavanjem državljana Albanije, kulturocidom, ono se mora nenasilnim metodama vratiti, kako bi se bar uspostavilo etničko stanje prije 1941. godine.
Kao minimum zahteva Srbi moraju dobiti najmanje dva svoja nacionalna regionalna centra, Kosovsku Mitrovicu, kao centar okupljanja sjevernih kosovskih Srba, i Peć, kao narodni centar Srpske Metohije, uz garantovanu međunarodnu zaštitu srpskog stanovništva i srpskih spomenika kulture na ostalom području Kosmeta.
Pitam Vladu, na kraju, da li razmišlja o ovakvim mogućnostima? Moj predlog ostaje u okvirima međunarodnog prava, naročito istorijskog prava, jer se njime štiti integritet i nacionalna cjelovitost Srbije. A dva naroda koje su kroz istoriju imperijalisti, globalisti i vjerski nacionalni eksperimenti toliko zakrvili, ostaće razdvojeni u svojim nacionalnim regionima, ali što je najvažnije svi u državnim granicama Srbije.
Ova Vlada, ali i prethodne Vlade od 1990. godine, više računa morala je voditi o istorijskom kontekstu događanja i istorijskim argumentima i stalnim ponavljanjima ukazivati na suštinu problema, jednostavno boriti se za istinu.
Danas je svima jasno da nasilno jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosmeta od antisrpskih liberalno-demokratskih zemalja predstavlja realizaciju ratnih ciljeva NATO alijanse, na čelu sa SAD, iz 1999. godine. Plan je već poodavno postavljen od strane engleskih geopolitičkih analitičara i njihovih kartografa, od publiciste Sitona Votsona, Lorda Rotemira, pa do kartografa iz sredine 80-tih godina ,koji su već u svom snoviđenju vidjeli demontiranu i razbijenu Jugoslaviju.
Na primer, poluzvanični engleski list "Njusvik" 1990. objavio je kartu razbijene Jugoslavije, na kojoj je Kosmet predstavljen kao samostalna država, odnosno Republika.
Polemika među istoričarima i publicistima oko pitanja predaje Kosova i Metohije Albaniji 1944-1945. razbuktala se krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina 20. veka. Mnogo godina tabu tema u Brozovoj Jugoslaviji, kosovsko-metohijsko pitanje sve više je postajalo kamen spoticanja između istoričara naklonjenih oficijalnom proalbanskom državnopartijskom stavu i onih koji su smatrali da se konačno mora progovoriti i o nedodirljivim dogmatiziranim istoriografskim temama.
Broz je, npr, zajedno sa Britancima 1944. godine radio na tome da se Kosmet preda Albaniji. Predsednik Srbije Milošević je pokušao eliminisati samo dio Brozovih državno-pravnih nepravdi učinjenih protiv srpskog naroda, ali u tome nije bio dosledan zbog svoje nedosledne nacionalne politike, zbog svog duhovnog komunističko-socijalističkog nasleđa.
Bilo je više pokušaja da se negativno Brozovo državno pravno naslijeđe, pogubno po srpski narod, eliminiše iz svijesti srpskog naroda, ali su takvi pokušaji energično suzbijani od globalnih kontrolora ljudske savjesti i duhovnosti.
Kosmet je samo jedna u nizu od srpskih zemalja koje je oduzeto od Srba voljom zapadnih krojača novih antisrpskih granica. Osma je godina kako vladaju prozapadne političke stranke, odnosno socijaldemokratski i liberalno-demokratski eksponenti, i to prema globalističkom modelu razbijanja svega tradicionalnog, nacionalnog srpskog. Međutim, i pored takve vlasti, Srbi su i dalje ostali loši momci, remetilački faktor ujedinjene Evrope.
Kako danas srpska Vlada postavlja opravdano pitanje očuvanja međunarodnog poretka zalaganjem za nepovredivost međunarodno priznatih granica, pozivanje na pravne odredbe Ujedinjenih nacija na rezoluciju 1244, ona s druge strane ne optužuje nasilnički poredak Ujedinjenih nacija, koji je razbio jednu međunarodno priznatu državu SFRJ.
Srpska Vlada ne podsjeća na zločin prema međunarodno zaštićenoj državi Republici Srpskoj Krajini, koja je nastala legitimnim samoopredeljenjem naroda u administrativnoj Republici Hrvatskoj.
