Pošto je gospodin ministar Oliver Dulić prisutan, nastavljamo rad nakon pauze amandmanom na član 3. koji je podneo narodni poslanik Nenad Popović.
Da li se još neko javlja za reč po Petkovićevom amandmanu?
Izvolite, gospodin Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, s obzirom da je neko iz Vlade došao, mislim na ministra, pozdravljam ministra ekologije i drago mi je gospodine ministre Duliću što ste vi ovde, nadam se da ćete aktivno učestvovati u radu, ono što budemo mi, kao narodni poslanici, predlagali, popravke na osnovu ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama.
Ono što se moglo očekivati posle donošenja onog budžeta jeste i ovaj set predloga zakona gde imamo sedam tačaka: Predlog zakona o dopunama Zakona o carinskoj tarifi, opet uzimanje od građana, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu, opet uzimanje od građana, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, opet uzimanje od građana, a posebno od poljoprivrednika, kada budem obrazlagao famozni član 3, pa onda imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, opet je reč o uzimanju od građana, pa Predlog zakona o privremenom izuzimanju od oporezivanja poreza na dohodak građana određenih vrsta prihoda, pa Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosu za obavezno socijalno osiguranje, pa Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO.
U ovom članu 3. reč je naftnim derivatima, u tački 2) traži se da sa 16,66 se poveća na 26 akciza na dizel. Nažalost, opet moja konstatacija, nadrljaše seljaci.
Da se vratimo samo malo na 2008. godinu, 12. jula, da vidimo koja je tada bila cena goriva. Dizel je tada bio, 12. jula 2008. godine, 98,40 dinara, nekako se uspelo ovom ekonomskom krizom, koju su izazvali vaši prijatelji SAD, a evrodizel je tada bio 108 dinara. Sada jeste dizel otišao dosta dole, ali zemljoradnik je dobio povećanje cene veštačkog đubriva, repromaterijala, cene semena, cene zaštite bilja ili hemije, kako to seljaci znaju da kažu, da bi uništili korov na onim površinama koje su oni sa mukom zasejali.
Zašto sam uzeo baš akcenat na zemljoradnike? Prvo bih dao neku svoju diskusiju na ovaj Zakon o akcizama. Poenta priče oko akciza nije ko je obračunava, već ko je u krajnjoj instanci plaća. Problem oko obračuna je stvar državnih organa, pre svega poreske uprave, koja je najčešće neefikasna, ali je to druga priča.
Ovde su zloupotrebe i utaje poreskih obaveza bukvalno neograničene, pogotovo kad nadležna ministarstva krenu u razmatranje priče - šta su dizel goriva. Oko ove priče postoji bezbroj mahinacija poznatih i nepoznatih javnosti.
Akciza je instrument za prikupljanje para za budžet i veoma je osetljiva kategorija. Ponavljam, akciza je instrument za prikupljanje para za budžet i veoma osetljiva kategorija. Ovo se odnosi posebno, dva puta ponavljanje, na građane Srbije, da bi znali.
Povećavanje akciza u ovom slučaju na sve vrste dizel goriva, u svakom slučaju je udar na krajnje potrošače. Postavlja se pitanje - ko su krajnji potrošači u ovoj zemlji koji će puniti budžet i kojima svako povećanje cene svih vrsta dizel goriva najviše košta? To su, pre svega, najsiromašniji slojevi stanovništva u ovoj zemlji. Odnosi se, normalno, na seljake.
Svako poskupljenje elemenata, cene koštanja bilo kog proizvoda, u ovom slučaju sve vrste dizel goriva, što znači sa 16,66 na 26 dinara po litri, jeste prevaljivanje neracionalnosti državnog aparata na najsiromašniji sloj stanovništva.
Ovakvo ponašanje povećanje stope akcize direktno podstiče inflaciju. Takođe inflacija direktno umanjuje privredni rast i otvara se ponovo Pandorina kutija hiperinflacije. Pitanje je - da li u ovako teškim vremenima država želi da pomogne privredi i građanima ili želi da napuni svoj budžet i servisira neracionalni državni aparat. Očigledno je da je ne interesuju građani, i to oni najsiromašniji, a privreda ni toliko.
Odgovor je jasan, ima da platite, pa šta košta neka košta. Jeftinije i bolje bi bilo za državu i lokalnu samoupravu da razmotre rentu na korišćenje prirodnih bogatstava, pošto se iovako sve već rasprodaje. Sledeće je verovatno povećanje PDV-a, ne daj bože sa 18 na 118%. Onda će se uvesti porez na gledanje državnih funkcionera po stopama, npr. ako gledate predsednika Vlade preko televizora, plaća svaki poreski obveznik po minutu 500 dinara itd. Budžet mora biti pun da bi Vlada i neskromno ministarstvo na miru mogli da arče harač.
Sad ću da vam, gospodine ministre, hvala što razgovarate mobilnim telefonom, pojasnim kako ste vi samo iz jedne opštine mogli da napunite budžet. Reč je o onoj mojoj priči oko zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta i gospodina Petra Jojića, Srboljuba Živanovića iz redova poslaničke grupe SRS.
Dobio sam od Ministarstva poljoprivrede imena i prezimena i naziv subjekata koji su platili zakup za 2008. godinu. Na osnovu prikupljene dokumentacije od opštine Zrenjanin, na 2.015 strana, zakup za 2008. godinu u opštini Zrenjanin je ukupno licitiran na 9.836 hektara i 25 ari.
Na osnovu te licitacije opština je trebalo da dobije 635.678.856 dinara. Od onog što sam dobio, opet iz opštine, na osnovu te papirologije stoji da je opština Zrenjanin ubrala 62 miliona dinara, a trebalo je 635. Ne govorim o 2007. nego o 2008. godini. Od tih 62 miliona u budžet, na poseban žiro-račun, ide 25 miliona. To su posebna namenska sredstva.
