Nova Srbija više nema, potrošila je vreme. Reč ima gospodin Jovan Palalić. Izvolite.

Predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, evo, mi nakon pet meseci prvi put imamo priliku, iako je u proteklih pet meseci bilo zaista mnogo krupnih političkih događaja, iako je veliki broj narodnih poslanika u prethodnih pet meseci više puta pozivao predsednika Vlade da dođe u Narodnu skupštinu, imamo prvi put susret sa Vladom i to na sednici gde se raspravlja o njenom nepoverenju.
Ovde je jedan ministar izašao sa pozivom na državno jedinstvo. Podsetiću vas da su svi poslanici opozicionih političkih stranaka u Skupštini na svakoj sednici svaki dan pozivali predsednika Vlade i ministre da dođu u Narodnu skupštinu kako bismo raspravljali o strateškim pitanjima države Srbije i postigli, ili pokušali da postignemo državno jedinstvo.
Kada su se stvari po nizu pitanja otele kontroli, kada smo došli u faktičko stanje po pitanju Euleksa, po pitanju zastoja u evropskim integracijama, po pitanju spora unutar Vlade kada je u pitanju naftno-gasni sporazum, onda sada na sednici o nepoverenju imamo prvi put da raspravljamo o tome gde se ne može postići, nikako ne može postići državno jedinstvo, jer se u raspravi o nepoverenju pokazuju sve političke razlike između opozicije i pozicije. Rasprava o nepoverenju Vladi nije prilika za državno jedinstvo i nažalost, odgovornošću skupštinske većine, ta prilika je propuštena.
Ova Vlada je startovala u javnosti, tako označena od strane onih koji su učestvovali u njenom formiranju, kao proevropska vlada. Taj cilj, kako je naveden u ekspozeu predsednika Vlade Mirko Cvetkovića, opredeljenje za evropsku budućnost Srbije, označen je kao najviši i najvažniji cilj.
Da vas podsetim, u ekspozeu predsednika Vlade bilo je šest ključnih pitanja koja su definisana kao program Vlade: opredeljenje za evropsku budućnost Srbije, neprihvatanje nezavisnosti AP KiM, neophodnost jačanja ekonomije, jačanje socijalne odgovornosti Vlade, pooštravanje borbe protiv kriminala i korupcije i poštovanje međunarodnog prava.
Razlika između ove i prethodne vlade je upravo u obrnutom redosledu prioriteta. Prethodna Vlada, kao prvi cilj, imala je borbu za očuvanje KiM, a ova Vlada ima opredeljenje za evropsku budućnost Srbije.
Na osnovu tog prvog cilja je dobila epitet "proevropska vlada". Postavlja se pitanje, na tom ključnom strateškom cilju šta je ova Vlada uradila? Sad smo imali jednu diskusiju, upravu na temu evropske budućnosti Srbije, i dobili smo ovakav odgovor. Odgovor je - dobili smo obećanja koja nisu nikakva garancija, ali to je dobra perspektiva. To je odgovor koji smo dobili kada je u pitanju evropska budućnost Srbije.
Da vas podsetim, poslanička grupa DSS je u ovoj skupštini isticala sledeću stvar. Vladajuća većina proklamovala je pitanje da su evropske integracije i očuvanje KiM dva odvojena pitanja. Mi smo ovde isticali i pokazali na primeru ratifikacije SSP da su to i te kako dva povezana pitanja, ali upravo za EU. Dok se čitava politička priča i čitav politički spor koji imamo sa EU ne raspravi na ovoj temi, ova dva pitanja će ostati neraskidivo povezana, iako mi deklarativno pričamo da su oni odvojeni.
EU i KiM su za EU suštinski povezana pitanja i svakim danom, u svakom trenutku, svakim korakom EU nam to dokazuje. Kada smo rekli da ćemo se suočiti da budemo naterani da uđemo u regionalnu saradnju sa lažnom državom Kosovo, mi smo ovde optuženi da kočimo evropske integracije. Sada EU ulazi u proces Studije izvodljivosti za KiM. Imate li iluziju da sledeći korak neće biti upravo zahtev za dobrosusedsku saradnju? To je ne samo faktičko, indirektno priznanje, o čemu mi danas pričamo, nego i stvarno i formalno priznanje.
