Zahvaljujem, gospodine Samardžiću.

Ima reč gospodin Vuk Jeremić, ministar.

Hvala vam, gospođo predsednice, hvala, gospodine Samardžiću. Želeo bih da pojasnim par stvari iz svog izlaganja. Počeću od ovoga da je državno jedinstvo narušeno time što je Srbija stavljena pred izbor: Kosovo ili EU, i da se jedan broj stranaka, partija, poslanika, kako god hoćete, opredelio za Kosovo, a drugi za Evropu.
Gospodine Samardžiću, mislim da sa te strane niste u pravu. Spreman sam da primim kritiku i spreman sam da saslušam i da uzmem u obzir mnogo toga što ste sada rekli, ali jednu stvar ne, a to je da se ova vlada opredelila kada je reč: Kosovo ili EU. Ova vlada nema pravo, duboko sam uveren i nijedna vlada Srbije ne bi imala pravo da se opredeli po tom pitanju. Nijedna vlada Srbije ne bi imala pravo da odustane od Kosova i Metohije, jer je to zacrtano u Ustavu.
Neka bi vlada možda mogla da se odrekne evropske budućnosti, jer to nije zacrtano u Ustavu, ali ova vlada to neće učiniti. To neće učiniti ni pod kakvim okolnostima, jer jedina prosperitetna budućnost i za Srbiju i za zapadni Balkan je budućnost u EU. Kao što se nikada, ni pod kakvim okolnostima, nećemo odreći odbrane ustavnog poretka, koji podrazumeva odbranu teritorijalne celovitosti i suvereniteta ove zemlje nad celokupnom teritorijom. To je naša platforma, to je naš prioritet kada je reč o spoljnoj politici, nećemo od toga odustati.
Mogu da vam kažem da, što se tiče izveštaja Ban Ki Muna, on je javan izveštaj i možete ga naći u javnom domenu na Internetu. Što se tiče Predsedničkog saopštenja, ono je isto tako javno. Sada ću vam dati kopiju tog predsedničkog saopštenja, pa ga stavite vi u novine. On je javan, mogli ste da ga stavite u novine i ranije.
Savet bezbednosti je podržao rekonfiguraciju međunarodnog civilnog prisustva u Pokrajini zbog toga što je Srbija rekla da je crvena linija to da se bilo koja međunarodna misija na Kosovu i Metohiji mora ponašati tako da ne zadire u Ustav Srbije, da ne narušava Rezoluciju 1244. Euleks se sada razmešta na Kosovu pod okriljem UN, uz puno poštovanje Rezolucije 1244, gospodine Samardžiću, to možete da pročitate, to ste, na kraju krajeva, na početku i pročitali u tački 50 izveštaja generalnog sekretara.
Još jednom, izjave britanskih, nemačkih, francuskih, niste spomenuli zvaničnika, naravno da one nisu takve da navode vodu na mlin onoga što mi želimo da postignemo kada je reč o Kosovu, zbog toga što su oni priznali Kosovo.
Ali, šta sada mi treba da radimo? Treba da radimo sa onim zemljama koje nisu priznale Kosovo u okviru EU i u okviru međunarodnih institucija, da stavimo klipove u točkove toj velikoj sili koja je okrenuta protiv nas, a to nećemo uraditi tako što ćemo se prepucavati u ovoj skupštini i spočitavati jedni drugima i optuživati jedni druge za de fakto priznanje Kosova.
Kažete, ne treba da potpisujemo bilo kakve ugovore, državne ugovore sa Britanijom, Francuskom, Nemačkom. Kako mislite da budemo prosperitetna država koja geografski obitava na teritoriji Evrope, na kontinentu Evrope, bez da potpisujemo ugovore sa Nemačkom, Britanijom i Francuskom? To moramo da činimo. To moramo da činimo na takav način da ono ne zadire u suverenitet i u teritorijalni integritet naše zemlje.
Kao što ni ona vaša prethodna Vlada u kojoj ste vi bili to nije činila, ni ova Vlada neće učiniti ni jedan korak koji bi za implicitnu posledicu mogao imati urušavanje ustavnog poretka ove zemlje.