Od Ministarstva poljoprivrede sam dobio da su 82 na 2.015 strana, od velikog broja ljudi koji su licitirali zakup poljoprivrednog zemljišta u 2008. godini, njih 82 je ovde navedeno u spisku. Najveći broj onih koji nisu platili, ima ih desetak, jesu baš oni koji su došli ili dolaze agrarnom mafijom, poput Todorića, koji je kupio Dijamant, Fabriku ulja u Zrenjaninu, čiji je zadatak da otkupi 250.000 ha.
Kada sam sabrao sve ovo što je Ministarstvo poljoprivrede meni dostavilo, zaokružio sam cifru, svega je 75 miliona ubrano u 2008. godini, a trebalo je 635 miliona. Nažalost, ovde nije ministar finansija, nažalost ovde nije Ubpok, nema nikoga, nažalost nije ovde ministar policije, gospodin Dačić, pa da malo pročešljaju i vide gde se izgubilo negde oko 550 miliona dinara samo u opštini Zrenjanin od zakupa poljoprivrednog državnog zemljišta.
Normalno, kada ovako nešto imate pred sobom, kada nešto iznesete pred ovim visokim domom, kada građani Srbije ovo čuju, nadam se da će neko od vas i preneti, a evo govorim već dva meseca, ovo sam govorio u novembru 2008, u decembru 2008. godine oko ovih mahinacija. Gospodin Petar Jojić je govorio koliko ja, Srboljub Živanović isto koliko i ja, svi oni koji se bave zemljoradnjom i prate ovu delatnost, ali vidim da niko ne reaguje.
Zbog toga donosi odluku ministar poljoprivrede da će subvencije u 2009. godini dobiti samo profesionalni seljak. Voleo bih da je ovde ministar Dragin, dr Saša Dragin, i da mi objasni šta je po njemu formulacija - profesionalni seljak? Onaj koji se samo čisto bavi poljoprivrednom.
Šta ćemo sa onim ljudima koji su ostali bez radnog mesta, žive na selu, otac i majka, baba, deda pokojni, ostavili im zemlju i to im je jedini izvor prihoda? Po njemu oni više ne mogu da dobiju subvencije. To je takva greška i konstatacija jednog ministra, da ću biti uporan za ovom govornicom dok ne bude došao ili se našao prvi od zakona iz Ministarstva poljoprivrede, pa da mi to objasni.
Proizvođači duvana ostaju bez subvencije. Šta da pričamo o onome ko ima farmu krava? Normalno, tu je proizvod, kada gajite krave imate mleko, oni gledaju da na selu imaju zaokruženu poljoprivrednu proizvodnju. Imaju traktor. Taj traktor troši dizel. Sa ovim povećanjem vi ćete još više napraviti troška tom poljoprivrednom proizvođaču, a cena mleka ide dole. Opet zaslugom fabrika koje se bave finalnim proizvodom tj. pravljenjem pavlaka, sireva, kiselog mleka, pasterizovanog mleka.
Ne mogu a da ne spomenem ovde one koji imaju, a imamo dosta praznih sada objekata stočarskih u Srbiji, ono malo što je ostalo, i taj se bavi zaokruženom poljoprivrednom proizvodnjom, proizvodi kukuruz, proizvodi pšenicu, proizvodi ječam. On koriste gorivo, koristi dizel. Opet ovim povećanjem akciza na dizel od 16,66 na 26 dinara dovedete seljaka u još težu poziciju.
Ne znam da li je uspeo dr Dragin da se prošeta malo atarima i centralne Srbije, i severnog dela Srbije, Vojvodine, da vidi da i dalje ima oko 40% nepooranog zemljišta. Seljak je na ivici egzistencije. Nema više para odakle da izdvoji. Strašno je da vam dođe neko iz staračkog domaćinstva i pita da li možete da mu pozajmite 20 litara nafte, pa bar ono što mu je hitno da na proleće uradi, što mora da krajem marta poseje, pa da to uradi. To je katastrofa. Ovakvo razmišljanje jedne Vlade, razmišljanje ministra finansija, razmišljanje ministra poljoprivrede više ne može. Ne može seljak ovo više da izdrži i ne može da trpi, zahvaljujući tome što vi niste u stanju da stanete na put toj agrarnoj mafiji ili poljoprivrednoj mafiji.
Izvinjavam se ovim jadnim seljacima koji uspeju da u tom zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta uzmu po neki hektar, nego oni što uzimaju na stotine hektara, da ne kažem na hiljade, a ne plate ni dinara. Gde je ta garancija koju je moralo Ministarstvo poljoprivrede da uzme od svakoga ko je licitirao zemlju i sada je pusti? Samo od opštine Zrenjanin imali biste dodatnih 550 miliona, jer je svega ubrano 75 miliona. Hvala.

 Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Nenad Popović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Nenad Popović.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, gospodine državni sekretaru, dame i gospodo, još tokom rasprave o budžetu za ovu godinu ukazali smo na njegove osnovne mane, a prije svega to je deficit, smanjenje subvencija poljoprivredi i privredi, nedostatak investicija i potpuna nerealnost, odnosno preveliki optimizam Vlade u projekcijama prihoda budžeta.
Zbog svega toga takav budžet je neodrživ i on predstavlja izvor nestabilnosti, neizvesnosti za cijelu privredu u ovoj godinu.
Ovaj prijedlog je direktna posledica ovog budžeta. Problem je što je najveći prihod ovog budžeta zasnovan na prihodu od PDV-a, i to na nivou od 338 milijardi dinara, što predstavlja rast od 10% u odnosu na prethodnu godinu.
