Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 135 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja tačnog broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 106 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da sam, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala da sednici prisustvuju, pored predstavnika predlagača Snežane Malović, ministra pravde, koju posebno pozdravljam, i Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, i Jovan Ćosić, načelnik u Ministarstvu pravde, takođe pozdravljam prisutne.
Saglasno članu 84. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam da sam ovu sednicu sazvala za utorak, 30. decembar 2008. godine, dakle, u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 84. stav 1. Poslovnika i mimo vremena utvrđenog u članu 85. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predlog zakona iz dnevnog reda koji je određen u zahtevu Vlade.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv Šestog vanrednog zaseda Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini, koje je sazvano na zahtev Vlade, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 66. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, dostavljen vam je zahtev za održavanje vanrednog zasedanja, sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Kao što ste mogli da vidite, za Šesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini, određen je
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o izmeni Zakonika o krivičnom postupku, koji je podnela Vlada (broj 713-3684/08 od 29. decembra 2008. godine).
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENI ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada. Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, devet minuta i 36 sekundi; poslanička grupa G17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica - 25 minuta 12 sekundi; poslanička grupa "Napred Srbijo" - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekundi; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da je poslanička grupa SRS ovlastila da je po ovoj tački dnevnog reda predstavlja Zoran Krasić .
Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača, gospođa Snežana Malović, ministar pravde, želi reč? (Da.)
Izvolite, gospođo Malović.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovano predsedništvo, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, kao što znate, danas je na dnevnom redu rasprava o Predlogu zakona o izmeni Zakonika o krivičnom postupku.
Povodom ovog teksta ističem sledeće: kao što sam već naglasila u svojoj uvodnoj reči od 24. decembra, Ministarstvo pravde je ranije pripremilo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku.
Navedeni predlog zakona je sadržavao obimnije izmene ZKP i predstavljao je usaglašavanje tog zakonika sa odredbama Ustava Republike Srbije, Krivičnim zakonikom i ratifikovanim međunarodnim konvencijama i ugovorima koji se odnose na krivični postupak.
Podsećam vas da je prelaznim odredbama navedenog predloga zakona bilo predviđeno da se ZKP, koji je usvojen 2006. godine, stavi van snage, iz razloga što su u Predlogu zakona preuzete odredbe koje se odnose na zaštitu svedoka, odlaganje i prekid glavnog pretresa, kao i odredbe koje se odnose na tzv. posebne dokazne radnje.
Radnu verziju tog zakonskog teksta pripremila je radna grupa sastavljena iz reda predstavnika naučnih institucija, sudija, javnih tužilaca i advokature. Predsednik radne grupe bio je prof. Grubač.
Međutim, imajući u vidu preopterećenost Narodne skupštine, Vlada Republike Srbije je povukla iz skupštinske procedure navedeni predlog zakona i uputila Narodnoj skupštini zakon o izmeni Zakonika o krivičnom postupku, koji je usvojen 2006. godine. Ovim zakonom se primena Zakonika o krivičnom postupku iz 2006. godine, a koji je trebalo da stupi 31.12.2008. godine, odlaže do 31. decembra 2010. godine.
Budući da ovaj zakonik predviđa uvođenje tužilačke istrage, za njegovo sprovođenje, kao što znate, potrebno je stvoriti dodatne neophodne, materijalne i tehničke uslove. Kako ovi uslovi nisu obezbeđeni, predlaže se da se primena zakonika odloži, imajući u vidu da je zakonima koji uređuju organizaciju pravosudnih organa predviđeno da nova mreža pravosudnih organa počne rad 1. januara 2010. godine, dok bi se u periodu od jedne godine nakon toga stvorili neophodni uslovi za početak primene zakonika.
Pored toga, napominjem da su u tekst ovog predloga zakona, koji je sada pred vama, ugrađeni amandmani koji su ranije podneli narodni poslanici, a odnose se na datum do koga se primena ZKP odlaže, kao i dan stupanja na snagu zakona.
Posebno bih istakla da je u tekst Predloga zakona ugrađeno rešenje iz amandmana na prethodnu verziju Predloga zakona koji je podneo ispred poslaničke grupe Nova Srbija narodni poslanik Srđan Spasojević.
Ponovila bih i da bi se po predloženim rešenjima ovog zakona i nadalje primenjivao ZKP iz 2001. godine, sa pojedinim odredbama zakonika iz 2006. godine koji se već primenjuju.
Podsetila bih vas da je obrazovana nova radna grupa, čiji je zadatak da pripremi novi tekst predloga ovog zakonika, koji će istovremeno predstavljati i neophodno usaglašavanje sa Ustavom i drugim propisima, ali i propisivanje najboljih zakonskih rešenja koja odgovaraju potrebama Republike Srbije i njenih građana.
Takav tekst će stvoriti uslove za efikasnu i celishodnu primenu Zakonika u praksi, odnosno brži i efikasniji krivični postupak, uz maksimalne garancije za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava u krivičnom postupku.
Toliko sam imala da izjavim i samo da vam se zahvalim na svemu.