Propuštena je prilika za državno jedinstvo raspravom o KiM, propuštena je prilika da se raspravi o evropskom putu Srbije, kada je bila diskusija o SSP. Sada ono o čemu se danas diskutovalo od strane predstavnika opozicije i predstavnika DSS, na oba koloseka Srbija i ova Vlada spuštaju lestvicu zahteva i spuštaju lestvicu onog nivoa zahteva prema EU koji su neophodni da se sačuva nacionalno državno dostojanstvo. Kada je u pitanju KiM to je prihvatanje Euleksa, za koga smo rekli čija je njegova uloga?
Kada su u pitanju evropske integracije, to je jednostrana primena SSP-a, zahtev koji niko od nas nije tražio i nešto čime će najviše srpska privreda biti oštećena. Time mi dolazimo u taj neravnopravni odnos sa EU i time dolazimo u situaciju da, umesto najviši državni cilj jedne odgovorne vlade da bude teritorijalni suverenitet i snaga države, mi kao najviši cilj ne postavljamo Srbiju, nego njene integracije u druge međunarodne organizacije. To je ta vododelnica između politike koju mi vodimo i koju vodi ova Vlada.
Nikada za DSS neće biti integracija Srbije u druge međunarodne organizacije viši cilj nego odbrana Srbije i napredak Srbije i nikada nećemo pristati da idemo u integracije, ako se time oštećuje integritet Srbije, njeno dostojanstvo, njen napredak i bolji život građana. Na tom pitanju se dele ove politike.
Kada se ovde poziva na državno jedinstvo, podsećamo da su sve prepreke i sve mogućnosti da se to jedinstvo postigne bile ovde u parlamentu moguće, samo da se predsednik Vlade i da su se ministri odazvali na zahteve narodnih poslanika.
Više puta smo ovde prozivani, kao opozicija, da opstruišemo rad Narodne skupštine, a mi smo to činili upravo znajući da će se to desiti, da će se desiti dan kada će najviši predstavnici Vlade, pokušavajući da prikriju svoju politiku koja je neuspešna, pozvati Narodnu skupštinu na jedinstvo.
To je ona vizija koju smo mi imali i to je ono što smo znali da će se desiti. Zato je ova današnja rasprava dokaz najdublje podele u srpskom političkom društvu, zato što se oko strateških pitanja nije na vreme dogovaralo i razgovaralo.
Zato ćemo kasniti sa evropskim integracijama i zato ćemo slušati o perspektivama i obećanjima koja nisu nikakva garancija, i zato ćemo primenjivati sporazum koji direktno utiče na naše prihode, naš budžet i našu privredu, koja još nema snagu i konkurentnost da se nosi sa konkurentnošću evropskih kompanija i zato ćemo biti i dalje u Narodnoj skupštini svi svedoci ozbiljnih diskusija kuda ova država ide.
Vrhunac svega toga jeste rasprava o naftno-gasnom sporazumu koja je ovde vođena, koja je od velikog broja poslanika dobila podršku, da bi se već sutradan krenulo u osporavanje toga, jer ako se proceni da je Srbija popustila po pitanju Euleksa, ako se proceni da je donela odluku da jednostrano primenjuje SSP, zašto onda ne bi srušila jedan izuzetno bitan strateški sporazum koji omogućava ekonomski razvoj, a s druge strane veže je za jednu silu u usponu, kao što je Ruska federacija.