Ako imamo u vidu kretanja u našoj privredi, ne samo u našoj nego i u svjetskoj privredi, gde vidimo da se smanjuje proizvodnja, praktično sva proizvodnja, praktično sav izvoz, na taj način i neto uvoz, mislimo, ono što smo i rekli kada je bila rasprava o budžetu, da su ovi izvori prihoda apsolutno nerealni.
Reći ću nekoliko primera gde ćemo videti da je to nerealno. Cijena čelika je pala više od dva puta. Cijena nafte je pala sa 140 dolara za barel na nekih 40 dolara, a očekuje se da će u ovoj godini biti rekordan minimum u poslednjih deset godina, možda čak i 25 dolara za barel.
Naravno, cijene kukuruza i žitarice su takođe duplo manje nego prošle godine. Kada padnu cijene tada se i pad PDV-a multiplikuje. Zaista ne vidim nikakvo mjesto tim projekcijama da će doći do rasta PDV-a i siguran sam da će se desiti ono što je govorio guverner Narodne banke Srbije, da će morati da dođe do rebalansa budžeta, ali ne krajem godine, već verovatno u prvom kvartalu, ako ne i ranije.
Pored svega toga, imamo i ovu suludu odluku Vlade Republike Srbije o jednostranoj primeni trgovinskog sporazuma sa EU, zbog čega ćemo u sledećoj godini imati direktan gubitak od carina za blizu 300 miliona evra.
Kada uzmemo sve te aspekte u obzir, šta će Vlada da radi. Ona će da poveća namete, povećaće primanja budžeta od akciza za 14 milijardi dinara, odnosno 15% u odnosu na prošlu godinu. Šta to znači? Praktično se povećava namet građanima i privredi i time se direktno utiče na pad životnog standarda i konkurentnost. Visina akcize na naftne derivate direktno utiče na srpsku privredu i njenu konkurentnost.
Ovaj amandman, osim što se bavi zaštitom interesa građana, on se prije svega bavi zaštitom privrede i poljoprivrede takođe. Zašto sam predložio samo ovo povećanje? Jer na taj način ne bi došlo do rasta. Tražio sam da se akciza za motorni benzin poveća sa 27,5 na 35 dinara, za dizel gorivo sa 16,66 na 21 i za tečni gas sa 11 na 12 dinara. To je povećanje za oko 20 procenata.
Ali, u ovom trenutku građani to ne bi apsolutno osetili jer je taj nivo akciza već dostignut sa cijenama koje su danas na tržištu.
Ukoliko se ovaj amandman ne usvoji, moram da kažem, Srbija će konačno, ponoviću ovo što sam govorio sa rasprave o budžetu, postati evropski lider po učešću akciza u ceni naftnih derivata u Evropi.
Iako me moja vrlo poštovana gospođa ministarka pokušala da demantuje da nije tačno da imamo najveći udio akciza u Evropi, proverio sam sve te podatke i ponovo stojim iza toga da Republika Srbija danas ima najveći udio akciza u Evropi u cijeni naftnih derivata.
Danas nije više 44%, kao što sam govorio, nije, jer je tada cijena bila 77 dinara za litar, danas je cijena 72,13 dinara. Jednom prostom matematikom, ako oduzmemo PDV, imamo cijenu i akcizu od 61,12 dinara po litru. Po još uvek važećem Zakonu o akcizama, akciza na motorni benzin iznosi 35,91 dinar po litru. Kada se uzmu u obzir ovi podaci, tada se vidi da akciza učestvuje u ukupnoj ceni prije oporezivanja sa 58,7%, dok su troškovi proizvodnje onoga u rafineriji 36,3%, promet je 5%, ukupno 41,3, i pri nepromenjenim drugim uslovima, ako se to ne desi, akciza će u narednom periodu u cijeni naftnih derivata učestvovati sa 61%. Ovoliko učešće akciza u cijeni je i za najrazvijenije zemlje EU nekonkurentno.
Nije ovde problem na ministru finansija ili na državnom sekretaru, oni su korektno i profesionalno uradili svoj dio posla. Ovde je problem generalnog koncepta ove vlade, koja je sastavljena samo da bi zadovoljila ovaj koalicioni sporazum koji su napravili pri sastavljanju.
Takođe, koristio sam u stvari "Market opservatori" Evropske komisije iz novembra i decembra ove godine i došao sam do svih ovih podataka za sve zemlje, od Češke i Slovačke, Mađarske, Slovenije, Bugarske, Grčke, Kipra, Rumunije i zemalja u okruženju, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Mnogo bih više voleo kada bismo mi bili evropski rekorderi u izvozu, u produktivnosti, u investicijama, u novim radnim mestima, a ne u nivou javne potrošnje. Još jednom ću ponoviti da je ovo najskuplja vlada i najveća vlada u Evropi.
Naravno, sa ovakvim cenama naftnih derivata mnoga saobraćajna i transportna preduzeća će izgubiti bitku od svojih konkurenata iz regiona i na taj način imaćemo veliki problem sa radnim mjestima. Iako se Vlada zalaže za čuvanje radnih mjesta, još jednom ću ponoviti da je ovo povećanje akciza na naftne derivate direktno u suprotnosti sa svim željama da se podigne konkurentnost srpske privrede.
Naravno, ne treba govoriti i o akcizama na dizel. One se povećavaju čak više nego benzin. To bi možda i imalo neku logiku kada bismo mi ovde imali evropski kvalitet, odnosno zadovoljavali standarde evro pet. Ali, naš je dizel najnekvalitetniji u cijelom regionu i njegovo približavanje dizela prodajnoj ceni benzina je vrlo, vrlo opasno.
Kroz dvije godine, kada NIS bude proizvodio evro pet, logično će biti da država i drugi vlasnik Gaspromnafta podignu cenu, jer se povećao i kvalitet, šta ćemo onda reći? Da koristi svoj monopolski položaj na tržištu ili ćemo se setiti ovoga zaista najvećeg povećanja akciza na naftne derivate.
