Određujem pauzu do 15.00 časova.
Rad sednice u popodnevnom delu nastavljamo raspravom u pojedinostima na amandman na član 5. koji je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić i izlaganjem prvog od prijavljenih govornika narodnog poslanika Zorana Krasića. Hvala vam.
(Posle pauze – 15.00)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad u popodnevnom delu sednice, prepodnevni deo je zastao u raspravi u pojedinostima na član 5, razdeo 3, amandmanom koji je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Hvala, gospođo Čomić.
Dobro je što u ovoj kamernoj atmosferi možemo da objasnimo suštinu ovog amandmana, da javnost u Srbiji sazna šta je bila ideja podnosioca amandmana.
Ideja podnosioca amandmane je u suštini da ako kabinet predsednika Vlade treba da troši neke pare u 2009. godini, i to je predloženo da bude 61 milion dinara, onda toliko treba da ima i kabinet potpredsednika koji je obuhvaćen amandmanom, a to je potpredsednik koji istovremeno i nije ministar. To je, moram da kažem, stvarno čudna logika. Znači, ako onaj nezakonito troši 61 milion, hajde i ovaj drugi neka troši nezakonito 61 milion.
Kabineti su stvoreni kao jedna posebna kategorija, pre nekoliko godina kada je menjan Zakon o Vladi, a menjan je u vreme dok je bio samo jedan potpredsednik Miroljub Labus, pa je kasnije, kako se menjao broj potpredsednika Vlade, tako i menjao broj kabineta.
Onda smo došli do neke organizacije državne uprave, a to jeste organizacija državne uprave, gde imamo i previše potpredsednika, i previše kabineta i previše zaposlenih koji predstavljaju trošak. Ali, 61 milion, ako se planira za ovog potpredsednika, treba staviti u odnos sa, danas smo pričali o tome, 60 miliona dinara koji se preko Koordinacionog odbora odvaja za sanaciju i rešavanje stambenih potreba ugroženih građana na teritorije one tri opštine, Preševo, Bujanovac i Medveđe.
Onda, kada to stavite u tu srazmeru, onda vidite da jednostavno zdrava logika to ne može tako da prihvati. Ako je već tako organizovana Vlada, ako već postoje potpredsednici, onda smo sigurni da tu treba da budu odvojena skromnija sredstva za te kabinete, pošto očigledno da ih ne možemo sad izbeći jer su postali zakonska kategorija.
Znači, i pored mog političkog neslaganja da postoje kabineti, ne mogu da osporim činjenicu da oni u skaldu sa zakonom postoje i da u skladu sa zakonom postoji obveza u budžetu da se kao tehničkom propisu planiraju sredstva, ali smatramo da možemo da intervenišemo i da ukažemo na neophodnost jednu, a to je da se za taj kabinet planiraju i predvide daleko, daleko manja sredstva i da se kao kriterijum koristi neka zdrava logika. Primer za tu zdravu logiku je upravo ono što je izdvojeno za zgrade i objekte u one tri opštine na jugu Srbije.
Međutim, problem ovog amandmana jeste što je to amandman bez zakletve. Da je podnosilac amandmana potpisao na kraju teksta amandmana - zaklinjem se čašću, obrazom, ugledom, svetim Savom, Bogom, kompjuterom, sekretaricom, to bi već bilo mnogo ozbiljnije. Molim vas, nemojte da se smejete, jer imam materijalne dokaze za sve što iznosim.
Podnosilac amandmana je gospodin Arsić, do pre dve meseca član SRS, od pre dva meseca visoki funkcioner neke druge stranke, stranke koja nije učestvovala na izborima. On je uredno, kao i svi poslanici, podneo ostavku i stavio na raspolaganje svoj mandat SRS, a onda je neko sve to sklonio na stranu i doveo u pitanje legitimitet rada i legalnost odluka Narodne skupštine.
Onog dana kada je rešio da promeni ideologiju, on je odneo i kompjuter i sekretaricu. Kompjuter smo dobili nazad, sekretaricu je zadržao. Ali, dobro. Šta da radimo, tu su činjenice. Možete vi da bečite oči koliko god hoćete. Ovo nije prvi put da se iznosi i da se priča o tome. Pre dva meseca smo pričali o tome. Molili smo vas da nam se makar vrati kompjuter sa kojim je zadužena poslanička grupa.
