Zahvaljujem. Da li još neko želi po ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 5, razdele 3. i 14, amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Izvolite, gospodine Živanoviću.

Dame i gospodo poslanici, vidite da već nekoliko dana pokušavamo da popravimo ovaj budžet, pa ću ovde pročitati: u članu 5, razdeo 3, usluge po ugovoru, u kolonama 6. i 8, gde se iznosi 19 miliona zamenjuju sa 10 miliona.
Podsetiću vas sada na šta se ovo odnosi. To se odnosi na savetnike ministra, odnosno potpredsednika Vlade, gde se želi da se poveća verovatno neko ko će da ga savetuje u svom radu, pa je tu predloženo da ugovorom o delu taj iznos bude povećan za broj tih savetnika koji treba da ga savetuju. Predložili smo da se to smanji na 10 miliona, odnosno za 9 miliona, koje bi se prebacile u sferu subvencije za poljoprivredu.
Dalje, imamo u članu 5, razdela 14, gde se subvencije javnih nefinansijskih preduzeća i organizacija u koloni 6. iznos od 17.285.000.000 zamenjuje sa 17.294.000.000, u koloni 8. odnosno iznos od 17.885.000.000 zamenjuje sa 17.894.000.000.
Dame i gospodo, ovde kao što vidite, ovde su mi odgovorili zbog čega amandman nisu prihvatili. Što se tiče ovih subvencija za poljoprivredu, nisu uopšte ovaj iznos za ovaj razdeo, uopšte mi nisu odgovorili. Ali, pokušaću da vam odgovorim, jer videvši da, dame i gospodo, da kada pogledate ovaj budžet od 690.000.000.000 on je u stvari neobjašnjiv za naše građane u Srbiji. Bilo bi dobro kada bi to moglo da se pomene otprilike cifra koja je nešto manja od 8 milijardi evra.
Sada ću vam uporediti kako to izgleda. Dva koma jedan miliona tona pšenice u jednogodišnjem rodu ili šest miliona tona kukuruza, znači, to vredi negde oko jedna milijarda evra. Dakle, budžet Republike Srbije je progutao negde oko osam godišnjih setvi i to samo ove dve kulture, to je pšenica i kukuruz.
Kada pogledate, dame i gospodo, vi vidite da će ove naše budžetlije pojesti svu pšenicu i kukuruz, pa verovatno kada ovo pojedu, onda će krenuti na meso i mesne prerađevine. Sada ću vam objasniti otprilike, da kažem jedno ministarstvo koje je u ovom prethodnom periodu verovatno opravdalo ovoliku stavku, to je otprilike Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Kada pogledamo reciprocitet Ministarstva unutrašnjih poslova, vidimo da je to otprilike žetva kukuruza, ali mi vidimo u ovom prethodnom periodu koliko je to Ministarstvo, na čelu sa Ivicom Dačićem, u prethodnom periodu uradilo, a očekujemo da takođe u periodu 2009. godine još više to ministarstvo uradi, jer je obećalo da će krenuti u jednu žestoku borbu protiv korupcije i kriminala.
Sada ću vam objasniti koliki je robni deficit otprilike u 2007. godini, on je iznosio negde oko sedam milijardi evra. Ali, ako pogledamo u ovoj 2008. godini, on je iznosio negde oko 8 milijardi ili, da kažem, otprilike negde oko devet godišnjih žetvi pšenice i kukuruza, što, pogledajte kako i na koji način je izgledao taj robni deficit koji je u Srbiji izgledao oko osam milijardi evra.
Sigurno dobro znate, a i ekonomisti da se godišnje zaduženje Srbije kreće negde oko četiri milijarde evra. Šta to govori? To govori da se ovaj deficit mora pokriti od nečega, a to je ustvari iz ovog budžeta. Ako vi pogledate, dame i gospodo, u ovom današnjem izlaganju gde ste videli kolike su plate pojedinaca, da li direktora u javnim preduzećima, i kada uporedite tone tog našeg poljoprivrednog proizvoda, videćete da su te plate, koje se kreću od dve do pet hiljada evra, njihove mesečne plate se kreću od nekoliko vagona proizvodnje pšenice ili kukuruza.
Pitam vas, da li taj koji je primio tolike plate, da li bi iz svoje kancelarije do svog auta mogao svaki dan za tih mesec dana da unese toliku tonažu, da li kukuruza ili pšenice. Ali, ono što je vrlo bitno jeste, dame i gospodo, sve ovo vreme sam govorio o onima koji su kupovali cementare, mlekare, fabrike lekova, železare i druga profitabilna preduzeća, oni u stvari nisu uopšte uložili svoj novac u bilo koji razvojni sistem tih preduzeća.