Još veći problem mislim da je u poljoprivredi. To je visina akcize na dizel. Ona ima još jedan negativan efekat, a to je - cijena goriva D 2 se približava ceni najkvalitetnijeg dizela. Sada srpski seljak je primoran da kupuje skup dizel po cijeni od 54,63 dinara.
On dobija takođe, po ovom novom budžetu, manje subvencije nego prošle godine. Znači, imamo povećanje cene dizela, a sa druge strane seljak ima manje subvencije i nema nikakvih odredbi od oslobađanja bar dela akciza i PDV-a za one koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom.
Mislim da bi to bila jedna mjera koja je mogla makar malo da ublaži ovaj namet na poljoprivrednike, ali nažalost ako uzmemo da je cijena evro dizela 58,23 dinara, cijena dizela D 2 za registrovana poljoprivredna domaćinstva ne bi smjela da bude veća od 40 dinara. To je ono što bi seljak danas mogao da plati.
Na ovaj način se, nažalost, kažem, potpuno udara na srpsku poljoprivredu, a ako bi cijena bila niža, ako bi akcize bile manje, to bi bila direktna podrška svim građanima Republike Srbije. Na taj način, razvijajući poljoprivredu, smanjujemo troškove svim građanima Republike Srbije, jer im omogućavamo da dobijaju jeftinije poljoprivredne proizvode.
Naravno, postoji jedno opravdanje, u obrazloženju sam video da dio prihoda od akciza odlazi na finansiranje održavanja putne mreže preko Javnog preduzeća "Putevi Srbija". To zaista nije istina. U prošloj godini prihodi od akciza na naftne derivate su 61 milijardu dinara ili oko 700 miliona evra. Samo 13% od naplaćenih akciza je direktno usmereno na pokrivanje troškova Javnog preduzeća "Putevi Srbija".
Gdje odlazi ostatak prihoda od akciza za gorivo? Naravno, odlazi u javnu potrošnju i za popunjavanje ovog deficita. Nažalost, znamo svi probleme sa kojima se suočavaju "Putevi Srbija" ovih dana i ne treba ponavljati, tako da opravdanje da će dio ovoga biti usmereno ka njima je samo propaganda.
Moram samo da dodam jedan podatak. U doba kada su svi smanjivali akcize, u vreme najvećih skokova nafte na tržištu naša vlada to nije uradila. Moram samo da kažem, kada je skakala nafta, Slovenci su smanjili akcize, u avgustu, kada je cena nafte bila najveća, za 4,1 evro cent ili za 11%, takođe i druge države, jedino naša država nije smanjivala tada akcize. Vidimo sada da je na taj način pogoršala život svih građana Srbije. Samo toliko o socijalno odgovornoj vladi.
Dodao bih još jednu vrlo važnu stvar koja se danas pominjala u štampi, to je ovo pitanje koje su sindikati postavili rukovodstvu "Zastave" i "Fijata". Još jednom ću ponoviti vrlo principijelan stav DSS da je "Fijat" dobrodošao u Srbiju i uvek će biti dobrodošao, ali na istim uslovima kao što dolaze svi evropski ili zapadni, ili istočni investitori.
A na ovaj način šta se dešava? Pričalo se o milijardama, data su obećanja, jako mi je žao građana Kragujevca, došlo se do toga da se priča o povećanju proizvodnje "zastave 10", ili kako su je sada ponovo nazvali "punta".
Moram samo da kažem da ova proizvoda "punta" koja će se povećati sa četiri na pet hiljada ili na šest, da je to ugovor još iz 2004. godine, iz vremena kada je na vlasti bila Vlada na čelu sa premijerom Vojislavom Koštunicom. Mi smo tada, poslije 12 godina zastoja u saradnji, potpisali ugovore o rešavanju problema sa starim dugom od 42 miliona evra, od kojih je 30 miliona bilo otpisano, dok je preostalih 12 miliona vraćeno na osnovu prodaje povezanih preduzeća "Zastave", ali uz garancije države.
Tada je dogovoreno sa "Fijatom" da se u kragujevačkim pogonima započne montaža "punta", "zastave 10", što je zahtevalo kupovinu opreme za najsavremeniju proizvodnju automobila. Vlada je odobrila tada sredstva u visini od 15 miliona evra, kako bi se kupila ova savremena oprema za tehnološko opremanje po "Fijatovim" standardima i uložila.
Plan je bio da se godišnje, znači, još 2004, 2005. godine, u Kragujevcu proizvodi oko 16.000 "punta" godišnje. Pri tome, moram da kažem, "Zastava" nije bila privatizovana, i dalje je bila u državnom vlasništvu.
Na osnovu tadašnjeg aranžmana i vrlo uspešnog početka proizvodnje "zastave 10" ili "punta" došlo je i do interesovanja "Dženeral motorsa" za "Zastavu". To je bio jedan od prijelomnih događaja u "Zastavi", doneta je odluka da se početkom 2009. godine, znači sada, započne sklapanje potpuno novog modela "opela".
Tada je Vlada Srbije izdala i odobrenje za početak uvoza opel astre bez carine, tri do pet hiljada automobila. Posle toga, u predizbornoj kampanji dolazi do ove hiperprodukcije obećanja - desetine hiljada radnih mesta, 700 miliona evra ulazi u Kragujevac, svi kooperanti dobiće milione evra da rade. Nažalost, ništa se nije desilo.
U decembru potpredsednik Vlade nam govori da čekamo pismo potpredsednika "Fijata", koji će nam reći šta će biti u budućnosti. Pazite, ne predsednika "Fijata", nego čekamo pismo potpredsednika "Fijata". Do danas pismo nije došlo.
