Gospodine Damjanoviću, o toj telefonskoj pretnji biće obavešten MUP i preduzeće se sve mere koje je potrebno da se preduzmu, i to najhitnije.

Gospodin Dragan Stevanović ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče poslednjih nekoliko amandmana, karakteristična je za njih jedna stvar: njima se u principu predlaže ukidanje sredstava onim segmentima ove države ili izvršne vlasti koji bi u principu trebalo da promovišu evropske vrednosti i uvode evropske standarde u Srbiji. E sada, ono što je interesantno jeste da ih predlažu oni koji su preko noći spoznali svoju opredeljenost i sklonost ka evropskim vrednostima, evropskim integracijama, evropskim principima i onda se postavlja jedno objektivno pitanje: da li su ozbiljni i da li ih treba komentarisati.
U svakom slučaju kada su u pitanju opredeljenja ove vlade da uvode te standarde i te principe u ovoj našoj državi, onda se nameće sledeći zaključak, čini mi se da u poslednjih osam godina nijedan resorni državni organ, koji se ovom problematikom bavio, nije opravdao smisao svog postojanja, možda ne u celini, ali u najvećoj meri, s jedne strane.
S druge strane, onda se objektivno postavlja pitanje da li su novac koji su do sada trošili imali pravo da troše. Da li im novac koji treba da troše u perspektivi treba i poveriti. Ovu moju sumnju u namere određenih državnih organa pokušaću da ilustrujem kroz jedan primer, kroz primer koji je svakako interesantan.
Gospođo predsedniče Skupštine, zamolio bih vas i iskoristio bih svakako svoje pravo po Poslovniku, po članu 226, molio bih da stenogram ove moje diskusije uputite Vladi, jer ću paralelno sa diskusijom na kraju da tražim određene odgovore, odnosno informaciju od Vlade Republike Srbije.
Ono o čemu hoću da prodiskutujem jeste koliko su se nadležni državni organi u zemlji bavili suštinski regionalnim razvojem, odnosno ekonomskim razvojem, iako su za te svoje namere dobijali poprilično velika sredstva iz budžeta Republike Srbije.
Svakako neću izaći iz okvira onoga što u principu jeste interesantno i za nas, odnosno za nas bi trebalo da bude interesantno, za svet kojim stremite, ozbiljan i odgovoran svet, a to je svakako interesantno, to je oblast energetike.
Kada je energetika u pitanju, koliko se ova država bavila ispitivanjem alternativnih izvora energije, odnosno obnovljivih izvora energije. To niko ne može da ospori, koliko god pojedini pokušavali da jeste apsolutno u kontekstu našeg razvoja, što ravnomernog, regionalnog, a što uopšte ekonomskog razvoja i obnove ove države.
Ozbiljne države u Evropi i u svetu su ovoj stvari posvetili mnogo pažnje, a ova naša država bi svemu tome trebalo da se posveti bar iz dva razloga. S jedne strane, to je činjenica da nivoi investicija u ovoj oblasti prevazilaze i skromnost, odnosno da budem konkretan, recimo, da je vrednost investicija u vetrogeneratore snage jednog megavata preko 1,2 miliona evra. Ako iko iole ozbiljan sluša, poredi cifre i uzima ih u obzir, svakako može i treba da razume koliko bi u perspektivi, kada bi se ova država ozbiljno bavila, to bi moglo ovoj državi da donese. Onda bismo, gospođo ministre, objektivno mogli da govorimo o razvojnim komponentama našeg budžeta.
S druge strane, ono što država prećutkuje, ne znam koliko je spremna da se suoči s tim problemom, a jeste problem koji ćemo mi u perspektivi i u 2009. godini imati sa elektroenergetskim sistemom i snabdevanjima, a sve zbog činjenice da je deo elektroenergetskog sistema Srbije na Kosovu i Metohiji, i zbog činjenice da počinje institucionalno odvajanje, ali u potpunosti, odvajanje Kosova i Metohije od Srbije, mi sa tim sistemom, odnosno sa tog sistema nećemo moći da pokrivamo naše domaće potrebe.
