Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče Narodne skupštine, bolje bi bilo da Skupština Srbije ovih dana raspravlja o standardu građana, o zapošljavanju radnika, o otvaranju fabrika, o onome što može doneti bolji život našim građanima.
Dame i gospodo, kroz istoriju podela vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu poznata je u Srbiji odavno. Ono o čemu bi trebalo voditi računa u budućem periodu, to jeste učiniti sve da ne dođe do primene u praksi usvojenih zakona o pravosuđu tj. o izboru sudija, o izboru tužilaca, o Visokom savetu sudstva, o Državnom veću tužilaca i o teritorijalnoj organizaciji sudova u Srbiji.
Ovih dana je bilo dosta reči o tome. U ovoj skupštini sede ljudi koji imaju pravničko i advokatsko iskustvo, i ljudi koji imaju i struku, i znanje, i iskustvo, i znaju da ovi zakoni nikada neće moći doneti dobrobit našim građanima.
Nije jasno ko se usudio da brže-bolje izađe u susret EU da bi se usvojio što veći broj zakona u tekućoj godini. Nije bitno koliko se zakona donese, možete doneti pet hiljada zakona, ali je bitno da li će Srbija imati dobre zakone.
Unazad 200 godina Srbija je izgrađivala pravosudni sistem i dostigla jedan solidan stepen i ona se može porediti sa drugim evropskim zemljama kontinentalnog prava kada je u pitanju organizacija i rad pravosudnih organa, ali ne u celini. Pravne pretpostavke su postojale. Međutim, subjektivne slabosti i politika pravosuđe će da dovedu na prosjački štap.
Ono što je najtragičnije, tu je dr Batić, raniji ministar pravde, ugledni i stručni advokat, i drugi pravnici su tu, da mogu slobodno da potvrde ovo što ću reći, da je Narodna skupština donela zakon i tako primenjuje retroaktivnost, naročito kod izbora sudija i tužilaca. To je u suprotnosti sa Ustavom. Stalnost sudske funkcije obezbeđena je Ustavom iz 1990. godine i tu postoji kontinuitet. Diskontinuiteta nije bilo, niti ga ima.
Šta je Narodna skupština učinila? Ona sada donosi zakone sa retroaktivnom snagom.
Imaćemo sudije sa različitim mandatima, sudije sa mandatom koje će birati Narodna skupština na tri godine i sudije koje će sa mandatom birati Visoki savet sudstva. Tu nema pravde.
Ako jedan nadležni državni organ ne bira sudija, nema pravde. Šta je sad u pitanju? U pitanju je lustracija i to gde? Prva lustracija će biti sprovedena u pravosuđu. Ko garantuje da će od 2.200-2.300 sudija svi biti ponovo izabrani? To ne garantuje ovaj set zakona o pravosuđu. To se odnosi i na tužioce.
Ono što je vrlo opasno, to je da će tužilaštvo biti izvršni organ izvršne vlasti. Vlada je ta, i politička stranka ili koalicija koja je na vlasti, bez obzira koja stranka bila, ona će, po svojim merilima, svojim kriterijumima i svom izboru predlagati i birati javne tužioce i njihove zamenike. To je vrlo opasno, iako su doneti ti zakoni.
Napominjem, duboko sam uveren da će se i ovde primeniti ono "vakacio legis", što znači - odložićemo njegovu primenu, pa odlažemo sada za godinu dana, a kad budemo videli da nemamo za to stvorene uslove, ni materijalne, ni tehničke, čak ni kvalifikacione, ni stručne.
Onda ćemo doći u situaciju, kao i sada, uoči sledeće godine moramo tražiti drugo rešenje, a videli ste da imamo brojne zakone koji ne mogu da budu primenjeni, a trenutno je u opciji i na izboru sudijama da biraju koju će odredbu kog zakona primeniti, pogotovo kada je u pitanju Zakonik o krivičnom postupku. To je veliki problem.
Kada je izbor sudija i tužilaca u pitanju, vidite šta se događa. Donet je zakon u kome Visoki savet sudstva neće biti biran u postupku i proceduri na način na koji se biraju sudije. Oni imaju privilegiju da biraju sami sebe, a kad izaberu sami sebe, onda će da slušaju predlagača, videćemo ko će to biti, i on će da predlaže svoje kandidate, pa će politička stranka doneti kod ministra pravde ili u Visoki savet sudstva spisak sa memorandumom politički stranke i reći - mi imamo predlog za ove sudije, oni bi trebalo da prođu.
Ne treba da prođu i ne treba da budu birani sledeći, pa će sa toga spiska da idu oni ljudi koji su možda časno i čestito, odgovorno obavljali svoju dužnost. Kada političke stranke utiču na pravosuđe, vrlo je opasna stvar. Guramo pravosuđe u političku arenu, u arenu političkih stranaka koje su na vlasti.
Kada su u pitanju tužioci isti je slučaj. Nema izbora i procedure za Državno veće tužilaca, isto kao što je to za zamenike i tužioce. Tu je problem. Tu je problem što se politika meša u pravosuđe. Kada se govori o tužilaštvu, da li je tužilaštvo nezavisno ili da li je samostalno.
