Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić, želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Potpredsednice, ministarko, koleginice i kolege, dobio sam odgovor, Ustavni sud poslao, a u Skupštinu stiglo nije. Zato imam nova pitanja.
Evo, mi želimo isto da poštujemo proceduru. Koliko sam puta ovde rekao: nismo glasali za Ustav, pa sad taj Ustav branimo od onih koji ga krše; nismo glasali za ratifikaciju sporazuma, pa sada vas podsećamo - da tamo piše da su tri vezana posla, ali se danas u Moskvi potpisuje samo jedan ugovor.
Građani mora da znaju da na taj način na koji će se prodati NIS ruskoj državi, suštinski, da to znači vazalstvo Srbije - način na koji se prodaje i uslovi pod kojima se prodaje. Jednostavno, posle toga NIS, koji je strateška firma, od koje u velikoj meri zavisi budžet Srbije, postaje instrument politike države koja je vlasnik NIS. Država ima interese, privatne kompanije imaju samo interes u profitu. Države imaju nekakve druge interese.
Mi mislimo da ovo što će se danas desiti u Moskvi je kršenje čak i tog sporazuma, za koji smo rekli da je loš. U septembru smo govorili da nikakvih garancija u tom sporazumu, koji je postao zakon, nema za gasovod, da je u suštini taj sporazum samo sporazum kojim ćemo pokloniti NIS Rusima. Nije suština u kršenju zakona. Suština je - šta sledi.
Ovo što će Srbija doživeti kada NIS na ovaj način pripadne Ruskoj državi je dva puta izbegnuto u istoriji. Zavisnost i uticaj na političke prilike u Srbiji, obaranje vlada, instaliranje svojih vlada će biti moguće, jer je NIS instrument kojim se može to raditi.
U istoriji Srbija je dva puta to izbegla. Godine 1914. nije dozvolila Austrougarskoj da njihovi policijski organi vode istragu povodom sarajevskog atentata. Godine 1948. Srbija kao deo Jugoslavije je isto izbegla tu sudbinu, slično nešto su tražili tada tadašnji sovjetski rukovodioci.
Sada smo pali. Pitam - zašto se žurilo, zašto to desilo? Zato čekam gospodina Cvetkovića, ali u formi poslaničkog pitanja po članu 225. i 226. pitam premijera Cvetkovića - zbog čega se žurilo kada nema roka? Da li su nam pretili? Čime su nam pretili? Pominjalo se u medijima, da je nekakvom arbitražom, za šta nema osnova. Da li su nam pretili priznanjem Kosova? Da li su nam pretili da će nas bombardovati? O čemu se ovde radi? Ko? Neka barem gospodin Cvetković odgovori - pa to je gospodin Tadić predsednik dogovorio, pa ćemo onda bar formalno znati ko je premijer.

