Mi iz LDP ovoj vladi zameramo mnogo toga i u ovom vremenu koje mi je ostalo probaću da kažem šta, ali joj ne zameramo ono što predlagači stavljaju u svoje obrazloženje jer, na kraju krajeva, Euleks donosi pravo i pravdu na Kosovu, pravo i pravda je potrebna Srbima na Kosovu, iznad svega i pre svega potrebna je svim građanima, ali najviše Srbima.
Od početka se za tu misiju zalažemo, jer zaista iskreno želimo Srbiju u Evropskoj uniji, Srbiju uspešnu u evropskim integracijama. S druge strane, ima i istine u nekim argumentima podnosioca inicijative da je ovo u stvari legalizacija Euleksa i od toga ne treba bežati, o tome je više govorila Vesna Pešić.
Ali, šta mi Vladi zameramo? Pre svega, iznad svega i na prvom mestu zaostatak, posrtanje i saplitanje kada su evropske integracije u pitanju.
Od formiranja ove vlade samo jedan veliki evropski posao je obavljen, a to je ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, i to je uradila Skupština. Nažalost, tog dana je i ratifikovala energetski sporazum sa Rusijom, ali ipak je ovo bio uspeh.
Gospodin Cvetković je rekao da je Vlada uradila 64 zakona. To je možda tačno, jedino što ne znamo gde su ti zakoni. Kada budu došli u Skupštinu videćemo kakvi su. Podsećam vas da je na ovoj sednici na zakone, kojih je bilo preko 400 amandmana, oko 150 je podnela vladajuća većina.
To znači da su zakoni falični, manjkavi kada vladajuća većina i Vlada mora da stavlja na njih amandmane. Da ne podsećam na zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma koji je takođe bio na dnevnom redu pa povučen. Znači, štuca se sa zakonima. Gospodin Cvetković je rekao da za belu šengensku listu fale još dva zakona, pet konvencija, šest strategija i tri institucije. To je još godinu dana posla.
Nije ništa čudno što zaostajemo u integracijama kad je čovek koji je zadužen za evropske integracije, potpredsednik Vlade gospodin Đelić, u stanju da falsifikuje izveštaj iz Brisela poslanicima, a izgleda i Vladi, i da se sve svede na marketing, u kojem su samo brojevi, odnosno godine. Sve će biti u budućnosti, stalno nove godine i nova obećanja.
Zameramo Vladi, iznad svega i pre svega, jačanje partijske države, podelu plena nečeg što je državno vlasništvo, a ne partijsko, govorim o javnim preduzećima. To je glavni generator korupcije u državi, i to je druga stvar koju Vladi zameramo, nesposobnost da sa tim izađe na kraj, neprihvatanje onog što predlažemo već od formiranja.
Nisu najveći problem u ovoj zemlji plate u javnim preduzećima, nego javne nabavke. NIS od 2005. godine ne poštuje Zakon o javnim nabavkama zato što je akcionarsko društvo, a vrednost javnih nabavki u NIS-u je 100 miliona evra godišnje.
Zameramo energetski sporazum. I da je Amerika, kako neko reče, ovako nešto uradila Srbiji, bila bi protiv prodaje NIS-a bez garancija. Nadamo se da će Ustavni sud potvrditi našu inicijativu i naše tvrdnje da je sporazum neustavan i tražimo da se prekine sa aktivnostima dok se Ustavni sud ne izjasni.
Zameramo Vladi na zaoštravanju odnosa sa susedima jer se to nesumnjivo desilo. Mislimo da ministar spoljnih poslova ne radi dobro svoj posao ili ne radi dobro posao ako je to evropska Vlada koja ide ka evropskim integracijama.
Mislimo da je suludo i da u svakom slučaju ne predstavlja doprinos evropskim poslovima Srbije glasati protiv Rezolucije EU kojom ona traži da se osudi Iran za kršenje ljudskih prava, i to zbog toga što se tamo na najsuroviji način primenjuje šerijatsko pravo i seku se ruke i udovi deci i ženama.
Mi smo glasali da to nije kršenje ljudskih prava, a EU je predložila tu rezoluciju. Stoga vidimo da Evropa nije prioritet, bar kad je u pitanju ministar spoljnih poslova.
