Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam jedan, čini mi se, komplikovan amandman, ali nije komplikovan, nije mnogo. Komuniciramo i ovako, bitno je kada je kratak rok da komuniciram sa ministarkom.
Opredelio sam se za to da pokušavam da nađem, a naravno da se ne promeni ona ulazno-izlazna strana budžeta, da tako kažem, da nađem više novca, shodno situaciji, u kojoj se nalazimo, ovim amandmanom, pre svega za Državnu revizorsku instituciju, kao i za Vojsku Republike Srbije.
Kada je takav Poslovnik i kada imamo takav odnos, možda bi trebalo da razmislimo kako prema budžetu u narednom periodu, prema ovom zakonu da baš ne primenjujemo Poslovnik, ovakav kakav jeste, nego da nađemo neka druga rešenja za zakon o budžetu, opet shodno standardima, da kažemo, demokratskih društava, jer ovaj član je zaista komplikovan.
Kada bi doneli budžet, pa kada bi videli na koliko je strana, svaki poslanik ima pravo na jedan amandman na jedan član. Onda moramo i takve stvari, kao što je, recimo, novac za Državnu revizorsku instituciju ili Vojsku Republike Srbije da stavljamo u jedan amandman, što nije dobar primer.
Zaista postoji potreba za jačom borbom protiv korupcije u javnom sektoru, to je ovih prethodnih par meseci bilo i te kako aktuelno po pitanju javnih preduzeća. Sada vidimo da će se krenuti u neku vrstu revizije poslovanja Ministarstva odbrane, zbog svega ovoga što je rekao načelnik Generalštaba. U suštini, sve je to posao Državne revizorske institucije, koja nije počela ni da funkcioniše.
Mogu da se složim sa ministarkom da ona kaže - znate, oni su dobili novca onoliko koliko su tražili. Međutim, to nije prihvatljivo.
Znači, oni mogu da traže malo, ali moraju da rade mnogo više. Da bi radili mnogo više, mi moramo da im obezbedimo uslove.
Ajte da im obezbedimo uslove, da odredimo, izglasamo taj novac za Državnu revizorsku instituciju, pa onda, ako ne rade, da kažemo - ljudi, vi ne radite vaš posao, došlo je vreme da vas menjamo, da biramo drugu Državnu revizorsku instituciju.
Znači, ovako, na ovaj način, oni uvek mogu da imaju alibi, kako njima Vlada ne da novac, prostor da rade, Vlada kaže - oni imaju toliko u budžetu, toliko su tražili i nema prave kontrole poslovanja ni javnih preduzeća, ni kontrole kako se budžet troši.
Državna revizorska institucija treba da kontroliše i lokalne samouprave u tome kako rade. Znači, to je potrebno razviti kao instituciju.
Potrebno je napraviti, u nekim državama se to zove - komisija za kontrolu, imaju saradnju na evropskom nivou između sebe te institucije. Ali, mi nekako tu stojimo u mestu. Nigde ne krećemo.
Po meni, ovde se ne povećava nešto, to je nekih 300 miliona. Vezano je i za ovu priču kako nemaju prostor, ne znam, tamo neki ministar neće da se iseli ili da im da prostor, pa onda treba veći broj zaposlenih da bi se radila kontrola na pravi način.
Kažem - nije to samo kontrola budžeta u pitanju, nego svih javnih preduzeća, svih ministarstava, svih javnih preduzeća i ustanova i njihovog poslovanja, svih budžetskih korisnika, bilo da se radi o Republici, bilo da se radi o lokalnoj samoupravi.
Gde sam tražio novac za njih? Recimo, kod predsednika Republike, u nekim delovima sam tražio da vidim gde njemu da se smanji novac, jer je on prvi čovek koji je rekao da treba da se bori protiv kriminala i korupcije. Prvi treba valjda da da primer da se smanji novac u njegovom kabinetu, pa da se da onima koji treba da se bore protiv korupcije.
Zatim, Generalni sekretarijat Vlade, recimo, predviđeni troškovi putovanja u Generalnom sekretarijatu Vlade, verovali ili ne, jeste 94 miliona dinara. Smanjio sam na 44, ovim amandmanom sam predložio da se pedeset prebaci Državnoj revizorskoj instituciji.
Zatim, Kancelarija za saradnju sa medijima, ionako iovako ta kancelarija očigledno obmanjuje građane sa informacijama koje daje o radu Vlade Republike Srbije. Vidimo na ulici da je potpuno drugačije kada sindikati izađu, da nije ono što priča Vlada to što se radi, šta će im onda i toliki novac? Sa 37 miliona na 16 miliona, recimo, za plate i zarade, jer šta će njima tolike plate? Tamo je dovoljno da rade dva čoveka, smanjujemo javnu potrošnju, štedimo, a opet kažem - potrebnije je Državnoj revizorskoj instituciji.
S druge strane, Vojska, nedopustivo je da se ide ispod, a 2,4 BDP-a je neki minimum koji bi trebalo opredeliti u budžetu za potrebe Vojske. To je neki minimum.
U Vojsci se žale da je sada manje. Videli smo, načelnik Generalštaba je uostalom to rekao na sednici Odbora za odbranu i bezbednost, da to što je predviđeno, pa čak i ono što ima ne koristi se na pravi način.
Mi smo doneli već jednom, to mora da se shvati, parlament je doneo odluku o vojnoj neutralnosti. Strategija nacionalne bezbednosti, strategija odbrane na osnovu toga moraju do budu donete. Sve potrebe Vojske, jer svi znamo da zbog te novonastale situacije, otprilike 2,5 do 3.000 novih vojnika profesionalnih, a da ne pričam da nije krenula profesionalizacija, plus na ono što je predviđeno, treba da povećamo za još 3.000 profesionalnih vojnika Vojsku.