Srbima se moraju ispraviti učinjene istorijske, državno-pravne i nacionalne nepravde. Za istorijsku istinu treba da se bori svaka srpska vlada.
Naime, treba izvršiti totalnu reviziju mitološke istorije koja je nametnuta generacijama školaraca komunističke, odnosno socijalističke Jugoslavije i revidiranu istoriju prezentirati međunarodnim faktorima, npr. vezano za Ilirsko ime, srpske prostore, posledice antisrpske Brozove politike kroz britansko djelovanje.
Nacionalni pojam Ilira na kraju morao se hitno, posle istorijske analize, isticati kao jedan od naziva za Srbe, isključivo za Srbe.
Posle izvršene revizije istorije dobiće se sasvim druga retrospektiva geopolitičkog prostora stare Srbije, izmjeniće se slika etnografske karte prostora stare Srbije, južne Srbije, odnosno Makedonije.
Treba bar tražiti uspostavljanje geopolitičkog i etnografskog stanja od pre 6. aprila 1941. godine. Treba zahtjevati da se izvrši iseljenje albanskih porodica koje su preko okupatorske vlasti upale u staru Srbiju, tu ostale. Radi se o oko 60 hiljada albanskih državljana koje antisrpske Brozove vlasti nisu vratile natrag u Albaniju. Pošto su se progresivno množili u prosperitetnoj Brozovoj Jugoslaviji, danas na Kosmetu vjerovatno ima bar oko 250 hiljada potomaka tih stranih doseljenih albanskih državljana.
Nijedna srpska vlada od 1990. godine nije se zalagala bar za javnu istorijsku osudu antisrpskog Ustava iz 1974, kojim je stvorena konfederalna Jugoslavija, bez demokratske procedure, uz podršku srpskih Brozovih komunističkih poslušnika.
Dakle, neophodno je proglasiti ništavnost ustavnih odredbi iz 1974. o uspostavljanju republika država i pokrajina država kao konstitutivnih elemenata federacije. Taj Ustav je donesen od antisrpske vlasti bez ikakve demokratske procedure, odnosno bez mišljenja srpskog naroda, preko pravno legitimnih srpskih narodnih predstavnika. Ustav iz 1974. godine je donesen pravom sile komunističkog totalitarnog režima, pa pogubne državnopravne posledice koje su nastupile njegovim dejstvom za srpski narod moraju biti izbrisane.
Iako odavno ne važi, takvom Ustavu mora suditi srpski narod zbog rehabilitacije srpske državnosti, koja je u potpunosti uništena jednim takvim monstrumskim aktom. Srpska država mora pred istorijom sprovesti rehabilitaciju srpskog naroda i države. Taj ustav je proizveo gore posledice po srpski narod nego genocidna politika okupatora Jugoslavije 1941 - 1945, koja je ipak bila privremenog karaktera, a Ustav je proizveo trajne pogubne posledice.
Postavljam pitanje nekadašnjem pregovaračkom timu za Kosovo i Metohiju i ministru Vuku Jeremiću - u kojoj mjeri su prilikom pregovora korišteni istorijski srpski argumenti vezani za slučaj Kosmeta?
Čini mi se da se malo pominjalo srpsko istorijsko pravo na svoje srpske teritorije. Istorijsko pravo jednog naroda ne sme nikada da zastari, isto kao i pravo vezano za genocid. Treba naglašavati da je srpsko istorijsko rasprostiranje, korištenjem ideološke i vjerske političke sile, svedeno na područje uže Srbije, do drinskih i dunavskih granica i na jugu do makedonske, odnosno granica bivše južne Srbije.
Srbi naprosto treba da ističu primer borbe jevrejskog naroda, koji je svoju tradicionalnu epsku storiju o staroj Judeji, Izraelu, staru više hiljada godina, realizovao 1948. godine stvaranjem države Izrael na palestinskoj teritoriji. Jevreji su, dakle, pozivanjem na svoje staro istorijsko pravo, staro bar 3.000 godina, uspeli da uz pomoć Britanije, ali i SAD, stvore državu usred arapskog svijeta.