Zahvaljujem gospođi ministar. Da li neko želi reč?
Gospodin Zoran Krasić, kao predstavnik poslaničke grupe SRS. Izvolite, imate reč, a zatim gospodin Aligrudić.

Na početku ću da ukažem na nekoliko, što se tiče SRS, važnih detalja povodom ovog predloga zakona. Zakon jeste kratak, ima samo dva člana i ministar Malović je objasnila zašto je neophodno da se usvoji, pogotovo zašto je to neophodno da se to usvoji danas, imajući u vidu ove rokove propisane zakonom.
Moram na početku da kažem da, ako je to tačno, da je formirana radna grupa koja treba da radi na izradi novog zakonika o krivičnom postupku, onda je to svakako dobra vest.
Ali, ukoliko ta nova radna grupa treba da radi na zakoniku o krivičnom postupku koji treba da razradi koncept tužilačke istrage, onda verujte, radi se pogrešan posao.
Na to smo ukazivali i pre nekoliko godina. Samo da podsetim i javnost i ove poslanike koji su više godina u Narodnoj skupštini, pa i predstavnike Vlade koji su ovde prisutni, mi smo vas 2006. godine upozoravali da će se baš ovo desiti, što se danas manifestuje potrebom da se premosti ova situacija, a ona znači da tužilaštva nisu spremna, nisu osposobljena da preuzmu istrage.
To je jedna vrsta problema i siguran sam da je Ministarstvo pravde za proteklih pet-šest meseci moralo da ima jednu kvalitetnu procenu ovog stanja i sa ovim zakonom je moralo da požuri, pre nekoliko meseci da podnese ovaj zakon i da se odloži primena novog zakona, jer je nemoguće da se taj zakon primenjuje u praksi. Po dobroj staroj tradiciji u pet do dvanaest, tako je i ovaj predlog zakona došao.
Koliko je ova situacija ozbiljna skrenuo bih pažnju na sledeće. Ukoliko bi se istraga prepustila tužilaštvu nastupio bi haos u pravosudnom sistemu Republike Srbije. Kako to izgleda kada tužilaštvo vrši istrage imate najbolji primer u radu Haškog tribunala.
Ako ste pratili prenose ovih suđenja, naravno, prati se prenos kada je u pitanju ona faza postupka u Hagu koja se zove pretres, sa podfazom izvođenja dokaza tužilaštva, pa podfaza dokazi odbrane i da ne ređam dalje, ali postoji i ona faza predpretresna, gde istragu vodi tužilaštvo.
Imali ste prilike u direktnom prenosu da vidite da se čita izjava nekog svedoka koju je dao istražiteljima tužilaštva u istrazi i da svedok na pretresu kaže da on to nikada nije rekao tužiocu, da on tako nešto nije mogao ni da pretpostavi da će istražitelj tužilaštva da ubaci u papir.
Još jedan primer te očigledne greške, nezakonitosti i nečega što će biti loše za sav krivični postupak, to je što imate situaciju da odbrana u pretresu ne raspolaže materijalima koje je obezbedilo tužilaštvo tokom istrage i onda se sudije pretresnog veća hvataju za glavu i kažu, čekajte, da li je vama obelodanjen taj materijal, da li ste dobili neophodna obaveštenja za dalji tok krivičnog postupka, pa se konstatuje da obrana nema te papire i te dokaze.
Imali ste prilike u direktnom prenosu iz Haga da čujete kako sudije pretresnog veća kažu, ako su iz Italije, Francuske itd - u našem pravnom sistemu nacionalnom takva situacije ne bi mogla da se desi, ali pošto je u Hagu zastupljen taj anglosaksonski koncept, gde stvarno istraga pripada tužiocu, onda su takve stvari gotovo redovna pojava.
Nije garancija poštovanja ljudskih prava ako istragu vodi tužilac, a o pritvoru odlučuje sud, i samo o pritvoru odlučuje sud. Naravno, ne želim da branim ni postojeći koncept sa gledišta prakse, i jedan i drugi koncept sa gledišta prakse imaju i svoje pozitivne i svoje negativne strane.
Negativne strane pre svega zavise od pojedinaca koji su uključeni u postupak, da li je u pitanju sudija, da li je u pitanju tužilac, i u jednoj i u drugoj varijanti. Zato se i trudim da na što objektivniji način prikažem i pozitivne i negativne strane i jednog i drugog koncepta.
Smatram da kod nas ne treba menjati koncept gde je istraga. Istragu treba prepustiti da bude pod kontrolom istražnog sudije.
Naravno, stranke imaju svoju procesnu aktivnost, ali nad tim celim postupkom u toku istrage stoji istražni sudija, kao garancija poštovanja prava osumnjičenih, okrivljenih, pa u jednom trenutku i optuženih lica.
U našim uslovima ako se istraga prebaci tužilaštvu, onda ćemo imati neravnopravne strane u samom pretresu. Tužilac je strana u postupku. Strane u postupku moraju da budu ravnopravne, treba da se koriste jednakim oružjem.
