Zaista, gospođo Đukić-Dejanović, vi me uvek nasmejete kad izlazim za ovu govornicu. Uvek me upozoravate da imam 15 minuta, pa znam, čitao sam Poslovnik isto koliko i vi, nema razloga da me uvek na to podsećate. Neću upotrebljavati neke reči koje vređaju dostojanstvo Narodne skupštine, mislim da to nisam nikada ni činio.
Samo bih želeo da konstatujem da su ovi građani pokorni koji sede u ovoj fantomskoj poslaničkoj grupi mnogo nervozni, ne znam zbog čega. Uvek imaju potrebu da pričaju o tome kako su pošteni.
Mene to uvek podseti na jednu poljsku narodnu izreku, koja kaže - kad ti gost dođe u kuću, a priča o svom poštenju, odmah prebroj kašike.
Ovaj amandman je podneo takođe jedan građanin pokorni, od koga je SRS napravila političku ličnost, koji je bio, ako se ne varam, član gradskog veća za saobraćaj u Novom Sadu, i koji se jedne noći probudio i shvatio da mu se u SRS više ništa ne dopada izuzev jedne stvari - dopada mu se poslanički mandat. Neću više o njima.
Što se tiče Kancelarije za saradnju sa medijima, vi ste, gospođo Dragutinović, za tu službu Vlade, koja je osnovana 2005. godine, predvideli ukupno 71.323.000 dinara. Ta kancelarija, po uredbi kojom je osnovana - treba da se bavi informisanjem javnosti o tome kakve su aktivnosti Vlade Republike Srbije i da se bavi internim informisanjem unutar same Vlade.
Rekao sam vam danas, gospođo Dragutinović, kada sam pričao o troškovima putovanja predsednika Republike - da je te troškove trebalo da opredelite imajući u vidu rezultate koje je predsednik Republike postigao, pa ako je postigao u prethodnom periodu dobre rezultate, a vi mu dajte i više od onoga što ste budžetom predvideli, ali ako nije postigao dobre rezultate, a očigledno nije, onda se postavlja pitanje koje kriterijume ste upotrebili kada ste došli do cifre da recimo predsedniku Republike treba u 2009. godini izdvojiti 43 miliona dinara za njegova službena putovanja.
Sad mene zanima kako ste došli do cifre da Kancelariji za saradnju sa medijima treba dati baš nešto više od 71 milion dinara. Kako je to Kancelarija informisala javnost Srbije o radu Vlade tokom 2008. godine?
Podsetiću vas samo na nekoliko epizoda koje govore o tome. Sećate se, kada je u februaru ove godine SRS organizovala veliki miting ispred bivše Savezne skupštine, sada Doma Narodne skupštine, koliko puta su mediji pod kontrolom Vlade umanjili broj prisutnih.
I to se desilo i kasnije, kada je SRS organizovala miting protiv diktatorskog režima Borisa Tadića, a povodom protivustavnog i protivzakonitog hapšenja Radovana Karadžića. I tada su mediji, pod kontrolom Vlade, nekoliko puta umanjili broj prisutnih i potpuno pogrešno preneli domaćoj i svetskoj javnosti šta se u stvari desilo na tom mitingu.
Mediji pod kontrolom Vlade su učinili sve da sakriju da je jedan od učesnika na mitingu, Ranko Panić, brutalno ubijen zbog prekomerne upotrebe policijske sile i tek kasnije, kada su poslanici SRS o tome govorili u Skupštini Srbije, ministar Ivica Dačić nije imao kud i morao je da obrazuje jednu komisiju koja je trebalo da ispita sve okolnosti tog slučaja.
Mediji pod kontrolom Vlade, gospođo Dragutinović, potpuno su obmanuli javnost Srbije i vezano za dolazak Misije Euleks na KiM. Sećate se da su svi mediji pod kontrolom Vlade, počevši od nacionalne televizije, pa do dnevnih novina, uporno insistirali na tome da Euleks na KiM dolazi na osnovu Rezolucije SB UN.