Šta se dešava? Ovde danas na velika zvona predstavnici Ministarstva ekonomije, predstavnici ove vlade su juče bili u "Zastavi" i najavljuju povećanje proizvodnje "punta", koji se proizvodi u "Zastavi" od 2004. ili 2005. godine. Ni jedne jedine riječi o tome kada će doći tih 200 miliona evra osnivačkog kapitala "Fijata", ni riječi koji će se automobil proizvoditi, ni riječi o tome da li postoji biznis plan.
Ponovo postavljam pitanje, ovo ću tražiti svaki put kada izađem za govornicu, dajte nam da vidimo biznis plan.
Razgovaram sa ministrima u Vladi, krste se, niko ne zna koji će automobil da se proizvodi, niko ne zna šta će da se radi, kada će da bude vraćena investicija.
Nema nikakve bankarske garancije za ispunjenje posla, a zatvorili ste liniju za "Zastavu". Evo, samo toliko da kažem, da ova vlada nema nikakav koncept kada je u pitanju ekonomija i da smo jedina država koja nema još uvijek program za izlazak iz krize. Kažu "radimo na programu". Dok sve druge države implementiraju program, mi ga još uvijek nemamo.

Još neko po ovom amandmanu? Izvolite, gospodine Krasiću.

Gospodine Novakoviću, nekada sam dizao ruku, ali kada ste počeli da kažnjavate zbog odredbi Ustava koje čitam, onda moram anonimno da se javim. Ali, mene je sunce ogrejalo danas, sada vi predsedavate, nema tu onih gospođa, one imaju nešto protiv mene.
Gospodin Popović je pokušao nešto da objasni, otprilike se njegova priča svodi na to i kada bi se akciza povećala za 20%, to bi bilo mnogo manje nego ovo što predlaže Vlada. Verovatno bi se povećali prihodi po osnovu akcize, a ne bi došlo do ugrožavanja kako položaja domaćinstva, tako i privrede.
Međutim, moram da vam skrenem pažnju, jer sam se nekada i ja opekao na ovim temama, svaka promena cene, pa bez obzira na strukturu te cene i da li se neki od tih parametara u strukturi cene promenio, izaziva rast cena na malo, kako onaj direktni uticaj što ima, tako ima i ono indirektno. To se izražava u praćenju rasta cena na malo, kroz jednu kategoriju koja se zove "ponder".
Svaka promena kod energije neminovno povlači rast cena na malo. Ako možemo očekivati rast cena na malo, kada je u pitanju ovaj zakon, zbog toga što direktno utiče povećanje nominalnog iznosa akcize, i ako imamo u vidu činjenicu da je ovo tržište sirove nafte poprilično nestabilno, da je moguće da dođe i do značajnijeg rasta, onda gorivo, kao energent, obzirom na te "pondere" koje ono vuče, može da prouzrokuje daleko veći rast cena na malo, a istovremeno u 2009. godini vodiće se politika zamrzavanja plata.
Nekada davno, kada su bili neki ljudi koji su se malo bolje razumeli u ekonomiju, onda je bilo govora o tome da plate mogu da rastu, ali da prate produktivnost itd. Sada nema toga, sada kaže zamrzavanje, smanjivanje, snižavanje. Onda imamo dva dijametralno kontradiktorna procesa: rast cena na malo i realni pad zarada.
U takvim uslovima stradaju, pre svega, najsiromašniji, u takvim uslovima stradaju oni koji ne mogu da obezbede trajna sredstva, znači socijalno ugrožene kategorije. Neko će da kaže "ne mora da voze kola". To može da bude opravdanje, ali po sistemu "sit gladnom ne veruje".
Moram da skrenem pažnju na još neke zakone koji se danas nalaze na dnevnom redu ovog zasedanja, gde se pojedine kategorije i pojedine situacije oslobađaju poreskih obaveza, a tiče se nečega što je prihod. Onda je stvarno enigma da li tu ima prostora za bilo kakvu normalnu ekonomsku politiku. Očekuje se realni pad, i nominalni i realni pad zarada, i očekuje se na nestabilnom tržištu energenata verovatno rast cena.
Koju poruku mi treba da damo građanima? Koju poruku treba da damo onima kojima je dizel gorivo uslov za obavljanje poljoprivrede i bilo koje druge privredne delatnosti? Pre nekoliko dana je bilo na televiziji, kada je neko najavio da bi moglo da dođe do povećanja stope PDV, pa su pitali jednog čoveka koji se bavi poslom - šta to znači konkretno u njegovom poslu, a on je rekao - to moram da prevalim na krajnjeg kupca mojih proizvoda.
Zašto? Verovatno zato što nema unutrašnjih rezervi. Razmislite samo kako bi se u ovoj situaciji ponašao onaj ko je apsolutni monopolista. Mi imamo čak i tu kategoriju. Nema konkurencije, ima toliku snagu, toliku jačinu, toliko je prisutan na tržištu, toliko je zauzeo tržište, da nema realnu konkurenciju. On će da diktira. Za njega će svaka promena maloprodajna cena derivata nafte da bude izgovor da zida svoju cenu, a onda će Vlada da kaže da svi moramo da stegnemo kaiš.
Sada mi objasnite jednu situaciju, kako će da stegne kaiš onaj sa četvoročlanom porodicom, gde dva člana ili samo jedan član radi, pa neka prima i iznad prosečne zarade u Republici Srbiji, kako on može da namiri svoje najosnovnije potrebe?
Ako su to najosnovnije potrebe, uzmimo šta je trošak stanovanja, sa infrastrukturom, pogledajte malo vaše račune, voda, struja, grejanje, iznošenja smeća, ekološka taksa, taksa za vazduh, taksa za život, taksa za ovo, taksa za ono, školarine, razmislite koju poruku mi treba da damo odavde građanima - gde da nađu prostor da obezbede od prvog do prvog? Ne mogu da im dam poruku, nemam tu formulu.