To su sve neki međunarodni principi, da ne idem dalje u standarde, da ne idem pogotovo u načela dokaznog postupka i druga načela, jer svrha skupštinske govornice i ove rasprave nije ta, nego da se da politički ocena jednog ili drugog koncepta.
Izražavam stav SRS da ukoliko ste napravili radnu grupu, ukoliko treba da radi, treba pročešljati Zakonik o krivičnom postupku iz 2001. godine, onaj koji je i dan-danas važeći, videti neka rešenja koja treba da se promene, ali istraga mora da se zadrži pod patronatom istražnog sudije, znači suda, da on bude kapa iznad svega toga, da on kontroliše kako se sprovode istražne radnje, uz onemogućavanje strana u postupku da prikažu svoju aktivnost i tokom istrage.
Zbog tog nedovršenog posla danas u praksi imamo potpuno različitu situaciju od istrage do istrage. Vodi se istraga, okrivljeni i ne zna da se vodi istraga, samo ga iznenade optužnicom. Mislim da smo na ovaj način završili sa ovim našim stavom povodom ovog predloga zakona. Naravno, mi smo opozicija, vi ste vlast, obezbedićete potrebnu većinu, neću da ulazim u druge detalje zašto je hitnost za vlast i za pravosuđe u ovom trenutku značajna i interesantna.
Iskoristio bih ovo vreme u nastavku da ukažem na neke stvari koje se tiču Ministarstva pravde. Smatram zbog onog našeg jučerašnjeg rada u Narodnoj skupštini, pogotovo zbog jutrošnjih informacija u novinama i na televiziji, gde se optužuje SRS i parlamentarna većina da ste navodno vi obezbedili neka sredstva za jučerašnji rad SRS.
Smatramo da je to napad, pre svega, na organe države, da je to napad na Borisa Tadića kao predsednika Republike, da je to napad na DS, da je to napad na Vladu Republike Srbije, da je napad i na poslaničku grupu ZES. Jeste, ako se ujutru probudite i pročitate vest - SRS dobila pare zato što je juče prošao budžet.
Smatram da ste vi dužni da se oglasite i da kažete istinu. Vrlo prosto i jednostavno da kažete istinu i tu je tačka. Zašto je potrebna istina? Nećemo valjda da dozvolimo da sad svako širi nekakve vesti.
SRS ima legitimni zahtev da dobije mesto predsednika u nekom odboru koji joj pripada. Sada ispada po tim rasturačima tih lažnih vesti da smo mi napravili dogovor da vi nama vratite mesto, pa smo još dobili i pare zato što nam vraćate mesto. To je suludo.
O takvoj vrsti razmišljanja tih pojedinaca koji plasiraju te vesti ne želim da komentarišem, ali mislim da oni gađaju vas, vas prozivaju, i Borisa Tadića, i Mirka Cvetkovića, i rukovodstvo DS, i ljude iz ZES-a, poslaničke grupe ovde, da ste vi nešto navodno em vratili po propisima što pripada SRS, pa ste još častili SRS.
Vi ste dužni, po meni, da se oglasite i da kažete šta je tačno, šta nije tačno, da li je neko iz ZES-a platio SRS-u. Oni vas prozivaju. Proziva se onaj koji ima, a ne onaj koji nema. Vrlo prosto i jednostavno.
Mogu da shvatim da je neko ljut, mogu da shvatim da je neko nervozan, ali svoju ljutinu i nervozu ne treba da leči širenjem lažnih vesti. Mislim da to svima škodi. Ako izostane adekvatan odgovor, to svima škodi i onda ispada da je ovde pijaca - sukob ponude i tražnje. Naša tražnja jeste mesto predsednika Odbora za finansije. Zašto? To nam pripada kao najvećoj opozicionoj političkoj stranci zastupljenoj u Narodnoj skupštini.
Treća stvar koju bih hteo da iskoristim, a pogotovo da iskoristim zato što je tu prisutna gospođa Malović kao ministar. Gospođo Malović, ovde imam dva predmeta. Moram da vam kažem da oni nisu u direktnoj vezi sa Zakonikom o krivičnom postupku. Nisu u direktnoj vezi, neka veza postoji.
Ne želim zbog javnosti da govorim imena. Zašto ne želim da govorim imena? Jer se radi o dvema pritužbama. Odmah ću da vam objasnim, bez ikakvog ustezanja. Pritužba građanina koji godinama ne može da završi posao zato što je pri donošenju presude napravljena tehnička greška - pogrešno označena lokacija, katastarski pogrešno označena lokacija. Da bi čovek ispravio tu grešku, on je pokrenuo nekoliko postupaka. Međutim, neće ni da razgovaraju u sudu s njim.
Mogao bih ovo da nazovem malom greškom i malom povredom koja se dešava u sudu, a ovde bih vam dostavio, i to moram da kažem, zahvaljujući pre svega Odboru za pravosuđe, to je materijal Odbora za pravosuđe, i ovaj materijal isto, gde je jedan građanin zbog jednog postupka koji postoji u Trgovinskom sudu u Beogradu bio prinuđen da koristi pravna sredstva do Višeg trgovinskog suda itd, ali i da pokreće krivične postupke i protiv advokata suprotne strane i protiv sudije jednog suda, drugog suda, trećeg suda i protiv advokata koji je nekada bio sudija trgovinskog suda, pa je otvorio advokatsku kancelariju. Neću imena, nemojte da se sekirate.
