Reč ima gospođa Gordana Pop-Lazić, replika.

Pored onoga što su danas poslanici ove političke partije, koju smo raznim imenima ovde nazivali, ali svako im dobro stoji, dakle, za lepši i bolji život, stranka koja sebe smatra naprednom, ali pre da je nazadna, jer među njima ima i naprednjaka i nazadnjaka, molim vas da nas zaštitite, pre svega od njihovog ponašanja, nekorektnog.
Evo, i sada je poslanik, voljom naravno DS još uvek poslanik, prolazivši pored mog stola bacio neki papir meni na sto. Mogao je da mi baci nešto drugo, mogao je da me povredi. S kakvim pravom on to radi? Smatram da zaslužuje barem opomenu. Ali, pošto se vi ništa ne razumete u politiku, gospodine Arsiću, reći ću vam nešto što je sasvim logično za ljude koji se ozbiljno bave politikom.
Da sada dovedete ove za ovu govornicu bilo koje od moje troje dece, može da parira vama u bilo kakvoj raspravi, zato što su politički edukovani, obrazovani, pre svega, što završavaju fakultete, brane magistarski rad, znaju šta se dešava na političkoj sceni. Iskreno da vam kažem pripremam ih da jednoga dana, kada odem u penziju, ukoliko one to budu želele, nastave da budu aktivni učesnici u političkom životu.
Tako vam je isto sa celokupnom mojoj familijom. Ako ima bilo kakvog afiniteta ili želje da se politički angažuje u politikom životu Srbije, ne mogu oni samo zbog toga što sam potpredsednik jedne stranke, ili zbog toga što sam politički poslanik, da budu politički neaktivni.
Dozvolićete, još od grčkog vremena znamo da je čovek, pre svega, homo politikus i da u svakome od nas postoji to političko biće, a da neki od nas to žele da izraze i u aktivnom političkom životu.
Postavlja se samo pitanje da li neko zloupotrebljava svoj politički uticaj, mesto na kome se nalazi. Obavljala sam razne državne funkcije, bila sam ministar za lokalnu samoupravu, niko nije mogao da kaže da sam bilo šta nečasno ili protivzakonito uradila.
Bila sam i predsednik jedne opštine. Bila je budžetska inspekcija, zaključak te budžetske inspekcije jeste da je apsolutno sve u skladu sa zakonom bilo rađeno u opštini Zemun. To je, možete da proverite u budžetskoj inspekciji, jedini zapisnik u kome nema apsolutno nikakve primedbe.
(Predsednik: Vreme.)
Možete da pitate i rukovodstvo grada Beograda da li je, iako je opoziciona politička partija bila na vlasti u Zemunu, uzimala uvek za primer opštinu Zemun kako se raspolaže budžetom i kako se savesno radi. To je jedini kriterijum, dakle, da li ste pošteni ili ste nepošteni, da li ste skloni... (Predsednik: Privedite kraju gospođo Pop-Lazić.) zloupotrebi ili niste.
A to ko je čiji brat, ko je čija sestra, ko je čije dete, to je apsolutno nevažno. Prema tome, i vi ste jednom rekli - i ja bih želeo da moja deca jednoga dana nastave rad i aktivnost u ovoj SRS, dok ste bili u SRS.
(Predsednik: Završite, gospođo Pop-Lazić, molim vas.)
Nažalost, vi ste izbačeni, pa nema prostora ni za vas, ni za njih.

Na član 5, razdeo 3, amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? Izvolite, gospodine Nikoliću.

Samo bih, pre nego što počnem da vas ubeđujem da je ovo dobar amandman, da primetim da sam smatrao da je moje izvinjenje, a i vaša saznanja o istini onoga što se dogodilo, bilo dovoljno i da ne treba ova priča dalje da se nastavi.
Tako da ne deluje baš previše u tom pravcu kada kažete da je to moj manir u bavljenju politikom, da sam incidentan tip ili da sve svodim na incident, zato što moram da vam kažem, ima i takvog načina bavljenja politikom, tome ne zameram ništa. Takav nisam, a da jesam ovo bi se desilo prvog dana kada smo se razdvojili.
Isto tako, moram da vam kažem - ako mi neko uvredi porodicu, suprugu, majku, neće morati moj telohranitelj da ga tuče, ja ću da branim čast svoje porodice. Nemam telohranitelje, ali se sećam da je neki telohranitelj pretukao čoveka koji je uvredio jednu damu.

Molim vas, nemojte dobacivati.

Dakle, uvek očekujte… Neka, nije važno, mi se znamo vrlo dobro i ne zameram ništa.

Gospodine Nikoliću, pređite na obrazlaganje svog amandmana.

