Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, gospodine državni sekretaru, dame i gospodo, još tokom rasprave o budžetu za ovu godinu ukazali smo na njegove osnovne mane, a prije svega to je deficit, smanjenje subvencija poljoprivredi i privredi, nedostatak investicija i potpuna nerealnost, odnosno preveliki optimizam Vlade u projekcijama prihoda budžeta.
Zbog svega toga takav budžet je neodrživ i on predstavlja izvor nestabilnosti, neizvesnosti za cijelu privredu u ovoj godinu.
Ovaj prijedlog je direktna posledica ovog budžeta. Problem je što je najveći prihod ovog budžeta zasnovan na prihodu od PDV-a, i to na nivou od 338 milijardi dinara, što predstavlja rast od 10% u odnosu na prethodnu godinu.
Ako imamo u vidu kretanja u našoj privredi, ne samo u našoj nego i u svjetskoj privredi, gde vidimo da se smanjuje proizvodnja, praktično sva proizvodnja, praktično sav izvoz, na taj način i neto uvoz, mislimo, ono što smo i rekli kada je bila rasprava o budžetu, da su ovi izvori prihoda apsolutno nerealni.
Reći ću nekoliko primera gde ćemo videti da je to nerealno. Cijena čelika je pala više od dva puta. Cijena nafte je pala sa 140 dolara za barel na nekih 40 dolara, a očekuje se da će u ovoj godini biti rekordan minimum u poslednjih deset godina, možda čak i 25 dolara za barel.
Naravno, cijene kukuruza i žitarice su takođe duplo manje nego prošle godine. Kada padnu cijene tada se i pad PDV-a multiplikuje. Zaista ne vidim nikakvo mjesto tim projekcijama da će doći do rasta PDV-a i siguran sam da će se desiti ono što je govorio guverner Narodne banke Srbije, da će morati da dođe do rebalansa budžeta, ali ne krajem godine, već verovatno u prvom kvartalu, ako ne i ranije.
Pored svega toga, imamo i ovu suludu odluku Vlade Republike Srbije o jednostranoj primeni trgovinskog sporazuma sa EU, zbog čega ćemo u sledećoj godini imati direktan gubitak od carina za blizu 300 miliona evra.
Kada uzmemo sve te aspekte u obzir, šta će Vlada da radi. Ona će da poveća namete, povećaće primanja budžeta od akciza za 14 milijardi dinara, odnosno 15% u odnosu na prošlu godinu. Šta to znači? Praktično se povećava namet građanima i privredi i time se direktno utiče na pad životnog standarda i konkurentnost. Visina akcize na naftne derivate direktno utiče na srpsku privredu i njenu konkurentnost.
Ovaj amandman, osim što se bavi zaštitom interesa građana, on se prije svega bavi zaštitom privrede i poljoprivrede takođe. Zašto sam predložio samo ovo povećanje? Jer na taj način ne bi došlo do rasta. Tražio sam da se akciza za motorni benzin poveća sa 27,5 na 35 dinara, za dizel gorivo sa 16,66 na 21 i za tečni gas sa 11 na 12 dinara. To je povećanje za oko 20 procenata.
Ali, u ovom trenutku građani to ne bi apsolutno osetili jer je taj nivo akciza već dostignut sa cijenama koje su danas na tržištu.
Ukoliko se ovaj amandman ne usvoji, moram da kažem, Srbija će konačno, ponoviću ovo što sam govorio sa rasprave o budžetu, postati evropski lider po učešću akciza u ceni naftnih derivata u Evropi.
Iako me moja vrlo poštovana gospođa ministarka pokušala da demantuje da nije tačno da imamo najveći udio akciza u Evropi, proverio sam sve te podatke i ponovo stojim iza toga da Republika Srbija danas ima najveći udio akciza u Evropi u cijeni naftnih derivata.
Danas nije više 44%, kao što sam govorio, nije, jer je tada cijena bila 77 dinara za litar, danas je cijena 72,13 dinara. Jednom prostom matematikom, ako oduzmemo PDV, imamo cijenu i akcizu od 61,12 dinara po litru. Po još uvek važećem Zakonu o akcizama, akciza na motorni benzin iznosi 35,91 dinar po litru. Kada se uzmu u obzir ovi podaci, tada se vidi da akciza učestvuje u ukupnoj ceni prije oporezivanja sa 58,7%, dok su troškovi proizvodnje onoga u rafineriji 36,3%, promet je 5%, ukupno 41,3, i pri nepromenjenim drugim uslovima, ako se to ne desi, akciza će u narednom periodu u cijeni naftnih derivata učestvovati sa 61%. Ovoliko učešće akciza u cijeni je i za najrazvijenije zemlje EU nekonkurentno.