Vlada mora da da formulu, da nađe formulu kako će onaj koji radi u metalskom kompleksu, koji ima tu i tu prosečnu zaradu, a znate po statistici kolika je u metalskom kompleksu, da obezbedi za svoju četvoročlanu porodicu mesec dana života. Na bazi tih prihoda, uz uzimanje svih ovih faktora, promene ovih poreskih propisa, koji će neminovno biti namet fizičkim licima.
Uzmite u obzir i poreske propise koji predviđaju svojevrsne sankcije za docnju, kašnjenje, da ne pričamo utaju. To je posebna kategorija. Jednostavno, kada predložite ovakav zakon morate da nađete vrlo kvalitetno i ubedljivo objašnjenje, koje može da bude pouka za sve građane kako, na bazi prosečnih prihoda, da organizuju svoj život za mesec dana.
Molim vas, zaobiđite beogradski krug dvojke. Zaobiđite ove što rade u stranim firmama, ove koji rade pri ambasadama, diplomatsko-konzularnim predstavništvima itd. Uzmite periferiju Beograda i uzmite bilo koje drugo mesto u Republici Srbiji.
Imate statističke podatke od Crne Trave, Novog Sada do Beograda, i po delatnostima, po nomenklaturi šta je prosečna zarada, koliko obuhvata, koliko ima zaposlenih, sve to uzmite u obzir i dajte objašnjenje kako ljudi da obezbede kućni budžet za mesec dana.
Izuzetno bih vas cenio da ste izašli ovde, pa kao u vreme Zelenovića ili Mirka Marjanovića, tabla za pačiće male, kreda, pa se kaže, ovo je prihod, ovo su troškovi, ovo ostaje, ovo može da se pokrije, ovo ne može da se pokrije, ovde se uzima kredit pod ovim uslovima, ovakvim uslovima itd, dajte uputstvo za preživljavanje. Možda ne na taj način, ali sve druge države iz EU, a vi jurite bezglavo ka EU, onda se malo ponašajte kao oni tamo. Oni imaju neku odgovornost prema svojim građanima.
Oni u Nemačkoj koji su na vlasti, oni su shvatili da su u obavezi da na teritoriji Republike Nemačke obezbede što kvalitetniji život.
Njih uopšte ne interesuje Srbija, Crna Gora, Kosovo i Metohija, Vojvodina, Bugarska itd. Zašto? Građani Nemačke su glasali za njih, dali im pravo da četiri godine vrše vlast u ime njih i da im obezbede normalan život.
Ajde malo se ponašajte evropski i demokratski, kao što sam vam otprilike objasnio kako to izgleda. Ne, ovde ćete nama da pričate, evo 700 miliona, evo ovo.
Da li može neko iz Vlade Republike Srbije da nam kaže da li postoje pristupni fondovi EU. Na papiru postoje. I faktički? A koliko ćete ove godine da uzmete iz tih pristupnih fondova?
Hajde malo ovako: kada? Kada? Kada na vrbi rodi grožđe. Zašto bi vam dali kada oni imaju rupu u svojim budžetima. Gospodine Iliću, Nemačka i Francuska, mimo standarda koji su propisali u Mastrihtu, imaju deficitarno budžetsko finansiranje više od 5% bruto društvenog proizvoda. Uopšte ih ne interesuje taj njihov dogovoreni standard oko tri.
Njih ne interesuju ti standardi. Pričao sam vam, nema Nataše Vučković, ona je vodila delegaciju, bili smo u Komisiji za evropske integracije francuske nacionalne skupštine. Otvoreno ljudi kažu, mi smo napravili ovu komisiju da kontroliše šta se radi tamo u Briselu i Strazburu kada se izglasavaju ovi propisi. Mi u Francuskoj primenjujemo ono što nama odgovara, ono što nam ne odgovara to za nas ne postoji, ne interesuje nas uopšte.
Irci isto kažu, doduše oni kažu za Mlađana Dinkića - ko je rekao da smo mi čudo, aman.
Oni se hvale kako su digli nivo obrazovanja pre 10 godina, nivo obrazovanja, a prošle ili pretprošle godine su nam se hvalili kako su prvi put u istoriji počeli da vrše direktan prenos njihove skupštine i sednica senata. Ljudi nama drže predavanje o demokratiji, neko ko kaska za nama 30-50 godina.
Jeste Duliću, pusti ti Sonju Liht, pusti nju, ti si njena neuspela investicija.
Sve ono što je ona finansirala, to je neuspelo. Možete vi da se smeškate, smeškajte se, odite do Smederevske Palanke, Velike Plane, krenite od Bubanj Potoka na tamo, naiđite na prvo naseljeno mesto, uđi u kuću nekog domaćina pa mu se lepo nasmeškaj, znaš kako će da mu bude drago, pa zubima bi te pojeo.
Pričate kako je lepo, fino, sve samo što nije krenulo. Čekaju još onih 6,5 milijardi od 5. oktobra 2000. godine. Čekaju. Kada dolaze milijarde iz inostranstva to je 6,5, kada se priča šta je napravljena šteta Saveznoj skupštini, onda Batić kaže dva futera i tri zavese, a Mićunović napravi poseban fond za rekonstrukciju zgrade Savezne skupštine i neću da pričam o milionima, reko sam da neću. Pitajte Mlađana Dinkića, on je poslao finansijsku policiju koja je sve utvrdila, nisam ja. Usaglasite vaše priče.
Najveća bruka u zapadnoj Evropi i u Americi jeste da predsednik države, predsednik vlade, političar laže, gleda birače u oči i laže ih.
To može da se desi, gospodine Novakoviću, samo jednom. Da li znate zbog čega? Zato što mu je to prvi i poslednji i nikada više niko neće da glasa za njega. Kažnjavaju.