U narednoj godini, u godinama koje su pred nama, struju koju ćemo trošiti biće svakako skupa, pre svega što je nećemo imati dovoljno kod nas, moraćemo da je uvozimo, a to svakako za naše ekonomske prilike u narednim godinama i u narednom periodu neće biti dobro.
Ovo što pokušavam, taj primer da otvorim, jeste u principu koliko je Vlada, odnosno izvršni organ ove države na republičkom nivou opstruktivno delovao na inicijative pojedinih lokalnih ili regionalnih organizacija, ili lokalnih organa vlasti. Naime, u opštini iz koje dolazim pre par godina započeta su neka ispitivanja i istraživanja i u njima su učestvovali Ministarstvo nauke, opština i svakako Entel, firma u okviru Energoprojekta u Beogradu.
Spominjem namerno one koji su učestvovali, s obzirom da je ove godine, odnosno u budžetu za narednu godinu Ministarstvo nauke jedno od tri grane koja je objektivna ostala uskraćena za potreban deo novca i sredstava. Znači, finansijeri celog istraživanja bili su Ministarstvo nauke i Vlada Kraljevine Švedske.
Kroz projekat su se radili ispitivanja o mogućnosti instalisanja vetrogeneratora na području Vlasine. Ono što je interesantno jeste da je u vreme ispitivanja inicijativu pokrenulo lokalno rukovodstvo. Tada je SRS bila na vlasti dole u Surdulici.
Rezultati ispitivanja su se samo u jednoj prilici pojavili i to, zamislite gde, bili su objavljeni na sajmu privrede u Perniku, u Republici Bugarskoj. Od tada do danas apsolutni je moratorijum, apsolutno niko nije u situaciji da dođe do podataka u vezi sa ispitivanjima.
Ali je interesantno da rezultate ispitivanja ne kontroliše ni Ministarstvo nauke niti opština, Ministarstvo nauke, koje je ispitivanje naručilo i tražilo, nego ih koristi i baštini na vrlo bezobrazan i pokvaren način, onaj koji je ispitivanja vršio, to je firma Entel.
Zašto sada to tako kažem? Zato što su to ozbiljni državni podaci i oni koji sa njima raspolažu mogu prilično dobro da ih unovče. Govorio sam o vrednosti investicija koja se odnose na ovakva ispitivanja i mogućnost ostvarivanja investicija, odnosno realizacije tih investicija u ovoj oblasti.
Jako je interesantno da država ne preduzima ništa da takav kapital stavi na raspolaganje samoj sebi i da u periodu koji je pred nama omogući da se predinvesticioni period za one koji hoće da investiraju skrati i da se na teritoriji juga Srbije, Pčinjskog okruga, teritoriji opštine Surdulica, omogući svim zainteresovanim i potencijalnim investitorima da dođu do rezultata ih ispitivanja, kako bi mogli da budu sigurni da će efekti njihove investicije biti vraćeni.
To je jedan odnos države vrlo neozbiljan i neodgovoran. Mislim da smo u poslednjih nekoliko dana, a naročito govoreći o ovom budžetu, upravo ukazivali na činjenicu da nema opredeljenosti države da se bavi ozbiljnim stvarima, odnosno nema opredeljenosti države da pokaže svoje opredeljenje da su spremni da se bave na jedan ozbiljan, moderan način, način koji ima smisao i svoju suštinu, ima svoj ishod, razvojem ove države. U tom kontekstu ću još jedanput da postavim pitanje Vladi, zbog čega su indolentni u odnosu na činjenicu da što se tiče rezultata ispitivanja u oblasti alternativnih izvora ili obnovljivih izvora energije, ne raspolažu rezultatima ispitivanja koja su platili, za koje su novac potrošili?
Zašto se na taj način ne omogući da na jugu Srbije određeni investicioni poduhvati dobiju mogućnost da se ostvare i realizuju? Zašto ljudi na jugu Srbije ne mogu da dobiju podršku Vlade za ozbiljne projekte i inicijative koje su lokalnog ili regionalnog karaktera? Zašto Vlada u principu deluje kao opstruktivni element kada su ovakve stvari u pitanju? Hvala.

