Molim vas, gospodine Todoroviću, da ovaj svoj manir i ovo obraćanje sačuvate za kamion sa prikolicom. Ovo nije za Narodnu skupštinu, makar koliko da me ne volite ili da mi nešto zamerate, gledaću da vam se obraćam uvek sa poštovanjem i sa nekakvim osećanjem dostojanstva, pošto smo ovde u ovoj sali jednaki.
Po članu 104. zaista ne bi trebalo da odgovaram na pitanja, pokušao sam to da objasnim gospodinu Todoroviću. Onaj ko želi da bude informisan, on traži po čl. 225. i 226, ali ne vredi to njemu objašnjavati. Znam ko ga je pozvao sad, kad je ovako brzo izleteo iz sale.
Druga stvar, sve do ovog ustava stranke su apsolutno raspolagale mandatima svojih poslanika. Ovaj ustav je prvi put narodnim poslanicima oslobodio volju. Po ovom ustavu, dame i gospodo narodni poslanici, ne možete poslaniku mimo njegove volje da uzmete mandat, iako je bio na vašoj listi. To je jako prosto.
Podnesite zahtev. Ne mora ni vaše mandate da vraća Boris Tadić, ni nama da čuva mandate. Podnesite neki zahtev u kome ćete vi, vrsni pravnici, da obrazložite, na osnovu čega Tomislav Nikolić više ne može da bude narodni poslanik. Ako ste vi u pravu, svako će da vam vrati te mandate, ali niste u pravu.
Dođe mi da pozovem još nekoga od vas, ali nisam zvao, gospođo Pop-Lazić, čak ni ove pametne kojima tu nije mesto, nisam zvao da dođu kod nas, ako su se prepoznali.
Samo sam rekao da ovde ima ljudi koji bi mogli da pomognu Srbiji, izbegavao sam da kažem nekoj stranci, i koji u SRS neće imati mogućnost da pomognu Srbiji.
Ako ste mislili da pomoći Srbiji znači preći u SNS, to je vaš logički sistem razmišljanja na koji sam možda uticao za ovih 10 godina, koliko ste bili u stranci. Zatekli smo vas 96. godine kao socijaliste u Zemunu. Neću o tome, zaista me to ne interesuje.
Ne znam šta vam je. (Predsednik: Vreme.) Napišem amandman u kojem se priča o Hagu, vi skačete na mene, a sami ne napišete ništa o Hagu, jer vas mnogo interesuje. Mnogo ste obezbedili priče o budžetu o Hagu, da nismo pomenuli Hag, vi ga ne biste ni pomenuli.
(Predsednik: Vreme, gospodine Nikoliću.)
Izvinite, samo rečenicu.
Uzdržavam se da vam repliciram. Ponekad mi se učini da će Srbija da pomisli da ste u pravu. Ne lažem, ne obmanjujem Srbiju, idem na izbore sa vama. Tamo gde ste vi, gospođo Pop-Lazić, na izborima direktno umešani, osvojite nula odborničkih mesta, tamo gde sam ja umešan, moja stranka osvoji odbornička mesta.
Tamo gde je gospođa Vjerica Radeta umešana i igra kolo u Vrnjačkoj Banji, tamo nema odborničkih mesta, možda zato što je bila Vjerica Radeta, ne znam. Tamo gde sam ja bio u Vrnjačkoj Banji, mi osvojimo odbornička mesta. Nismo u vlasti, DSS je ušao u vlast i to prihvatam.
(Predsednik: Vreme.)
Dobacujte slobodno, samo nemojte znate šta ne bi trebalo da mi kažete. Sve drugo može. Najgori sam na svetu, to vam prihvatam, sve prihvatam što kažete o meni, ali mislite... (Predsednik: Privedite kraju, molim vas.) malo na to da imate svoju kuću i svoje porodice, i da nikad neću na tako nizak nivo da se spustim, na kome ste vi sada.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupaju o klupe.)