Postavljam pitanje sa ovim materijalom - ako postoji takva dokumentacija protiv nekog sudije, neka bude najobičnija, da je samo podneta krivična prijava ili pet krivičnih prijava, moj Batić neće da se naljuti ako njega uzmem kao primer, on je i poslanik i advokat, i dođe u situaciju da u nekom njegovom profesionalnom predmetu taj sudija treba da sudi. Šta da radi gospodin Batić? Koja je njemu garancija da će to suđenje da bude fer, pravično, na Ustavu zasnovano, sa primenom zakona, ako gospodin Batić, gospodin Krasić, gospodin Todorović i gospođa Nada zna da protiv tog sudije postoji toliko krivičnih prijava, sa vezama koje pokazuju na organizovani kriminal između suda, sudije, jedne advokatske kancelarije i još nekog advokata?
Ako bi Batić podneo zahtev za izuzeće tog sudije, šta da se odluči? Da li je on imao osnova da sumnja da ova krivična prijava pokazuje sklonosti tog sudije? Ne koristim imena. Vi ćete sve da pročitate ovde. To ima u Odboru za pravosuđe.
Mislim da ova dva primera otvaraju jednu vrlo značajnu temu, i za građane Republike Srbije, i za sve narodne poslanike, a posebno za vašu radnu grupu koja bude radila na Zakoniku o krivičnom postupku, i ukoliko idete i dalje sa onim konceptom koji ste izgurali prošlog meseca, znate osnovni, viši, jedno veće, drugo veće, savet itd.
Moram da vam skrenem pažnju, mi imamo danas veliki broj sudija koji imaju krivične prijave, imamo i veliki broj poslanika koji imaju krivične prijave, imamo veliki broj advokata koji su dobili krivične prijave, veliki broj tužilaca koji su dobili krivične prijave.
Zar je moguće da građanin štiti svoja elementarna prava u sistemu pravosuđa tako što je prinuđen da piše krivične prijave protiv onih koji treba da mu dodele pravdu? Kako da izađemo iz tog začaranog kruga? Ovom vašom reizbornošću siguran sam da nećete moći da rešite ovaj problem. Znate zbog čega nećete moći? Ne krivim vas, odmah da vam kažem. Ovde se kod nas formirao koncept u društvu. Svakoga možete da oblatite, svakoga možete da uništite, svakoga možete da srozate, bilo čime, novinskim tekstom itd.
Ali, teško možete nekoga da promovišete zahvaljujući tome što u njemu postoji neka vrednost u nekoj oblasti. Zar je moguće da su u našoj zemlji zabranjene vrednosti, a da je popularno krv, meso, napis - divljak, napis - zaklao, ubio, zapalio, podnete krivične prijave, goni ga, steži ga, davi ga, uništavaj ga?
Ako mi tu društvenu klimu ne izmenimo i nešto što je vrednost bude objektivno za sve vrednost, onda možemo da idemo dalje. Ništa nismo dobili ako izaberemo nove sudije i posle 15 dana počnu krivične prijave protiv tih sudija. Niti ti tom čoveku možeš da zabraniš da podnosi krivične prijave, niti možeš da baciš te krivične prijave, jer verovatno neka sumnja postoji.
Znate, džabe mi menjamo zakone, džabe mi donosimo zakone, ako se društvena klima nije promenila i prilagodila za nešto novo, za jedan novi sistem vrednosti. Te vas molim da u tom smislu shvatite sve ovo što sam danas pričao, jer ukoliko ne napravimo rez, ne podvučemo crtu i krenemo na principijelan način da rešavamo sve ove probleme, onda, ljudi, mi džabe radimo ovaj posao, onda je ovo sve "trla baba lan".
Mi moramo kao ljudi, kao pojedinci da se dogovorim šta je vrednost i to što je vrednost moramo svi kao pojedinci da štitimo, a ne na svakom koraku, zbog nekih malih, uskih i nedozvoljenih interesa, da uništavamo, i novinskim tekstom, i u ophođenju, i u famama, i u glasinama i na drugi način.
To je poenta onoga za šta se mi iz SRS-a borimo i zalažemo. Možda smo nekima dosadni što češće izlazimo i to pričamo, ali nalazimo se u danima kada treba jedni drugima da čestitamo i poželimo mnogo sreće, a verovatno će nam biti potrebno mnogo sreće u 2009. godini.

Zahvaljujem. Vama je podeljen izveštaj Odbora za pravosuđe i Zakonodavnog odbora, tako da izvestioci nisu imali potrebu ništa dodatno da obrazlože, a predsednik poslaničke grupe DSS-Vojislav Koštunica, izvolite gospodine Aligrudiću, imate reč.

 Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, na samom početku bih hteo svim građanima Srbije i svim svojim kolegama da čestitam predstojeće novogodišnje praznike, jer ne verujem da ćemo se pre nove godine u ovom sastavu ponovo videti, kao i božićne praznike svima onima koji slave po Julijanskom  kalendaru.
Predlog zakona koji je pred nama bio je na prethodnoj sednici. Morao je biti povučen, jer se ne bi stiglo sa njegovim raspravljanjem i usvajanjem. To je mali zakon od dva člana. Za razliku od velike nesposobnosti i neodgovornosti vladajuće koalicije, interesantno je da i ovaj zakon je još jedan dokaz, jedna paradigma nesposobnosti Vlade.
Jedan kratak zakon, koji je bilo neophodno usvojiti zbog isticanja rokova i zbog prenošenja roka stupanja na snagu odredaba tog zakona za jedan kasniji trenutak zbog svega onoga što se u međuvremenu dogodilo, odnosno nije dogodilo da bi se ostvarili uslovi za funkcionisanje tog zakona, razlog su njegovog donošenja, a danas je 30. decembar.
To može da nas podseti na još jednu stvar. Nije se teško setiti, sinoć se desila, a u pitanju je bilo usvajanje budžeta Republike Srbije, za koji je Mirko Cvetković, premijer, rekao - da će biti ekonomičan, socijalan i razvojni, a koji je u stvari, nerealan, inflatoran i koji udara na socijalnu sigurnost građana. Kako to on čini? Budžet je to učinio to na sledeći način.
On je nerealan, jer nije ni štedljiv, a nije štedljiv, jer vi kada štedite, to znači da imate 50.000 dinara nekih prihoda, pa odvojite nekih 10.000 ili 15.000 dinara radi neke uštede, a taj budžet predviđa prihode koje ne može da inkasira, koje ne može da realizuje, a sve ono što bude realizovao potrošiće, sa plus uračunatim deficitom. Prema tome, taj budžet nije ekonomičan, nije štedljiv.
Razvojni nije, jer ne podrazumeva nikakve investicije, a inflatoran je zbog toga što prateći zakoni, koji treba da sprovedu taj budžet, da realizuju jednostranu primenu SSP, prevaljuju teret finansiranja države direktno na džepove građana, i to za one proizvode koji se, nažalost, moraju kupiti, uključujući i naftne derivate. Sada je trezor prazan, a lokalne samouprave nisu ništa dobile od transfera sredstava.
Međutim, ono što je najgore u celoj ovoj priči jeste da je budžet, taj isti takav budžet, odraz nesposobnosti jedne vlasti, kasnio 40 dana da dođe u Narodnu skupštinu Republike Srbije da bi se raspravio, bez ikakvog razloga.
Izbori su bili u maju, tako da se na njih vladajuća koalicija pozvati ne može, kao opravdanje, a da je opravdanje bilo da je Vlada radila neke druge stvari, zbog kojih nije stigla da pripremi predlog budžeta, kao što je recimo usvajanje niza zakona koje duguje građanima Srbije, koji su obaveza i po Ustavu Republike Srbije i koji su važni za pridruživanje EU, u koju se vladajuća koalicija tako kune, a koja ih je tako izdala, onda bi tu još moglo biti opravdanja.
Međutim, tog opravdanja nema. Sinoć ste usvojili budžet sat i po vremena pre ponoći, i to tako što ga zapravo niste ni usvojili. To je ono što danas mora da se kaže građanima Srbije da bi znali šta se sinoć dogodilo.
Prema članu 15. Zakona o budžetskom sistemu, u tom članu se definiše kako izgleda predlog budžeta Republike Srbije, on se sastoji od predloga budžetskog teksta u užem smislu, ali je neophodno da Narodnoj skupštini Republike Srbije budu dostavljeni: memorandum o budžetu, plan prodaje republičke nefinansijske imovine i osnovnih sredstava za budžetsku godinu, finansijski planovi organizacija, posebno socijalnog osiguranja, i predlozi zakona za izvršenje budžeta.
Podrazumeva se da usvajanje budžeta pretpostavlja usvajanje i svih ovih akata. Vi neke niste dostavili, a neke koje ste dostavili ste sinoć povukli zbog taj cajtnota. Šta ste sinoć postigli, ništa? Usvojili ste budžet Republike Srbije koji se ne može primeniti. Primeniće se onda kada se budu ovi prateći zakoni za izvršenje budžeta usvojili, ko zna kada tokom januara, a za to vreme nemate ni privremeno finansiranje, koje biste imali - da niste budžet ni usvojili. To je situacija u kojoj se vi nalazite.
Eto tu, paradoksalno, ali male sreće za pojedine građane, ne za pojedine, nego za mnoge građane, jer ono što ste planirali, a to je da zamrznete penzije, one trenutno nisu zamrznute. Što ste planirali da opteretite džepove građana, kako bi punili fiskal i nadoknadili 300 miliona evra gubitka zbog jednostrane primene SSP-a - građani Srbije će ostati prišteđeni, makar privremeno, za plaćanje velike cene ove vaše usluge njima.