Falite nam, gospodine Samardžiću, trebate nam u pregovaračkom timu. Trebate nam svi u pregovaračkom timu. Moramo da budemo jedinstveni kada branimo Kosovo. Kako mislite da ga sačuvamo bez vas? Kako mislite da ga sačuvamo bez državnog jedinstva? Hvala.

Zahvaljujem, gospodine ministre. Gospodin Samardžić ima reč, izvolite.

Gospođe i gospodo narodni poslanici, zanima me koji je to javni domen na kome se može naći Predsedničko saopštenje i izveštaj Ban Ki Muna.
Razume se, postoji javni domen na globalnom planu i tamo sam ga i našao. Dakle, išao sam na sajt Saveta bezbednosti i našao sam te dokumente. Nije reč o tome. Reč je o tome da se radi ono što se i ranije radilo kada se pregovaralo o Kosovu i Metohiji, a to je da se naša javnost odmah obaveštava o onome šta se zbiva.
Ako se vode pregovori, onda bar treba nešto reći o tome, ne svaki detalj, meni je jasno šta su pregovori, ali se može reći o čemu se generalno tu radi. Ako dođe do usvajanja nekog dokumenta koji je za ovu zemlju važan, pa i presudan, onda je u najmanju ruku važno da se na RTS-u Dnevnika 2 on pročita, pogotovo ako je tako kratak i jasan, kao što je Predsedničko saopštenje.
Tvrdim da je ovo zapravo bila politika sakrivanja onoga što se postiglo ili bolje rečeno, sakrivanja onoga što se nije postiglo na ovim pregovorima.
Mislim da nam nije ovde potrebna patetika državnog jedinstva i odbrane Kosova itd. Došli smo u jednu duboku fazu i dalekosežnu fazu, gde tačno vidimo šta ko radi i šta ko zastupa. Reč je zapravo o činjenicama i rezultatima.
Nije najvažnije što se jedna vlada raspala i što je druga napravljena. To se događa i stabilnijim državama negde u polovini mandata, a verujte da bi se to dogodilo i nekoj jako stabilnoj državi, kao što je Francuska, kada bi neko hteo da joj oduzme Korziku. Ta bi vlada sigurno pala ako ne bi obezbedila jedinstvo.
Reč je zapravo o rezultatima. Vidite, za sada Kosovo svakako ide van Srbije uz pristanak Vlade. Zašto? Zato što je Vlada pristala da potpiše Euleks koji ima zadatak da ostvari nezavisno Kosovo. To je kao jedan i jedan dva.
Drugo, rekao sam da je dilema bila za nekoga ili - ili, ili EU ili Kosovo. To je zapravo bila nametnuta dilema od strane EU. To nije ni njena izvorna politika. To je bila politika SAD i EU je dobila da je izvrši i ona je to uzela da završi sa balkanskim Indijancima kako je znala i umela.
Tako se i ponaša, kao kolonista na Divljem zapadu. Mi smo ovde zapravo bili kao Indijanci ili naši pregovarači. To znači, dopustili smo da nas prevedu žedne preko vode, da nam daju neke papire, da se u tim papirima ama baš ništa ne garantuje, da mi to prihvatimo, da oni kao sa nama nastave saradnju na evropskim integracijama, ali mi da pustimo da oni rade na Kosovu šta god hoće. O tome treba da govorimo. To je zahtev EU.
Što se tiče vladajuće koalicije, za sada ona se nije opredelila za evropske integracije, a protiv Kosova. Po onim rezultatima o kojima možemo do sada da sudimo, ona je u izboru niti - niti, ona nema ni evropske integracije, ni Kosovo. To je ono što je najžalosnije.
Mi nismo dobili ni najmanji pomak u evropskim integracijama zato što smo se odrekli Kosova. Zamislite vi pregovaračku situaciju u kojoj se trguje. Pa onda se nešto mora dobiti. Ne kažem da to treba činiti sa Kosovom, ali zamislite hipotetički šta smo dobili. Mi smo dobili početak početka.
Pazite, Privremeni sporazum stupa na snagu automatski po potpisivanju SSP od strane dve strane. Dakle, ne mora da se ratifikuje SSP da bi stupio na snagu, vreme se štedi tako što se trgovinski deo sporazuma daje na primenu odmah.
Srbiji to nije učinjeno. Ona je jedina kojoj je to stavljeno na led, suspenzija do daljnjeg. Imali ste Samit EU, Evropski savet, pre toga Savet ministara o toj stvari, nisu oslobodili primenu trgovinskog sporazuma.
