Javljam se po čl. 27. i 131. Poslovnika.
Htela bih da vam skrenem pažnju da mi, faktički, sada imamo prodaju nacionalnog bogatstva za upola manju cenu, pod jedan. Pod dva, imamo političke garancije za dve kapitalne investicije. Ako može politička garancija, zašto onda nema redovne poslovne pravne garancije?
Pod tri, velika ljaga pada na ovu vlast i na ovu skupštinu, koja je dozvolila da se ovaj sporazum ratifikuje, koja dozvoljava da Ustavni sud ne rešava o jednoj inicijativi o ustavnosti ovog sporazuma. Velika ljaga pada na ovu vlast i na ovu postojeću koaliciju koja je dozvolila da se tako nešto, kao što je NIS, te vrednosti, tog značaja za Srbiju, za privredu Srbije, proda stranoj državnoj kompaniji.
Čuli smo da se predviđaju ulaganja, čuli smo da se ta ulaganja mogu izvršiti samo na osnovu kredita. Prema tome, vrlo dobro znate, ako ste ikada zaključivali bilo kakve ugovore o kreditu, da se tu traži i određena garancija. Pretpostavljam da će i „Gasprom“ morati da da određenu garanciju. Ta garancija sigurno neće biti dovoljna bankama samo u smislu političke garancije.
Prema tome, politička garancija je jedna priča, a prava validna garancija je nešto sasvim drugo. Ko vama zaista može da garantuje da će na kraju da se realizuje ugovor u tom materijalnom smislu, a ne samo u nekom virtuelnom i verbalnom smislu.
Velika ljaga će pasti na one koji će prihvatiti da se Vojvodina na taj način smiri, da se 90% ove kupoprodajne cene, umesto izdvajanja iz budžeta, usmeri u Vojvođanski budžet.
Zašto? Zato što se time faktički prihvata situacija koja je nastala tako kako je nastala i Vojvođani se sa tim jednostavno ne slažu i postaju saučesnici u prodaji NIS-a, a znamo kakva je ta prodaja. Prema tome, kada se sve ovo sabere, vama postavljam pitanje: zašto je bio problem da se sačeka konačna odluka Ustavnog suda?
Ako mi imamo Ustavni sud koji je dužan da rešava da li su neki akti, da li su neki ugovori u skladu sa Ustavom, onda taj Ustavni sud treba i da radi. Inače, čemu ovaj Ustavni sud? Ako nam ne treba Ustavni sud, šta će nam parlament ako ratifikuje ovakve sporazume, ako direktno nanosi štetu privredi ove države, a mi radimo ovaj budžet i imamo 500 amandmana na ovaj budžet.
Pa vi razmislite o tome, s jedne strane pravimo takvu štetu, prodajemo, odričemo se naftne rente, a s druge strane pravimo restriktivan budžet i kukamo kako nemamo para. Prema tome, velika ljaga, kolege i koleginice narodni poslanici.