Ali znate zašto kažnjavaju? Zato što je pretežno privatna svojina, pa svaka glupost vlade pogađa imovinu građani kao vlasnika. Ovde kod nas Labudove pesme, hoćeš u zdravstvo učlani se u G 17, hoćeš ovamo učlani se u ovu stranku, hoćeš ovamo učlani se u ovu stranku. Nikada mi nećemo izaći iz društvene krize ako tako se razmišlja. Nikad, zapamtite. Zato snosimo posledice svog glasa.

Hvala. Po Poslovniku, gospođica Nataša Jovanović.

Nije ostalo vremena, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ali to ne bi moglo ni da ide kao pitanje kroz Poslovnik, a pozivam se na čl. 225. i 226. Vi ne možete, gospodine Duliću, da mi odgovorite na to pitanje. Upućujem Ministarstvu za ekonomiju, odnosno Mlađanu Dinkiću i Vladi Republike Srbije, i tražim odgovor u što kraćem roku.
Naime, pre nekoliko dana, kada smo počeli raspravu i kada je zajedno s vama određena kao predstavnik Vlade jedan od letećih ministara Verica Kalanović, smejala se na moje pitanje i sa nipodaštavanjem je odgovarala kada sam, zabrinuta za sudbinu kragujevačke Zastave i radnika, malopre je o tome govorio gospodin Popović, s pravom tražila da nam Vlada Republike Srbije odmah odgovori da li poseduje biznis plan za Fijat automobile, novonastalu, novoformiranu fabriku u Kragujevcu, s obzirom na to da moju bojazan sada potvrđuju i sindikati iz Kragujevca, i predsednik Samostalnog sindikata, zaposleni.
Vidi se da je to prevara veka, ne decenije nego veka, ta cela priča Borisa Tadića, i Mlađana Dinkića i Božidara Đelića, a pre svega Veroljuba Stevanovića i ovog njegovog ovde pajtosa Nebojše Zdravkovića. U fabrici automobila Zastava neće biti, čuli ste izjavu zvaničnika iz Fijata, proizveden ni jedan novi model Fijata. To što se zvalo Zastava 10, a inače ni to nije u toj meri proizvedeno sa linije iz Zastave, nego se vršila tzv. dekonzerviranje već gotovih Punto automobila koji su dolazili u Kragujevac, sada ako bude proizvodnje biće povećana proizvodnja onoga što se zvalo Zastava 10 odnosno Punto.
To je klasično Fijatovo vozilo koje se već proizvodi i što je najgore od svega, gospodine Duliću, mi smo opredelili kao država sredstva, i podsticajna sredstva i grad Kragujevac, kroz oslobađajuće mere za infrastrukturu, država za deonicu puta Kragujevac - Batočina, odnosno Lapovo, za zaobilaznicu i sve ono što mi treba da uradimo, a nikakvu garanciju nemamo od Fijata za 200 miliona. Izvolite, neka dođu i neka donesu 200 miliona, pa onda da vidimo da je to ugovor koji ima nekog smisla.
Ovako nema garancije ni za jedan jedini evro, a nama se priča negde plasirala dva meseca uoči kampanje, naročito u poslednjih nekoliko dana i ubeđenja sam da je to prevagnulo da građani odlučuju više nego SSP 11. maja na izborima za vašu tzv. listu ZES.
Prema tome, u pitanju je velika prevara, radnici se šikaniraju, ne samo radnici nego i inženjeri i svi ljudi koji su zaposleni u Zastavi, jer testove koje su dobili da rešavaju ovih dana su kao testovi za pilota za najsavremeniju opremu u avionima. Tražim hitan odgovor i da nam dođe pred Odbor za industriju i resorni ministar i direktor fabrike automobila gospodin Radojević.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam, gospodine Novakoviću.
Vi vrlo dobro znate, gospodine Novakoviću, kao nekadašnji predsednik Odbora za privatizaciju, da je gospodin Radojević znao da dolazi da nam imaginarno govori, kada se nije znalo ko će biti i kada će biti strateški partner Zastave, da nam se vrši prezentacija nekog budućeg novog modela.
Izvolte, neka dođe u Narodnu skupštinu što je moguće pre, kako bi celokupna javnost znala, a posebno zaposleni i svi Kragujevčani, i građani Srbije, i videćete da je bila u pitanju velika prevara. Izvinite što sam prekoračila vreme.

Na član 3. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Miroslav Markićević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Miroslav Markićević.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, u ime NS podneo sam amandman koji je u stvari ispravka, ne znam zašto je morala da bude ispravka, ali uglavnom radi se o tome da njim želimo da reagujemo na zakonski predlog Vlade, gde se akcize na naftne derivate povećavaju, i to za sve vrste motornog benzina sa 27,50 na 42 dinara, što je povećanje od 52%, sve vrste dizel goriva sa 16,66 na 26 dinara, što je povećanje od 60% i tečni gas za pogon motornih vozila, gde je povećanje 30%.
Znate, ovo je već postalo, gospodine ministre, vrlo simptomatično da od kad je ova vlada startovala sa ''usrećivanjem'' građana Srbije, ne povećavaju se cene, što bi iz NS smatrali da je normalno za onaj procenat inflacije, uostalom kako je i javnim preduzećima na lokalnom nivou uredbama Vlade naloženo, da li je to 6,7,8 ili 9%, Vlada otprilike u proseku ispod 50% nema nikakvo povećanje.
Šta znači ovo povećanje akciza? To znači da će naftni derivati za iznos odnosno razlike akcize, koliko je bila i koliko se sada predlaže, shvatam da će toliko gorivo poskupeti, to je za negde 15-16 dinara. Ako govorimo o efektima svetske globalne ekonomske i finansijske krize i da oni na svu sreću možda još uvek nisu zapljusnuli Srbiju, pitam se da li Vlada hoće ovim predlogom povećanja akciza, tako da kažem, da pospeši ovaj finansijski kolaps.