Dakle, kao tradicionalista i nacionalista, pozivam se na uzor i vjersko-nacionalni tradicionalizam jevrejskog naroda. Srbi kod isticanja svojih istorijskih prava ne moraju ići tako daleko u prošlost. Kosovo i Metohija se nalaze u centru stare države Nemanjića, u kojoj su u to vreme kao narod živeli jedino Srbi i nešto doseljenih germanskih rudara, Sasa. Srpsku etničku strukturu trajno su poremetila turska osvajanja srpskih zemalja od Makedonije, Kosmeta, Raške, kasnije Bosne i Hercegovine, Srema i Slavonije.
Samo ću građane Srbije opet podsjetiti dokle su dosezale srpske etičke granice sredinom 19. vijeka. Podaci su prema austrijskim statističkim dokumentima - ističem da su zapadne srpske granice simbolično išle do područja sjeverna Istra, Srpske Moravice, Žumberak, pa na hrvatsko Zagorje. Na jugu je ta zapadna granica prolazila ispod Šar planine, gdje se srpski narod miješao sa Bugarima, Cincarima, Turcima i Grcima. Znam da će me pojedini sabornici, koji sjede u srpskom parlamentu, odmah nazvati velikosrpskim nacionalistom, što u njihovom prevodu znači fašistom.
Na kraju postavljam pitanje - zašto se bar u nekakvoj skupštinskoj rezoluciji liberalno-demokratski izazivači ratova na prostorima međunarodno priznate države SFRJ ne prozovu i ne podsjete na sve nepravde i zločine koje su počinili srpskom narodu? Kosmet je samo jedna u nizu srpskih zemalja koja je oduzeta od Srba, voljom zapadnih krojača novih antisrpskih granica, preko kojih su stvorene današnje nasilničke državne tvorevine. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, posle njega narodni poslanik Filip Stojanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra da je aktuelna Vlada Srbije, sa stanovišta državnih i nacionalnih interesa Srbije i srpskog naroda, štetočinska vlada, pre svega zbog toga što sama ta Vlada ne poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije. Ova vlada je odgovorna što je suprotno međunarodnom pravu na KiM instalirana tzv. misija EU za vladavinu prava Euleks.
Žao mi je što ministar Jeremić nije prisutan u ovoj sali. Ono što je on danas rekao, da je SB UN dao pravni osnov za rasprostiranje te misije na KiM, jednostavno nije tačno. SB je u svom Predsedničkom saopštenju samo izrazio želju da se nastavi dijalog između Beograda i Prištine i pozdravio je napore EU da se prostor zapadnog Balkana integriše u tu međunarodnu organizaciju.
U Predsedničkom saopštenju nema ni jedne jedine reči o misiji Euleksa, pogotovo nema reči o tome da misija Euleksa treba da zameni misiju UN, Unmik, uspostavljenu rezolucijom 1244.
Za ovom govornicom pojedini poslanici vladajućih partija pokušali su da povuku paralelu između pojedinih lidera opozicije i šiptarskih terorističkih lidera na KiM, kako se navodno i jedni i drugi zalažu protiv misije Euleksa na KiM, pa se odatle izvlači zaključak kako je misija Euleksa u interesu države Srbije.
Nadam se da građanima Srbije nije nepoznato da su Albanci na KiM inscenirali farsu kako su oni protiv misije Euleksa i kako se oni protive dolasku Euleksa na KiM.
Da je to bila farsa, gospodo ministri i gospodine Cvetkoviću, svedoči i zakon broj 03-033 o statusu, imunitetu i privilegijama diplomatskih i konzularnih misija na Kosovu i prisustvu međunarodnih vojnih snaga i njihovog osoblja. Reč je o zakonu koga je usvojila Skupština tzv. Republike Kosovo 20. februara 2008. godine. Ovaj zakon ima ukupno 12 članova.
Pre nego što je došla misija Euleksa na KiM, Šiptari su stvorili pravni osnov za dolazak te misije. Prema tome, oni ne da nisu protiv Euleksa na KiM, oni su omogućili ovim zakonom da misija Euleksa, sa stanovišta tzv. Ustava Republike Kosovo, bude legalna.
Da je to tako, svedoči član 3. stav 2. tačka b) ovog zakona, koja kaže da diplomatski ili konzularni status na KiM, između ostalog, imaju međunarodni civilni predstavnici i specijalni predstavnici EU, kao i misija EU u oblasti vladavine prava (Euleks).