Mi kao Indijanci, pijani od viskija koji smo uzeli pre nego što smo počeli da pregovaramo, kažemo nije važno, mi ćemo ga primenjivati. Vi ne morate, vama je teško, pošto još nije haški uslov ispunjen, kao Holandija i Belgija tu nešto rade. Molim vas, iza Holandije i Belgije stoji veći broj jakih, uticajnih država članica koje su vodile politiku EU u vezi sa Kosovom. To je sasvim jasno.
Dakle, nema nikakvog rezultata, a bojim se da ga neće ni biti. Ne volim da argumentujem iz budućnosti. To smo danas puno puta čuli. Gospodin Verko Stevanović je rekao, biće "Fijata" ovde, videćete. Dobro, možda će biti, to bih želeo, to volim, ne mogu nikog da ubedim da će biti, ne mogu nikoga da ubedim da mi nećemo sutra ući u EU. Strahujem da nećemo po onome što vidim. Ali, o čemu mi pričamo? Znate vi kakva je razlika između ulaska u EU postajanjem države članice i početka primene prelaznog SSP. To je razlika od 1.000 svetlosnih godina. To je razlika koju mi teško možemo uopšte da zamislimo. Mi nismo počeli da putujemo tim putem zato što EU to neće i ne da.
Šta smo dobili za to što smo dali Kosovo? Ništa. Možda je i o tome reč. Hajde, izađite, pa kažite u čemu je dobitak od šest meseci za koji ste žrtvovali Kosovo. Prekinuli ste kontinuitet politike sa prethodnom vladom koju smo zajedno vodili. Razišli smo se, prosto, zato što su jedni smatrali da ne treba leći na rudu, a drugi su rekli, dobro, možda ćemo nešto dobiti.
Šta ste dobili? To je moje pitanje. Ništa. Šta ćete dobiti u izgledu? Slušajte, na Savetu ministara EU, na Evropskom savetu pre sedam dana to nije bila tema ni pod "š", to je jedna polurečenica, to se odlaže do daljnjeg. Odlagaće se tako godinama i godinama. Dakle, ne govorim o nama i o našoj želji i o našim strategijama. Govorim o tom našem partnerstvu sa EU.
EU je rešila, pošto je videla da država popušta, da stegne do kraja i u tome je stvar, što više vi popuštate, to će oni više da stežu. Stezaće dotle dok ne dođe kaiš do grla i do poslednje rupe. Onda ćemo možda i dobiti nešto u nekakvom Beogradskom pašaluku ili u nekoj Srbiji koja neće biti ni za šta. Niko vas ne poštuje ako popuštate ovoliko koliko popuštate. Nije ovo vreme kada se moglo Srbiji reći da vodi politiku kršenja ljudskih prava, nedemokratsku politiku, nametanje ustava, ratove itd. Ovo je vreme demokratske Srbije. Ne bi argument ni najveće sile protiv demokratske Srbije mogao da bude jak ukoliko bi ona bila jedinstvena.
Ona ima pravo da bude jedinstvena na temi suvereniteta i teritorijalnog integriteta. To je ono što je osnovno pravilo EU. Ona se sastoji od država članica koje čuvaju svoj suverenitet i teritorijalni integritet kao zenicu oka svoga, kako se kaže, dan-danas kada postoji ta uska i tesna integracija.
Pa, zašto se Britanija ne odrekne Gibraltara kada već granice nisu važne u EU? Zato što brani svoj suverenitet i teritorijalni integritet ispred Španije, kojoj ne pada na pamet da to zatraži. Postoje jasni odnosi, integracija ide dalje u nekim drugim stvarima i tako se država poštuje. Mi sami sebe pljujemo u toj stvari, lako se odričući dela teritorije. EU to odgovara zato što mora da završi posao koji je dala SAD.
Pitanje je bilo koliko možemo da izdržimo. Da smo mogli da izdržimo duže, imali bismo staru Vladu. Nova Vlada je okrenula list, počela da vodi drugačiju politiku, počela je da popušta, koliko god se to taži. To je za svaku kritiku.