Nije ovde problem na ministru finansija ili na državnom sekretaru, oni su korektno i profesionalno uradili svoj dio posla. Ovde je problem generalnog koncepta ove vlade, koja je sastavljena samo da bi zadovoljila ovaj koalicioni sporazum koji su napravili pri sastavljanju.
Takođe, koristio sam u stvari "Market opservatori" Evropske komisije iz novembra i decembra ove godine i došao sam do svih ovih podataka za sve zemlje, od Češke i Slovačke, Mađarske, Slovenije, Bugarske, Grčke, Kipra, Rumunije i zemalja u okruženju, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Mnogo bih više voleo kada bismo mi bili evropski rekorderi u izvozu, u produktivnosti, u investicijama, u novim radnim mestima, a ne u nivou javne potrošnje. Još jednom ću ponoviti da je ovo najskuplja vlada i najveća vlada u Evropi.
Naravno, sa ovakvim cenama naftnih derivata mnoga saobraćajna i transportna preduzeća će izgubiti bitku od svojih konkurenata iz regiona i na taj način imaćemo veliki problem sa radnim mjestima. Iako se Vlada zalaže za čuvanje radnih mjesta, još jednom ću ponoviti da je ovo povećanje akciza na naftne derivate direktno u suprotnosti sa svim željama da se podigne konkurentnost srpske privrede.
Naravno, ne treba govoriti i o akcizama na dizel. One se povećavaju čak više nego benzin. To bi možda i imalo neku logiku kada bismo mi ovde imali evropski kvalitet, odnosno zadovoljavali standarde evro pet. Ali, naš je dizel najnekvalitetniji u cijelom regionu i njegovo približavanje dizela prodajnoj ceni benzina je vrlo, vrlo opasno.
Kroz dvije godine, kada NIS bude proizvodio evro pet, logično će biti da država i drugi vlasnik Gaspromnafta podignu cenu, jer se povećao i kvalitet, šta ćemo onda reći? Da koristi svoj monopolski položaj na tržištu ili ćemo se setiti ovoga zaista najvećeg povećanja akciza na naftne derivate.
Još veći problem mislim da je u poljoprivredi. To je visina akcize na dizel. Ona ima još jedan negativan efekat, a to je - cijena goriva D 2 se približava ceni najkvalitetnijeg dizela. Sada srpski seljak je primoran da kupuje skup dizel po cijeni od 54,63 dinara.
On dobija takođe, po ovom novom budžetu, manje subvencije nego prošle godine. Znači, imamo povećanje cene dizela, a sa druge strane seljak ima manje subvencije i nema nikakvih odredbi od oslobađanja bar dela akciza i PDV-a za one koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom.
Mislim da bi to bila jedna mjera koja je mogla makar malo da ublaži ovaj namet na poljoprivrednike, ali nažalost ako uzmemo da je cijena evro dizela 58,23 dinara, cijena dizela D 2 za registrovana poljoprivredna domaćinstva ne bi smjela da bude veća od 40 dinara. To je ono što bi seljak danas mogao da plati.
Na ovaj način se, nažalost, kažem, potpuno udara na srpsku poljoprivredu, a ako bi cijena bila niža, ako bi akcize bile manje, to bi bila direktna podrška svim građanima Republike Srbije. Na taj način, razvijajući poljoprivredu, smanjujemo troškove svim građanima Republike Srbije, jer im omogućavamo da dobijaju jeftinije poljoprivredne proizvode.
Naravno, postoji jedno opravdanje, u obrazloženju sam video da dio prihoda od akciza odlazi na finansiranje održavanja putne mreže preko Javnog preduzeća "Putevi Srbija". To zaista nije istina. U prošloj godini prihodi od akciza na naftne derivate su 61 milijardu dinara ili oko 700 miliona evra. Samo 13% od naplaćenih akciza je direktno usmereno na pokrivanje troškova Javnog preduzeća "Putevi Srbija".
Gdje odlazi ostatak prihoda od akciza za gorivo? Naravno, odlazi u javnu potrošnju i za popunjavanje ovog deficita. Nažalost, znamo svi probleme sa kojima se suočavaju "Putevi Srbija" ovih dana i ne treba ponavljati, tako da opravdanje da će dio ovoga biti usmereno ka njima je samo propaganda.