Ministar spoljnih poslova Republike Kosovo ne može da proglasi za nepoželjno lice međunarodne civilne predstavnike, specijalne predstavnike EU, niti nekog člana njihovog osoblja, kao ni članove misije Euleks.
Na kraju, kaže se da ovaj zakon stupa na snagu 15 dana posle objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo, usvojen je u Skupštini Republike Kosovo 20. februara 2008. godine.
Prema tome, gospodo i poslanici iz vladajuće koalicije, vi koji tvrdite da lideri nacionalne opozicije u srpskom parlamentu razmišljaju isto kao što razmišljaju Hašim Tači, Haradinaj, Bajram Redžepi itd, ovaj zakon vam je dokaz da niste u pravu. Albanci su apsolutno za misiju Euleksa, a vi ste odgovorni zato što ste omogućili da se usvoji Predsedničko saopštenje, zato što tvrdite da misija Euleksa na KiM treba da bude statusno neutralna.
U ovu prljavu igru pokušali ste da uvučete Rusku federaciju, pa da kažete - eto SB, u kojem je Rusija stalni član i omogućila da misija Euleksa dođe na KiM, iako su vam Rusi više puta poručivali da ne mogu da budu veći Srbi od samih Srba.
Gospodin ministar Jeremić je rekao da ova Vlada navodno ima legitimitet da vodi ovakvu politiku prema KiM zato što je ova Vlada za ovakvu politiku dobila podršku naroda na izborima 11. maja.
Gospodine Cvetkoviću, vaša Vlada je zasnovana na izbornoj prevari građana. Ta izborna prevara se desila tako što su lideri DS i SPS u predizbornoj kampanji tvrdili da jedni s drugima nikada neće da uđu u koaliciju. Boris Tadić je rekao da ne može da pravi vladu sa snagama bivšeg režima, sa snagama iz mračnih devedesetih godina koje su, po njegovim rečima, Srbiju uvele u najveću moguću nesreću i katastrofu. SPS je tvrdio da nikada neće praviti vladu sa strankom koja je njihovog pokojnog predsednika izručila Haškom tribunalu, pa su ga u martu u Haškom tribunalu ubili 2006. godine neprijatelji srpskog naroda. Ali, želja za vlašću vas je ujedinila, tako da je Boris Tadić prevario birače DS, a Ivica Dačić je prevario birače SPS.
Ministar Vuk Jeremić se ovde hvalio i poslanici vladajuće koalicije su se hvalili, i danas se hvale, frenetično aplaudiraju, što je navodno Srbija izvojevala nekakav diplomatski trijumf u Generalnoj skupštini UN, tako što je usvojen naš predlog da Međunarodni sud pravde da svoje konsultativno mišljenje o tome da li je proglašenje nezavisnosti tzv. Republike Kosovo bilo u skladu sa međunarodnim pravom. To je još jedna prevara srpskog naroda.
U diplomatskim krugovima je, gospodine Cvetkoviću, već sad javna tajna kakvu odluku će da donese Međunarodni sud pravde. Ta odluka će imati dve celine, dva elementa. Prvo će da se kaže - načelno to nije dozvoljeno sa stanovišta Povelje UN, ali onaj drugi element će da glasi ovako - uvažavajući činjenicu da je Kosovo specifičan slučaj u međunarodnoj politici i međunarodnim odnosima, imajući u vidu činjenicu da je KiM problem "sui generis" međunarodnog prava, Šiptari na KiM su imali pravo da proglase nezavisnost u februaru 2008. godine.
Onda će vam ta odluka Međunarodnog suda pravde da posluži kao izlazna strategija iz problema KiM. Onda ćete da izađete pred srpsku javnost i kažete - dragi građani, pokušali smo sve, upotrebili smo sve pravne mehanizme, o kojima je govorio i ministar Jeremić, ali šta ćete, eto čak je i Međunarodni sud pravde rekao da su Šiptari imali pravo, nemamo kud, moramo da priznamo nezavisnost KiM.
Podsetio sam vas, gospodine Cvetkoviću, doduše niste bili tu, bili su tu poslanici iz vaše partije, odnosno iz vaše vladajuće koalicije, ministar Jeremić se setio da treba podići protivtužbu protiv Hrvatske tek onda kada su mu Hrvati jasno stavili do znanja da će istrajavati na tužbi za tzv. genocid Srbije protiv Hrvatske.