Mi ćemo glasati protiv inicijative zato što jednostavno obrazloženje nije dobro, ali u svakom slučaju nastavićemo da vam pružamo ruku, ali u ovom trenutku mi ne vidimo da tu ruku može neko da prihvati.
Nema vizije u Vladi. Mi nudimo rešenja, rešenja se ne prihvataju. Nažalost, sve smo više skeptični da od ove vlade neće biti ništa kad su u pitanju evropski poslovi. Nema jedinstva na staroj politici jer staru politiku je pregazilo vreme i pokazala se kao pogrešna. Nažalost u ovoj Vladi vidimo mnogo kontinuiteta sa prethodnom i to nam se ne dopada. Očekivali smo od gospodina Cvetkovića viziju. Mi smo spremni za pomoć u evropskim poslovima, ali izgleda da je to samo jedna strana, naša. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović.

Dame i gospodo, prihvatanje misije Euleksa je u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. U preambuli Ustava se navodi da je KiM sastavni deo Republike Srbije. Slično se navodi i u članu 182. Ustava.
S druge strane, u saopštenju Saveta ministara EU povodom usvajanja dokumenta pod nazivom Zajednička akcija, to je inače pravni osnov za misiju Euleksa ili temelj, kako je izjavio Iv de Kermabon, šef te misije pre neki dan, navodi se da je cilj Euleksa - da pomogne kosovskim vlastima, pravosudnim vlastima i službama za sprovođenje zakona u napredovanju ka tome da postanu samostalne.
Dakle, Ustav Srbije i zajednička akcija EU, usvojena podsećam na posebno provokativan način 16. februara 2008. godine, samo dan pre proglašenja tzv. nezavisnog Kosova, međusobno se isključuju. To je činjenica koja se ne može osporiti na argumentovan i ozbiljan način.
Sakrivanje iza pristanka Ruske federacije više je nego nekorektno i licemerno prebacivanje odgovornosti na tu zemlju, jedinog pravog saveznika u ovom trenutku, i prebacivanje odgovornosti na državu koja je upravo pogoršala svoje odnose sa zapadom zbog Kosova i čije se investicije ovde guše zbog političkih, a ne ekonomskih razloga, pre svega mislim na prodaju NIS.
U tom kontekstu i radi istine, podsećam da je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio još 17. marta 2007. godine da ''mi ne možemo da budemo veći Srbi nego što su oni to sami. Sve zavisi od njihovih pozicija.''
Takođe, providno je i zaklanjanje iza procesa koji je pokrenut pred Međunarodnim sudom pravde. Ugledni profesor međunarodnog javnog prava sa Beogradskog univerziteta, Milan Paunović, izjavio je tim povodom 8. oktobra ove godine - prihvatanje Nacrta rezolucije Srbije u Generalnoj skupštini UN je prvi korak u borbi koja je unapred izgubljena, jer će Međunarodni sud pravde dati samo savetodavno, neobavezujuće mišljenje.
Dakle, to je mišljenje pravne struke, a profesor Paunović dodaje i da će poziv Prištini da se izjasni, kao drugoj strani, dodatno štetiti našoj poziciji.
Takođe, ni fraze o nekakvom neutralnom statusu Euleksa ne mogu sakriti realnost. Tu realnost otvoreno iznose strani zvaničnici. Npr. državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Italije Alfredo Mantikal u intervjuu datom "Politici" 20. novembra ove godine je izjavio - raspoređivanje Euleksa na celoj teritoriji Kosova je neophodan preduslov za priznavanje Kosova. Dakle, kada uzmemo u obzir sve ove činjenice možemo zaključiti sledeće: Euleks isključuje Ustav Republike Srbije. Rusi su prihvatili Euleks jer je tako odlučio Beograd. Euleks nije statusno neutralan.
Ističem da je ovaj poslednji zaključak zasnovan na tumačenju visokog funkcionera Ministarstva spoljnih poslova Italije, zemlje koja je četvrta ekonomska sila u EU, zemlje koja je članica kluba G8 i čiji je bruto domaći proizvod među prvih 20 u svetu. Dakle, ovo tumačenje deluje uverljivije, istinitije od svega što nam govore ministri i Vlada u vezi sa Euleksom.