Dobro je rekao dr Batić, nedavno - izvinite, molim vas, nisu oni beli medvedi da budu zaštićeni i u pravosuđu. To je tačno. Nikome nije na glavi u Srbiji u pravosuđu kruna i da je on naslednik krune. Ne.
Prema tome, političke partije koje su na vlasti samo narušavaju i čine lošu uslugu u ostvarivanju osnovnih građanskih i političkih prava u ovoj državi. Ne može da bude ni nezavisno tužilaštvo. Mora biti neko ko će i na tužilaštvo i na sudovima da ima neki uvid o njihovom radu.
Ovako, ako se bukvalno shvati, tužilac i sudija će reći - molim vas, što vi mene pitate za rezultate rada? Što se vi mešate koju sam odluku doneo? Da li je ona dobra ili nije? Da li mi je potvrđena, ukinuta, ili preinačena? Nemojte me pitati. Ja sam samostalan.
Gde to ima? U Gornjem domu lordova, u Engleskoj, pa nema ni tamo toga. Ni engleski kralj ni kraljica nikada ne mogu da određuju ko će biti taj i kakvu odluku treba da donese. Kod nas je moguće.
Sve je sumnjivo. Kada god se udaljite od Ustava sve nam je sumnjivo i sve je rizično. Kod nas se uglavnom odstupa i udaljava od Ustava. To je problematično. Ustav je zakon koji ne može niko da krši.
Uzmite sudske odluke i videćete kada su u pitanju progoni političkih neistomišljenika, uzmite samo iz 2003. godine, u akciji "Sablja", kada je uhapšeno 12.500 ljudi, uzmite sudske odluke, izanalizirajte, izađite pred Miloša, pred ovaj parlament, neka izađe bilo ko i neka saopšti - jeste, to je bila akcija "Sablja", koja je trebala da uvede demokratiju u našu državu. Ne, to je bilo najveće zlo. To je bila velika opasnost ugrožavanja osnovnih ljudskih sloboda i prava.
Dame i gospodo, u našem pravosuđu šta još ima? To vi dobro znate. Nepotizam je u pravosuđu. Imamo takve slučajeve da čitava porodica u jednom sudu ili u jednom pravosudnom organu, u jednom gradu, caruje i vlada, uključujući tu pojedine prijatelje i "sposobne" advokate. Kada se tu "G G" preduzeće napravi, nema tu nijednog preduzeća koje može uspešnije da radi. Žena je drugostepeni sudija i predsednik veća, muž advokat, ćerka tužilac ili advokat, zet sudija ili advokat, šta imamo mi da govorimo o nekom pravosuđu u Srbiji, pa će biti nepristrasno? Nema ni govora.
Šta da kažete kada imamo i takve ljude, advokat napiše danas tužbu i predaje, tačno zna koji sudija po redu treba da dobije taj predmet. On kaže - kada dolazi na red taj i taj sudija? Danas. Predajem tužbu. Odlazi kod sudije. Sudija danas prima tužbu, prvo referent zavodi tužbu u upisnik parnični, zatim dostavlja ga sudiji. Sudija istog dana zakazuje pretres, izvodi dokaze, saslušava stranke, donosi presudu i presudu proglašava pravosnažnom.
U kojoj to državi ima? Imam takvu presudu, dame i gospodo. U pravosuđu čestiti ljudi moraju da ostanu i oni moraju da rade. Način na koji treba sada da se obračuna aktuelna vlast sa sudijama i tužiocima je naopak. Zašto?
Prvo treba iz pravosuđa korumpirane ljude udaljiti. Kažem vam da u svakom pravosudnom organu među sobom se znaju ko je taj koji je sklon određenim nepravilnostima i kršenju zakona. Znaju se međusobno.
Najbolji bi izbor sudija, mada bi tu trebalo voditi računa, kod predsednika sudova naročito, da potekne inicijativa tajnim glasanjem, ali tajnim glasanjem iz pravosudnog organa u kome treba da se bira predsednik suda. Potom da ide na više instance. Gospodin Batić se suočio koliko puta sa tim problemom. Ne možete politiku, pre svega, da udaljite iz pravosuđa.
Prema tome, kada govorimo o pravosuđu, pravosuđe je jedan stub države, jer možete imati lošu policiju, možete imati lošu prosvetu ili druge institucije i resore, ali ako imate loše pravosuđe i ako se udalji sudija ili bilo ko od Ustava, tu je stvar rizična i vrlo opasna po osnovna ljudska prava i njihove slobode. Drugo, videćete sada da će biti takvih slučajeva, onih kojima je ukidana presuda u 40 i 50% slučajeva, sada će ti da prođu. Zašto? Zato što su možda članovi neke političke stranke. Oni će biti izabrani.
Kada je u pitanju izbor predsednika sudova, izbor predsednika sudova po meni treba da se vrši sake četiri godine, jer ljudi se zamore, umore se kao predsednici sudova. Zato ih treba menjati svake četiri godine i birati. Zato treba sada da usledi i izbor novih predsednika sudova. Novu krv ubacimo u pravosuđe i neka rukovode pravosudnim organima.