Nekome ne odgovara ni jedno ni drugo, da Srbija stane na noge, da njena privreda jača i da ima čvrste i jake veze sa Ruskom federacijom. Te tri stvari, na kojima je ova Vlada pala, na kojima je popustila, na kojima je pokazala slabost, Euleks, evropske integracije i primena SSP i naftno-gasni sporazum, dokazi su zašto ovoj Vladi treba izglasati nepoverenje i zašto naša politika čvrste odbrane nacionalnih prioriteta, nacionalno dostojanstva i strateških interesa Srbije mora da pobedi na prvim narednim izborima. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Palaliću.

Gospodin Čanak, sa liste ZES, imate još tri sata i 11 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, drugarice i drugovi, uvaženo predsedništvo, braćo i sestre, jesam vas sve oslovio sada?
Veoma mi je drago što imam ovoliko vremena, jer ono što nameravam da kažem neće biti kratko. Pre svega, obratio bih se vama, gospodine premijeru, jednom važnom istorijskom poukom o sudbini generala Jamašite.
General Jamašita je, za one koji se ne sećaju toga, bio komandant japanske carske vojske na Filipinima i kao takav je izdao pismeno naređenje da se ne smeju činiti ratni zločini prema civilnom stanovništvu.
Uprkos tome, japanska vojska je pravila vrlo ružne stvari i u oktobru 1945. godine general Jamašita je osuđen za ratne zločine i obešen, uprkos tome što je izdao pismeno naređenje. Obešen je zbog toga što je u pitanju bila komandna odgovornost.
S ove govornice smo čuli da, navodno, vi niste predsednik Vlade i da nemate punu odgovornost za sve što se događa u ovoj zemlji. Ipak ću skrenuti pažnju na ovaj istorijski primer, ne da ćete biti obešeni, mada ne isključujem, nego da ćete morati da podnesete punu odgovornost za ono što je ova Vlada činila.
Podsetio bih vas na ekspoze koji ste podneli sa ove iste govornice kada ste bili izabrani za premijera. Podsetiću vas da ste tada govorili o brojnim dodatnim reformama koje je na putu učlanjenja Srbije u EU neophodno sprovesti. Moram reći da Liga socijaldemokrata Vojvodine nije primetila te brojne reforme.
Možemo primetiti da ste rekli da je jedan od prioriteta nove Vlade u daljem produbljivanju i proširivanju ekonomskih i političkih odnosa Srbije sa Ruskom federacijom, da će u tom pravcu ratifikacija gasnog aranžmana sa "Gaspromom" u Skupštini Srbije biti jedna od prvih zakonodavnih inicijativa.
Građani Srbije nisu glasali za ovu i ovakvu skupštinsku većinu zato da bi se pravio kontinuitet sa prošlom vladom Koštunice dr Vojislava, a kamoli nečim što je zabranjeno članom Ustava 128, a to je da Vlada kojoj je prestao mandat može da vrši samo poslove određene zakonom do izbora nove Vlade. O čemu govorim?
Govorim o tome da je Ilić mr Velimir potpisao u ime te i takve Vlade, koja je bila, setite se, tada u ostavci, taj isti sporazum koji je tada trebalo da ratifikujemo. U međuvremenu ruska strana je odustala od tog sporazuma, pa sada nema tog sporazuma nego ima tri sporazuma. Više nije međudržavni sporazum nego prodaja, a kada je prodaja mora se raditi tenderom.
Nemam nikakvu nameru, gospodine premijeru, da vam govorim o zakonima. Vi to svi znate daleko bolje od mene. Uglavnom sam bio objekat primene zakona, ali želim da vam skrenem pažnju da su to stvari koje se ne smeju raditi, ukoliko želite da sačuvate dignitet ove vlade.
Skrenuo bih pažnju na to, tri sata i 11 minuta sa imao, prošlo je tri minuta i 52 sekunde, da je onaj sramotni ugovor o koncesiji, za koji se takođe vezuje ime Ilić mr Velimira, a tu je Ilić mr Velimir, što mi je jako drago, pa će moći da me opovrgne u svojim brilijantnim retoričkim bravurama. Ta koncesija o kojoj govorim ovde je raskinuta.