Vi ste, znači, odlučili da donesete odluku o budžetu, a da srušite prateće zakone, i tako ste odlučili i da srušite i samu Srbiju i da građanima Srbije podarite ono što ste već pokazali, a sledeće godine će se to u punom svetlu odraziti - godinu potpune ekonomske nestabilnosti, a kada je reč o državnoj nestabilnosti, o tome da i ne govorimo.
Nažalost, uz moju čestitku ili ono što sam poželeo građanima za sledeću novu godinu ide nešto u prolog svemu tome, kao jedan prilog, kao jedan dodatak - to ste vi, vaša vlast, za koju jedino mogu da poželim da je se što pre oslobode i da dođu ljudi koji znaju trezveno i normalno ekonomski da razmišljaju, koji znaju trezveno gde se Srbija nalazi i na koji način može da komunicira sa svetom, i da zaštiti svoje teritorijalne i druge interese, pa i one interese, kada je reč o saradnji sa značajnima međunarodnim organizacijama, kakva je EU.
Vi ništa od toga niste u stanju. Ne znam kako će sve ovo da se završi. Loše je počelo, ako se po jutru dan poznaje, a ovo jutro je dosta dugo i trajalo, od maja do danas, bojim se da će smiraj ovog dana biti katastrofa za sve nas i za sve građane Srbije, pa i za vas narodne poslanike, jer ste i vi građani Srbije, samo što mnogi od vas još uvek ne znaju u kakvom se vozu voze. Hvala.

Zahvaljujem. Da li još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.) Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku podneli narodni poslanici poslaničkih grupa DSS i Radikalna stranka.
Dajem reč narodnom poslaniku Milici Radović iz poslaničke grupe DSS-Vojislav Koštunica, a sledeći je Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo već drugi put u samo nekoliko dana imamo priliku da raspravljamo o ovom zakoniku o krivičnom postupku. Poslanici DSS su ko zna koliko puta do sada ukazivali na potrebu da Zakonik o krivičnom postupku treba da se promeni, odnosno da se odloži njegova primena, da je to nužno.
Stvarno nemamo razumevanje za to da se to čini u ovom trenutku, faktički u pet do 12, kada znamo da smo imali priliku da o ovom zakoniku raspravljamo u trenutku kada smo raspravljali o setu pravosudnih zakona. Tada je bilo vreme o njemu da se raspravlja, posebno ukoliko takođe imamo u vidu činjenicu da svi zakoni iz seta pravosudnih zakona stupaju na snagu odmah, ali se primenjuju u julu 2010. godine, a znamo da rok za primenu ovog zakonika faktički ističe sutra.
Znači, vi ste nas svojom neozbiljnošću doveli u situaciju da danas raspravljamo o odlaganju primene ovog zakonika, čija je primena trebala da bude odložena mnogo ranije. Naravno, očigledno da za to nije bilo ni volje, ni znanja.
Naravno, ovde je Vlada po ko zna koji put demonstrirala svoju neozbiljnost. To ste uradili i juče, kada niste bili u mogućnosti da izglasate sam budžet bez dobre volje opozicije. Da poslanici DSS nisu odustali od svojih diskusija po pitanju budžeta, vi ne biste bili u mogućnosti da izglasate ni taj najvažniji zakon koji Skupština mora da usvoji.
Naravno da je neophodno da se primena Zakonika o krivičnom postupku odloži zbog toga što nisu obezbeđeni ni materijalni, a ni tehnički uslovi za njegovu primenu. Znamo da istražni postupak iz nadležnosti sudstva prelazi u nadležnost tužilaštva i, da bi to bilo moguće, neophodno je da tužioci budu dovoljno kadrovski osposobljeni za tkao nešto. Znamo da se procesni položaj policije menja i da je za sve to bilo neophodno obezbediti nužne uslove.
Kao što sam rekla, nisu obezbeđeni ni materijalni, ni tehnički uslov. Oni se prvenstveno odnose na obezbeđivanje prostorija u kojima bi se sprovodila istraga u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, na obezbeđivanje nužne tehnike za tajni i optički nadzor osumnjičenih, za obezbeđivanje kamera i za ispitivanje lica koje se obavlja u samoj policiji. Nije obezbeđen, takođe, ni niz drugih uslova, kada su u pitanju naknade veštaka i drugih finansijskih preduslova.
Naravno da sve to ukazuje na potrebu da se primena Zakonika o krivičnom postupku odloži, ali ne možemo da imamo razumevanje za činjenicu da se to čini sada i da faktički svojim ponašanjem vi dovodite u jednu konfuziju i nesigurnost sve one koji treba da postupaju u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, jer će biti potpuno sluđeni kada u noći između 31. decembra i 1. januara ne budu u prilici da znaju koji će zakonik da se primenjuje, ukoliko vi danas ili sutra, najkasnije, ne izglasate ovaj zakon.
Više puta smo ukazivali na činjenicu da vlast ima obavezu da do 31. decembra 2008. godine, do sutra, uskladi sve zakone sa Ustavom, to je njena zakonska i ustavna obaveza, to proizilazi iz Ustavnog zakona, tih zakona ima oko 50. Vlada nije nijedan od tih zakona uputila u skupštinsku proceduru, niti je bilo koji od tih zakona stavljen na dnevni red.