Tri minuta i 30 sekundi.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospodo narodni poslanici, meni je drago da neki poslanici takođe počinju da stiču veliko parlamentarno iskustvo. Ne znam sada, mogao bih da nabrajam verovatno sve članove Poslovnika, ali ajde neka bude član 225. i 226.
Naravno, postaviću i u trećem minutu i na isteku trećeg minuta pitanje, naravno, predsedniku Vlade Cvetkoviću. Žao mi je drugačije da ga nazovem, mada se vidi da on u ovoj zemlji skoro ništa ne odlučuje i ne učestvuje, na način na koji to Ustav predviđa. Uglavnom se sve rešava na ovoj adresi preko puta. Neke, eto, toliko bitne stvari se rešavaju telefonom, a neke se ne rešavaju uopšte.
Mene pomalo čudi to, način na koji neki poslanici ovde govore - kao začuđeni su situacijom i onim što se dešava. Nema ništa, a više puta rekao sam to za ovom govornicom - ova vlast je napravljena na takav način kako je napravljena. Demokratska stranka nema ništa. Ona je kutijica, prazna, samo uvijena u lep papir, sa mašnicom žutom i nož how- ništa drugo.
Znači, to je samo reklama, reklama, reklama, obmana, obmana, obmana, laž, laž, laž, ali to će ih stići. Stiže ih iz dana u dan i evo nema - Vlada napravljena na obmani penzionera, a nema ničega od onoga što su rekli za penzionere i od toga nema ništa, ali ovde im neki pomažu.
Zašto im se pomaže? Ato, teška situacija? Pa sa njima teška situacija će biti još teža. Imali smo juče primer. Prekjuče nam je ministarka rekla da je napravljen pakt sa sindikatima i dogovor sa sindikatima, dogovor sa privrednicima i da je sve u redu po pitanju budžeta.
Kad, sindikati juče s motkama ispred - celo veće najvećeg sindikata je došlo ispred i kažu ljudi - pa vi ste potpisali, oni ne što ne ispunjavaju obećanja, nego potpišu u novembru, kada su već znali. Mi smo ih upozoravali u oktobru na svetsku ekonomsku krizu, a oni su rekli obići će.
U novembru su već vrištali - kako je stigla u Srbiju, potpisali prošireno dejstvo kolektivnog ugovora i ne poštuju ga. Donose loše predloge zakona, poput onog ministarkinog, pa smo morali ovde da imamo čudo u Skupštini mesec dana. Katastrofalan je budžet.
Nekoga čudi ovo što je izjavio general Ponoš i sada čeka prijem Šutanovac kod Tadića, a ovaj otišao u Moskvu. Da učite nešto iz istorije, naučio bi i Šutanovac da je u Srbiji, ali vi stalno gledate u budućnost, a ne u prošlost - ništa novo ne bi bilo da se zabije nož u leđa ili da sekirom kum kumu odseče glavu.
Šta je tu novo? Nema Srbija politiku odbrane. Naravno da nema. To pričamo godinama. Kada je bio Šutanovac u Skupštini da podnese izveštaj poslednji put? Kada je neko iz neke vojne agencije bezbednosne bio - nikada? Dok su to policija i BIA, barem doskoro, redovno radili i zna se ko, kada je bio ministar.
Znači, pitanje za predsednika Vlade, na kraju kao i uvek - koliko će od još jednog obećanja, ponavljam, evo verovatno sam vam svima dosadio, jer dve nedelje to pitam, a odgovor nije stigao u skladu sa Poslovnikom, odnosno koliko će u 2009. godini biti zaposleno ljudi u Srbiji od obećanih 200.000 i hoće li taj odgovor već jednom stići?

Narodni poslaniče, samo vas podsećam da pozivanjem na član 225. i 226. ne postoji u smislu obaveze vremenskog roka za dostavljanje obaveštenja.

Narodni poslanik Vjerica Radeta želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo Čomićka, kada se govori na osnovu člana 225. i 226. istina je da ne postoji rok da se dobije odgovor, ali su to uglavnom ili isključivo pitanja koja zahtevaju urgentne odgovore. Narodni poslanici govore o onome što smatraju da je u tom momentu izuzetno važno ili za tu poslaničku grupu ili pre svega za građane Srbije, kao što to rade poslanici SRS.
Mi smo započeli priču o ovom britanskom ambasadoru Vordsvortu zato što je on dozvolio sebi pre nekoliko dana - da komentariše kako se donose zakoni u ovom parlamentu, koliko je zakona doneto, koliko nije.
Njemu je tada, kako je rekao, smetala taktika SRS i DSS, pa je rekao - to mora da se reši. To je izgledalo veoma preteće i vi niste reagovali, skupštinska većina ni nadležni državni organi, i mi zato danas imamo nastavak onoga što Vordsvort misli da je demokratija - doduše demokratija Envera Hodže, ali očigledno Vordsvort želi takvu demokratiju u Srbiji.
Mi srpski radikali ne želimo takvu demokratiju. Mi se zalažemo i uvek smo se zalagali za demokratiju, za slobodne izbore i uvek smo uvažavali izbornu volju građana, ma kakva ona bila.
Ali, da nam volju nameće neki činovnik koji se zove američki ambasador - to je nedopustivo. Nedopustiv je odnos države Srbije prema takvim stvarima. Ni jedna ozbiljna država ne bi prošla, propustila, a da ne reaguje na takvu stvar. Hvala.
Mi smo pre neki dan, takođe, pitali da li će država Srbija i nadležni organi reagovati nekom protestnom notom prema državi Hrvatskoj, zbog propisa koji je Hrvatski sabor doneo i koji se odnosi na poljoprivredno zemljište, čiji su vlasnici Srbi, koji naravno ne mogu da ga obrađuju, zato što nemaju uslova da se vrate u Hrvatsku, zato što tamo ne mogu da žive, zato što ova država ne radi ništa na tome da pravi neke recipročne ugovore, da na bilo koji način stvori uslove i omogući Srbima da se vrate na svoja ognjišta, pre svega u Republiku Srpsku Krajinu?
Vidite šta rade ozbiljne države, meni je žao što to moram da kažem za Hrvatsku, ali oni to jesu. Oni kažu - ambasadoru Srbije u Hrvatskoj Radivoju Cvetičaninu u utorak je u Zagrebu uručena protestna nota zbog ponovne izmene odluke Vlade Srbije o zaštiti imovine delova preduzeća, čije je sedište na teritoriji bivših republika SFRJ i zatraženo je hitno obustavljanje primene te odluke. Hrvatsko ministarstvo je saopštilo da je još jednom ukazano na neprihvatljivost usvajanja propisa, kojima se posle potpisivanja i stupanja na snagu ugovora o pitanjima sukcesije bivše SFRJ sprečava primena tog ugovora.