Šta su oni u stvari radili? Oni su tu svoju dobit koju su ostvarili u tim preduzećima, oni su iznosili napolje, da li su tu u pitanju bili ljudi koji su kupili fabrike iz Srbije ili van Srbije, oni su tu svoju dobit iznosili preko tih svojih banaka koje su u stvari i počele da funkcionišu u Srbiji. Dobro znate da su sve te banke, koje nose strane nazive, obično govorimo da su to inostrane banke, ali naprotiv, to su banke naših ljudi koji su povukli svoj novac iz inostranstva u jednoj velikoj želji, da mogu da ga operu.
Dame i gospodo, ako pogledate te banke, te banke u stvari finansiraju samo ona preduzeća koja se bave uvozom, a nikako izvozom. Ako pogledate, sve firme koje su se bavile izvozom, one su otišle u čist gubitak, zato što je za ovih osam godina, ako pogledate nivo ili šta je bila mera, to je bio u stvari evro, koje u stvari za ovih osam godina, možemo tako reći, da se nije ni ta njihova vrednost menjala.
Takođe, moram vam reći da je u petak održana sednica Skupštine grada Šapca, gde je usvojen rebalans budžeta i budžet za 2009. godinu, što mislim da je jedinstven slučaj, verovatno ne samo kod nas u Srbiji, nego verovatno u Evropi i svetu.
Ono što je vrlo bitno da vam napomenem i da znate, da je negde oko 61 milion dolara robni deficit šabačke opštine. Šta je u stvari u prethodnom periodu bio ili kako se ostvarivao najveći profit, to su sekundarne sirovine. Da li sada možete videti na šta je Srbija i na šta je srpska privreda pala, a to je da ostvaruje najveći profit u odnosu na izvoz. To su sekundarne sirovine.
Zato sam, u svom izlaganju, prethodno govorio da je u stvari Srbija postala najveće groblje evropske mehanizacije, najveće roblje tehničko - tehnološkog sistema EU. To je ono što vam moram reći, što je danas pogodilo Srbiju. Mi se stalno vadimo - eto, to je evropska kriza. Izgleda da je kriza Srbiju potresala otkako je DOS-manlijska vlast od 2000. godine došla petooktobarskim pučem na vlast.
Na kraju, pošto bih još dosta dugo mogao da pričam, ali moram da ostavim vreme mom kolegi, moram reći da ovo što se danas desilo, to pokazuje jednu veliku nervozu onih koji su izgubili odborničke mandate na sednici Skupštine grada Šapca. To je pokazalo kolika je njihova moć.
Ali, na kraju, moram nešto iskreno da vam kažem. U predizbornim govorima dotičnog gospodina mnogo je bilo dobrih stvari, ali ono što je najbolje rečeno jeste u Kosovskoj Mitrovici, gde je tada rekao Srbima na KiM - potrebno je ovde uloviti dva lopova, istresti sve iz džepova i vi ćete imati sve ono da možete za godinu dana da branite srpsku državu na KiM. Predlažem i tačno mogu da vam kažem koja su ta dva lopova, a to su dva lopova koja su opljačkala SRS, to su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, zvani mali Aca, najveći kleptoman.

Reč ima gospodin Paja Momčilov, imate još četiri minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko, mi smo vam rekli da vas kritikujemo najviše kod ovog budžeta zbog privrede, poljoprivrede, načina na koji je vi tretirate. Vidite, vi globalisti često volite da kažete da treba misliti globalno, a postupati lokalno, i, evo, sada vam damo neke podatke zbog kojih mi mislimo da je neobično važno da se više odvoji za poljoprivredu.
Gospođa Borka Vučić kaže, u svom autorskom članku - Pogledi do 20. decembra - posebno, ako ne i najvažnije, treba da se povećaju ulaganja u srpsku poljoprivredu, koja je veliki i neiskorišćeni potencijal i šansa za povećanje, pre svega izvozne proizvodnje. Februara 27. 2008. godine, na berzi u Čikagu je pšenica, to je bušel, to je oko 27 kg. dostigla rekordnu cenu od 12,70 dolara; 2002. godine, do te godina je bila cena dva dolara po bušelu. To je taj vratolomni skok cene. Pitanje je da li će biti zaustavljen.