Srećan sam što se najzad došlo do malo razuma u ovoj skupštini, koji je izbivao u dva mandata.
Međutim, ovog trenutka mi imamo situaciju u državi da što se tiče urbanističke mafije Goran Knežević je u zatvoru, a Velimir Ilić na slobodi. To kada poredimo, mogućnost urbanističke mafije i njenog kriminala, između Gorana Kneževića i onih koji su govorili šta je ministru ukrsti pet km autoput, ili onih koji su govorili hajde da kraduckate, a vi se razmahali, jeste kao između "Žena u crnom" i Joce Amsterdama. Ima li Goran Knežević pravo da se brani sa slobode? To je pitanje ne samo za ovu skupštinu, nego je daleko šire pitanje.
Ako dozvolimo da se od strane nereformisanog Ministarstva unutrašnjih poslova, a podsetiću gospodine premijeru, kada je urađena svetla stvar u ovoj zemlji, kada je uhapšen dr Dabić alijas Radovan Karadžić, nije bila vest da je jedan od tri najtraženija ratna zločinca na planeti zemlji priveden pred lice pravde, nego je vest bila da se ministar unutrašnjih poslova od toga ogradio i da je rekao, ministar u vašoj vladi gospodine premijeru, da MUP nije učestvovao u tome.
Ko je onda učestvovao? Ko je učestvovao i ko to može da hapsi u ovoj zemlji, a da to ova skupština ne zna, da to ova skupština ne može da zna?
Dalje, šta se dogodilo sa tim istim MUP-om koji nije odreagovao na pronalaženje ne samo onih koji su palili ambasade po Knez Mihailovoj u Beogradu, nego onih koji su ih na to podgovarali, navodili i organizovali? Kako je to moguće da oni koji su demolirali gradove prošlih godina, sve pod izgovorom veselja zbog sportskih susreta i sportskih rezultata Srbije, do dana današnjeg nisu izvedeni pred lice pravde? Da li će se to uopšte desiti? Šta ćemo učiniti sa tim što je ova Vlada donela niz pogrešnih procena, da tako kažem?
Jednostrana primena SSP-a, tj. Privremenog trgovinskog sporazuma, primenjujući taj sporazum došli smo u situaciju da ne može da se budžet napuni dovoljno, pa je zbog toga budžet za poljoprivredu, recimo, smanjen, a istovremeno imamo situaciju da Vlada koja se zaklinjala u to da će biti socijalno odgovorna, ta ista Vlada iznenadi privatne potrošače gasa, iznenadi ih time što se najedanput primeri svetskoj ceni gasa, primeri se tako što poskupi 60%.
Imam jedno pitanje. Imali smo razgovor o tome i na moju veliku radost pokazali su se neki rezultati, ali sve ono što će ova Vlada doprineti budžetu Srbije, time što će insistirati na tržišnim cenama, doneće u budžet Srbije 130 miliona evra. To je ukupna razlika. Tih 130 miliona evra, to nije ništa prema razlici u ceni između 400 miliona evra, za koliko se prodaje NIS, i milijardu i sto miliona koliko objektivno košta polovina cene NIS-a. U pitanje vlasništva nad NIS-om čak neću ni da ulazim u ovom trenutku i na ovom mestu.
Vi znate, gospodine premijeru, prošle godine kada ste bili ministar finansija, da je bilo dosta komplikovano da se utvrdi koliko je novca predviđeno da se ispoštuje ustavna obaveza prema AP Vojvodini zaista uplaćeno. Bio sam protiv, LSV je bila protiv. Ima ovde još ljudi koji su bili protiv tog Ustava, ali je većina u ovom sazivu donela Ustav po kome Vojvodini treba da se uplati 7% budžeta Srbije za budžet Vojvodine.