Tri minuta i 30 sekundi.

Prošlo je vreme. Izvinjavam se. Moraću ponovo da se javim.

Reč ima narodna poslanica Judita Popović. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Poštovana potpredsednice, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, volela bih da vam citiram član 16, inače pozivam se na članove 27, 131, 104. itd. Poslovnika Narodne skupštine, a pozivam se na član 16. Ustava Republike Srbije, koji kaže - da potvrđeni međunarodni ugovori moraju biti u skladu sa Ustavom.
Mi smo izrazili sumnju u to da je potvrđen međunarodni sporazum, sporazum između Republike Srbije i Gasproma, Ruske Federacije, u skladu sa Ustavom. Podneli smo inicijativu Ustavnom sudu, još pre više od tri meseca. Međutim, mi još uvek nismo dobili odgovor u pogledu da li je taj sporazum, da li je taj ugovor u skladu sa Ustavom ili ne. Zašto je bio problem Ustavnom sudu da celih tri meseca ne odluči o toj inicijativi? Zašto je to problem našim pregovaračima, da sačekaju ocenu ustavnosti od strane Ustavnog suda? Zašto je problem da se poštuje Ustav?
Malopre je moj kolega napomenuo da LDP nije podržavala ovaj ustav. Mi i dalje ostajemo pri tome.
Međutim, ovaj ustav postoji i bio bi red da ga poštujete, vi svi koji ste učestvovali u donošenju ovog ustava, koji ste ovaj ustav prihvatili kao najviši pravni akt jedne države. Ko će da poštuje ovaj ustav, ako ga ne poštuje vrhovno zakonodavno telo, a to je Skupština? Ko će da poštuje Ustav ako ga ne poštuje predsednik države i svi ostali organi koji su dužni da ga poštuju, zato što moraju da ga sprovode i moraju da rade u skladu sa zakonom i Ustavom?
Pozvala bih se i na član 84. Ustava, koji kaže - da su zabranjeni akti kojima se suprotno zakonu ograničava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog i dominantnog položaja, da je sve bajno i krasno u ovom predmetnom sporazumu, sa kojim se mi ne slažemo i za koji tvrdimo da nije u skladu sa Ustavom.
Međutim, odredba koja stavlja rusku kompaniju u povoljniji položaj u odnosu na sve ostale učesnike na tržištu, a to je u pogledu oporezivanja prihoda, a to je period od 30 godina. Dakle, budućih 30 godina ruska kompanija će plaćati porez prema sadašnjim propisima Republike Srbije, po kojima plaća i NIS. Mi vrlo dobro znamo da NIS ima monopolski položaj u ovoj državi. Prema tome, mi samo ustupamo ovaj monopolski položaj u pogledu plaćanja poreza jednoj stranoj državnoj firmi.
Samo ta odredba, da je u suprotnosti sa Ustavom bio bi razlog da se taj sporazum stavi van snage od strane Ustavnog suda. Međutim, očigledno je da nema volje i jako se žuri, dakle, nema volje da se sačeka volja Ustavnog suda, ali ima volje da se požuri i da se realizuje ovaj štetan pravni posao, što se tiče interesa Republike Srbije.