Gospodine Momčilov, nisam vam dala reč. Samo da se razumemo, gospođa Pop-Lazić je u ime SRS odgovorila. Da li se vi osećate iz nekog drugog razloga lično uvređenim?

Ne, nisam uvređen, ali sam prozvan. Rečeno je, citiram, možete da pogledate stenogram, da ima onih koji su ovde pametni i koji ne treba ovde da sede, pa sam se slučajno tu prepoznao.
(Predsednik: Dobro.)
Slažem se da vi imate možda drugo mišljenje.

Nemam drugo mišljenje, taman posla, o svom dragom kolegi. Samo izvolite.

Molim vas, vratite mi vreme onda.
Ovde očigledno postoji nesporazum koji danima traje. Samo ću da pođem od činjenica, pa da pokušam da kažem moje viđenje toga, a to je i viđenje poslaničke grupe SRS.
Dana 11. maja 2008. godine smo imali izbore na kojima je učestvovala SRS. SRS je osvojila 78 poslaničkih mandata, što je nesporno. Član 102. Ustava Republike Srbije poslaniku omogućuje da može neopozivo poveriti mandat stranci kojoj pripada, što su svi kandidati za poslanike SRS i uradili, što je nesporno.
Deo poslanika SRS napušta stranku, deo je napustio, deo je isključen i osniva novu stranku Srpsku naprednu stranku, što je takođe nesporno.
U ovom sazivu parlamenta ne mogu sedeti poslanici Srpske napredne stranke pošto ta stranka nije učestvovala na izborima. Imate primer da je u Gradskoj skupštini postupljeno drugačije. Ljudi su vratili mandate i obrazlagali su da je to jedino zakonski ispravno, pa i moralno, i tamo nismo imali problema.
Šta imamo danas? U parlamentu vladajuća većina toleriše nelegalno i nelegitimno egzistiranje poslaničke grupe Srpske napredne stranke u okviru SRS. Ako pogledate sajt Skupštine, videćete da je to pripadništvo narodnih poslanika u spisku ovako predstavljeno.
Evo, čitam - Antić Zoran, pa to je spisak narodnih poslanika jutros skinut. Onda se kaže - poslanička grupa Napred Srbijo i kaže se stranka SRS.
Molim vas, ne može, oni više nisu SRS. Šta mi protestujemo i zbog čega smo mi iritirani? Mi kažemo da je ovo neistinito predstavljanje faktičke situacije. To je nelogično.
Skinite onda ovo sa sajta, pa neka stoji samo - poslanička grupa, ili neka stoji - Srpska napredna stranka. Znate da to ne možete, jer takva stranka nije učestvovala na izborima. Vi generišete permanentni sukob ovde.
Doduše, imaju tu još dve-tri stvari, možda. Vrlo su proste. U SRS se dogodilo nešto što se događalo i drugim poslaničkim strankama i čovek bi mogao najprostije to da svede na tri stvari. Jednostavno, izvesne ljudske sujete nekih ljudi nisu izdržale da budu možda drugi. Ne vrednujem i neću da kažem da nisu u pravu možda, jednostavno se to dogodilo.
Onda, šta se dogodilo? Pokušali su prevratom da preuzmu SRS, zna se to, sazivanjem vanrednog kongresa. Nije uspelo. Dobro, osnovali su stranku i onda da bi opravdali možda i malo neprijatnu istinu, odstupili su pomalo od ideologije. Da ne nabrajam šta.
Konačno, u tom poduhvatu nisu bili sami. Društvo su im pravili tajkuni, strani ambasadori i novi koalicioni partner. To je ono što je realno. To je ono što iritira nas. Zbog toga mi lupamo i lupaćemo dogod ova nenormalna situacija postoji. Hvala.

Gospodin Nikolić, po Poslovniku.