To prošle godine nije bilo moguće uraditi, a ove godine je evidentno i videće se da neće biti urađeno, nego treba budžet da se popunjava vrlo skromnim i dosta ovlašnim dogovorima, vas kao premijera Srbije i Bojana Pajtića kao predsednika Izvršnog veća AP Vojvodine. Unutarpartijskim dogovorom se rešava nešto što je ustavna kategorija. Ne govorim ni o pojedinačnoj partiji, ne govorim ni o čemu takvom. Govorim o tome da partijska država, kakva se formira time, ne može i ne sme postojati. To nije ono o čemu ste govorili u vašem ekspozeu.
Mi smo došli u situaciju, gospodine Cvetkoviću, da u zakonu o restituciji se vraća imovina SPC, ali ne i građanima. Kada govorim o SPC da se odmah razumemo, govoriću o vrlo konkretnom primeru, a to je vraćanje šest hiljada hektara šume na Fruškoj Gori, koja je trenutno u sastavu Nacionalnog parka "Fruška Gora". Ono što je već vraćeno crkvi, koliko do ujutru je prodato, a ako se vrati crkvi ovih šest hiljada hektara na način kao što crkva zahteva, a to je u naturi, a ne da bude obeštećena, doći ćemo u poziciju da Vojvodina koja ima samo 2% površine pod šumama izgubi, praktično, jedini ozbiljan nacionalni park.
To su teme gospodine Cvetkoviću za koje sam zaista verovao da ćete me bolje razumeti kada o njima govorim i da ćete više pažnje pridati njima. Razumem da ste vi bili prepunjeni problemima i da je sve ono što se događalo na vas ostavilo posledice. Mogu da razumem mnogo toga, ali ne mogu da razumem kako je moguće da su zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma povučeni iz procedure? Kako to da lustracija u ovoj zemlji tako sporo ide?
Imam pitanje još jedno, gospodine Cvetkoviću, neće biti poslednje. Pitanje je šta je bilo sa Kosovom? Kosovo, kao tema koje se ovde vrlo često spominje, jeste tema koja služi isključivo kao što je u Brozovo vreme služilo kao pitanje samoupravnog socijalizma, aktivne miroljubive koegzistencije, Pokreta nesvrstanih i bratstva i jedinstva.
Ko god se spomene u tom kontekstu da se nije pokazao na Titovom putu, obično se našao, kako se tada govorilo - gde treba. Postavljam pitanje: Zašto je Kosovo postalo pitanje o kome niko od nas ne sme da progovori, ne sme da progovori, pa da pita, recimo, šta je bilo sa Akcionim planom za Kosovo koji je prošla Vlada, gde je ministar za Kosovo bio gospodin Samardžić, urađeno?
Na šta se sveo taj Akcioni plan? Sveo se, pod jedan, na to da niko od poslanika nikada nije imao priliku da ga legalno vidi.
Niko nije imao priliku da vidi šta će biti odluka svih nas, jer ako neko drugi odlučuje umesto Narodne skupštine Republike Srbije, onda to znači da je u ovoj zemlji urađen državni udar i da više narod ne odlučuje, nego odlučuju izvršni organi. Ako odlučuju izvršni organi, između toga, vojne ili policijske diktature nema nikakve razlike. Naravno, očekivao sam, kao čovek koji ima veliku moralnu privilegiju da nije u vašoj Vladi, da dobijem te odgovore ranije.
Očekivao sam, naravno, da taj akcioni program, o kome sada govorimo, bude obnarodovan barem poslanicima građana Srbije, ne mora to ići u direktan televizijski prenos, ako je to tako državna tajna. Ali, ne može biti da svi mi treba da budemo pokriće za nešto što se radi iza naših leđa, a što je uradila prošla Vlada, zbog čega je pravično kažnjena na izborima.
Ali me interesuje zašto to ova Vlada trpi i zašto ova Vlada nije pokazala, je l' u akcionom programu piše da se povuku ambasadori zemalja koji su priznali, kako to vole sa ove govornice da kažu, lažnu državu Kosovo. Je l' to akcioni program? Ako je tako, po kom stavu tog akcionog programa je proteran ambasador Crne Gore, kada to nije urađeno sa ambasadorom, recimo, Nemačke, Francuske, SAD ili koga drugog? Kako je to moguće?