Dame i gospodo, raspoređivanje Euleksa se ne može pravdati ni ekonomskim razlozima. Nećemo živeti bolje ako se odreknemo KiM, naprotiv. To pokazuju sledeći primeri. Brisel je odredio 205 miliona evra za finansiranje Euleksa. To je veća suma nego ukupna godišnja pomoć našoj zemlji iz pretpristupnog fonda EU. Dakle, jasno je šta su prioriteti Brisela - nezavisno Kosovo, a ne ekonomska pomoć Srbiji i njenim građanima.
Naši građani treba da znaju i da će upravo zbog EU, tačnije jednostrane primene Prelaznog sporazuma imati manjak u budžetu od preko 300 miliona evra. Ovo je inače minimalna procena. Dakle, u godini kada nas očekuje velika ekonomska kriza EU nam uzima 300 miliona evra. To su činjenice, ostalo su fraze o tzv. evropskom putu i Briselskoj dogmi.
Takođe, možemo i da podelimo ukupnu pomoć EU u odnosu na broj stanovnika i da dođemo do zaključka da za oko 100 evra po stanovniku treba da se odreknemo KiM. Naši građani treba da znaju i da će u narednim godinama Brisel, preko Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, postepeno urušavati našu industriju i poljoprivredu. Dovoljno je samo da uporedimo nemački izvoz od oko hiljadu milijardi evra godišnje i naš od oko šest milijardi evra.
Dakle, postavlja se pitanje da li se isplati da zbog ovakvog ekonomski štetnog briselskog puta žrtvujemo našu duhovnu kolevku KiM? Da li se isplati da zbog tzv. briselskog puta izgubimo i našu drugu pokrajinu? Odgovorna vlast mora da se suoči sa ovom dilemom. Ona ne može da se krije iza titoističke fraze o nekakvom mostu između Istoka i Zapada. Poznato je kako se završila ta megalomanska i nerealna politika.
Mi smo mala i siromašna zemlja. Moramo da se opredelimo za jednog saveznika, koji će nam omogućiti da sačuvamo KiM, ali i da živimo bolje. Zato Vlada mora da pokaže makar minimum hrabrosti i državničke dalekovidosti.
Sakrivanje iza fraza i dogme o virtuelnom raju koji nas čeka navodno u EU ne vodi ničemu. Odgovorna vlast mora da se opredeli da li će biti najbliži saveznik sa Ruskom federacijom ili će nastaviti da vodi Srbiju ka samouništenju, političkom i ekonomskom.
Ova Vlada očigledno nije u stanju da se suoči sa ovakvim dilemama. Ona ne razume ili neće da razume nove odnose u svetu, iako su to shvatili svi u svetu nakon događaja u Osetiji i Abhaziji. Shvatili su to čak i u Boliviji i nisu dozvolili američkom ambasadoru, kao što to radi gospodin Manter kod nas, da vodi unutrašnju politiku.
Zato ova Vlada treba da ode danas, sutra već može da bude kasno za Srbiju. Zahvaljujem.

Gospođa Milica Radović, DSS-Vojislav Koštunica.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, teško mi je u ovo malo vremena koje je preostalo za poslaničku grupu DSS da pobrojim sve greške koje je Vlada učinila za ovo kratko vreme, da kažem šta je to što je trebalo a nije učinila i da ukažem na to šta je sve obećavano, a šta do sada nije ispunjeno.
Pitaću samo - šta je sa besplatnim akcijama? Da li je svaki od građana, kao što je bilo obećano, dobio 1.000 evra, kao što je govorio jedan od ministara koji trenutno nije ovde? Naravno da nije. Šta je sa obećanih 200.000 novih radnih mesta? Ništa.
Šta je sa stranim investicijama? Ništa. Šta je sa rastom penzija, koji je obećan na nivo od 70% od prosečne plate? Ništa. Šta je bilo sa odmrzavanjem privremenog sporazuma, odnosno trgovinskog sporazuma sa EU? Takođe ništa. Šta je bilo sa belom šengenskom listom? Daleko je.
Gospodo poslanici iz vladajuće koalicije, juče ste demonstrirali svoju nemoć, juče ste pokazali da ste pali na ispitu po ko zna koji put. Juče smo vas naterali da glasate o putnim ispravama, o nečemu za šta ste optuživali opoziciju duže vremena, za šta ste putem medija, koje sami kontrolišete, a i u ovoj skupštini, optuživali nas, da smo mi, zato što se javljamo po amandmanima, protiv interesa samih naših građana.