Odneli su oni još tri stranačka kompjutera koji su zavedeni kao osnovno sredstvo SRS, gradski odbor Beograd, tri laptopa, to ne vraćaju.
Ako uzmete u obzir koliko nas je zadužio onaj zumbul preko banke Inteze, gospođo ministar, nezakonito uzeo kredit, posle odložen kredit, kratkoročni u dugoročni, iz budžeta ste uplatili 100 i nešto miliona za rezultate izbora, umesto da se vrati kredit, mi sad dobijamo neke račune, produžen kredit kao dugoročni do 2012. i mi blokirani.
Mislim da je to veći problem, znate? Vi niste odgovorni za to. Vi samo treba da date jedno tumačenje - da li Zakon o finansiranju političkih stranaka dozvoljava da se kredit uzme od banke, pogotovo banke sa stranim kapitalom, jer onda zaključujemo šta je šta.
Kada ste već ovde i kada učestvujete u ovoj raspravi, gospođo ministar, skrenuo bih vam pažnju, a ovde vidim ima i nekoliko poslanika DS koji su i 2001. godine bili u Narodnoj skupštini - da je tada Narodna skupština, čini mi se preko Administrativnog odbora, donela neku odluku da jedan od šefova jedne poslaničke grupe, mora da vrati sve one pare koje je od 1993. godine primao na ime troškova putovanja od mesta gde mu je navodno prebivalište do Beograda, a imao je službeni stan u Beogradu.
Niste me dobro čuli, to je od 93. godine, možda imate problema... uzmite stenogram. Vrlo precizno pričam, znate. Vrlo precizno pričam, doneli ste neku odluku i onda znate valjda šta je napisano - da li ste to realizovali ili niste, mnogi su se zgražavali nad tom činjenicom, nad tim zakasnelim saznanjem?
Znači, ipak moram da vam skrenem pažnju da morate da vodite računa i kada neko podnese amandman - kakva je prava pozadina tog amandmana, koliko je on u stanju dosledno da se bori za taj amandman, koliko preko tog amandmana izražava svoj politički stav. Jer, znate, ukrade čovek kompjuter, pa vam podnese amandman i kaže - da se saniraju neki troškovi, da se smanje neki troškovi i vi se hvatate za glavu.
Znam da se vi hvatate za glavu, ali morate da skrenete pažnju i Borisu Tadiću da će i njemu da prsne glava od bolova, jer to svakodnevno postaje sve veći i veći bol, i to ozbiljno jeste problem. Legitimitet rada ove Narodne skupštine već nekoliko meseci je pod znakom pitanja. To se proteže i na legalnost odluka, bez obzira da li neko učestvuje ili ne učestvuje u glasanju ili je prisutan prilikom glasanja ili nije prisutan prilikom glasanja - to se proteže.
Znači, izašao sam u ime SRS da podržim svaku ideju, bez obzira koji poslanik da je podnese - da se smanje troškovi kabineta, jer to odgovara nečemu što ste obećali. Doduše, niste se zakleli, ali ste obećali. Obećali ste da ćete na svim nivoima da izvršite neke organizacione promene, koje će u krajnjem rezultatu da imaju uštedu - uštedu javnih sredstava.
Ne vidim tu uštedu ovde, jer predlog budžeta za 2009. godinu je veći nego ono što je bilo planirano za 2008. godinu. Veći je obim budžeta, ali znate, ako se kaže "ušteda", onda to treba da se smanji. Ne prava, jer kod kabineta kada pričamo, tu nemamo prava.
Imamo prava zaposlenih, njihovo socijalno osiguranje itd, ali kada pričamo o troškovima službenih putovanja onda tu nema prava - da li će gospodin potpredsednik jedanput da ide u inostranstvo ili će svaki dan da ide u inostranstvo, to je već odraz politike te vaše vlade.
Mi smatramo da oni treba što manje da se šetaju, jer kada krenu u te svoje mirovne misije, onda nastaje velika glavobolja za Republiku Srbiju.
Ko zna šta im tamo rade? Da li im zavrću ruke, da li ih truju nekim lekovima - oni nekritički prihvataju sve, sve. Da vas samo podsetim i Euleks, i ova operacija koja se zove "Statut Vojvodine"?