Član 104. Ovde je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine pogrešnim tumačenjem Ustava i odnosa u parlamentu.
Znači, SRS je osvojila 78 mandata na izborima. Jedan od tih mandata poverila je meni. Po članu tom Ustava, koji vi citirate, mogu da taj mandat poverim stranci, svoj mandat, tako piše u Ustavu. Nikad nije donet zakon na osnovu koga bih poverio taj mandat. Institut ostavke postoji odranije i pre ovog Ustava, i on definiše odnos kada narodni poslanik ne želi više da bude narodni poslanik.
Verovatno sve poslaničke grupe vrše zloupotrebu instituta ostavke. Institut ostavke je kad poslanik dođe i kaže - neću više da budem poslanik. Vi hoćete da kažete - Tomislav Nikolić ne želi više da bude poslanik. Kažem, želim. Džabe, vi odlučujete da više ne želim. Želim da bude poslanik.
Tražite od žutih da vam vrate ove mandate. Pitajte, gospodine Momčilov, svojevrsne pravnike koji vas sad vode, jesu li to ikada zatražili. Ne, oni guraju vas da lupate o klupe, da psujete, da vređate, da provocirate, da sa ove govornice tražite mandate. Ko bi vam na takav način vratio? Da izađe Nada Kolundžija i da kaže - evo, vraćamo vam mandate? Na osnovu čega, gospodo?
Da li ste bar napisali zahtev Administrativnom odboru da razmotri situaciju? Da li ste bar napisali zahtev predsedniku Skupštine da razmotri situaciju? Ne, niste.
Vi tražite da vam neko vrati mandate, da vam vratim svoj mandat, po Ustavu svoj mandat, ne mandat SRS, po Ustavu svoj mandat da vam vratim. Tu definiciju sam ja sklopio. Prihvatili ostali, najteže je prihvatila DS.
Dakle, svoj mandat, zato što to evropsko zakonodavstvo prihvaćeno u tradicionalnim vrednostima u preambuli, pa onda i u dva člana Ustava, potom, ne poznaje situaciju da politička stranka može da zahteva da bude razrešen poslanik mimo njegove volje. Ne postoji imperativni mandat u savremenom zakonodavstvu.
Dame i gospodo, nemojte da tražite ono što niste tražili. Nema za govornicom vraćanja mandata, to može da bude na Administrativnom odboru, na sudu, pred Ustavnim sudom, pred nekom institucijom.
Znate valjda da na te institucije nemam nikakvog uticaja. Vi gubite mandate jedan za drugim... (Predsednik: Vreme.) od onih ljudi koji više ne žele da budu u toj stranci, a kažete - stranka je osvojila. I ja sam bio deo te stranke. Šta mislite, da sam zajedno sa vama osvajao bar svoj mandat, a sad da ostane vama?
Jesmo li se rastavili, razdvojili? Ima li u razvodu braka situacije da jedan supružnik ne dobija ama baš ništa od onoga što je zajednički sticao? Nema. Zajedno smo sticali ove mandate, vas ima toliko koliko vas ima, nas ima ovoliko koliko nas ima, vi remetite rad Skupštine zbog toga, ali vas samo molim da, kad se bavite svojom profesijom, ne delite ljude na radikale i naprednjake. Oni kojima ovo govorim vrlo dobro znaju kad su koji greh prema nekome, samo zato što je naprednjak, učinili u svojoj struci.
(Tokom ovog govora narodni poslanici SRS lupaju o klupe.)

Gospodin Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, stav 104. Postavljam samo jedno jedino pitanje Tomislavu Nikoliću, jedno jedino pitanje. Gospodine Nikoliću, rekli ste da ste lav, ali niste još institucija, nije to razlog da sebe smatrate institucijom, da bih po članu 225. postavljao to pitanje.
Postavljam vam pitanje - kad govorite istinu, da li prethodnih 18 godina ili sada? Kako ste onda imali obraza da uzimate te ostavke u svim ranijim slučajevima i posle izbora? Kako da vam veruje Srbija, kako da vam veruju građani Srbije? To se ovde pitanje postavlja.
Koja je granica Srbije za vas danas? Koja je ideologija za vas danas? Kažete - Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica nije, to je san, zato što je to međunarodno priznata granica. Sutra će to da bude i za KiM, međunarodno priznata granica. Za vas će biti sve ono što od vas budu tražili. To je problem.
Vi ovde sve vreme ispoljavate neverovatan strah zato što ne odlučujete o vašoj sudbini. O tvojoj sudbini odlučuju žuti. Oni reše da ti uzmu mandat, uzeće ti. Šta ti možeš tu? Ne možeš ništa, jer ti si oruđe u njihovim rukama i oni te koriste do granice do koje im odgovara.
A mi, ako razgovaramo, razgovaramo kao partneri, tražimo svoje, ono što nam je ukradeno i ti to ne možeš da sprečiš. Možeš ti da kukaš ovde ceo dan i noć, ne vredi ti. Boris Tadić će odlučiti onako kako njemu u datom trenutku bude odgovaralo.
Kako da ti veruje? Izdao si SRS, izdao si Vojislava Šešelja, a njega ćeš da čuvaš. Misliš da je on toliko naivan? Ne pada mu na pamet. On će da gleda svoje interese. Kad bude procenio da mu više ne trebaš, on će da te obriše ko gumicom, završiće posao i ti možeš samo da kukaš - zašto te Boris Tadić izneverio.
I da se žališ, možda će neko imati razumevanja, neko neće, ali šta da ti radimo. Mi smo ti to rekli na početku - Tomo, aman, ne vredi, sa izdajnicima neće niko. Iskoriste se jednokratno, dvokratno i sa njima se završava.
Uzmi samo u ovoj skupštini ovde koliko je bilo cepanja stranaka, a samo oni koji su to uradili časno imali su političku budućnost. Svi ostali su nestali sa političke scene.