Juče smo vas naterali i odustali smo od svojih diskusija da bi glasali. Šta je bilo sa glasanjem? Nije vas bilo. Da li niste hteli ili niste mogli, ne ulazimo u razloge. U svakom slučaju, glasanje nije održano.
Reći ću samo da od ekonomskih mera, koje je u svom ekspozeu izneo gospodin Cvetković, takođe nije bilo ništa. Obećavali ste dinamičan rast privredne aktivnosti od 7%, rast zaposlenosti, povećanje standarda, ravnomeran regionalni razvoj. Sada mogu samo da vam kažem da je krajnje neizvesno da li ćemo postići rast čak i od 3,5%, kao što mnogi iz Vlade govore, posebno u situaciji kada ministar finansija uporno govori o rastu od 3%, a mnogi ekonomisti pominju rast od 2%.
Ukoliko se stopa od 3,5% ne ostvari, onda moram da vam kažem da ni samo punjenje budžeta, koje je predviđeno na način kako ste isplanirali, neće biti moguće. Prihodi od naplate carina su drastično smanjeni zbog jednostrane primene Trgovinskog sporazuma sa EU, sporazuma kome u ovom trenutku nije ni vreme ni mesto, sporazuma koji ispumpava iz samog budžeta 300 miliona evra, po rečima gospodina Đelića. Ovo, naposletku, dovodi u pitanje i sam proklamovani deficit od 1,5% koji ste obećali MMF i na osnovu koga se on obavezao da upumpa u budžet još 520 miliona dolara.
Umesto što je za 2009. godinu zacrtano povećanje deficita od 4,2 milijarde dinara, bolje bi bilo da je Vlada učinila sve da smanji javnu potrošnju, ali ne da je smanji na način na koji to čini sada, da ne radi ništa, da ne čini ništa, a da se otpuštaju radnici, da samo u poslednja dva meseca imamo situaciju da je otpušteno više od 5.000 radnika.
Mislim da Vlada svojim primerom treba da pokaže kako treba da smanji javnu potrošnju, da prvo krene od sebe, da smanji troškove raznih kabineta kojima su sredstava, ovim predlogom budžeta, povećana čak i do pet puta.
Nemamo razumevanja ni za činjenicu što je, usled neodgovorne i neadekvatne reakcije Vlade, iz banaka povučeno 700 miliona evra štednje.
Moram da kažem, i ne zamerite mi ako sam previše oštra, ali samo zbog sujete, vlast nije prihvatila predlog DSS da se odmah nivo osiguranih depozita poveća na 20.000 evra. Time bi sigurno bili u mogućnosti da sprečite ionako ogroman odliv sredstava i samih banaka i da koliko-toliko situaciju u državi učinite stabilnijom.
U ovo malo vremena koje mi je ostalo, osvrnuću se i na stanje u pravosuđu. Nedavno smo okončali maratonsku raspravu o setu pravosudnih zakona. Najviše nezadovoljstva je izazvao zakon o novoj mreži sudova, kojim se ukidaju 104 opštinska suda i isti toliki broj javnih tužilaštava.
Ono što je još gore u ovome jeste da se to radi bez ikakve unapred određene i utvrđene ozbiljne analize i bez ikakvih kriterijuma. To je izuzetno opasan amaterski pokušaj. Zašto kažem pokušaj? Zato što je svakom u ovom parlamentu jasno da taj zakon neće biti usvojen.
Imali ste i danas obraćanje nekih poslanika vladajuće koalicije, koji su upravo govorili u tom pravcu. Ministra pravde smo upozoravali, ne znam koliko puta, na ovakav ishod. Nije bilo sluha. Svakom od vas je jasno šta je sudbina ovakvog jednog zakonskog predloga i šta će biti posledica ukoliko, eventualno, neizglasavanje ovakvog predloga, šta će biti posledica u vašim ionako poljuljanim redovima vladajuće koalicije.
Plašim se da u ovom trenutku nemate dovoljno prostora za reakcije. Nisam sigurna da možete ovaj predlog zakona da povučete iz procedure. Mislim da ćemo morati da glasamo o njemu, a ishod ćete, nadam se, imati priliku da vidite u subotu.