Po kom to osnovu se sprovodi selektivna pravda u ovoj zemlji, gospodine premijeru? Jer da se video taj akcioni program, onda bismo imali jasnu sliku, a to je da je u ovoj zemlji ta ista Vlada koja je progovarala sa Kosovom nudila republiku Kosovu da prizna bilo kakav suverenitet Srbije.
Je l' vi znate šta je nuđeno u prošlim pregovorima? Niko ne zna. Krije se, jer su sve ono za šta se optužuju separatisti ista Vlada Vojislava Koštunice, isti ministar Samardžić, nudili, ali ne smeju da vam pokažu, ne smeju da pokažu, jer se iza leđa građana ove zemlje vode pregovori o njihovoj sudbini. To nije počelo juče, to nije počelo ni prekjuče, to je počelo onog nesrećnog dana kada je Koštunica dr Vojislav postao predsednik Vlade. Nastavilo se kada je uz podršku DS to bio u drugom mandatu.
Zato sam mislio da će sada barem neke od tih nepravdi biti ispravljene, ali se to nije dogodilo. Postavljam pitanje - zašto?
Zašto domaći gas koji se proizvodi u ovoj zemlji ne može da greje domove ljudi koji se greju na gas i pomoći im da prežive. Šta je to tranzicija i šta je to privatizacija? Privatizacija ne služi tome da bi se razdala narodna imovina za džabe, nego zato da bi se od socijalističkog tipa proizvodnje i privrede prešlo na tržišni. Taj period mora da se preživi.
Ljudi imaju pravo da očekuju od svoje Vlade da prežive. Mnogo je lopova, tu ste potpuno u pravu. Međutim, postavljam pitanje, zašto onda od svih tih lopova jedini u zatvoru sedi Goran Knežević, a ne sedi čitava kamarila onih koji bi trebalo da stanu pred lice pravde? Da li je napravljena reforma sudstva? Da li je napravljena reforma policije ili policija iz prošlih vremena danas diktira ko će biti uhapšen, a u strahu od, bože moj, nekakve objektivnosti, niko neće da zaore po toj prašini, po tom blatu i glibu u koji je Srbija gurana prošlih godina?
Upravo zbog svega ovoga što sam rekao, gospodine Cvetkoviću, verujte mi da sam užasnut kada shvatim da sa ove govornice predstavnici DSS govore o tome kako bi se sa njima išlo brže u Evropu, a predstavnici SPS govore o tome kako smo izdali ciljeve 5. oktobra.
Ljudi, stvarno ne znam šta se ovde događa, ali znam jedno, onoga trenutka kada pomislim na to da ova Vlada treba da ode, suočim se sa jednom strašnom činjenicom, a to je da od ove Vlade bolja u Srbiji ne može da se sastavi. Nažalost je to razlog, jer su svi ostali imali prilike. Svi su ostali imali prilike i šanse. SRS, koja je ulivala nadu tolikim građanima, milionima građana Srbije, i šire, da će ona biti ta koja će najzad vratiti pravdu u ovu zemlju, 15 minuta posle izbora se raspala. Zašto? Zato što nije došla na vlast.
Gospodo draga, mene ne interesuje ko će od vas biti na vlasti, mi niti smo bili, a izgleda da nećemo ni biti na vlasti, govorim o LSV. Ali, znam nešto drugo, dragi prijatelji, ova Vlada je još uvek, nažalost moju veliku, najgora. Godine devastacije Srbije nisu mogle da ostanu bez posledica. Zato vas molim, gospodine Cvetkoviću i uvaženi članovi Vlade, da moje dobronamerne primedbe shvatite na najbolji mogući način. Imate moj glas, iznuđen činjenicom da bolje Vlade ovog trenutka nema. Čim je bude, ne računajte na nas. Hvala lepo.