Kao što je opozicija juče bila vrlo konstruktivna kada se izglasavao budžet, mislim da ne bi bilo nikakvih problema da su i ovi zakoni stavljeni na dnevni red i da su do sutra faktički svi usvojeni. Time bi opozicija pokazala još jednom svoju konstruktivnost, a vladajuća većina i vlast svoju ozbiljnost.
Ali, o ovome ne vredi više govoriti, o Vladi govore njeni potezi i sve ono što čini od samog njenog formiranja i na samoj opoziciji je da na to ukaže i nemamo potrebu da se preterano trudimo kada govorimo o tome koliko Vlada ne radi dobro svoj posao.

Zahvaljujem, gospođo Radović. Narodni poslanik Sreto Perić ima reč, a posle toga gospodin Zoran Šami.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, da mi je neko na početku ove godine rekao da ću s vama dočekati Novu godinu ne bih verovao. Ne protivim se, nego da ćemo imati obavezu da se nađemo ovde, ne bih mogao da poverujem.
Međutim, u poslednje vreme sve više sugestija od predsednika Skupštine prešla je na mene i optimista sam u pogledu usvajanja ovog zakona, pošto je gospođa predsednik nekoliko dana slala pozitivne signale, da je optimista po pitanju usvajanja budžeta Republike Srbije za 2009. godinu. Naravno da su i poslanici SRS imali istu nameru, ali su iznosili uglavnom u raspravi po tom pitanju svoje zamerke koje su imali.
Da se vratimo na raspravu po ovom zakonu - šta nama u poslaničkoj grupi SRS smeta? Smeta što Vlada Republike Srbije nema adekvatan tretman po pitanju pravosuđa, jer ne treba ispustiti iz vida da Ustav Republike Srbije sistem pravosuđa tretira sa 11 članova, Visoki savet sudstva tri i tužilaštvo još sa dva člana, posvećuje jednu veoma ozbiljnu pažnju, a Vlada Republike Srbije, možda i Ministarstvo pravosuđa, ima jedan sasvim drugi tretman.
Dovoljno je ukazati na činjenicu da se sada primenjuju dva zakonika o krivičnom postupku i da će posle današnjeg dana biti još jedan, to je znači tri zakonika o krivičnom postupku. Prvi je donet 2001. godine, drugi je doneti 2006. godine i danas ili sutra još jedan. Dakle, imaćemo tri zakonika o krivičnom postupku, koji će se paralelno primenjivati, a za ovaj koji treba danas ili sutra da usvojimo rekao bih da se radi o zakoniku u pokušaju iz tri puta.
Prvi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku Vlada je uputila u proceduru Narodnoj skupštini 8. decembra, drugi 17. decembra i treći juče, 29. decembra, sa samo dva člana, gde se u jednom članu predlaže da se menjaju odredbe člana 555. Zakonika o krivičnom postupku iz 2006. godine, reči "31. decembar 2008. godine" zamenjuju rečima "31. decembar 2010. godine".
Razlog za ovo je što nisu izvršene materijalne, tehničke, a dodao bih i stručne pripreme tužilaštva za sprovođenje istrage, zbog čega se to odlaže. Ali, ima nešto što me donekle raduje, ministar Malović je u obrazloženju rekla da je prihvatila amandman jednog narodnog poslanika, pa rok koji je bio predviđen u Predlogu zakona od 17. decembra, sa 31. jula 2010. godine pomeren na 31. decembar 2010. godine. Mislim da bi Vlada radila efikasnije kada bi prihvatila veliki broj amandmana koje podnose poslanici SRS i poslanici drugih poslaničkih grupa.
Setimo se samo kada je bilo na dnevnom redu usvajanje zakona o teritorijalnoj organizaciji pravosuđa i tužilaštva, da su bili amandmani ispred svih poslaničkih grupa i da su bili prihvaćeni, imali bismo daleko efikasniju teritorijalnu organizaciju sudstva, što ne znači da do 31. decembra 2009. godine neće neko ko bude ministar pravde u tom periodu izaći sa novim predlogom da se taj rok produži ili da se taj zakon menja.
Smatramo da ne bi trebalo gubiti mnogo vremena, nego da bi u startu trebalo predlagati poslanicima zakone koji se mogu primenjivati, zakone od kojih će građani Republike Srbije imati koristi.
Uzalud je i Nacionalna strategija o reformi pravosuđa, koja je usvojena 25. maja 2006. godine ovde u Narodnoj skupštini. Uzalud je i Akcioni plan od 6. jula 2006. godine, koji je Vlada usvojila na svojoj sednici, a 22. juna 2006. godine formirana je Komisija za sprovođenje Nacionalne strategije, ako mi danas, 30. decembra 2008. godine, razmatramo zakon koji je trebalo da stupi 1. januara 2009. godine.