Mnogo puta sam do sada govorila da se ovim predlogom zakona troškovi neće smanjiti, što je trebalo da predstavlja glavni razlog zbog čega se ovi zakoni donose. U njima ćete direktno biti odgovorni za pražnjenje rubnih područja, bićete odgovorni za odumiranje mnogih mesta u kojima je, moram da vas podsetim, najveći broj zaposlenih upravo zaposlen u ovim državnim organima.
Govorila sam i o opasnosti da će predstavnici nacionalnih manjina mahom odustajati od upotrebe svojih maternjih jezika zbog neadekvatnog prevoda, zbog toga što to ranije nisu morali da čine, ali će ovim zakonskim predlogom to biti u obavezi.
Govorila sam i o tome da će doći do ogromnog otpuštanja radnika i o masi drugih negativnih posledica, ali ministar pravde nije za to imao sluha. Ako zaživi ovaj zakon, stvorićete haos u beogradskom pravosuđu. Na dva miliona stanovnika i 17 opština, koliko u Beogradu ima, imaćemo samo dva osnovna suda.
Više puta smo pitali gospođu ministar da nam kaže - koji su je kriterijumi rukovodili da ovako nešto predloži samoj Skupštini? Objašnjavali smo joj da je nemoguće da postoji sud u kome će raditi 284 sudije i u kojem će biti 100 hiljada predmeta. Sve smo to sa ove govornice po ko zna koliko puta govorili, ali nije bilo sluha. Takođe smo je pitali u koju zgradu misli da smesti takav sud, u kome će biti 150 sudnica? Upozoravam vas da tako nešto u svetu ne postoji. To će dovesti do apsurda sami pravosudni sistem. Na vama je, vi se izborite sa činjenicom kako ćete da izađete iz ove situacije.
Na samom kraju, moram da kažem da, koliko je opasno razmeštanje Euleksa na teritoriji srpske južne pokrajine, najbolje će da pokaže prva presuda... (Predsednik: Vreme.) Euleks sudije koja će biti doneta tako što će biti primenjeni zakoni nezavisne republike Kosovo i nadam se da ćete tada postati svesni svi koliko je Euleks neutralan. Hvala.

Zahvaljujem. Gospođa Nataša Mićić nije tu, ali možete vi, imate dva minuta.

Hvala. Moram da kažem, kao poslednji ili zadnji govornik, u ime LDP, da ceo dan sedimo ovde i već više od 12 sati raspravljamo. Stvarno su se čuli manje ili više svi argumenti protiv ove Vlade. O mnogima nije bilo dovoljno vreme da se govori, koji su možda i važniji nego oni o kojima se pričalo, na primer tema korupcije u Vladi, tema odgovornosti za korupciju i možda najvažniju stvar za koju bih hteo danas nešto da kažem.
Jedna od stvari zbog koje smo mi bili protiv ove inicijative naših kolega iz opozicije je ta što mislimo da ovo nije trenutak u kome u Srbiji treba da se vodi rasprava o Vladi. Sve civilizovane zemlje, svesne dolaska velike ekonomske krize ili globalne ekonomske krize, nekako su se potrudile da među sobom, unutar sebe nađu nekakav dijalog i ponude zajednička rešenja za tu krizu. Nije bilo vremena za neke nove svađe. Nažalost, kod nas sluha za to nije bilo.
Moram da istaknem, jedino, aktivnost samog premijera, gospodina Cvetkovića, koji obavlja neku vrstu konsultacija sa poslaničkim grupama, ali to je više jedan neformalni razgovor, nego što je to zapravo pravi dijalog između vlasti i opozicije. Opozicija je ovde prvo nekoliko dana vršila tzv. opstrukciju rada parlamenta, upozoravajući na krizu koja dolazi i na posledice sa kojima će se Srbija suočiti. Sa strane vlasti bili smo nazivani narikačama, plašiteljima naroda. Bilo je tvrdnji iz same Vlade kako ćemo zbog te ekonomske krize napredovati, kako će Srbija zaraditi pošto savremeni svet propada itd.