Gospodin Obradović ima reč.

Gospođo predsednice, gospođo ministarka, ovo je amandman kojim se predviđa da se promene sredstva Kancelarije za održivi razvoj. Ako ste pažljivo pogledali amandmane, ima još nekoliko amandmana koji se tiču takođe Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja.
Amandman je interesantan, prosto samo postojanje te kancelarije je interesantno i govoriću o njoj sa dva aspekta. Predsednik Vlade, gospodin Cvetković, govoreći o budžetu, rekao je da je budžet pre svega budžet uštede, razvojni i socijalni. Ajmo prvo da analiziramo ovaj budžet uštede. Ako pogledate strukturu Vlade i ako pažljivo pogledamo budžet, u samoj organizaciji Vlade, agencija i organizacija koje su sastavni deo Vlade, imamo Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, Ministarstvo za prostorno planiranje, Agenciju za prostorno planiranje, Republički zavod za razvoj, Fond za razvoj.
Osnovni zadatak Kancelarije za održivi razvoj je da priprema programska i planska dokumenta. Ako Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj nije u stanju to da radi, onda očigledno treba da se napravi ušteda tako što će se Ministarstvu oduzeti ta funkcija. Ako Agencija za prostorno planiranje to nije u stanju da radi, onda treba da razgovaramo o tome. Kada pogledate, u samoj Vladi postoji bar pet organizacija ili ministarstava koja imaju po nekoliko stotina zaposlenih, koji se pre svega bave aspektom planiranja i problemima održivog razvoja, a onda formiramo posebnu kancelariju koja sa deset ili petnaest-dvadeset zaposlenih treba da radi isto to.
O kakvoj uštedi onda možemo da pričamo ako imamo na pet ili šest različitih mesta potpuno identičnu funkciju? Onda bi verovatno trebalo da napravimo i sedmo telo koje će da koordinira i da uspostavlja koordinaciju između svih ovih tela koja rade potpuno identičnu stvar. A kada imate jednu funkciju na više različitih mesta znate i sami da uvek postoji mogućnost da krajnji rezultat bude nešto što sigurno niko ne želi.
Kada smo raspravljali o rebalansu budžeta govorio sam kako je jako dobra stvar što, za razliku od nekih prethodnih budžeta, ovaj budžet ima svoja dva dela. Svi troškovi su podeljeni u dva člana budžeta, to su član 5. i član 6. Jedno je programski, a drugo je linijski deo budžeta.
U samom budžetu imate da sam programski deo budžeta predstavlja proces šire reforme upravljanja javnim finansijama, sa ciljem da se poveća efikasnost, da se mnogo više računa vodi o trošenju javnih sredstava. Programsko budžetiranje podrazumeva da se na osnovu strateških ciljeva i odgovarajućih politika utvrde ograničenje za pojedine kategorije rashoda. Programski budžet predstavlja transparentniji način za praćenje budžetskih rashoda.
Ključna ocena vezana je za ostvarivanje samog budžeta i sam tekst je apsolutno besprekoran. To je stvar koju potpuno podržavamo. Da li je tu išta sporno? Samo jedna sitnica, programski deo budžeta čine: Ministarstvo vera, Ministarstvo za lokalnu samoupravu i državnu upravu, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo zdravstva i Ministarstvo trgovine.
Programske ciljeve ćemo da postavimo Ministarstvu vera i kroz Ministarstvo vera ćemo da kontrolišemo merljive ciljeve, da utvrdimo šta će tu da se radi. Ministarstvo za NIP nije deo programskog budžeta, Ministarstvo za ekonomiju nije deo programskog budžeta, Ministarstvo infrastrukture i Ministarstvo poljoprivrede su deo linijskog budžeta, tamo nema merljivih ciljeva ili je tu problem ko stoji ili ko je na čelu tih ministarstava.
Može da zavara ukupan bruto iznos ili ukupna pozicija po ovim ministarstvima. Tu ne treba da napravimo grešku, i Ministarstvo prosvete, pre svega, ima sredstva za plate svih zaposlenih u prosveti, i kada se to izanalizira onda vidite da je ideja dobra, ali da je realizacija bitno poništila efekte ove pozitivne ideje.
Prema tome, ako analizirate deo koji je vezan za linijski i programski i ako analiziramo samo koliko ima identičnih funkcija u različitim ministarstvima ili u različitim organima, onda je čitav budžet daleko od budžeta koji može da se pohvali uštedama. Hvala.

Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Koristim ovaj amandman kao povod da podsetim na početak rasprave o amandmanima na Zakon o budžetu za 2009. godinu. Kao onaj ko nije trgovao ovim budžetom i svojim amandmanima na njega, Tomislav Nikolić je prvi saopštio da nećemo biti smetnja za usvajanje budžeta u zakonskom roku.       
U prvom mom obraćanju povodom amandmana na član 1. saopštili smo zahvalnost gospođi ministru Diani Dragutinović što je usvojila u ime Vlade četiri naša amandmana, tri odmah, jedan sa tehničkom ispravkom i, verujući da neću ni imati prilike da više govorim o amandmanima, načelno sam obuhvatila sve naše amandmanske redakcije na Zakon o budžetskom sistemu.
Juče je raspravu o amandmanima Tomislav Nikolić započeo pitanjem - ako postoji dogovor, zašto radimo subotu i nedelju, a ako neće biti usvojenog budžeta, zašto onda gubimo vreme, jer rasprava o njemu postaje bespredmetna.
U prevodu ili jasnije, gospođo Đukić-Dejanović, vama se obraćam, da smo ljuti ako je dogovor uspostavljen, naprotiv, raduje nas dogovor sa svim poslaničkim grupama da Srbija dobije budžet pre isteka ove godine, jer je to poruka sigurnosti za sve građane i poruka da smo svi dovoljno zreli da znamo zašto smo ovde i zašto radimo ovaj posao.
Imam drugo pitanje i prvi put izlazim iz okvira ekonomije za ovom govornicom.
Poštovani građani, kolege poslanici, ima među nama onih koji misle ne da su centar sveta, nego da su centar same vasione, da sunce zbog njih izlazi i zalazi, da su oni tumači parlamentarne demokratije i da samo oni imaju pravo na to koje su teme na dnevnom redu, koji se jezik koristi, kada neko treba da govori, da su oni vlasnici tuđih osmeha i tuđih suza, itd. i tome slično.
Misle da pravo za to dobijaju na republičkim i ostalim izborima, ali ne svi, nego samo oni, a da svi ostali, ja i svi vi ovde, i građani koji su nas poslali ovde, služe kao dekor i dokaz te snage, pa kada oni budu opsovani treba jedna kazna, a kada oni opsuju treba druga kazna.
Svakodnevno sam izložena ne dobacivanju, direktnom uznemiravanju gospodina koji je izazvao i Tomislava Nikolića danas. Nikada se nisam požalila ni vama predsednice, nikome, čak ni svojim kolegama u poslaničkoj grupi.
Danas je u tri sata ušao vičući na sav glas i nazivajući pogrdnim imenima i Tomislava Nikolića, i moje kolege i mene lično. Nema gospodina Jadranka. I mene, gospodine Jadranko, kao majku koja se tako i ponaša. Ne samo da imam decu, nego se ponašam kao majka koja ima razumevanja i za tuđu decu.
Da li oni koji misle da su oni centar sveta, da i mi ostali imamo neku granicu trpeljivosti? Očigledno da misle da nemamo. Srećna sam što sam svojim DNK nasledila neke osobine koje imaju mnogi ljudi, prosečne, normalne, ali sam vrlo srećna osoba što nisam imala od koga da nasledim, a ni u životu da razvijem dve osobine koje se zovu mržnja i zavist. To što nemam te dve osobine navelo me je da do danas ne progovorim o gotovo nemogućim uslovima funkcionisanja u ovoj skupštini.
Želim, i zato pominjem i ovaj incident danas u ovom svetlu, da ovo bude zaista poslednji put da za isto ponašanje postoje različiti aršini, da smo svi ovde ne da se međusobno provociramo i svađamo, jer građani od toga neće imati ni manji kurs, ni niže cene, ni sigurniju budućnost.
Mi smo ovde da usvojimo budžet i u tom smislu me raduje dogovor svake poslaničke grupe sa Vladom, u čije ime gospođa Dragutinović taj posao radi ozbiljno i odgovorno, kao i poslanička grupa Tomislava Nikolića Napred Srbijo.
Hvala svima.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupaju o klupe.)

Gospođa Milica Vojić-Marković, zatim gospođa Aleksandra Janković.

Hvala, gospođo predsednice. Možda sam se javila onako u zadnjem trenutku, ali prosto sam želela da razjasnimo samo neke dve stvari koje možda gledaoci prate, i zbog nas ovde u sali, pa bi bilo važno da ih razjasnimo.
Gospodin Stevanović je govorio i ono što je govorio je bilo u redu, ali mi se čini da bi bilo važno da razjasnimo da se radi o dva projekta, i da je prvi projekat platio još ministar Aleksandar Popović u to vreme, da će rezultati tog istraživanja biti na prezentaciji 28. januara. Drugi projekat je tzv. projekat FP-6. To je projekat Evropske unije. On još uvek traje. Oba ova projekta radi zapravo Institut za multidisciplinarne studije. Znači, prosto samo da razjasnimo da bude do kraja jasno. Hvala.

