Dame i gospodo poslanici, vidite da već nekoliko dana pokušavamo da popravimo ovaj budžet, pa ću ovde pročitati: u članu 5, razdeo 3, usluge po ugovoru, u kolonama 6. i 8, gde se iznosi 19 miliona zamenjuju sa 10 miliona.
Podsetiću vas sada na šta se ovo odnosi. To se odnosi na savetnike ministra, odnosno potpredsednika Vlade, gde se želi da se poveća verovatno neko ko će da ga savetuje u svom radu, pa je tu predloženo da ugovorom o delu taj iznos bude povećan za broj tih savetnika koji treba da ga savetuju. Predložili smo da se to smanji na 10 miliona, odnosno za 9 miliona, koje bi se prebacile u sferu subvencije za poljoprivredu.
Dalje, imamo u članu 5, razdela 14, gde se subvencije javnih nefinansijskih preduzeća i organizacija u koloni 6. iznos od 17.285.000.000 zamenjuje sa 17.294.000.000, u koloni 8. odnosno iznos od 17.885.000.000 zamenjuje sa 17.894.000.000.
Dame i gospodo, ovde kao što vidite, ovde su mi odgovorili zbog čega amandman nisu prihvatili. Što se tiče ovih subvencija za poljoprivredu, nisu uopšte ovaj iznos za ovaj razdeo, uopšte mi nisu odgovorili. Ali, pokušaću da vam odgovorim, jer videvši da, dame i gospodo, da kada pogledate ovaj budžet od 690.000.000.000 on je u stvari neobjašnjiv za naše građane u Srbiji. Bilo bi dobro kada bi to moglo da se pomene otprilike cifra koja je nešto manja od 8 milijardi evra.
Sada ću vam uporediti kako to izgleda. Dva koma jedan miliona tona pšenice u jednogodišnjem rodu ili šest miliona tona kukuruza, znači, to vredi negde oko jedna milijarda evra. Dakle, budžet Republike Srbije je progutao negde oko osam godišnjih setvi i to samo ove dve kulture, to je pšenica i kukuruz.
Kada pogledate, dame i gospodo, vi vidite da će ove naše budžetlije pojesti svu pšenicu i kukuruz, pa verovatno kada ovo pojedu, onda će krenuti na meso i mesne prerađevine. Sada ću vam objasniti otprilike, da kažem jedno ministarstvo koje je u ovom prethodnom periodu verovatno opravdalo ovoliku stavku, to je otprilike Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Kada pogledamo reciprocitet Ministarstva unutrašnjih poslova, vidimo da je to otprilike žetva kukuruza, ali mi vidimo u ovom prethodnom periodu koliko je to Ministarstvo, na čelu sa Ivicom Dačićem, u prethodnom periodu uradilo, a očekujemo da takođe u periodu 2009. godine još više to ministarstvo uradi, jer je obećalo da će krenuti u jednu žestoku borbu protiv korupcije i kriminala.
Sada ću vam objasniti koliki je robni deficit otprilike u 2007. godini, on je iznosio negde oko sedam milijardi evra. Ali, ako pogledamo u ovoj 2008. godini, on je iznosio negde oko 8 milijardi ili, da kažem, otprilike negde oko devet godišnjih žetvi pšenice i kukuruza, što, pogledajte kako i na koji način je izgledao taj robni deficit koji je u Srbiji izgledao oko osam milijardi evra.
Sigurno dobro znate, a i ekonomisti da se godišnje zaduženje Srbije kreće negde oko četiri milijarde evra. Šta to govori? To govori da se ovaj deficit mora pokriti od nečega, a to je ustvari iz ovog budžeta. Ako vi pogledate, dame i gospodo, u ovom današnjem izlaganju gde ste videli kolike su plate pojedinaca, da li direktora u javnim preduzećima, i kada uporedite tone tog našeg poljoprivrednog proizvoda, videćete da su te plate, koje se kreću od dve do pet hiljada evra, njihove mesečne plate se kreću od nekoliko vagona proizvodnje pšenice ili kukuruza.
Pitam vas, da li taj koji je primio tolike plate, da li bi iz svoje kancelarije do svog auta mogao svaki dan za tih mesec dana da unese toliku tonažu, da li kukuruza ili pšenice. Ali, ono što je vrlo bitno jeste, dame i gospodo, sve ovo vreme sam govorio o onima koji su kupovali cementare, mlekare, fabrike lekova, železare i druga profitabilna preduzeća, oni u stvari nisu uopšte uložili svoj novac u bilo koji razvojni sistem tih preduzeća.
Šta su oni u stvari radili? Oni su tu svoju dobit koju su ostvarili u tim preduzećima, oni su iznosili napolje, da li su tu u pitanju bili ljudi koji su kupili fabrike iz Srbije ili van Srbije, oni su tu svoju dobit iznosili preko tih svojih banaka koje su u stvari i počele da funkcionišu u Srbiji. Dobro znate da su sve te banke, koje nose strane nazive, obično govorimo da su to inostrane banke, ali naprotiv, to su banke naših ljudi koji su povukli svoj novac iz inostranstva u jednoj velikoj želji, da mogu da ga operu.
Dame i gospodo, ako pogledate te banke, te banke u stvari finansiraju samo ona preduzeća koja se bave uvozom, a nikako izvozom. Ako pogledate, sve firme koje su se bavile izvozom, one su otišle u čist gubitak, zato što je za ovih osam godina, ako pogledate nivo ili šta je bila mera, to je bio u stvari evro, koje u stvari za ovih osam godina, možemo tako reći, da se nije ni ta njihova vrednost menjala.
Takođe, moram vam reći da je u petak održana sednica Skupštine grada Šapca, gde je usvojen rebalans budžeta i budžet za 2009. godinu, što mislim da je jedinstven slučaj, verovatno ne samo kod nas u Srbiji, nego verovatno u Evropi i svetu.
Ono što je vrlo bitno da vam napomenem i da znate, da je negde oko 61 milion dolara robni deficit šabačke opštine. Šta je u stvari u prethodnom periodu bio ili kako se ostvarivao najveći profit, to su sekundarne sirovine. Da li sada možete videti na šta je Srbija i na šta je srpska privreda pala, a to je da ostvaruje najveći profit u odnosu na izvoz. To su sekundarne sirovine.
Zato sam, u svom izlaganju, prethodno govorio da je u stvari Srbija postala najveće groblje evropske mehanizacije, najveće roblje tehničko - tehnološkog sistema EU. To je ono što vam moram reći, što je danas pogodilo Srbiju. Mi se stalno vadimo - eto, to je evropska kriza. Izgleda da je kriza Srbiju potresala otkako je DOS-manlijska vlast od 2000. godine došla petooktobarskim pučem na vlast.
Na kraju, pošto bih još dosta dugo mogao da pričam, ali moram da ostavim vreme mom kolegi, moram reći da ovo što se danas desilo, to pokazuje jednu veliku nervozu onih koji su izgubili odborničke mandate na sednici Skupštine grada Šapca. To je pokazalo kolika je njihova moć.
Ali, na kraju, moram nešto iskreno da vam kažem. U predizbornim govorima dotičnog gospodina mnogo je bilo dobrih stvari, ali ono što je najbolje rečeno jeste u Kosovskoj Mitrovici, gde je tada rekao Srbima na KiM - potrebno je ovde uloviti dva lopova, istresti sve iz džepova i vi ćete imati sve ono da možete za godinu dana da branite srpsku državu na KiM. Predlažem i tačno mogu da vam kažem koja su ta dva lopova, a to su dva lopova koja su opljačkala SRS, to su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, zvani mali Aca, najveći kleptoman.