Shvatili smo da ustvari nije moguće da ova Vlada i pored ovih inspirativnih govora, pre svega, ministra spoljnih poslova, nadahnutih ili govora koji su, pre svega, gluma, da vladajuća koalicija ponudi nekakvo narodno jedinstvo, ili jedinstvo građana ili partija u parlamentu.
Naime, iza svakog jedinstva mora da postoji neka ideja. Ta ideja je način ili tema, sadržaj oko koga se to jedinstvo ostvari. Ova Vlada je za svojih šest meseci pokazala da nije sposobna da ponudi ni jednu novu ideju. Nije sposobna, po mišljenju bivših koalicionih partnera, ni da nastavi ideju prošle vlade. To je jedan skup nekih sitnostranačkih interesa koji u toj koaliciji od 19 stranaka, međusobnim ucenama, ne dozvoljavaju da dođu do izbora. Nećemo glasati za ovu inicijativu. Mislim da je važno da budemo jasni. Prilikom formiranja ove Vlade LDP je bila uzdržana, biće i danas uzdržana na glasanju. Bićemo tu i bićemo uzdržani. Naš stav se ne menja.
Nažalost, uz sve replike danas od strane ministara, potpredsednika Vlade, premijera, mislim da neće biti pobednika danas, a ono što svi možemo očekivati je da ovu Vladu sruši njena sopstvena nesposobnost, možda već u subotu na glasanju o teritorijalnoj organizaciji sudova, a sigurno u narednoj godini. Hvala.

Gospodin Oto Kišmarton ima reč. Poslanička grupa SNS ima još 19 minuta.

Poštovani poslanici, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, večeras vidimo da sigurno neće doći do promene, odnosno do pada Vlade. Jedino ako ćemo postići nešto da će ubuduće Vlada bolje raditi. Samim tim što je svet zapao veliku ekonomsku krizu.
Još prošle godine vlade drugih zemalja su odavno preuzele mere kako bi ublažile uticaj krize na njihovu ekonomiju. Naša Vlada nije prepoznala na vreme pojavu svetske krize, ili bar tako izgleda, pa tako nije ni preuzimala nikakve vidljive mere u cilju ublažavanja uticaja ekonomske krize na našu zemlju.
Pre dva meseca pojedinci iz vlasti su govorili da nas kriza neće pogoditi ili da ćemo čak možda imati i koristi od te svetske krize. Potom se govorilo da će nas kriza pogoditi malo, ali da ćemo mi to rešiti. Pre izbora se pojavila svetska ekonomska kriza, ali su ipak pojedinci iz naše Vlade obećavali građanima stotine hiljada novih radnih mesta, znatno veće penzije, besplatno školovanje, velika strana ulaganja u našu privredu, borbu protiv kriminala i korupcije, veći privredni rast, razvijena privreda, zatim 1.000 evra besplatnih akcija i još mnogo toga lepog.
Istine radi mi bi se u krizi našli i da nema prelivanja globalne loše privrede i finansijske krize na našu zemlju. Razlog krize kod nas je, pored svetske krize, loše vođena politika već dugi niz godina.
Umesto da je naša Vlada pravila programe razvoja privrede i društva, novac od privatizacije i zajmova je potrošen. Mi bi se u krizi našli i da nema svetske krize. Mi smo od 2000. godine prodavali fabrike koje su decenijama gradili naši građani, a pare trošili bez ulaganja u novu proizvodnju i zapošljavanje. Potrošili smo svoju prošlost i potrošili smo svoju budućnost, velikim zaduživanjima građana i privrede.
Umesto boljeg života Vlada se danas nada da nećemo žive gore nego ove godine. Sa ovakvom Vladom koja ne funkcioniše kao tim, što je veliki problem ove Vlade, nećemo održati ni ovako nizak standard građana. Građanima se mora reći da je ovo tek početak krize u privredi i društvu, a do koje mere će ta kriza zahvatiti naše društvo i kakve će biti posledice zavisi od sposobnosti ili nesposobnosti ove Vlade.
SNS smatra da Srbija zaslužuje bolju vladu od ove sadašnje. Umesto ovih što vuku Srbiju u nazad, Srbiji je potrebna napredna vlada. Hvala.
(Tokom ovog izlaganja poslanici SRS lupali o klupe.)

Zahvaljujem. Reč ima gospođica Marina Raguš, SRS.