Neće se desiti da u Beogradu sudovi rade od 7.30 do 15.00 časova, a da negde rade pola radnog vremena, to znači da rade kad oni hoće. Rade od 9.00 do 13.00 i kada građanin dođe da ostvari neko pravo, ne može. Bezbroj puta sam se uverio. Ima tu i advokata koji su svakodnevno bili i jesu u sudovima i vide kakva je situacija.
U Beogradu možeš da overiš izjavu do pola četiri. U nekom drugom gradu možete samo do jedan. Kaže referent, birokrata - nema, mi smo radili do jedan, više ne primamo stranke. Ne može tako. Mora biti reda i može biti reda.
Najodgovorniji za stanje u pravosuđu jeste predsednik suda. Kada su u pitanju sudije on je najodgovorniji. On mora da zna šta mu radi pisarnica, i parnična, vanparnična i krivična. On mora da zna šta mu radi gruntovnica. On mora da zna kada mu je koji predmet u sud pristigao.
On mora da zna koji sudija koje procesne radnje je preduzeo i kada, kada je primio predmet, kada je završio predmet, kada je zaključio raspravu ili pretres, kada je izradio presudu. U praksi sam imao, verujem da će gospodin Batić to potvrditi, da posle godinu ili dve, rekao sam prošli put u Požarevcu sam našao da posle tri godine se piše presuda. Ne može tako, gospodo.
U pravosuđu treba da ostanu ovi ljudi koji rade časno i pošteno, ali sve ono za šta se smatra da nije ažurno, nije stručno u pravosuđu, ti ljudi neka biraju drugo zanimanje. Većina u pravosuđu su časni i pošteni ljudi. Njima moramo da damo podršku. Moramo da se borimo da oni budu u pravosuđu, da budu izabrani i da ostanu. O reizboru ne treba govoriti. Čist reizbor.
Mada, govorim ponovo, Ustav garantuje da nema reizbornosti. Nema diskontinuiteta. Ovim zakonom se to uvodi. To je ono što je opasno i SRS ima rešenja za to. Ima rešenja da se unapredi pravosuđe u Republici Srbiji. SRS će podržati svakog nosioca pravosudne funkcije koji časno i pošteno, nepristrasno i nezavisno donosi sudske odluke, iza kojih on stoji i koji se ne obruka, i koji neće naneti štetu građanima.
Imate ovakav slučaj, ako se vodi sudski spor za naknadu štete ili isplatu po Zakonu o obligacionim odnosima, neko je nekome bio dužan recimo sada 500 hiljada dinara, započeo je parnicu pre deset godina, računao je da nije u obavezi da je izmiri. Posle deset godina zaključuje se rasprava i donosi se presuda posle godinu dana. Sada vidite u kakvoj je situaciji taj građanin koji mora da plati i glavnicu i kamatu, koja nekada pređe i deset puta više od glavnice. Ko je kriv? Pravosuđe.
Drugo, kada je u pitanju disciplinska odgovornost, ona mora da bude kao institut i kod nas. Govorio sam, u Nemačkoj je to obavezna primena i postoji disciplinski postupak sudija, naročito za nestručno vršenje određenih sudskih funkcija. Ne možete vi dozvoliti da sudija ne radi, da krši zakone i da tu ostane.
Ta disciplinska odgovornost ide u prilog čak i nosiocu pravosudne funkcije. On mora da računa da ga čeka ovaj na krivini, predsednik suda, koji mora pokrenuti postupak, ili drugi nadležni organ, da će biti razrešen ukoliko prekrši zakon, ukoliko nestručno obavlja poslove, ukoliko neblagovremeno izrađuje odluke, zbog čega građani trpe štetu.
Sada da dođemo do još jedne važne činjenice. Evo pitanje, nije tu ministar pravde, postaviću pitanje i tražim odgovor, ako mi dozvolite, gospođo predsedniče. Koliko je država Srbija unazad četiri godine platila naknade štete građanima zbog nezakonitih sudskih odluka? Za četiri godine, koliko je država Srbija platila štetu građanima zbog toga što su pretrpeli štetu nezakonitim odlukama državnih organa, to jest, pre svega sudova? Ogromna je to cifra.
Mnogi se sada pitaju, pa zašto bi trebalo da odgovaram za naknadu štete ako sam doneo pogrešnu odluku i pogrešnu presudu, a kojom sam naneo štetu nekom građaninu. Ne, ima da odgovaram zato što nisam vodio računa dok sam vodio postupak i doneo odluku pravilnu, i taj građanin ne sme da pretrpi štetu. To vam je u zemljama anglosaksonskog prava, a ujedno i kontinentalnog.
Zato radikali poručuju sudijama poštenim i tužiocima, radite svoj posao kao časni i pošteni ljudi, oni koji su korumpirani, sami morate da ih predlažete da budu uklonjeni, neka traže drugo zanimanje, a vama SRS garantuje nezavisnost i postojanje, i tradicionalno da budete dobre sudije, unazad 200 godina imate na šta da se oslonite i mi kao srpski radikali želimo da imamo dobro pravosuđe u Srbiji.