Gospodin Nikolić.

Molim vas, gospodine Todoroviću, da ovaj svoj manir i ovo obraćanje sačuvate za kamion sa prikolicom. Ovo nije za Narodnu skupštinu, makar koliko da me ne volite ili da mi nešto zamerate, gledaću da vam se obraćam uvek sa poštovanjem i sa nekakvim osećanjem dostojanstva, pošto smo ovde u ovoj sali jednaki.
Po članu 104. zaista ne bi trebalo da odgovaram na pitanja, pokušao sam to da objasnim gospodinu Todoroviću. Onaj ko želi da bude informisan, on traži po čl. 225. i 226, ali ne vredi to njemu objašnjavati. Znam ko ga je pozvao sad, kad je ovako brzo izleteo iz sale.
Druga stvar, sve do ovog ustava stranke su apsolutno raspolagale mandatima svojih poslanika. Ovaj ustav je prvi put narodnim poslanicima oslobodio volju. Po ovom ustavu, dame i gospodo narodni poslanici, ne možete poslaniku mimo njegove volje da uzmete mandat, iako je bio na vašoj listi. To je jako prosto.
Podnesite zahtev. Ne mora ni vaše mandate da vraća Boris Tadić, ni nama da čuva mandate. Podnesite neki zahtev u kome ćete vi, vrsni pravnici, da obrazložite, na osnovu čega Tomislav Nikolić više ne može da bude narodni poslanik. Ako ste vi u pravu, svako će da vam vrati te mandate, ali niste u pravu.
Dođe mi da pozovem još nekoga od vas, ali nisam zvao, gospođo Pop-Lazić, čak ni ove pametne kojima tu nije mesto, nisam zvao da dođu kod nas, ako su se prepoznali.
Samo sam rekao da ovde ima ljudi koji bi mogli da pomognu Srbiji, izbegavao sam da kažem nekoj stranci, i koji u SRS neće imati mogućnost da pomognu Srbiji.
Ako ste mislili da pomoći Srbiji znači preći u SNS, to je vaš logički sistem razmišljanja na koji sam možda uticao za ovih 10 godina, koliko ste bili u stranci. Zatekli smo vas 96. godine kao socijaliste u Zemunu. Neću o tome, zaista me to ne interesuje.
Ne znam šta vam je. (Predsednik: Vreme.) Napišem amandman u kojem se priča o Hagu, vi skačete na mene, a sami ne napišete ništa o Hagu, jer vas mnogo interesuje. Mnogo ste obezbedili priče o budžetu o Hagu, da nismo pomenuli Hag, vi ga ne biste ni pomenuli.
(Predsednik: Vreme, gospodine Nikoliću.)
Izvinite, samo rečenicu.
Uzdržavam se da vam repliciram. Ponekad mi se učini da će Srbija da pomisli da ste u pravu. Ne lažem, ne obmanjujem Srbiju, idem na izbore sa vama. Tamo gde ste vi, gospođo Pop-Lazić, na izborima direktno umešani, osvojite nula odborničkih mesta, tamo gde sam ja umešan, moja stranka osvoji odbornička mesta.
Tamo gde je gospođa Vjerica Radeta umešana i igra kolo u Vrnjačkoj Banji, tamo nema odborničkih mesta, možda zato što je bila Vjerica Radeta, ne znam. Tamo gde sam ja bio u Vrnjačkoj Banji, mi osvojimo odbornička mesta. Nismo u vlasti, DSS je ušao u vlast i to prihvatam.
(Predsednik: Vreme.)
Dobacujte slobodno, samo nemojte znate šta ne bi trebalo da mi kažete. Sve drugo može. Najgori sam na svetu, to vam prihvatam, sve prihvatam što kažete o meni, ali mislite... (Predsednik: Privedite kraju, molim vas.) malo na to da imate svoju kuću i svoje porodice, i da nikad neću na tako nizak nivo da se spustim, na kome ste vi sada.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupaju o klupe.)