U Nacionalnoj strategiji za reformu pravosuđa poseban akcenat se bacio na četiri načela koja bi trebalo imati u vidu prilikom reforme pravosuđa, to je načelo nezavisnosti, transparentnosti, odgovornosti i efikasnosti, iz kojih dalje proizilazi 12 principa koje treba koristiti prilikom reforme pravosuđa.
Ali, kako da kažemo da postoji nezavisnost kad znamo kako i na koji način se biraju sudije i javni tužioci, i tek kako će biti kada u narednom periodu se budu birali, kad to bude radio Visoki savet sudstva, koliki uticaj političkih stranaka će biti u tom periodu. Nije nam poznato da je do sada postojala odgovornost. Sumnjamo i u narednom periodu sa ovom vladom da će biti odgovornost nesavesnih sudija i tužilaca, a tek o efikasnosti u sistemu pravosuđa ne možemo uopšte govoriti.
Da vas podsetim da imamo slučajeva da se 20 godina vodi spor. To su, pretpostavljam, ekstremni i izuzetni slučajevi, ali ih ima od pet ili šest godina. Veliku zamerku građani Srbije imaju upravo na dužinu trajanja tog postupka.
Šta je predviđeno u Nacionalnoj strategiji za reformu pravosuđa kada je u pitanju baš provođenje Zakonika o krivičnom postupku. I tada je rečeno da će Komisija za sprovođenje Nacionalne strategije za reformu pravosuđa, koja je održala svoju sednicu 2. oktobra 2006. godine i donela odluku o formiranju komisije za primenu Zakonika o krivičnom postupku, dakle, onog iz 2006. godine. Zadatak komisije je da organizuje i koordinira aktivnosti i pruži podršku procesu za početak primene odredaba novog zakonika o krivičnom postupku. To je onaj zakonik čiju mi primeni danas odlažemo do 31. decembra 2010. godine.
Po tom pitanju, gospođo ministra, bez obzira što ste vi rekli da su u radnu grupu imenovani najstručniji ljudi, ona nije uradila dovoljno. Pristup SRS po pitanju koncepta provođenja istrage obrazložio je narodni poslanik Zoran Krasić u ime SRS i tu se postavlja dilema koji je koncept prihvatljiviji, koji je bolji. Mi znamo da ništa ne postoji apsolutno savršeno, ali najveća odgovornost biće na onim licima koja budu trebalo da provode postupak istrage.
Vi ste uveli ovim neodgovorno ponašanje pre svega Vlade. Vi ste korektno rekli da je Vlada povukla, zato što je Narodna skupština bila zauzeta, predlog koji je stigao u Narodnu skupštinu 8. decembra. Naravno, Vlada je znala da postoje neki drugi prioriteti, da postoji budžet, da postoje neki drugi zakoni.
Ne možete reći da je nešto prioritet ako stigne 30. decembra u Narodnu skupštinu i tek tada o tome treba da raspravljamo. Ne mogu da krivim lično vas. Vaša odgovornost ili doprinos tome je mala, ali DS snosi veliku odgovornost. Od 2006. godine ministar pravde je iz DS-a i za kašnjenje sa primenom ovog zakona možemo reći da je direktno odgovorna DS.
Koristim ovu priliku, s obzirom da je Zakonik o krivičnom postupku na dnevnom redu, da pozovem predsednika Republike, da pozovem ministra, gospođu Dianu Dragutinović, Nadu Kolundžiju, koja nije trenutno u sali, kao šefa poslaničke grupe ZES, da daju odgovor na pitanje pojedinih građana koji kažu da je SRS ili neko u ime SRS-a primio neki novac za ono što je obavezna DS ili skupštinska većina da vrati. Moram da kažem i vama i građanima Srbije da SRS vredi mnogo više. SRS se ne bavi trgovinom. To nije preduzeće.
Moram da vam kažem da je jedan moj prijatelj, član DS-a, iz Ljubovije, kaže - mi nismo preduzeće, mi smo kompanija, ali mi se ne bavimo trgovinom, naš uticaj je mnogo veći i mnogo značajniji. Naš smisao bavljenja politikom i postojanja na političkoj sceni jeste borba za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije, za obezbeđenje boljeg standarda građana, za ukupnu ljubav i donos i bolji standard, i to nema materijalnu cenu.
Ovom prilikom želim svim građanima Republike Srbije da čestitam božićne i novogodišnje praznike, svima nama da u narednoj godini radimo više i efikasnije. Vi da jednoga dana postanete mnogo aktivniji, da ponekada postavljate pitanja Vladi, vi gospođo predsedniče, zašto se kasni sa nekim predlozima. Juče sam rekao, doduše vi niste predsedavali, da li ste jednom za 47 dana kašnjenja predloga budžeta u Narodnu skupštinu postavili pitanje Vladi zbog čega se kasni.
Vama, gospođo Malović, želim sve najbolje u 2009. godini. Ono stanje u kome se vi sada nalazite, Srbiji toga treba, a da bi građani znali, oni to ne vide možda, vi ste blagosloveni, u drugom stanju. Želimo da takvih novosti u Srbiji bude što više. Zahvaljujem.