U članu 5. razdeo 3. Kancelarija nacionalnog saveta za saradnju sa Međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine. Šta zameram tom razdelu, glavi 3.13 funkciji 110, klasifikaciji 423? Vi ste ovde predvideli nekakve stalne troškove od 600 hiljada dinar, usluge po ugovoru od 8 miliona 614 hiljada dinara.
Vi nigde niste predvideli ono što od vas traže mnogi učesnici u političkom životu, pa i ovi koji nisu ni čitali amandman i ne znaju da ovde ne treba previše da se lupa, a to je - da je mnogo nevinih koji se nalaze u Haškom tribunalu, optuženih za tzv. ratne zločine i da je mnogo onih koji nemaju sredstava za svoju odbranu.
Tu ne izdvajam samo Vojislava Šešelja koji je nevin. On, na svu sreću, ima iza sebe političku stranku koja barem može da finansira onu odbranu koju on sam sprovodi u Hagu.
Ali, tamo se nalazi i sirotinja. Tamo se nalaze ljudi koji neće imati od koga da dobiju ni jedan jedini dinar, kojima niko neće moći da odštampa ni jednu knjigu, kojima niko neće moći da pronađe svedoke, pa čak ni da overi njihove izjave pred sudom, koji će zbog toga da budu uskraćeni za odbranu, a država kroz mišljenje Vlade, negativno mišljenje Vlade o ovom amandmanu - pokazuje svoju jasnu želju da i dalje odustane od pružanja pravne pomoći građanima, državljanima Srbije koji su optuženi pred Haškim tribunalom.
Sada me tu ubeđujete da je tih 8 miliona, koliko ima na toj klasifikaciji slobodnih sredstava, nedovoljno, pošto su usluge pravne pomoći pred Haškim tribunalom izuzetno visoke. Da, izuzetno su visoke, a čovek koji nema sredstava za odbranu ne može da se računa da mu je pruženo jednako pravo na odbranu kao i tužiocu, da ga optuži.
Dakle, radi se o tome kako Srbija shvata optužene pred Haškim tribunalom - da li ih shvata kao Zapad, krivima, koji samo čekaju izricanje presude ili smatra da su to njeni državljani kojima treba da pomogne, baš kao i onima koji u zemlji načine bilo koje krivično delo, a nemaju sredstava. Da li treba da im pomogne da mogu da se brane i eventualno, čak i da se odbrane?
Ne zaboravite, kada bi neki od njih uspeli da budu oglašeni nevinima, Srbija bi od toga mnogo dobila. Budu li oglašeni krivima, posebno oni koji su optuženi za ratni zločin genocida, od toga će izgubiti i Srbija, a i druga srpska država Republika Srpska.
Ovo je moj apel na vas koji vršite vlast, na vašu savest, na vaše shvatanje morala i pravde - da se umešate konačno u procese koji se vode pred Haškim tribunalom, da to bude dvosmerni put, ne smo ona ulica kojom šaljete ljude u haški kazamat, već da to bude i put kojim se njima omogućava odbrana.
Dolaskom DOS-a na vlast ukinuti su svi timovi koji su postojali pri vojsci, sadašnjoj Biji, MUP-u, koji su prikupljali podatke potrebne za odbranu tada Slobodana Miloševića, a u svakom slučaju svih državljana Srbije koji su bili optuženi pred Haškim tribunalom.
Sva dokumentacija je brutalno utovarena u kamione, avione i odvezena u Hag. Nije dostupna odbrani, dostupna je isključivo tužilaštvu, a ljudi koji su radili časno na pripremi odbrane izgubili su posao, ne samo oni, pa im skinuta uniforma i penzionisani su, nego su i članovi njihovih porodica otpušteni iz vojne ili državne službe, ako su se u njoj nalazili.
Znači, poimanje prava čoveka na odbranu uvek se vezuje za njegovu materijalnu situaciju. Ako sama država priznaje da su usluge pravne pomoći izuzetno skupe, da je to veoma veliki iznos sredstava, onda time priznaje da njeni državljani nemaju odbranu u Haškom tribunalu, pošto oni ta sredstva nemaju, a država im ne da.
Ovim amandmanom nisam tražio da država plaća usluge preskupih advokata, naviknutih na 10, 20, 30 hiljada evra mesečne apanaže. Apelovao sam na to da država otvori svoju kancelariju u Hagu, da to bude pri ambasadi Republike Srbije.
Pre toga treba oterati ambasadora, koji je već osudio sve građane Srbije optužene pred Haškim tribunalom, da tu treba da sedi neko iz pravne pomoći, neko iz državne uprave, da tu moraju da postoje otvorene telefonske veze, faks veze, mejl veze, da mora da se reaguje u roku od 15 ili 20 minuta kada je neki dokument potreban, zbog toga što je tu svaki proces individualan, specifičan, a svi oni specifični - zato što se vode protiv Republike Srbije.
Ne mogu da verujem, za ovih osam godina, otkako ste na vlasti, da neki od vas još uvek nisu promenili stav o tome šta se dešava u Haškom tribunalu, da vam je još uvek glavna teza - neka budu osuđeni, time nama skidaju breme sa leđa.