Dakle, imali smo sreću da je cena barela nafte na svetskom tržištu, mi mislimo, a i građani Srbije verovatno su do danas, odnosno dok se ne usvoji ovaj zakon, ako budete uspeli da ga usvojite, odnosno povećanje ovih akciza, da smo imali neku sreću da je cena nafte na svetskom tržištu pala, ali tu je Vlada da ono što svetsko tržište za nas može da izdejstvuje tom politikom cena na svetskom nivou, ako bi to bilo povoljno za nas, tu je Vlada Republike Srbije koja će to da spreči.
Da bismo govorili istinu, u ispravci amandmana i mi smo dali povećanje ovih akciza, ali sa 27,50 na 28, sa 16,66 na 70, dakle, kada se radi o svim vrstama dizel goriva, i moja koleginica Zlata Đerić, koja će posle izaći, videćete da efekti takvog povećanja akciza na naftne derivate nisu mali, odnosno da suma novca koja će se sliti u budžet nije mala.
Ovde se radi, po meni, sa ovolikim procentima povećanja akciza, o punjenju budžeta na slepo. Mogao bih da razumem, kao narodni poslanik i kao građanin, da je Vlada izašla pred građane Srbije, ono što smo tražili još u septembru iz opozicije, kada se govorilo o podizanju štednog uloga garantovanog od strane države, pa smo bili ismejani da smo narikače, pa je 50 hiljada evra došlo tek pred novu godinu, kada su građani 500 ili 600 miliona evra već podigli.
Kažem, razumeo bih da je ovde došao premijer, ministarska finansija, koja se lepo ponaša 15 dana ovde boreći se sa nama oko budžeta, a 16. dana kaže da ništa ne znamo, da će sve to Hari Poter da reši. Ovakav način punjenja budžeta, kako ste predvideli, otprilike može samo da reši Hari Poter ili Mandrak, to je onaj mađioničar, ako znate o kome govorim.
Dakle, razumeo bih da je došao premijer i objasnio koja je to ekonomska politika, koji su to potezi koje Vlada želi da preduzme da bi se efekti te finansijske i svetske krize ublažili, pa ako je između ostalog jedno od rešenja da se povećaju te akcize, da svi to zajedno prihvatimo.
Sećam se, a nadam se da se i vi, gospodine ministre, sećate iz udžbenika, u Sovjetskom savezu je bila neka NEP politika, dakle nova ekonomska politika. Čini mi se da ova Vlada ima TEP politiku, to je tajna ekonomska politika, pošto za tu politiku, odnosno parametre, predloge koje Vlada misli da preduzme u ublažavanju ekonomske krize mi ne znamo. Ali, znate kako kažu na jugu Srbije, u Leskovcu - će se utepa. Možda ćete vi da napunite budžet, ali će da se tepaju građani.
Prema tome, ne mogu zaista da shvatim, možda je moj ekonomski nivo znanja nizak, ništa nije sporno, možda sam klasičan predstavnik većine građana Srbije, izađite gospodine ministre i objasnite nama, odnosno građanima Srbije, kada barel nafte u zadnjih godinu dana nikad nije bio jeftiniji, a sada treba cene benzina, naftnih derivata da povećamo i da to građanima objasnimo. I da se to samo odnosi na cene benzina i dizela, pa da kažemo da smo i to preživljavali, neka vozi ko ima. Povećanje ovih akciza znači povećanje cena niza proizvoda, lanac poskupljenja.
Imali smo, zadnjih dana smo pročitali ako je to istina, par dobrih vesti, da su neke kompanije počele da snižavaju svoje cene, mislim na jogurt, na mleko. Šta sad njima preostaje kada podignete ove akcize, kada podignete ove cene, nego da te cene vraćaju na prethodni nivo ili da ih još više povećavaju, i tako pravimo lanac tih poskupljenja i idemo ka inflaciji za koju ne znamo kolika će biti iduće godine i kako će se završiti. Pogotovo kada vidimo kako današnji guverner NBS brani kurs dinara, gde je praktično za zadnjih mesec dana, ako je verovati medijima i stručnim ljudima, negde oko 800 miliona evra potrošeno, prodato na tržištu da bi se spasao kurs evra, a kako je spasen, to vidimo, odnosno kurs dinara, hvala, gospodine Todoroviću.
Prema tome, bio bi red, jer mi iz NS vas, gospodine Duliću, uvažavamo, najiskrenije vam to kažem, kao bratu ravnogorcu, kao predsednik skupštine nedavno ste imali jednu izjavu kako ste rukovodili skupštinom, slažemo se s tim, bili ste vrlo tolerantan i korektan čovek, i bilo bi sada korektno ili da kažete pošteno ovde, poslali su mene ovde, predsednik slavi rođendan, ispao sam iz ekipe trenutno, došao sam ovde, izađite pošteno i kažite, da ne bismo spočitavali vama ni zasađene jelke.
Koliko znam neke voćke blagorodne, kao što je čačanska lepotica, šljiva se sadi u jesen ili u proleće, sadimo nešto i u zimu, neka sadimo, neka cveta sve, ali onda nam izađite da se ne bismo igrali ovde žmurke pred građanima, ipak je ovo Narodna skupština.
Da li je normalno, po meni, uvažavajući, znate dobro, gospodine Duliću, da ovo iskreno pričam o vama kao čoveku, da dođe ministarka finansija ili da izglasamo da, gospodin Ilić, državni sekretar, koji je očigledno ekonomski stručnjak, slagali se mi sa njegovom politikom ili ne, da njega ovlastimo, ne znam po Poslovniku da li možemo, da izglasamo da čovek izlazi i da odgovori na pitanja koja poslanici postavljaju, a to je u interesu šire javnosti i građana Srbije. Zahvaljujem.