Sramota je za ovu vladu, sramota je za vas gospodine Cvetkoviću, sramota je za Vuka Jeremića što Srbiju pred Međunarodnim sudom pravde zastupa čovek koji je otvoreni agent CIA-e, čovek koji je rekao - u slučaju da Srbija podnese protivtužbu protiv Hrvatske, on tu protivtužbu neće da zastupa zato što je hrvatski državni arbitar. Tada bi čovek bio u sukobu interesa, zamislite da Tibor Varadi zastupa Srbiju protiv Hrvatske, a on je u stvari u službi nove nezavisne države Hrvatske.
Ova vlada je odgovorna i zato što se uz njen blagoslov na severu Srbije stvara nova država, nezavisna država Vojvodina. Oni koji pričaju o statutu Autonomne Pokrajine, oni koji pričaju o tome kako razrađuju ustavne odredbe, u stvari obmanjuju građane Srbije. Na delu je federalizacija Republike Srbije.
Vlada Srbije ima obavezu da štiti Ustav Republike Srbije, kao što ima obavezu da štiti teritorijalni integritet na KiM, tako ima i obavezu da štiti teritorijalni integritet Srbije kada je reč o Vojvodini. Ne može Vojvodina da bude država u državi, da ima svoju vladu, svoja ministarstva, diplomatska predstavništva u inostranstvu, da zaključuje i ratifikuje međunarodne ugovore. To je, gospodine Cvetkoviću, država. Sramota je za ovu vladu da se na prostoru gde su nekada živeli najbolji Srbi stvara nekakva nova antisrpska tvorevina.
Vi ste se smejali kada je dr Vojislav Šešelj tvrdio da se neprijatelji srpskog naroda neće zaustaviti na uništavanju i okupaciji Republike Srpske Krajine i Republike Srpske. Došlo je na red KiM. Tvrdili ste 2000. godine, samo da DOS pobedi - mi ćemo sa našim prijateljima iz EU i SAD da rešimo i pitanje KiM, pitanje Crne Gore, jer je to demokratsko pitanje. Bivši režim Slobodana Miloševića nije umeo da razgovara sa zapadom. Mi umemo. Mi vam garantujemo da ćemo rešiti taj problem.
Uništili ste SRJ, uništili ste državnu zajednicu Srbiju i Crnu Goru. Sprečili ste vekovni san srpskog naroda da izađe na Jadransko more. Ovoga puta, uz vaš blagoslov, odvaja se KiM.
Uopšte ne razumem odakle vam pravo da vi tvrdite da ćete da branite KiM. Ne bi vas zapad 2000. godine doveo na vlast, protivno Ustavu Srbije, da ste imali ozbiljnu nameru da branite Srbiju i njen teritorijalni integritet.
Ova vlada ima zadatak da završi onaj prljavi posao koji je započet 1991. godine, a to je da se potpuno raskomada srpski državni prostor.
Godine 1991, kada je održavana Haška konferencija o Jugoslaviji, plan Lorda Karingtona imao je, između ostalog, dva aneksa. Jedan se odnosio na Vojvodinu. Drugi se odnosio na KiM.
Scenario što se tiče KiM, nažalost, sada se realizuje. Uskoro će početi scenario oko Vojvodine. Prema tome, gospodine Cvetkoviću, odgovorni ste vi i vaši ministri zato što omogućavate da se ponovi kosovski scenario i u Vojvodini.
Mi smo danas mogli da čujemo od predstavnika nekih partija koje tvrde da su opozicione, u stvari su pomoćne stranke Vlade Srbije u ovom parlamentu, da eto Srbija nema nikakav suverenitet na KiM i da mi treba da se odreknemo tog dela naše teritorije.
Plašim se, gospodine Cvetkoviću, da ono što govori partija Čedomira Jovanovića, da vi to u stvari mislite, ali ne smete javno da kažete. Javna je tajna da ono što govori gospođa Vesna Pešić u stvari misli Sonja Liht, a da to što govori i misli Sonja Liht, da to u stvari misli i Vuk Jeremić, ali ne sme javno da kaže.
KiM je od 1999. godine okupirana teritorija. Okupacija je uvek faktičko, a ne pravno stanje. Nekada je postojala tzv. teorija debelacije u međunarodnom pravu, kada se okupira jedan deo teritorije ili kada se okupira cela država, da ta država prestaje da postoji. Ta teorija je odbačena, gospodine Cvetkoviću, pravilnikom uz Četvrtu hašku konvenciju iz 1907. godine.