Uvek glavna teza jedne države treba da bude da svom građaninu pomogne kada je ugrožen, a posebno kada je ugrožen u nekoj stranoj državi. Ovi procesi pred Haškim tribunalom su procesi koji uništavaju ljude. Sam Haški tribunal je u službi tužilaštva i u njemu se desilo mnogo smrti, koje Republika Srbija ne samo da nije istražila, nego nije ni potražila podatke o tome - kako su neki ljudi tamo izgubili život, kako se prema njima ponaša?
Ovo prebacivanje, u odgovoru na amandman, Vlade Republike Srbije problema na isključivo finansijski problem, čak cinično, upućujući me na to da postoje neka sredstva kojima Vlada raspolaže, svrstana u socijalnu zaštitu, pa kažu: to vam je, u stvari, za pomoć optuženima i njihovim porodicama.
Ne možete da pravdate nepomaganje licima koja su optužena pred Haškim tribunalom nekakvom socijalnom zaštitom njihovih porodica. Porodica Vojislava Šešelja nije imala čak ni zdravstvenu zaštitu, dok to na neki način nije regulisala SRS.
Njegova deca nisu imala zdravstvene knjižice, zato što su za vas svi ljudi u Haškom tribunalu zlikovci i zločinci, a vi ste dobri, posebno oni od vas koji uopšte u ratu nisu učestvovali i koji su sada mirni. Kad god bude negde izbio neki rat, kad bude potrebe da se Srbija brani, oni će da ugase svetlo, da se sklone u svoje vikendice, kad sve to bude prošlo, pojaviće se da osude one koji su ratovali, koji su imali ideologiju rata, ideologiju odbrane zemlje, ideologiju zaštite bespomoćnih. Možda ćete ponovo pobediti, zato što je narodu svega preko glave, a posebno ratova. Tako ste i došli na vlast posle bombardovanja Srbije od strane NATO.
Šta je tu dobro za državu? Kakva korist za državu, ako vam se sada i načelnik Generalštaba, koji je vaš čovek potpuno, koji je tri godine sa vama uništavao vojsku, ako je i on morao da se pobuni, predosećajući da nas neke nevolje čekaju, za koje nismo spremni ni kao nacija, ni kao država, ni kao vojska, ni kao koalicija.
Šta ima dobro za državu ako vam optuže i osude sve političare, sve komandante vojske, sve komandante policije zato što su branili zemlju, a jeste li ste sigurni da su sve odbrane Srbije prestale? Jeste li ste sigurni da će diplomatska borba za Kosovo i Metohiju da urodi plodom?
Jeste li ste sigurni da neće biti divljaštva, varvarstva i nemira na koje će država morati da uzvrati silom, prinudom koja je jedino u rukama države? Jesmo li mi to sebe obezbedili za sva vremena? Nismo. Moramo li da se branimo? Uvek ćemo morati da uđemo u odbranu, ako ona bude potrebna.
Šta ćemo reći onima koji treba da nas povedu u tu odbranu? "Vodite nas sada, a kada se sve ovo završi, ako vas budu tražili pred nekim međunarodnim sudom, mi ćemo tamo da vas izručimo".
Ponavljam, ne govorim ovo samo zbog Vojislava Šešelja. Mislim da će njegova stranka do sledećih izbora imati dovoljno sredstva da mu se nađe u pomoć. Govorim vam zbog sirotinje koja se tamo nalazi, govorim vam zbog svih ostalih, pošto je Haški tribunal odustao zbog toga da plaća čak i one advokate za koje je sam napravio spisak podobnih da brane Srbe optužene pred Haškim tribunalom.
Dakle, govorim vam zbog svih onih mučenika koji se tamo nalaze i koji nisu u poziciji čak ni da pristojno žive, pošto sve što žele sebi da priušte moraju da kupe po cenama bar duplo većim od onih koje su u Hagu, u gradu, na ulici.
Govorim ovo zbog budućnosti Srbije. Znam da vi to nećete da prihvatite, ali razmislite dobro, svojim odnosom prema ljudima u Haškom tribunalu da li to pripremate isti takav odnos i za Borisa Tadića, ukoliko budemo prinuđeni da se branimo, a Boris Tadić, kao vrhovni komandant, naredi da se branimo? Da li ste sigurni da posle te odbrane godinu, dve ili pet, ili bilo kada, on neće biti pred nekim kazamatom?
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupali o klupe.)

Najpre gospođa Gordana Pop-Lazić.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi narodni poslanici, koliko je licemeran amandman i obrazloženje koje je dao gospodin Nikolić, kao atlantistička zvezda padalica, zalažući se, navodno, za bolji položaj onih koji se nalaze u Haškom tribunalu i koji nemaju dovoljno sredstava za svoju odbranu i za život koji tamo iziskuje izvesne troškove, najbolje pokazuje jedna činjenica, a za to sam saznala od njegovog kolege, još jednog izdajnika koji sedi pored njega, gospodina Arsića.
On mi je, još dok nije prešao u tu "partiju zdravog razuma", rekao, obzirom da su poslanici SRS s vremena na vreme prikupljali izvesna novčana sredstva od svojih dnevnica da pošalju predsedniku stranke da može da telefonira, ti telefonski razgovori su prilično skupi, ostalo je nekih 432 hiljade dinara, Arsić je to sakupljao, Tomislav je čuvao, to je odneo sobom.
Eto, o kakvom se čoveku radi.