Ali, postavljam jedno pragmatično pitanje – šta smo dobili? Ništa. Ili, šta ste dobili, vi koji zastupate evropsku dogmu? Ništa niste dobili, samo iluzija, obećanje i ništa više.
Dakle, pitanje ili – ili ne postoji u stvarnosti. Neko je rekao – ili Kosovo ili EU, ali nije na to mislio. Zapravo, hteo je da dovede do toga da se napravi ovde Vlada koja će reći „i - i“, a neće joj se dati ni jedno ni drugo.
Na Kosovu nemamo gotovo nikakav uticaj, ni na naše institucije koje smo, kako-tako držali. To se polako raspada. Naši ljudi se guraju u naručje institucija nezavisnog Kosova, ne plaća se policija, ne plaća se carina, carinski službenici, sve ono što je, dakle, bila odluka i zaključak Vlade od 22. ili 23. februara ove godine.
Dakle, i ono što imamo i što držimo napuštamo da bismo uverili Brisel kako smo ispravni, štaviše ortodoksni u ispunjavanju naših obaveza. Ništa nam ne daju.
Prema tome, tom politikom nećemo nikuda stići. Mislim da je ona porazna i da, ako je ikako moguće, i ova vlada, mada je to čista utopija, treba da počne pomalo da preispituje. Ovaj razgovor dobar je i zbog toga. Mislim da će ipak biti nešto zabeleženo.

Zahvaljujem, gospodine Samardžiću.

Reč ima ministar za KiM, gospodin Goran Bogdanović.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, slušajući profesora Samardžića stiče se utisak da bukvalno ova vlada ništa nije uradila na Kosovu, da je ova vlada promenila politiku prema KiM, da ova vlada ne razmišlja na način da zaštiti Srbe na KiM, da je ova vlada izdajnička vlada, da je spremna da proda Kosovo. To  apsolutno nije istina.
Potpuno razumem politiku mog prethodnika, znači, mi se zalažemo, profesore Samardžiću, i za Kosovo i za Evropu, za razliku od vas koji se zalažete možda samo za Kosovo. Principijelno nemam ništa protiv takve vaše ideje i stavova.
Ali, budite sigurni, pre svega želim da pošaljem poruku i vama, poštovani poslanici, i Srbima na KiM, da Srbija ne odustaje od KiM, ne odustajemo od naše mirne, diplomatske, pravne borbe za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta na prostoru KiM i, naravno, ne odustajemo od ekonomskog jačanja srpske zajednice na prostoru KiM.
Apsolutno nije tačno da Ministarstvo za KiM, pre svega, koje je zaduženo za jačanje institucija države Srbije na prostoru KiM, nije ništa uradila. Podsetiću vas da smo mi posle dve godine po prvi put počeli da plaćamo materijalne troškove osnovnim i srednjim školama, da smo po prvi put obezbedili na vreme ogrev, setveni materijal, da smo po prvi put počeli lokalnim samoupravama da prebacujemo sredstva koja mogu da jačaju njihove institucije, tj. institucije države Srbije na ovom prostoru.
Takođe, podsetiću vas da smo po prvi put održali seminar za edukaciju i predsednika opština, njihovih zamenika, sekretara opština, i, naravno, čitavih izvršnih veća.
Mnogo puta se ovde danas provlačila teza da mi dajemo Kosovo ni za šta, da smo spremni da se olako odreknemo svega toga. Takođe, odgovorno tvrdim da to nije istina. Kolega Jeremić je to vrlo lepo ovde ilustrovao i pokazao.
Iskoristiću priliku da vam, pre svega, objasnim ono što piše u izveštaju generalnog sekretara Ban Ki Muna oko šest tačaka. To su vrlo bitne tačke. Profesore Samardžiću, vi to znate odlično, jer smo nekada to zajednički tražili.
Mi smo to tražili i 2000. i 2001. godine u razgovorima sa Unmikom. Međutim, tada nisu hteli da nam popuste, da nam dozvole. Sada smo uspeli u razgovoru sa UN i smatram da ovo što smo postigli u dogovoru sa UN pre svega mnogo znači za srpsku zajednicu.
Jer, prosto rečeno, Srbi po prvi put se mogu direktno pitati ko će biti njihov komandni kadar u koaliciji, koje sudije će davati u Unmik sudovima. Po prvi put će se ubirati porezi, carine i PDV, gde će ići direktno lokalnim srpskim opštinama. Po prvi put će Kfor čuvati administrativnu liniju, po prvi put smo se izborili, još ćemo u daljim razgovorima uspeti da naše kulturno-istorijske spomenike, takođe, čuva naša policija.