Prema tome, KiM su okupirani, ali svaka okupacija dođe i prođe. Ne smete da se krijete iza teorije da Srbija nema suverenitet na KiM i da zbog toga tog suvereniteta treba trajno da se odrekne.
U čemu je najveća greška ove vlade? SRS potpuno razume da vi ne možete da promenite odnose na međunarodnoj političkoj sceni. Niste dovoljno jaki i to niko od vas i ne traži. Ono što traže neprijatelji Srbije od vas, to je da zvanična Srbija, zvanična srpska vlast učini bilo kakav akt ili radnju kojom će da omogući stvaranje pravnog osnova za odvajanje KiM od Srbije.
I, nažalost, ova vlada je dala taj pravni osnov i EU i SAD, zato što je na vaše insistiranje na KiM instalirana tzv. statusno neutralna misija Evropske unije, u stvari misija koja treba da sprovede plan Martija Ahtisarija.
Da ne govorim o tome da je ovo vlada koja ne poštuje zakone koje je sama predložila, da ne govorimo o tome da je ovo vlada koja je više od mesec dana pogazila rok za predlaganje budžeta Republike Srbije za 2009. godinu i da uprkos svemu tome ta ista vlada optužuje opoziciju da smo mi krivi zbog toga što budžet još uvek nije usvojen.
Ovo je Vlada bez jedinstva koncepcije, bez jedinstva politike, bez jedinstva programa i zato što ova vlada ne vlada prilikama u zemlji ni na planu unutrašnje, ni na planu spoljne politike, ova vlada treba da padne.

Reč ima narodni poslanik Filip Stojanović. Posle njega narodni poslanik Dragan Stevanović.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedniče Vlade, poštovani ministri, Srbija na svom čelu ima jednu od najgorih Vlada u istoriji, nespremnu da se suoči sa ozbiljnošću političke, ekonomske i bezbednosne situacije u našoj zemlji.
Na političkom planu izvršna vlast protivpravno dominira nad zakonodavnom i sudskom granom vlasti. Vlada Srbije, čiji je stvarni šef predsednik Republike, Boris Tadić, upućuje pretnje Skupštini i sudijama. Subjekti, poput ministra Šutanovca, prete poslanicima da će izvršna vlast ukinuti direktne televizijske prenose skupštinskih zasedanja ukoliko opozicija ne bude bila kooperativnija.
Drugi ministri poručuju najvišem predstavničkom telu u državi da će uvesti još restriktivniji poslovnik, putem koga će birokrate, poput gospođe Čomić, moći da kažnjavaju narodne poslanike kad i kako im se bude htelo. Novčana kažnjavanja opozicionih poslanika više nisu mogućnost, već pravilo u Narodnoj skupštini, a njihova realizacija svaki put izmami banalni osmeh na licima većine poslanika opozicije.
Da vidimo kako u našoj državi prolaze sudije. Sudije imaju još goru sudbinu od narodnih poslanika. Novim zakonom o sudijama vi ste predvideli reizbor ili lustraciju sudija. Ko ste vi, gospodo ministri, da ucenjujete sudije reizborom, kada je stalnost sudijske funkcije zagarantovana Ustavom?
Ne, vi kažete - Vlada Srbije će stvoriti uslove da probere koje sudije joj odgovaraju, a koje ne, koje sudije slušaju naloge ministara i režima Borisa Tadića, a koje ne. Da li je to za vas demokratija?
Od sudija ste na ovaj način napravili službenike Vlade Srbije, koji na jedan mig ministra mogu da budu oterane s posla. Da li vas je sramota zbog toga, dame i gospodo iz Vlade Srbije? Naravno da nije. Vama je bitno da vas hvale oni koji su ubijali građane Srbije 1999. godine.
Jasno je, dakle, da Vlada Srbije zakonodavnu i sudsku vlast u zemlji tretira kao svoj sekretarijat i time krši osnovne norme našeg ustava. Vas interesuje samo EU, sa svojim birokratskim aparatom, a u njoj vam najveću pažnju izgleda privlači evro.