Ono što sigurno svi dobro znamo, žitarice se koriste u ishrani ljudi i stoke, ali imamo jednu novu stvar - alternativna goriva i etanol se, takođe, mogu dobiti iz ovih sirovina.
Nadalje, 2007. godine je za 60% povećan otkup žitarica u svetu i upravo zbog biogoriva, otkupa u Kini i Indiji i korišćenju za ishranu stoke. Ako pogledate i kukuruz, šta se sa njim događa, vidite da se u SAD 2007. godine 16% ukupne proizvodnje koristilo za biodizel, a ove godine 30%. U EU imamo situaciju koja je nešto lošija, ali nije to bitno. Molim vas, prošlo je vreme jeftine hrane, to zna čitav svet.
Drugo, vi ako pšenicu sejete, treba vam 60 radnih dana, jedne godine uložite sredstva, a već iduće godine povlačite dobit. Poljoprivreda je sasvim jasan resurs koji treba koristiti. Još dva podatka za vas, koji globalno mislite, a delujete lokalno, koja su veoma važna. Prema predviđanjima italijanskog udruženja poljoprivrednika, u narednih deset godina dogodiće se porast svetske potrošnje za 25% žitarica, 70% mleka i 75% mesa. FAO, UN imaju organizaciju za poljoprivredu i razvoj, kaže ovako - da će zemlje, koje napreduju i koje su u razvoju, uložiti 25% više žitarica, a 16% više soje i kukuruza, a 100% više govedine, 70% mleka u prahu u narednih deset godina.
Zašto ste vi toliko bili kratkovidi kada ste već dozvolili primenu Trgovinskog sporazuma, koji će drakonski oštetiti naše seljake? Neće ih oštetiti zato što su oni slabiji u proizvodnji. Oni se mogu takmičiti sa svim seljacima sveta, ali ne mogu da izdrže subvencije razvijenih zemalja tim seljacima. Zašto ste vi onda smanjili te subvencije? To je pitanje koje traži odgovor.
Kakvo je stanje u kome se nalazi naš seljak, ne treba govoriti? Seljak je u velikim problemima danas. Seljak je opljačkan, može se slobodno kazati - vodila se pogrešna agrarna politika, rečeno je - nemojte sejati pšenicu, sejte industrijsko bilje. Dao sam vam podatke, to su podaci koje možete naći, sa malo dobre volje, u domaćim stručnim časopisima, da vidite kakva je tu situacija. Da ne govorimo o dodeli kredita, gde su oni koji su dodeljivali te kredite, uzimali sami sebi. O tome smo pričali u ovoj skupštini.
Pitam vas, da li mislite o budućnosti ove zemlje? Ne mislimo samo o seljacima. Ovo vam je svetski trend, ovo je nauka. Kako vi promišljate kada donosite ovakve instrumente kao što je budžet? Vas ne interesuje šta se u svetu događa. Vi ste slepi za te trendove. Stvarno, ova vlada je krajnje loša, budžet je krajnje loš i zbog toga smo mi insistirali na diskusiji.
Što je rekao jedan poslanik ovde, vrlo mala smo sredstva predvideli za poljoprivredu, jer to nije ništa. Sada vidite, kumulativnim, u nekoliko navrata, sredstvima i te kako smo mi predvideli da u taj budžet punimo poljoprivredni budžet, a da uzimamo državnoj administraciji, koja se i te kako raširila i koja je, u ovom budžetu, sebi dozvolila da ima više sredstava nego što je imala prošle godine. Prema tome, gospođo ministar, ne valja vam budžet, ali ne mogu da verujem da vam misli nisu dobre i dobronamerne. Sa ovakvim poljoprivrednim budžetom vi radite protiv države Srbije i protiv građana Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem na radu. Zahvaljujem gospođi ministar, kao i gospođi Stojiljković, koje su sve vreme sa nama ovde. Zamolila bih vas sutra, bez obzira što, takođe, nije radni dan, da u 10.00 časova počnemo rad. Zamolila bih vas da sutra zaista budemo konstruktivni i izražavam uverenje da ćemo odgovorno raditi i da ćemo sutra glasati o budžetu.
Bićete obavešteni od svojih sekretara, šefovi poslaničkih grupa, da počnemo rad, pa u 11.00 časova da se nađemo kod mene da razgovaramo o sutrašnjem danu i uopšte o rasporedu za naredne dane.