Videli ste da su sve te javne manifestacije tokom izborne kampanje gde se završava državni posao, sa potpisivanjem, besplatnim akcijama, Fijatom itd. bio izborno-propagandni trik kako prevariti građane, kako ih naterati da još jedanput glasaju za nekoga, a da nisu svesni da su glasali protiv svojih vitalnih interesa.
To ovih dana postaje i suviše, svakim danom sve više i više jasno građanima Republike Srbije. Prekjuče smo u stvari videli da vi ne želite da izdvajate za dečji dodatak veća sredstva, za studente, za talente, za sportiste, to smo dokazali.
Vi ste više zainteresovani za nešto što je materijalna vrednost u pogledu tonera, toalet papira itd, a manje za ovu našu decu i za ovo što je, ako mogu da kažem - socijalna grupa koja mora da se respektuje. To smo dokazali, mi sada idemo samo dalje i nema potrebe da ponavljamo te stvari.
Smatram da vi možete ovde da izađete i da kažete - znate, u kabinetu postoji toliko i toliko zaposlenih, mi moramo njihova prava iz radnog odnosa da poštujemo i da im garantujemo budžetom. Slažem se, ali ta prava isto postoje i kod zaposlenih u Robnim kućama "Beograd". Samo da vas podsetim da oni su već 20 i nešto dana ovde u šatorima ispred zgrade Predsedništva, samo su pogrešili ulaz. Tadić ulazi na ovaj sporedni ulaz, pa nikako da ih vidi, a on je kao human čovek dao dva WC, ona poljska, ''Toi'', znate ona plastična. Verovatno zbog onoga kada je Depos organizovao vidovdanski sabor. Tada je bilo leto, pa nisu bili ti ''Toi'' vecei i bilo je većih problema sa tim parkom, kada je završen taj protest.
Znači, morate na objektivan način da pristupate pravima građana. Ne mogu da budu građani koji slučajno rade u državnoj službi, sa pravima prve kategorije, a drugi zaposleni da budu druga, treća ili poslednja kategorija neka. Ne znam u toj vašoj nomenklaturi koja bi to po slovu mogla da bude kategorija.
Moram da vam skrenem pažnju, da ono što je u Subotici na plenumu rekao gospodin Tadić, neću da pričam o onome što je pričao na zatvorenom delu, to vi najbolje znate, ne bih smeo da odam svoj izvor informacija, ali na javnom delu je rečeno - radna mesta moraju da se čuvaju. Ako ih čuvate u državnoj službi, čuvate ih i u drugim preduzećima.
Zadužite ministra Ljajića da bude efikasan, da maksimalno angažuje inspekciju rada, da se ljudi vraćaju na posao, da se poništavaju ta rešenja o otkazima. Ako tehnološki proces dozvoljava ili nalaže otpuštanje, da se po onoj gradaciji poštuju prava - drugo mesto, pa na kraju tek otpremnina i neka prava na birou.
Ako krenete neselektivno, onda ćemo imati ovu situaciju, da će svakodnevno da se povećava broj građana koji će da ostanu bez posla, a da istovremeno imamo neracionalno trošenje para poreskih obveznika za neke kabinete, za neke komisije, za neke agencije, pa i u okviru svakog ministarstva može da se pronađe neka od ekonomskih pozicija, gde sigurno možete da nađete neku uštedu.
Međutim, vi ste pribegli jednom drugom triku. Vi sada kažete - ovo što mi predlažemo budžetom je daleko manje od onoga što su tražila ministarstva. Znam? Zašto? Oni će uvek da traže, po njihovoj proceni, šta je optimalno i uvek će da navedu - ova sredstva su neophodna za normalno funkcionisanje i ispunjavanje svih funkcija i zadataka koje su u nadležnosti ministarstva.
Ali gospođo, to je stereotip koji se 60 godina javlja u svim vladama, još dok je bilo Republičko izvršno veće, dok su bili sekretarijati i kasnije kada su ministarstva. To je uvek i sva ministarstva traže, pa onda Vlada, kao mesto gde se kreira i vodi ekonomska politika - vrši neka usaglašavanja. Vlada je zauzela stav o štednji, mi podržavamo taj stav o štednji, ali bismo hteli da, ako već treba da damo tu podršku - da vidimo u novčanom iznosu da ste opredeljeni za štednju.