Mi smo vam ovde u raspravi o poverenju Vladi dokazali da apsolutno nikakve rezolucije nije bilo, da je usvojeno samo predsedničko saopštenje. Suština predsedničkog saopštenja je da se pozdravljaju napori Beograda i Prištine da se namiran način dođe do rešenja problema KiM i ništa drugo.
Ni u jednoj jedinoj rečenici ne pominje se misija Euleks, ne pominje se činjenica da će ta misija da zameni u potpunosti misiju Unmika na KiM, koja je uspostavljena Rezolucijom SB 1244.
Je l' treba da vas podsećam, gospođo Dragutinović, na činjenicu da su vaše kolege u Vladi Srbije davale potpuno oprečne izjave o uticajima svetske ekonomske i finansijske krize na srpsku privredu? Setite se da je najpre Božidar Đelić rekao, zahvaljujući činjenici što Srbija nije član EU, da će nas ta svetska kriza potpuno da zaobiđe, ne da neće imati negativne posledice, nego će imati blagotvorno dejstvo na srpsku privredu.
Nekoliko dana kasnije ste se sabrali, sabrali ste činjenice, oduzeli, videli kako stoje stvari i došli do zaključka da će svetska ekonomska kriza, nažalost, da pogodi i Srbiju.
Onda su mediji pod kontrolom Vlade uporno izbegavali da obaveštavaju javnost o tome da se svakog dana ispred zgrade Narodne skupštine, ispred zgrade Vlade Srbije, ispred zgrade Predsedništva Srbije okupljaju građani, nezadovoljni ekonomskim položajem u koji su bačeni lošom ekonomskom politikom ove vlade.
To su samo neke činjenice koje govore o tome kako je Kancelarija za saradnju sa medijima uticala na kreiranje medijske slike o tome šta se dešava u Srbiji.
Rekao sam, gospođo Dragutinović, više puta, ali izgleda da Vlada Srbije to uporno ignoriše, neprestano poručujete građanima, ne vi lično, nego i vaše kolege u Vladi Srbije, da zbog teške ekonomske krize građani Srbije treba da stežu kaiš. Na prvi pogled, ta poruka je sasvim logična, pa i opravdana.
Ali, kada nekome poručujete da steže kaiš, ako ste malo moralan čovek, onda najpre treba da krenete od samoga sebe. Ne mislim na vas, gospođo Dragutinović, duboko vas poštujem i cenim to što sedite ovde u Narodnoj skupštini dok traje rasprava, za razliku od nekih vaših kolega koji su ovde šetali, slali SMS, dobacivali narodnim poslanicima itd.
Kad kažem vi, ne mislim Diana Dragutinović lično, nego Vlada Srbije, nemojte sebe da poistovećujete sa njima.
Očigledno je da Vlada Srbije ne radi ništa da ona stegne kaiš. Sve one silne službe, pa i ova kancelarija za saradnju sa medijima, sve one silne agencije, sva ona silna ministarstva, sve silne posebne organizacije koje su postojale od 2001. godine do danas biće, zahvaljujući ovoj vladi Srbije, žive i zdrave i u 2009. godini.
Niste predvideli ukidanje nijednog ministarstva, nijedne agencije, nijedne službe, nijedne kancelarije. Naprotiv, dokazali smo vam u načelnoj raspravi o budžetu da ste za te budžetske korisnike, kao i za razne kabinete, predsednika Republike, predsednika Vlade, prvog, drugog, trećeg i četvrtog potpredsednika Vlade, opredelili znatno više finansijskih sredstava u 2009. godini nego u 2008. godini.