Reč ima gospođa Aleksandra Janković.

Javljam se po ovom amandmanu, jer postoji bar 13 razloga zašto bi trebalo ukinuti dalje punjenje džepova ministra hidre, koji se puni kao brod, a građani prazne kao levi deo Skupštine dok ih ne navataju za glasanje.

Evo tih 13 razloga zašto gospodin Dinkić nikako ne bi mogao da dobije proširenje svoje administracije.

Prvo, prevara veka o podeli besplatnih akcija u vrednosti od po hiljadu evra. Drugo, odgovornost za poništenje koncesije za izgradnju autoputa Horgoš-Požega. Treći razlog je sprečavanje investitora za privatizaciju JAT-a i RTB Bor. Četvrto, konstantno opstruiranje, pa i sad, realizacije energetskog sporazuma sa Rusijom. Peto, poznati slučaj Krišto i malverzacije u javnom preduzeću "Aerodrom" Beograd. Šesto, povećanje budžetskih rashoda osnivanjem novih javnih preduzeća, umesto privatizacije postojećih, čime se direktno meša u rad drugih ministarstava.

Sedmo, odgovornost za gašenje srpskih banaka i sprečavanje ulaska ruskih banaka na naše tržište. On nije samo lagao, nego je imao i obećanja koja je koristio u marketinške svrhe, a zatim zaboravio. Osmo, smanjenje poreza na dobit za poslodavce koji zapošljavaju nove radnike. Deveto, veće i ujednačene plate za vaspitače u predškolskim ustanovama na teritoriji cele Srbije. Deseto, veće premije za poljoprivrednike. Jedanaesto, stabilnost dinara. Dvanaest, inflacija do 10%. Trinaest, povećanje privrednog rasta. U 2009. godini privredni rast je sa 6,5% pao na 3%.

Za kabinet Mlađana Dinkića, kao potpredsednika Vlade, izdvojeno je 59.795.000 dinara, a za Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja 22.849.363.

Dakle, Dinkić jeste ostvario svoj san i postao kalif umesto kalifa. Za svoj kabinet dobija isto kao i Cvetković za svoj.

U jednom od svojih poslednjih obraćanja, jer smo na kraju godine, vama koji ste zapravo jedina referenca, mislim na građane Srbije, kojima dugujemo svako objašnjenje, jer narod Srbije jeste institucija, a svi mi ovde zajedno samo nužno zlo koje je, bogu hvala, prolazno, ne mogu a da se ne osvrnem na ono što se događa i što sam čula baš od vas građana, u prolazu i susretima.

Imam to retko zadovoljstvo da pripadam stranci običnih ljudi, te sam dodirljiva za sve vrste narodnih komentara i primedbi. Pitaju ljudi hoće li uopšte biti Nove godine? Takav utisak su stekli, jer nesposobna i neodgovorna vlast šalje samo katastrofične poruke, o akcijama da i ne govorimo.

Budžet je kasnio 45 dana, a vlast se igrala prebacivanja odgovornosti na narodne predstavnike i tako indirektno i na narod. Zašto nije usvojen budžet? Ko je kriv? Na kraju će narod biti optužen i za to. Gde nema razlike između istine i laži, gde nema uverenja i ideologije, ima samo računa.

Šefica poslaničke grupe ove semafor koalicije, Nada Kolundžija, u maniru vrhunskog statističara izračunala je da je u ovom sazivu Skupštine bilo 1.272 reklamiranja povrede Poslovnika i da je tako potrošeno 10 radnih dana i 50 miliona dinara. Svakako skupo, ali skoro beznačajno u odnosu na mesečne plate direktora, članova upravnih odbora i kabineta ovih likova iz vladajuće stranke.

Ono što je gospođa Nada zaboravila da spomene je da su se te povrede Poslovnika zapravo odnosile na životna pitanja tipa problema na Kosovu i Metohiji, Euleksa, separatističkog statuta Vojvodine, ratifikacije međudržavnog ugovora Rusije i Srbije, NIS i gasovod, svetsku finansijsku krizu, pljačku javnih preduzeća od strane tzv. menadžera i članova upravnih odbora, što je često samo eufemizam za kriminalce.

U odsustvu pravog dnevnog reda, dnevnog reda za narod, o životnim temama se moglo razgovarati samo reklamirajući povredu Poslovnika.