Moram samo da dodam jedan podatak. U doba kada su svi smanjivali akcize, u vreme najvećih skokova nafte na tržištu naša vlada to nije uradila. Moram samo da kažem, kada je skakala nafta, Slovenci su smanjili akcize, u avgustu, kada je cena nafte bila najveća, za 4,1 evro cent ili za 11%, takođe i druge države, jedino naša država nije smanjivala tada akcize. Vidimo sada da je na taj način pogoršala život svih građana Srbije. Samo toliko o socijalno odgovornoj vladi.
Dodao bih još jednu vrlo važnu stvar koja se danas pominjala u štampi, to je ovo pitanje koje su sindikati postavili rukovodstvu "Zastave" i "Fijata". Još jednom ću ponoviti vrlo principijelan stav DSS da je "Fijat" dobrodošao u Srbiju i uvek će biti dobrodošao, ali na istim uslovima kao što dolaze svi evropski ili zapadni, ili istočni investitori.
A na ovaj način šta se dešava? Pričalo se o milijardama, data su obećanja, jako mi je žao građana Kragujevca, došlo se do toga da se priča o povećanju proizvodnje "zastave 10", ili kako su je sada ponovo nazvali "punta".
Moram samo da kažem da ova proizvoda "punta" koja će se povećati sa četiri na pet hiljada ili na šest, da je to ugovor još iz 2004. godine, iz vremena kada je na vlasti bila Vlada na čelu sa premijerom Vojislavom Koštunicom. Mi smo tada, poslije 12 godina zastoja u saradnji, potpisali ugovore o rešavanju problema sa starim dugom od 42 miliona evra, od kojih je 30 miliona bilo otpisano, dok je preostalih 12 miliona vraćeno na osnovu prodaje povezanih preduzeća "Zastave", ali uz garancije države.
Tada je dogovoreno sa "Fijatom" da se u kragujevačkim pogonima započne montaža "punta", "zastave 10", što je zahtevalo kupovinu opreme za najsavremeniju proizvodnju automobila. Vlada je odobrila tada sredstva u visini od 15 miliona evra, kako bi se kupila ova savremena oprema za tehnološko opremanje po "Fijatovim" standardima i uložila.
Plan je bio da se godišnje, znači, još 2004, 2005. godine, u Kragujevcu proizvodi oko 16.000 "punta" godišnje. Pri tome, moram da kažem, "Zastava" nije bila privatizovana, i dalje je bila u državnom vlasništvu.
Na osnovu tadašnjeg aranžmana i vrlo uspešnog početka proizvodnje "zastave 10" ili "punta" došlo je i do interesovanja "Dženeral motorsa" za "Zastavu". To je bio jedan od prijelomnih događaja u "Zastavi", doneta je odluka da se početkom 2009. godine, znači sada, započne sklapanje potpuno novog modela "opela".
Tada je Vlada Srbije izdala i odobrenje za početak uvoza opel astre bez carine, tri do pet hiljada automobila. Posle toga, u predizbornoj kampanji dolazi do ove hiperprodukcije obećanja - desetine hiljada radnih mesta, 700 miliona evra ulazi u Kragujevac, svi kooperanti dobiće milione evra da rade. Nažalost, ništa se nije desilo.
U decembru potpredsednik Vlade nam govori da čekamo pismo potpredsednika "Fijata", koji će nam reći šta će biti u budućnosti. Pazite, ne predsednika "Fijata", nego čekamo pismo potpredsednika "Fijata". Do danas pismo nije došlo.
Šta se dešava? Ovde danas na velika zvona predstavnici Ministarstva ekonomije, predstavnici ove vlade su juče bili u "Zastavi" i najavljuju povećanje proizvodnje "punta", koji se proizvodi u "Zastavi" od 2004. ili 2005. godine. Ni jedne jedine riječi o tome kada će doći tih 200 miliona evra osnivačkog kapitala "Fijata", ni riječi koji će se automobil proizvoditi, ni riječi o tome da li postoji biznis plan.
Ponovo postavljam pitanje, ovo ću tražiti svaki put kada izađem za govornicu, dajte nam da vidimo biznis plan.
Razgovaram sa ministrima u Vladi, krste se, niko ne zna koji će automobil da se proizvodi, niko ne zna šta će da se radi, kada će da bude vraćena investicija.
Nema nikakve bankarske garancije za ispunjenje posla, a zatvorili ste liniju za "Zastavu". Evo, samo toliko da kažem, da ova vlada nema nikakav koncept kada je u pitanju ekonomija i da smo jedina država koja nema još uvijek program za izlazak iz krize. Kažu "radimo na programu". Dok sve druge države implementiraju program, mi ga još uvijek nemamo.