Vi ste čuveni Evropljani, ali sa dve vodoravne crtice. Za to vreme narod sve dublje tone u bedu. Troškovi života su sve veći, a plate i penzije sve manje. Nakon povećanja penzija od 10% usledilo je poskupljenje potrošačke korpe za 50%; demokratski i evropski, nema šta.
Neka građani Srbije tim povodom obrate pažnju na sledeće činjenice, uporedićemo cene pojedinih namirnica u Nemačkoj i u Srbiji. Nemačka je zemlja u kojoj je standard deset puta veći nego u Srbiji. Cene su preračunate u dinarima. Dakle, u Nemačkoj litar mleka košta 63 dinara, a u Srbiji 73. U Nemačkoj ulje košta 60 dinara, a u Srbiji 115 dinara. Sapun 23 dinara, a u Srbiji 43 dinara.
U Nemačkoj deterdžent ''persil'' 346 dinara, a u Srbiji 453 dinara. Za šampon ''niveu'' u Nemačkoj treba izdvojiti 194 dinara, u Srbiji 210 dinara. Dezodorans ''fa'' u Nemačkoj košta 77 dinara, dok građani Srbije za njega izdvajaju 179 dinara. Evo simbola civilizacije koji vi iz Vlade Srbije služite. Koka kola u Nemačkoj košta 62 dinara, a kod nas 89 dinara. Znači, u Nemačkoj su životne namirnice jeftinije najmanje 30% u odnosu na Srbiju, dok je plata u Nemačkoj deset puta veća.
Na kraju želim da građanima skrenem pažnju na odnos Vlade Srbije prema Kosovu i Metohiji. Režim Borisa Tadića po Cobelovom scenariju prihvatio je misiju Euleks. Ova misija EU predviđena je Ahtisarijevim planom, koja je po rečima samog Finca osnov za kontrolisanu nezavisnost Kosova. Vi iz Vlade Srbije obmanjujete građane Srbije da Euleks neće primenjivati Ahtisarijev plan, već neki drugi nevidljivi operativni plan, pitam se koji.
Međutim, ministar spoljnih poslova Srbije, Vuk Jeremić, kaže da se misija Euleks razmešta po uslovima koje je jasno definisala Srbija. Gde je to definisala Srbija? Kako kad mi poslanici ne znamo.
Još kaže, misija Euleks na Kosmetu biće striktno neutralna. Kako neutralna, kad sprovodi Ahtisarijev plan.? Još naš ministar tvrdi da je Ahtisarijev plan sahranjen u Savetu bezbednosti. Neka mi pokaže gde je to sahranjen.
Vlada Srbije se poziva na saopštenje sekretara UN Ban Ki Muna, u kome se navodi da misija sa Unmika prelazi na misiju Euleks. Pri tome treba imati u vidu da misija Unmik nije bila statusno neutralna, već prema Rezoluciji 1244 potvrđuje suverenitet Srbije.
Euleks danas ima ista ovlašćenja koja je imao po Ahtisarijevom planu. Kažete da će Euleks delovati u skladu sa Rezolucijom 1244. Kako kada su u njegovom sastavu i američki vojnici i obaveštajci, čiji šefovi u Vašingtonu i Lengliju otvoreno govore o tome da je Euleks jednako nezavisno Kosovo. Šta je Vlada Srbije ustvari uradila? Vi ste nivo odlučivanja spustili sa UN, gde nas u generalnoj skupštini podržava 70% članica, a u Savetu bezbednosti uvek Rusija i Kina. Ovo ste uradili kao da vas Tači i Haradinaj savetovali.
Dame i gospodo, Srbija nije država od juče i sa njenom teritorijom niko ne može da se igra, a najmanje vi. Vi iz Vlade Srbije ste spremni da izvršite svaki nalog Brisela i Vašingtona jer su vas oni doveli na vlast. Vi formalno govorite da nećete nikada prestati da zarad EU odreknete Kosova i Metohije, ali vi povlačite takve poteze kojima se faktički odričete 15% naše teritorije, naše kolevke.
Dame i gospodo narodni poslanici, zbog svega navedenog i naročito zbog siromašenja građana Srbije pod ovom Vladom, kao i odricanja režima Borisa Tadića od Kosova i Metohije, SRS poziva sve poslanike da izglasamo nepoverenje ovoj Vladi Srbije, pre nego što završi posao koji je NATO započeo 1999. godine. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović, a posle njega narodni poslanik Boris Aleksić.