Kada kažem naša policija, koja je u KPS-u, gde je komandni lanac kod međunarodne zajednice, gde ćemo polagati račune međunarodnoj zajednici. Znači, nećemo direktno primati komandni lanac od Prištine i tzv. države Kosovo. To su veliki uspesi koje smo mi postigli u dogovoru sa Unmikom. Naravno, postoji i druga faza koja je, takođe, vrlo teška i biće sigurno, jer nas neko iskustvo uči, koje smo imali sa Unmikom, gde nismo mogli da u implementaciji mnogo učinimo, ili nije do kraja sprovedena implementacija nekih dogovora.
Ali, budite sigurni da će ova vlada učiniti sve da ovo što se dogovorila oko šest tačaka bude sprovedeno na terenu. To je crvena linija ispod koje ova vlada neće ići. Jer, ova vlada ništa neće učiniti protiv interesa Srba na KiM.
Ova vlada ništa neće učiniti da Srbi dole ispaštaju zbog nekih stvari, koje žele nažalost da nam imputiraju predstavnici nekih političkih partija.
Takođe, vrlo bitno je da istaknem da će ova vlada nastaviti jačanje institucija države Srbije na prostoru KiM, i mi to radimo, mi to svakodnevno radimo. Tako da apsolutno ne stoji činjenica da smo mi dole dezavuisali te institucije, da smo mi dole prevarili srpski narod i da ništa ne činimo za taj narod. To se može videti svakodnevno na terenu. Mi smo uradili ne samo za ovih pet meseci, uradili ste i vi prethodno, gospodine Samardžiću, isto dosta, naravno, mi smo nastavili taj kontinuitet, finansiramo i dalje sve dole.
Prema tome, neprihvatljivo je da vi, koji ste zajedno sa mnom i sa gospodinom Jeremićem vodili borbu u pregovorima i učestvovali u svim tim procesima, koristite i danas KiM u dnevno-političke svrhe ili za prikupljanje nekih jeftinih političkih poena, što može samo, nažalost, da šteti Srbima i drugim nealbancima na prostoru KiM. Hvala.

Reč ima gospodin Dragan Todorović, šef poslaničke grupe SRS.

Izvinite, predlagač pre toga, nisam videla da ćete ponovo. Vi možete u svakom momentu.

Poštovani narodni poslanici, ne moramo ići u svaki detalj, ali je bitno ovo što je ministar Bogdanović rekao, pomenuo je plan – šest tačaka, prosto mi je dao osnov da kažem ovo što hoću u vezi sa tim.
Naime, taj plan – šest tačaka, za koji se nadam da će biti preveden ili objavljen u našoj štampi, nije veliki, možda ima oko 2,5 strane. Tu je šest oblasti. Zapravo, taj plan garantuje neke posebne interese za Srbe kao nacionalnu manjinu na nezavisnom Kosovu. On je tako napravljen. Jednostavno nemate nikakve veze Srba sa KiM sa maticom Srbijom, sa Srbijom kao matičnom državom, jer taj plan od šest tačaka u oblasti policije, carine i pravosuđa, pre svega one tri oblasti, o njima ništa ne govori, zapravo govori o posebnoj zaštiti koja će trajati neko vreme. Čak se kaže za carinu da će režim trajati 60 dana.
Inače, policija i po planu šest tačaka i carina, carinska služba i pravosuđe funkcionišu po kosovskim zakonima, što je sasvim normalno, jer Kosovo je preuzelo nadležnosti od Unmika. Euleks mu ne uzima nikakve nadležnosti jer Euleks dolazi da pomogne da oblast policije, pravosuđa i carine bolje funkcionišu.
Zbog toga će za neko vreme, neizvesno koliko dugo, komesar policijski Unmika biti taj koji će imenovati Srbina za šefa policijske stanice ili podstanice. Još neke pogodnosti tu postoje.