Ova vlada je nastala prostom računskom operacijom, sabiranja baba i žaba, ali se u njoj interes tih "grandmothers and frogs" tako umnožio da vlast više ne poznaje nijednu matematičku operaciju osim oduzimanja, i to od svog naroda.

Lepo kaže gospodin Vučelić u uvodniku Pečata - voljom vladajuće većine, Skupština je letos plandovala gotovo dva puna meseca. Vlada je letovala mesec dana. Skromno. Ni telefonske sednice Vlade nisu održavane. Jesenas su pred nama još defilovali preplanuli ministri. Sa devizom - opušteno, naša izvršna i zakonodavna vlast išla je u susret svetskom finansijskom krahu.

Vlada je na samom vrhuncu svetske finansijske krize tek pravila neki tim za praćenje događaja. Niko ništa pod milim bogom nije radio. Vlada je, sa zakašnjenjem od 45 dana, dostavila nacrt državnog budžeta Skupštini. Sada ta vlada neznalica i lenčuga traži da parlament, kako bi nadoknadio sve njihovo propušteno, radi u tri smene.

Mediji, naravno, listom u tome pomažu. Oni novinari koji nisu pristali da pomognu vlasti, koja grubo obmanjuje sopstveni narod, bivaju šikanirani, marginalizovani, izloženi takvim napadima mediokriteta, ranijih bukača svake stranke na vlasti, da prosto moraju sami da se povuku i odu.

Ološ i prostakluk u poziciji moći, kao da je danas preporuka, a ne smetnja za napredovanje. Dok otpuštaju ili sistematski izluđuju rad nekih tako da sami na kraju daju otkaz, vlastodršci koji imaju dva sata letnjeg pljuska od obrazovanja, inteligenciju kao amebe, a karakter otprilike kao kameleoni, dobijaju šansu da dalje vrše negativnu selekciju, okruže se sebi sličnima.

Slično se sličnom raduje, pa nekom autonomaškom uredniku, koji ne poznaje palatalizacije, pa mu "povuču" zvuči prirodnije nego "povuku" i "oćeju", nego "hoću", svakako da smetaju novinari koji misle svojom glavom i poštuju državu i Ustav države u kojoj žive i rade.

Poslednji primer nasilnog uspostavljanja medijskog mraka je smena mladih i talentovanih novinara na Televiziji Vojvodina, sa bizarnim objašnjenjem - da ne govore akcentom koji je primeren Vojvodini. Znači, na Radio televiziji Vojvodina treba da se govori vojvođanski.

Isti oni koji nacionalizovan izjednačavaju sa nacizmom, u maniru sumanutih nacista, otpuštaju novinare zbog prosrbijanskog akcenta, a sledeća faza je verovatno - da izbace sve sa prezimenom na ić, pa da uvedu ono sa ći - divota.

Predigra svakog političkog protivprirodnog opštenja sa narodom je gašenje svetla. Medijski mrak je već nastupio, te od svetlih primera na televiziji možete gledati - 480 sati svadba, menjam ženu, onu čuvenu pedofiličarsku - gledaj majku, biraj ćerku, uz edukativni deo informativnog programa, gde ministar Mlađa, koji liči na new wave deda mraza, demonstrira kako ćemo se protiv svetske ekonomske krize boriti - veštačkim snegom na Kopaoniku.

Lako je čoveku da se skija i razmaše, ali stranci koje on planira da dovede doći neće, jer su već počeli da štede čak i prilikom kupovine božićnih poklona. Pošto je Mlađa debelo izgubio kontakt sa realnošću, možda bi u ovom kabinetu trebalo da ima nekog savetnika za realnost ili da se obrati nekome ko je, kao gospođa predsednica Skupštine ili ja - kvalifikovan za rad sa osobama koje imaju oštećeno testiranje realnosti.

Građani Srbije, ne dozvolite da oni koji oćeju, da povuču Srbiju u krah i katastrofu pobede. Srbija je, dragi građani Srbije, samo božija i vaša.

Stoga, na kraju svega ovoga tražim informaciju upravo od vas gospođo predsednice Skupštine - šta se to događa na Radio televiziji Vojvodina, zašto se novinari otpuštaju i da li će se sličan proces možda nastaviti, tako da se ostvari ideja totalne razgradnje Srbije kao države, kroz njeno svođenje na pet autonomija - Beograd, Sandžak, Niška oblast, Šumadija i Vojvodina?