Javio sam se u ime SRS povodom ovog razdela koji se tiče, to je 3.13, a to je Kancelarija Nacionalnog saveta za saradnju sa Međunarodnim tribunalom, moram da skrenem pažnju, bez obzira na ovo što se čuje sa govornice, da je stvarno veliki problem i nedopustivo ako se sa ove pozicije u budžetu može zaključiti kakav je odnos Republike Srbije prema našim državljanima koji su optuženi i kojima se sudi u Haškom tribunalu.
Moram javnost da obavestim, bez obzira što se nekom ne sviđa kada obaveštavam javnost, da će u 2009. godini biti 8 miliona dinara manje nego 2008. godine planirano budžetom. Tako piše, tako ste napisali, za 2009. godinu vi ste planirali 47,227 miliona dinara, a 2008. godine je bilo 53 miliona i 405 hiljada.
Molim vas, to je podatak u materijalu na strani 131. u tabeli, pa vidite. Vrlo često kada nešto kažem, vi odmah ne verujete, pa posle vidite da je to sve tačno, tačan je podatak, osam miliona ste manje planirali za 2009. godinu nego što je planirano za 2008. godinu, prva činjenica.
Druga činjenica, u opisnom delu dali ste samo nekoliko kvalifikacija koje su tačne, skupe su odbrane u Haškom tribunalu. Morate da znate, jedini Srbin kome je Haški tribunal ne finansira odbranu jeste Vojislav Šešelj i nema drugih. Ima ih nekoliko koji su u predpretresnoj fazi, oni su već ušli u proces kod sekretara i već su određeni neki branioci, advokati i krenule su isplate.
Molim vas, nemoj neko da dezavuiše javnost pričom da treba da se pomogne odbrana nekima, nema, samo je Vojislav Šešelj. On ima dve odluke. Prva odluka da se sam brani i druga odluka Pretresnog veća da sredstvima UN treba da se finansira njegova odbrana.
Ta druga odluka se ne realizuje zbog Hansa Holcijusa, sekretara suda, i, činjenica je, lažnih podataka koji su dostavljeni iz Srbije sekretaru u pogledu imovnog stanja. Ne želim tu temu više da otvaram, o tome nekoliko knjiga je napisano, uzmite, pročitajte.
Šta je još veći problem, politički problem Republike Srbije? Što je ona osudila sva lica koja se nalaze u pritvoru u Haškom tribunalu svojim odnosom prema njima, prema njihovom predmetu, prema svojim državljanima. Godine 2005. bilo je pokušaja da se to pitanje reši posebnim zakonom, usvojen je taj zakon. Ogromnom većinom glasova. Još nije stupio taj zakon na snagu, Mlađan Dinkić je rekao, ni dinar iz budžeta ne dajem za pomoć.
Onda su neke nevladine organizacije kobajagi pokrenule postupak pred Ustavnim sudom, Slobodan Vučetić jedva dočekao, doneo rešenje i zabranio primenu zakona do konačne odluke. Konačna odluka nikad neće biti doneta, konačna odluka Ustavnog suda o ustavnosti tog zakona. Tu je kraj priče, nema šta dalje da se priča, to su sve činjenice.
Kakva je situacije sa drugim licima koja su optužena u Haškom tribunalu, a nisu državljani Republike Srbije ili nisu iz Srbije, ili nisu Srbi. Države su napravile fondove, odredile timove advokata, zakupile stanove, obezbedile kompjutere, vezu, na poziv jedan dobija se dokument iz Hrvatske, iz BiH i iz Makedonije, da ne pričam sa Kosova i Metohije. Timovi rade.
Kada su optuženi Srbi nema, imamo pijanog ambasadora koji napada optužene u Haškom tribunalu, to je onaj Radoslav Stojanović. To je činjenica, ljudi, otišao na razgovor kod Momčila Krajišnika, izašao, dao intervju i napao čoveka.
Gde je država? Država se odrekla. Zašto? Zato što u samom nazivu Haškog tribunala piše da su oni već odgovorni, nema potrebe sud da utvrđuje. To je taj problem.
Vi kažete, preko Nacionalnog saveta nešto se finansira, pa kažete svedoci. Da li znate šta se radi sa svedocima u Srbiji? Doduše, sada su krenuli i u BiH. Što ste tiče Vojinog predmeta, četiri svedoka tužilaštva, takođe su dobili supene kao i ovi svedoci iz Srbije, nalog, moraju da se privede, ne mogu da pričam u detalje, jer jedva čekaju da me spakuju i da pogoršaju položaj Vojislavu, naravno.
Mi u Srbiji imamo situaciju sa 19 lica koji su rekli, ma ne želimo da budemo svedoci tužilaštva, na bazi jednog razgovora sa tužiocem i istražiteljima, želimo da budemo svedoci odbrane.
Imali ste prilike, haška, ova ćurka, da pročitate izjave tih svedoka odbrane. Pa takav je naslov knjige, šta sada da radim, naslov prodaje knjigu, pa morate da vodite računa i o tome, marketing je najvažnija stvar.