To ništa neće moći da bude urađeno od onoga što je sada predviđeno budžetom za Vojsku. Znači, apsolutno ništa. Svi stručni ljudi iz Vojske, ceo Generalštab, svi ostali to kažu.
Prema tome, hoćemo li da budemo bezbedni, hoćemo li da imamo Vojsku onako kako Srbija zaslužuje, i kakva je Srbija, s obzirom na poziciju u kojoj se nalazi i na stratešku odluku o vojnoj neutralnosti koju je donela, hoćemo li se na takav način opredeliti?
Imamo dobre primere. Nije tačno. Stalno se ovde širi zabluda. Ima više zemalja koje su članice EU, a koje nisu članice NATO-a, Švedska, Finska, Austrija, takođe, ima koja nije članica NATO, ni EU - Švajcarska itd. Znači, ima više takvih zemalja, imaju svoju praksu u upotrebi vojske, imaju svoju praksu u korišćenju nacionalne strategije o bezbednosti itd.
Možemo da prilagodimo mnogo toga onome što je naša potreba. Nema potrebe da i dalje neko razmišlja o NATO paktu, a meni ova poslednja događanja oko vojske se čine da neko tu namerno nešto radi. Samo razmislite o terminu, onoga dana kada je predsednik Republike sa nadležnim direktorima i ministrima potpisivao ugovor o gasno-naftnom sporazumu, tog dana je izašao intervju generala Ponoša u "Politici" i listu "Alo", istog dana.
Mene neko da ubedi da to nije poruka sa one druge strane vlasti u Srbiji, ne može niko. Inače, ne bi bilo istog dana, bilo par dana ranije, pet dana kasnije, danas bi se to događalo, ali na ovaj način kako se desilo, sasvim sigurno je bila i poruka.
Pokušao sam, takođe, Vojsci da nađem novac tamo gde mi se čini da je preterano dat, da li na osnovu ovoga, oni su tražili, ovi drugi su tražili, pa su dobili toliko. Verujem da je i Vojska tražila više. Kako ona nije dobila toliko koliko je tražila?
Na primer, kabineti potpredsednika Vlade, šta će im, osim Krkobabića, kome svakako i ne treba kabinet, nije trebalo ni da bude u Vladi, ali ajde, to mu je jedina funkcija. Ovi drugi, recimo, Dačić ima kabinet u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Dinkić ima kabinet u svom ministarstvu, Đelić ima kabinet u svom ministarstvu. Šta će im ovi kabineti, šta će im ovoliki troškovi? To su veliki novci, 72 miliona, 67 miliona, 60 miliona za tamo neke savetnike, za ljude koji su zaposleni u tim kabinetima, a pričamo o smanjenju javne potrošnje.
S druge strane, EK, recimo, turizam - subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama - 1,980 milijardi. Dve milijarde, da li su ovo ta skijališta ili šta već? Opet ne vidimo po stavkama gde to ide, za šta ide 1,980 milijardi u toj klasifikaciji.
Ili, na primer, EK 481, isto Ministarstvo turizma - dotacije nevladinim organizacijama 50 miliona. Znači, završava se izvršavanje budžeta za 2008. godinu i vidimo pun Beograd bilborda o Petrovcu na Mlavi, o Staroj planini. Šta će to u Beogradu? To treba u Beču da reklamiramo. Što stavljamo bilborde u Beogradu za takva mesta? Da li je sada trenutak, u ovoj situaciji na takav način trošiti novac?
Ili, na primer, nefinansijska imovina koja se finansira iz sredstava za realizaciju NIP, znači, dodatno 550 miliona. Ima tu svačega, turističke destinacije, menadžment turističkih destinacija. Slušali smo ministarku kako kritikuje tamo neki upravni odbor, Stara planina, da joj nije jasno kako su trošili novac i na ostale stvari.
Znači, tu sam, verovali ili ne, našao negde oko 1,5 milijardi ovim amandmanom novca za potrebe vojske. Obrazloženje Vlade je, otprilike, ne prihvata se zato što su sredstva namenjena za navedene troškove predložena u skladu sa nadležnostima i potrebama ovih budžetskih korisnika.
Znači, to su njihove nadležnosti, to su njihove potrebe, ali nigde pojedinačno ne vidimo za šta je taj novac toliko odvojen, a znamo kolike su potrebe Vojske Republike Srbije, vidimo u kakvoj situaciji se nalazimo, znamo da je bezbednost zemlje, doduše, ovim potpisivanjem u Moskvi je donekle popravljena, ali da je još uvek i te kako ugrožena i da je potrebno da država Srbija, shodno odluci o neutralnosti, ima jaču vojsku. Naravno da je potrebno da ima jaču Državnu revizorsku instituciju, ako želimo stvarnu kontrolu trošenja javnih sredstava, trošenja budžeta u svim segmentima našeg društva i javnog sektora.
Ako to zaista želimo, onda mislim da ovaj amandman treba da bude prihvaćen. Naravno da će neki zbog toga biti uskraćeni, to nije sporno, uvek je tako kada se radi na budžetu, ali mislim da je potrebno da odredimo prioritete mnogo bolje nego što ih je uradila ova vlada u predlogu. Konačno, mi donosimo budžet, a oni samo daju predlog budžeta. Zahvaljujem.