Ono što je najjasnije, a to malo ko čita, zato molim bar ministre da pročitaju taj tekst, u tom nesretnom planu Martija Ahtisarija, u Aneksu 2, imate određene pogodnosti za nacionalne zajednice, to su nacionalne manjine, gde se zapravo i kaže da će u oblastima koje naseljavaju manjine i u opštinama koje su većinski naseljene manjinama biti policijske stanice koje će po etničkoj strukturi odražavati tu opštinu, da će se komandiri birati po posebnom postupku itd.
Dakle, ako smo zadovoljni time da Srbe pomognemo kao nacionalnu manjinu na Kosovu, što nam program šest tačaka daje, onda u redu, onda to tako treba reći.
Nemojte govoriti to su naši građani, jer naši građani, naši državljani se drugačije štite, ali ako su to građani državljani neke druge države potencijalno, ne naše, onda najviše što se njima može učiniti jeste da im se daju neka posebna manjinska prava. To je ili-ili. Ne možete njih tretirati kao svoje građane, a izlagati ih zakonima druge države. To je sasvim jasno, carina, policija, pravosuđe će raditi po zakonima Kosova.
Što se tiče saobraćaja i infrastrukture, kontrole granica i zaštite nasleđa SPC, tu u šest tačaka apsolutno ništa nije rečeno. Videćete da je to jedan otvoren dijalog.
U dijalogu je glavna stvar. Čiji dijalog? Pa, dijalog između Beograda i Prištine. To se zapravo traži. Moraju Beograd i Priština po zamisli, čak imate i uvod u ovaj deo, gde se kaže strane su razmotrile i zadovoljni smo time, šest tačaka.
Dakle, očekuje se od njih da posredstvom specijalnog predstavnika UN, i to će biti poslednji zadatak specijalnog predstavnika generalnog sekretara, posle toga će otići, jer Euleks će vladati tim delom Kosova, da će on zapravo posredovati i praviti medijaciju u razgovorima Beograda i Prištine o tim stvarima.
To je zapravo plan i program i to treba otvoreno reći. Možda nema problema u vezi sa time, ali ne možemo raspravljati tako što ćemo sakriti ili prikriti ovu činjenicu koja se lako nalazi u tom tekstu.
Zato vas još jednom molim, objavite ga u našoj štampi, možda će to i građane zainteresovati da ga pročitaju na srpskom, i ono famozno Predsedničko saopštenje, gde nema ničega i nikakvih garancija za Srbiju u pogledu Euleksa itd, posebno ovaj plan od šest tačaka, pa da vidimo da li je to zaštita manjine u susednoj državi ili je to zaštita naših građana.

Zahvaljujem, gospodine Samardžiću. Gospodin Dragan Todorović ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, pre svega da vam pročitam plan 113, koji kaže: "Odredbe ovog poslovnika o radu na sednici Narodne skupštine primenjuju se i na sve druge učesnike na sednici, pored narodnih poslanika, a shodno se primenjuje na sednicama odbora i drugih radnih tela Narodne skupštine".
Prema tome, gospođo predsedniče, da li ovde govori ministar ili bilo koji drugi predstavnik Vlade, narodni poslanici imaju pravo po Poslovniku da se jave i na repliku, i po Poslovniku. Mislim da nećete izgubiti ništa od toga ukoliko budete poštovali Poslovnik. Naprotiv, mislim da možete doći samo u situaciju da se nepotrebno stvori atmosfera u Skupštini Srbije koja neće dovesti do, nadam se, rešenja kojima težimo svi.
Da se vratim na repliku, pre svega vezano za gospodina Vuka Jeremića. Ali, pre nego što vama odgovorim, samo da postavim pitanje gospodinu Bogdanoviću, da li je ovde govorio kao ministar Bajrama Redžepija ili kao ministar Mirka Cvetkovića? Znate, moramo neke stvari da razjasnimo.
Ljudi, nemoguće je da jedan čovek može da zastupa tako različite stavove kao što je slučaj gospodina Bogdanovića. Pazite, on je bio u vladi čoveka koji je rekao da je njemu cilj nezavisno Kosovo i Metohija i to je bio sve do 2004. godine. Prema tome, ipak o nekim stvarima morate da vodite računa.
Što se tiče vas, gospodine Jeremiću, vi kažete da ste na proglašenje nezavisnosti KiM dali jedini mogući odgovor - demokratski odgovor.