Prema novčanim iznosima i brojevima koje ste vi ovde izneli mi ne vidimo opredeljenje - štednja po saku cenu. Mi to ne vidimo. Pazite, vi da ste krenuli sa nekom procenom, ne znam dva posto više nego prošle godine, odnosno zašto ne uporedite sa 2001. ili sa 2000. godinom? Verovatno ne može da se uporedi sa 2000. godinom, pošto ste promenili način obračunavanja bruto društvenog proizvoda, ali da uporedite sa 2001. godinom, pa da ste našli neki uprosečeni koeficijent kako da se to podigne i da to završite. Onda ćete da kažete - da, u međuvremenu su se promenile nadležnosti, pa su došli neki novi poslovi.
Ama, izmislili se poslove, kao što ste izmislili agencije.

Petnaest minuta i 30 sekundi.

Izvinjavam se za ovih 30 sekundi.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić. Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi Napred Srbijo je pet minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam kako vi, ali imam dužnost, kao ozbiljan čovek, da predložim nekima ovde da potraže pomoć. Ponekad vam je pomoć potrebna i kad to ne osećate i kad vaše okruženje neće to da vam kaže, a svesno je toga.
U stanju smo mi da otrpimo hiljadu puta po 15 minuta čoveka koji želi da se pokaže za govornicom. To nije problem, ali nemojte da izmišljate kad nisam tu. Izmišljajte i kad sam u sali.
Naime, spor koji vodite, gospodine Krasiću, protiv mene povodom kredita, koji je SRS dobila i iskoristila za kampanju, pa ste možda i vi zbog toga poslanik, možda ne bi bilo dovoljno mesta za vas, se odvija pred Privrednim sudom pred kojim ste tražili privremenu meru i u odnosu na mene. Trebalo je sud da donese odluku da se ja vratim u stranku, da vam vratim taj kredit, pošto vi to očigledno niste u stanju. Sud je odbio tu privremenu meru.
Druga privremena mera koju ste tražili bila je da vam banka vrati menice za kredit koji je stranka iskoristila. Sudija je odbio i tu privremenu meru.
Ako želite da govorite o kreditu, upustili ste se u sudski postupak. Nemojte da izmišljate da je taj kredit bio neka pljačka, farsa, laž, obmana.
Taj kredit košta stranku mesečno 1,5 miliona dinara, a stranka ima oko 14 miliona mesečnih primanja po osnovu vaših mandata. Mislim da je to rizik u poslovanju koji se izvanredno isplatio. Nemojte više o tom kreditu. Hajde da sačekamo da se završi taj sudski proces. Ako sam na bilo koji način kriv, ako sam vas oštetio na bilo koji način, umem da se vratim u stranku, da to završimo, pa ću opet da odem, pošto sa vama više ne može da se izdrži.
Imate problem kad treba da, a nešto vas stalno čačka, da obrazlažete svoje suprotstavljanje amandmanu SNS. Imate problem, pošto se onda delite kao ličnost. Ne možete da napadnete sam amandman, jer je potpuno u skladu sa onim za šta se i vi zalažete, a onda napadate onog ko je predložio amandman - taj vam se ne sviđa, taj vam se nešto zamerio, pa kad ne valja čovek, po vama, ne valja ni njegov amandman. Da se tako procenjuju amandmani, Vlada bi mogla svima nama iz opozicije da kaže - ne valjate kao ljudi, nije vas hteo narod, niste imali dovoljno glasova, nećemo da raspravljamo o vašim amandmanima.
Gospodine Krasiću, imate ogromnu krizu identiteta. Uleteli ste na funkciju potpredsednika SRS i sad smatrate da to treba da opravdate za ovom govornicom. Više puta sam razgovarao sa vašim kolegama i njima ste se popeli na glavu i oni bi jako voleli kad biste mogli da ne govorite toliko koliko govorite, da ne vičete toliko koliko vičete, da ne vređate toliko koliko vređate, ali vi se osećate kao oslobođeni neke stege.
