Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo penzioneri, meni je jako teško polemisati kada su u pitanju ovakvi predlozi. Ne bi bio problem da su oni konstituisani na jedan način, u smislu toga šta znači penzija i penzijsko i invalidsko osiguranje, nego se ide sa nekim socijalnim kategorijama; da je neko izašao sa nekim zakonom o socijalnoj politici itd., onda bi sve ovo moglo da pije vodu. Međutim, ovakvo narušavanje jednog sistema, koji je već na granici propasti...
Moram da kažem, gospodin Zoran Krasić je rekao da je to počelo 2003. godine, a počelo je mnogo ranije – 1994. godine smo mi, Savez penzionera, kad nije bio PUPS, oborili uredbu vlade Mirka Marjanovića zato što je bila smanjena penzija za 20%, pa smo na Ustavnom sudu to povratili. To je taj tzv. veliki dug.
Vi nas kritikujete zbog velikih obećanja. Moram da vam kažem, meni je žao, ja sam jedan od učesnika i velike nade sam polagao u gospodina Koštunicu, bio sam zadužen ispred Saveza penzionera da kontaktiram. Tu je gospodin Rade Obradović koji to dobro zna. Sa svim tadašnjim potpredsednicima sam dosta radio. Tadašnja obećanja su bila nešto sasvim drugo, što se nije ostvarilo.
Kada je na vlast došla stranka Vojislava Koštunice bio sam u delegaciji Saveza penzionera kada je on nama obećao da će prihvatiti te predloge, koji su tada bili skromni, doduše, tada je bilo 65% to usklađivanje i ono drugo je bilo nešto što po zakonu ide. On je to obećao a to nije izvršeno, nego je donet zakon, čiji je kreator gospodin Slobodan Lalović, tadašnji ministar, inače je iz te stranke, koji je doveo do ovoga.
Kolega sada govori o nekakvom usklađivanju sa zaradama i troškovima života. Prestala je da važi zarada, nego samo troškovi života.
Što se tiče ovoga što se govori o tih 10%, evo vam konkretnih podataka. Da nismo povećali ovu penziju za 10%, tek tada bismo bili u teškoj situaciji, jer do kraja 2009. godine prosečna penzija iznosi 21.711 dinara. Da nije bilo tog povećanja, a rečeno je da ne treba da se povećava ni za tih 10%, onda bismo čak, prema onim povećanjima koja bi mogla po zakonu da idu, a to su troškovi života, imali prosečnu penziju u ovoj godini 20.421 dinar. To znači da će za 1.290 dinara biti veća penzija posle ovog usklađivanja, nego da je ostalo da se usklađuje samo sa tim troškovima života, jer kada su u pitanju troškovi života, to je tri-četiri posto, a ovo je mnogo veći iznos.
(Predsednik: Vreme.)
Izvinjavam se, samo da završim. Prema tome, kada govorimo o tim stvarima, mi smo pripremili i zakone koji će rešavati problem te socijalne dimenzije, ali to je nešto sasvim drugo, o tome može da se govori i tada se može sve predlagati.
Drugo, time ću završiti, moram da kažem da kod ovih najnižih penzija koje ima 404.000 penzionera iz svih kategorija jedna trećina od tih penzionera nisu socijalno ugroženi, bez obzira na to što su penzije male, jer oni imaju druge prihode. O tome treba voditi računa, jer kad to linearno povećate, ovo što ste vi govorili za te najniže kategorije, onda dođe do toga da se poremeti ceo sistem.
Prema tome, molim vas da govorimo na način koji odgovara pravoj istini.