Kakav je odnos naših organa? Nacionalni savet primi, prosledi Vukčeviću, Vukčević da Dilpariću, Dilparić pozove Specijalno odeljenje, kreni, proganjaj, moraš, moraš, nijednog rešenja nema državnog organa da oni mora da se odazovu. Ne, nego pritiscima, telefonom, imate u dve knjige koje su objavljene sve vrste i sve varijante pritisaka, pretnji, sile, zastrašivanja, ucenjivanja, potkupljivanja.
Kidnapovan čovek, tri meseca držan u Hagu u Ševeningenu. Kada je dobio prvi put pasoš, on pobego. Da vam ne pričam o jednom svedoku iz Novog Sada, dve godine ga držali tamo zbog nekog drugog predmeta, pa su računali da će u predmetu protiv Vojislava da bude takođe njihov svedok.
Država, ova vlast, ne želi da vidi to kao problem ponosa, dostojanstva, suvereniteta, teritorijalnog integriteta države, ne, to je sada individualna stvar. Tako ste pustili niz led i Sretena Lukića, a organizovali ste mu miting, prvi policijski miting; pa, Živkovićeva vlada pred izbore 2003. godine, sećate se valjda, nemojte da se samo ja sećam šta je bilo.
Molim vas, što se tiče Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, Rasim Ljajić je rekao, godinu dana ću da budem, pošto nikog ne možete da privedete, evo ga osma godina je tamo. Tako je bilo, podmetnuli njega, računate, on će da završi taj prljav posao, neće neko drugi. Do pre godinu dana imali smo problema, a kada je došao nalog suda da mora i odbrani Vojislava Šešelja da se dostavlja dokumentacija koja se dostavlja i Tužilaštvu, počelo je da se dostavlja taj materijal, na naš zahtev i na intervenciju predsedavajućeg sudije, pre toga nisu hteli da komuniciraju, nisu hteli da kontaktiraju, jednostavno ne, bežite od nas, ne želimo da neko zna da imamo bilo kakve kontakte s vama. To je odnos države.
Ovde u ovom odgovoru se priča, usluge po ugovoru da idu stručnjaci da prate suđenje u Međunarodnom sudu pravde, pa povodom predmeta po tužbi BiH. Znate, molim vas, oni nisu ni osporavali genocid u tom postupku, nisu osporavali genocid, evo Tibor Varadi i Stojanović zaključili, hajde samo da se držimo formalnih stvari, kao nismo bili članovi UN, pa neće biti naša nadležnost.
Pa su računali, na bazi toga će biti i sa tužbom Hrvatske. Međutim, tužba Hrvatske se odnosi na 1991. godinu, a naš sporni status je postao od maja 1992. godine. Mora nešto da se zna, ljudi, država je ozbiljna stvar, nema šale, aman. Mora.
Neću sada da ulazim u ovo, šta su stalni troškovi itd, oko ovog, neću da komentarišem te stvari. Država mora da promeni odnos prema Haškom tribunalu, prema ljudima tamo, svi su oni nevini dok su u pritvoru, s kojim pravom dižete ruke od nekog, nevinost je prezumpcija, nema pomoći, čak imaju omalovažavanja, a pogotovo preko B 92.
Znate kako deluje ružno – haški optuženik, sa kojim zadovoljstvom to pominju ovi sa B92, a da im niko ne skrene pažnju i kaže, šta to znači, ljudi.
Zar mislite ako se ta lica neosnovano tamo osude da će biti bolje Srbiji? Neće. Moram da kažem da je dobro što drugi program RTS daje snimke suđenja Vojislava Šešelja. To mami pažnju javnosti, javnost gleda, komentariše to ko kako želi na svoj način, ali izlaze činjenice, izlazi istina. Nama je stalo da se u Hagu utvrdi istina, a ne da nam Hag promeni istoriju ne samo od 1991. godine, nego mnogo ranije.
Da ne ulazim u neka veštačenja koja se tamo provlače poput onog Ive Tomića, koji je koristio literaturu Desimira Tošića iz 1952. godine, o Vojnoj krajini. Strašno. Zahvaljujući naučnicima, istraživačima, istoričarima, uspeli smo to veštačenje da razbijemo, da su se ljudi smejali povodom tog veštačenja Iva Tomića. Ili onog Tunensa, koji ne zna ni kako izgleda puška, čuveni belgijski heroj.
Država mora da bude aktivna, da pomogne i da ne pričam ovo. Porodica Šešelj je imala problema, nije mogla ni zdravstvenu zaštitu da ima. Ko je onemogućio? Srpska radikalna stranka? Nije, nego neki blistavi um u to vreme na vlasti je zaključio - ne, nikako, ne može, mora status da se reguliše itd. To je taj ignorantski odnos, od toga nema koristi, ima samo štete.
Jasno poručujete kako gledate na državljane Republike Srbije. Država je dužna da pomogne svom građaninu u inostranstvu, ima obavezu. Ne možete građane da delite na građane prvog i drugog reda. Ova država se ne bori. Da li se ova država bori za arhivu Haškog tribunala?