Gospodine Jeremiću, odgovor možete da date samo na osnovu Ustava, a on nije ni demokratski, ni nedemokratski, nego je onako kako Ustav piše, a Ustav u članu 8. piše da je teritorija Republike Srbije jedinstvena i nedeljiva. Imaju i drugi članovi Ustava koji regulišu to stanje.
Ovako kada mi kažete da ste dali demokratski odgovor, onda se setim dolaska Borisa Tadića iz Amerike u januaru 2007. godine, u predizbornoj kampanji kada je izjavio da je nezavisnost KiM realnost, da je to činjenica i da s time moramo da se pomirimo. U tom smislu prihvatam da je to demokratski odgovor.
Kažete da ste ponovo pitanje preneli u UN, u Savet bezbednosti i da ste, prihvatanjem misije Euleksa, ponovo pitanje KiM vratili u UN. Nije tačno, obrnuto, vi ste iz UN pitanje KiM prebacili na Evropu, na EU. Onda se pitate ...
(Predsednik: Vreme.)
Oduzmite, ako je moguće, vreme poslaničkoj grupi SRS, tako da nećete biti oštećeni.
Šta će uraditi Evropa? Uradiće isto ono što je uradila pre 100, 200, 300, 500 godina, što radi kroz celu svoju istoriju. Koje su najveće kolonijalne sile na ovoj kugli zemaljskoj? Zemlje Evrope: Engleska, Francuska, Španija, Portugalija itd. Vama to ne treba objašnjavati.
Zar ste zaboravili Berlinski kongres 1878. godine, tada je ta Evropa jedan deo jedne suverene države dala drugoj državi na upravljanje na 30 godina da bi tamo sredila stvari. Tada Srbija i Crna Gora nisu bile u situaciji da odgovore na silu.
Ne zameramo mi vama što ne možete da odgovorite na silu. To ne može niko normalan da vam zameri, ali zameramo vam zašto pristajete na ucene. To je osnovni problem. Zašto obmanjujete građane Srbije, ili je to samo obmana?
Pristajanjem na Euleks pitanje KiM definitivno ste izmestili iz Saveta bezbednosti, odnosno iz UN i preselili ga u EU, koju ništa ne obavezuje. Misija Euleks će sprovoditi plan Martija Ahtisarija. Nema tu nikakve dileme.
Ništa mi od vas ne bi tražili, jednu jedinu stvar, Rezolucija 1244. Da li hoćete na silu? Pa, oni to mogu, pristali vi ili ne, ali ako hoćete da tražite pristanak Srbije, samo na osnovu Rezolucije 1244. Kako možete da pristanete da pregovarate sa onima koji ne ispunjavaju svoje obaveze. Čime oni objašnjavaju da ne ispunjavaju Rezoluciju 1244?
Da li ste vi njih pitali - gospodo, da li piše to na papiru? Kako možete da tražite od nas Srba i od Srbije da ispunjavamo obaveze, a vi ne ispunjavate? Dodatno, ministar vojske i predsednik Republike traže reviziju Kumanovskog sporazuma, navodno da bi se ukinula zona bezbednosti.
I tu se krije velika prevara, zato što i u Kumanovskom sporazumu nedvosmisleno stoji da je to administrativna granica Srbije sa Autonomnom Pokrajinom KiM. Ako bude došlo do revizije izbaciće se Autonomna Pokrajina KiM. To su sve stvari koje vi svesno činite obmanjujući građane Srbije i polako omogućavate da KiM polako klizi ka nezavisnosti.
Molim vas, dajte odgovore na jednostavna pitanja. Po kojim zakonima, pravilima će raditi Euleks? Da li će to biti na osnovu Ustava KiM i zakona KiM, ili će to biti na osnovu Ustava Srbije i zakona Republike Srbije? Ne možemo se ovde igrati non-stop pokušaja da se obmanu građani Srbije.
Recite građanima Srbije - takva je i takva situacija, mi ne možemo, nismo u stanju, i mi ćemo to razumeti, ali nemojte da nas obmanjujete.
To je problem sa ovom vladom, to je problem sa Borisom Tadićem, što sve vreme pokušava da obmane građane Srbije, kako bi se zadobio eventualno neki politički poen, kako bi se ponovo pred nove izbore prevarili građani Srbije i da nastavite da radite ono što radite već osam godina. Hvala.