To je loša poruka koju šaljete građanima Srbije zato što država i državni aparat ne radi ništa da olakša ove posledice ekonomske krize. Jasno je da vi ovim budžetom sav teret ekonomske krize svaljujete na građane. Država će da bude isto onoliko glomazna, isto onoliko rasipnička, isto onoliko bahata u 2009. godini, koliko je bila u 2008. godini. Rekao sam vam, gospođo Dragutinović, da je sjajan primer za to način na koji ste počeli da obrazlažete budžet Srbije za 2009. godinu. Vi ste, kao jedna učtiva dama, svoju raspravu započeli jednim izvinjenjem i to razumem. Vi ste se izvinili građanima Srbije i narodnim poslanicima zbog činjenice da je Vlada Srbije 45 dana u docnji, da je 45 dana nakon zakonskog roka dostavila budžet u skupštinsku proceduru.
Taj vaš gest je politički korektan, ali je žalosno, gospođo Dragutinović, što sutra građani Srbije neće imati kome da se izvinjavaju, odnosno njihovo izvinjenje neće imati ko da čuje i uvaži, kada zbog teške situacije u kojoj se nalaze, između ostalog i krivicom ove vlade, ne budu mogli da plate porez, ne budu mogli da plate razne administrativne i sudske takse, kada ne budu mogli da plate školarinu svojoj deci ili da plate lečenje sebi ili svojim bolesnim roditeljima.
Vi ste se kao Vlada "izvukli" iz čitave ove situacije jednim izvinjenjem, ali sutra u 2009. godini teško da će građani Srbije imati kome da se izvinjavaju. Recimo, ova kancelarija za saradnju sa medijima, pa i ove druge kancelarije, pogotovo ove agencije, bile su dobar primer da se pokaže koliko je Vlada Srbije spremna da steže kaiš. Mogli ste da ukinete neku agenciju. Sama EU vam poručuje preko svojih izveštaja da te agencije nisu davale bilo kakve rezultate otkako su osnovane.
Čitajte izveštaj Saveta Evrope o tome kakav je napredak Srbija postigla od 2001. godine pa do danas. Mnoge reči kritike su upućene na rad i ministarstava i Vlade, a pogotovo na račun brojnih agencija. Ako vam nije dovoljno ono što vam opozicija govori u Skupštini Srbije, ako ste zaista evropejci, kakvima se prikazujete, zašto niste uvažili makar jedan argument od onoga što vam govore vaši navodni prijatelji i saveznici iz Saveta Evrope?
Mi smo vam ovde čitali, čitao sam vašoj koleginici, gospođi Malović, mišljenje evropskih sudija o setu pravosudnih zakona koje ste vi dostavili. Ni traga ni glasa od bilo kakvih evropskih standarda. Mnogi ugledni profesori sa pravnih fakulteta su vam rekli da to što predlažete u vašim zakonima nije dobro.
Stručna javnost, sudije, tužioci, građani su vam uputili niz pisama, mejlova itd. u kojima su vas molili da ne radite to što radite, i vi ste sve to pogazili, i vi ste na silu boga doneli ove pravosudne zakone, čak ste terali vaše poslanike, što se graniči sa političkom perverzijom, da glasaju protiv amandmana koje su sami podneli. Mi u takvom ambijentu pokušavamo da usvojimo budžet za 2009. godinu.
Zaista, gospođo Dragutinović, vašu poruku da treba stezati kaiš nijedan građanin neće shvatiti ozbiljno.
Građani će stegnuti kaiš, ne zbog vaših poruka, nego zato što će ih sila ekonomske nužde na to naterati. Vodite računa da i granice tog narodnog strpljenja i tolerancije ipak postoje. Nemojte suviše da isprobavate kolike su granice narodnog trpljenja i narodnog poniženja. Nemojte da se zanosite činjenicom da će vas EU zaštititi od narodnog gneva.
Ne treba da vas podsećam da je i Grčka, ne samo članica EU, nego članica i NATO pakta, pa ni EU, ni NATO pakt nisu uspeli da zaštite grčku vladu od grčkog naroda. Vi ste, gospodo, daleko i od EU, doduše NATO paktu ste malo bliži, ali još uvek niste formalno član, pa kao što EU nije uspela da zaštiti grčku vladu od grčkog naroda, verujte mi neće ni vas da zaštiti od građana Srbije.