Dosad je postojala jedna stega. Predsednik stranke je rekao da vi ne izlazite za govornicu zato što učestvujete u njegovoj odbrani i imate mnogo posla u odbrani, rekao je da ne silazite u salu uopšte. Znao sam zašto je to rekao i izbegavali ste da izlazite za govornicu dok sam bio u vašoj stranci. Sada više nema tih kočnica, sada izlazite i to deluje poražavajuće.
Sad vas pitam, kad ste već ponovo ušli u opstrukciju, kako ćete da opravdate sutra, kad uđemo u glasanje o budžetu? Sada vam predlažem - blažite malo taj svoj odnos prema budžetu i Vladi do sutra, kada ćete omogućiti glasanje, jer ćete vi sutra da omogućite glasanje o budžetu, što je potpuno normalan i razuman potez.
Nerazumna je opstrukcija do tada i nerazumno je da sprečite 126 poslanika da glasaju o budžetu, da isterujete svoj hir i da pravite opstrukciju da sprečite većinu da neku odluku donese.
Da ste bili takvi dok smo bili zajedno, možda bismo sprečili i Vojislava Koštunicu da formira Vladu. Šta bismo time dobili? Šta vas tu 40 dobija time što ćete tri dana da terate mak na konac, a to samo vi, gospodine Krasiću, ovi drugi su razumniji od vas, i da u tom teranju maka na konac prođe rok sutra za izglasavanje budžeta? Šta dobija Srbija od toga? Šta dobija...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme na raspolaganju vaše poslaničke grupe je iskorišćeno.)
Mislim da imam još četiri minuta.
Šta dobija SRS time? Jutros sam pažljivo slušao gospodina Marinkovića, koji je iznosio nešto o čemu sam već govorio u nekoliko intervjua. Da, tačno me, postoji opasnost da Međunarodni sud pravde u Hagu proceni da su prava Albanaca bila u tolikoj meri ugrožena, da oni imaju pravo da prave svoju državu.
Nemojte o tome, gospodine, da govorite kao svršenom činu. Recite - postoji bojazan, recite - može da se desi, nemojte da kažete - presudiće. Prvo, nisam siguran da će da presudi, a drugo, šta sad vi činite kad znate da će da presudi? I dalje sedite u klupi i opstruišete budžet.
(Predsednik: Vreme.)
Ako smo sigurni da će tako da presudi, hajde da se odmah sad borimo protiv toga. Ipak mislim da postoji neka nada i da je pametno upozoriti državu da to može da se desi, upozoriti na lošeg pregovarača u ime Srbije, ali nikad ne reći - presudiće sigurno protiv nas, zato što mi se čini da još postoje mogućnosti da se borimo, a čini mi se, ako znate da će da presudi protiv nas, da se vi ne borite mnogo dobro protiv toga.
(Tokom ovog izlaganja poslanici SRS lupali o klupe.)

Gospodin Veroljub Arsić, replika na izlaganje gospodina Krasića, a zatim gospodin Krasić, replika isto.

Mislim da je gospodine Krasić namerno i tendenciozno pogrešno tumačio amandman koji sam podneo. Amandman se nije odnosio na potpredsednika Vlade za socijalnu politiku i društvene delatnosti, nego na sve potpredsednike, znači, kabinet prvog potpredsednika Vlade, potpredsednika Vlade za evropske integracije, potpredsednika Vlade za privredni razvoj i potpredsednika Vlade za socijalnu politiku i društvene delatnosti.
Mislim da se gospodin Zoran Krasić osećao prozvanim možda zato što sam pričao o RIK, pošto je gospođa Krasić član RIK. Gospodine Krasiću, iznos od 34 miliona na poziciji 416 nisam ni spominjao, tako da ne znam zašto ste se po ovom amandmanu osećali prozvanim na osnovu moje diskusije.
Što se tiče onog vašeg stalnog dela izlaganja, kad spominjete sekretaricu, tada primetim u vama jedan pogled kakav ste imali 99. i 2000. godine, gospodine Krasiću, baš ovakav isti pogled. Svaki put kad spomenete za ovom govornicom neku sekretaricu, vi imate taj pogled. Gospodine Krasiću, nije mi jasno da li za nečim žalite iz 99. i 2000. ili za nekim žalite, ali to je vaš problem.
(Poslanici SRS tokom ovog izlaganja lupali o klupe.)

Gospodin Zoran Krasić, replika.