Gospodin Velimir Ilić, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, jadna Srbija koja ima Vladu koju podržava Nenad Čanak. Jadna Srbija, jadan ovaj narod koji čeka od njega da podrži Vladu, da joj da glas. Znam da je on u krizi, ali svi njegovi prijatelji, kumovi, rođaci su zna se gde su i on je sad u velikoj krizi. Znam da je on nekada bio malo i normalan čovek. Njegova mama je meni bila profesor na fakultetu.
(Predsednik: Gospodine Iliću, nemojte takve kvalifikacije, nemojte, molim vas nemojte.)
Znam isto porodicu Čanak kada sam nekad, kao student, stanovao kod porodice Čanak i kada sam znao i upoznao jednog malog dečka, znate kako su ono svirali, tata gradonačelnik, a njega vozi mercedes, pa kaže - čiji je sin ono, da ne ponavljam, da me opet opomene predsednica. Jedan dečko koji je imao veću glavu i neke druge delove tela nego čitav on.. Mislio sam da se on urazumio.
Taj isti Čanak je nekada u DOS-u mene predlagao za predsednika Srbije, ali pade čovek sa motora i sve je pomešao. Dok nije pao sa motora i dok nije počeo da vozi ulicom popreko... (Predsednik: Gospodine Iliću, kazniću vas.) ...bilo je sve u redu.
Međutim, jadni mi ovde šta sve moramo da trpimo i da slušamo. Oni kažu koncesija; koncesija je najbolji ugovor koji je potpisan u prošloj Vladi. Koncesija pravi autoput koji povezuje srednju Evropu sa Jadranskim morem. Koncesija neraskidivo povezuje Vojvodinu, Srbiju i Crnu Goru. Koncesija je budućnost Srbije i jedini način da se izgradi autoput od Horgoša do Bara. Crna Gora već radi svoj deo, ali ne može zbog ovakvih.
Oni kažu da dole nema nekog naroda, oni kažu da dole ne živi niko, oni kažu da samo njima treba, a nama ništa ne treba. Borise Tadiću, dok god podržavaš ovakve ljude, koji prave statute, zastave, himne, koji prave državu u državi i gubimo silno vreme, nema od tebe Borise ništa, ovo je tvoj kadar.
Boris Tadić je odgovoran za ovog čoveka koji je bio ovde za govornicom. Da je sreće, on bi zbog svega ovoga što radi i ako počne da primenjuje statut, bez ovog parlamenta od Nove godine, odmah u zatvor. Odmah u zatvor, ako ima pravne države.
(Predsednik: Vreme, gospodine Iliću.)
Prema tome, nema ništa ovde i zato vas molim, nema ništa dok ste vi ovde, gospodine Čanak. Nema ništa, jadni ste vi, jadna je Srbija koja od vas zavisi i jadna je Vlada koja od vas i Kostreša zavisi. Bolje da ste svirali flautu, zabavljali narod. Inače, na dvoru kod kralja bili ste najveća razonoda i mi smo se radovali, dvor je oživeo, dobio je konačno, znate šta svaki dvor mora da ima.
(Predsednik: Molim vas, nemate reč.)
E, kad sam ga video tamo, rekao sam, sad smo dobili pravog kralja.

Gospodin Čanak, replika.

Predlagao sam Ilić mr Velimira, pre nego što je magistrirao, da bude predsednik Srbije, zbog toga što smo tada u DOS, zato da bismo napravili kakvo-takvo nacionalno jedinstvo, primili ama baš svakoga. Zato sam i mislio da Velimir Ilić, kao čovek velikih organizacionih sposobnosti, da svoj konstruktivan doprinos.

Međutim, nažalost, pokazalo se da se njegov konstruktivan doprinos ne svodi na to da bude bolje državi, nego da bude bolje njemu.

Ove priče o tome da je kod moje majke učio matematiku, to verujem. Ona je radila časove uglavnom za ljude kojima je trebalo mnogo pomoći. To dobro znam.

Gospodine Čanak, morala bih ipak...

Samo govorim o mojoj majci.