Dame i gospodo narodni poslanici, svesni situacije u kojoj se nalazi Republički parlament, nemamo nijedan drugi način da izrazimo svoje nezadovoljstvo onim što vladajuća većina želi, a to je da stavi nelegalne predstavnike u RIK, u odbore, delegacije. Dokazali smo kroz niz primera kako bi trebalo da se poštuju zakoni i na koji način bi trebalo da bude raspodela svih tih funkcija koje pripadaju političkim strankama koje su učestvovale na izborima.
Ono što je činjenica, a niko ne želi da shvati, pogotovo iz vladajuće većine, jeste da su političke stranke kandidovale svoje predstavnike na parlamentarnim izborima i da oni danas sede u skupštinskim klupama; nisu odborničke, ili poslaničke grupe kandidovale nikoga i one danas ne sede u klupama, tako da termini "politička stranka" i "poslanička grupa" ne mogu biti nikako isti.
Ono što je još bitnije, redovna tekovina demokratije koju nam vi uvodite od 2000. godine, jeste da ne možemo lupati u šerpe, duvati u pištaljku, čupati za kosu, skakati na glavu, tužiti sami sebe ili bilo šta slično da bismo dokazali svoje nezadovoljstvo. Svoje nezadovoljstvo ćemo predstaviti kroz instituciju zakona, jer je jasno da je zakon na strani SRS-a.
Ovde imam upis u registar SRS-a, davne godine, i rešenje u kome jasno kaže da Srpsku radikalnu stranku zastupa dr Vojislav Šešelj, kao predsednik, kao i njegovo ovlašćenje, koje je, u skladu sa Statutom SRS-a, dao potpredsedniku Draganu Todoroviću. Dragan Todorović, u ime SRS-a, nije podneo predlog RIK-u ili Skupštini za izbor ovih ljudi koji treba da predstavljaju SRS. To je ono što je vama jasno, što hoćete silom većine da demonstrirate, kroz izglasavanje sa 126 pritisnutih zelenih dugmića, i da nametnete ono što vama odgovara.
Ako neko nema moralnu dilemu, ili nema obraza, ili morala da funkcioniše u ovom parlamentu, svestan činjenice da je uzeo nešto što mu ne pripada, zamislite kako će taj da predloži nekoga koji treba da se ponaša moralno i da radi po zakonu, predlagač koji je nelegalan, nezakonski.
Kako možemo da verujemo da će ti članovi RIK-a biti kvalitetni i pošteni u poslu koji treba da rade, kada ih je delegirao neko ko na to nema pravo, neko ko je izvršio pljačku, neko ko je izvršio krivično delo i tim krivičnim delom pribavio sebi i drugima imovinu, neko ko je priznao da je to krivično delo napravio?
Da moral ne postoji, kazuju iste činjenice koje su ti pojedinci govorili ranije, kada su u pitanju poslanički klubovi, govore i izjave koje su date kada je SRS bila u sličnoj situaciji 1995. godine. To je izjava šefa poslaničkog kluba, koji je prešao i koji se ponaša, čak, gore nego tadašnji poslanik koji je bio kupljen od strane Bogoljuba Karića.
Sada bih citirao, zbog tog morala, te velike moralne vrednosti i etikete koju ima taj sadašnji šef navodne poslaničke grupe, čija je ideologija, ponavljam još jednom – skakanje na glavu, tužakanje samih sebe i čupanje za kosu, njegove reči: "Ovo je moja poruka svim političkim strankama", kaže gospodin Nikolić, na konferenciji za novinare, 19. maja 2005. godine, "ili će se sada odupreti, ili ćemo prestati da se bavimo političkom borbom. A što bismo se mi onda borili, kad posle izbora ne znamo koliko ko ima poslanika? Mi ćemo iz dana u dan da se bavimo politikom, mi ćemo da sprovodimo kampanje, mi ćemo da izlazimo na izbore, a Bogoljub Karić će da sačeka da kupi sve poslanike koji budu izabrani. Gde je tu moral Ustavnog suda?" Dobro pitanje. "Koliko je sudija kupio Bogoljub Karić da mu donesu ovakvu odluku? Za ovakvu odluku niko drugi osim Bogoljuba Karića nije bio zainteresovan".
Pazite sada, ovaj veoma važan deo: "Nijednom političaru u Srbiji ne odgovara da poslanik raspolaže svojim mandatom". To vam je ona čuvena priča kada kaže Tomislav Nikolić: "Šta ako mandat pripadne poslaniku, poslanik premine, kome ćete dati taj mandat: njegovom sinu ili stranci koja ga je delegirala?" Sada to isto pitanje postavljamo i mi.
Onda kaže: "Da li je SRS osvojila 82 poslanička mesta? Pa, mi toliko moramo da imamo svakoga časa. Da li je osvojio Bogoljub Karić neko poslaničko mesto?"
Sada pitam vas, gospodo "nazadnjaci", da li ste vi osvojili na izborima neko poslaničko mesto? "Pa, nije, odakle mu". I ja vas pitam – niste, odakle vam?
"Ovo je prosta stvar, ali ovo je fundamentalno pitanje za Srbiju. Na prekretnici smo. Ne bih se odricao morala", kaže gospodin Nikolić. "Koliko god da imate loših pitanja o političarima, insistirajte na tome ko je od njih moralan, a ko nije".
Ne bih sada da gubim vreme citirajući neke stvari, jer je jasno da morala kod gospodina Nikolića nema, ali ono što želim da dokažem građanima Srbije, pa i narodnim poslanicima, jeste da je 19. maja 2005. godine gospodin Nikolić dao jednu izjavu. "Lider radikala Tomislav Nikolić kao da nije bio mnogo potresen što ga je napustio poslanik". Nismo ni mi, odmah da vam kažem. "On je dodao da novim Ustavom treba propisati da predlagač izborne liste raspolaže mandatima, kako bi se sprečilo da stranke uđu u Skupštinu kupovinom poslanika".
Sada da vas podsetim da je Tomislav Nikolić jedan od onih političara koji je za sebe govorio da je jedan od osnovnih ustavotvoraca i jedan od osnovnih stubova izgradnje novog ustava. Izgradnjom Ustava i člana 102. Ustava, pokušao je da ispoštuje sebe i ovu izjavu koju je dao, da na najbolji mogući način zaštiti mandat narodnog poslanika.
Pošto on sada tvrdi nešto skroz drugačije – da mandat pripada narodnom poslaniku, a ne stranci, posle 18 godina, postavljam jedno otvoreno pitanje: da li je on već tada, kada je pripremao Ustav, znao šta će pripremiti SRS-u i da li je tada već bio spreman na ove poteze koje je uradio u septembru i oktobru, ili je ovo uradio iz neznanja, ili ga je neko prevario? Postavlja se otvoreno pitanje – šta je on hteo ovim ustavom i ovom izjavom, kada se njegovo ponašanje kosi s prethodnim dešavanjem? To će za članove SRS-a još neko vreme biti dilema.
Još jedna stvar. Tokom oktobra, Tomislav Nikolić je više puta sa skupštinske govornice dozvolio sebi da deli moralne lekcije, čovek koji je, na ime brenda SRS-a, preuzeo ili, bolje rečeno, preusmerio ozbiljne količine novca, o tome nas obaveštavaju razni ljudi sa svih strana, u svoje džepove i u džepove svojih saradnika, koji su, kao i on, izdali dostojanstvo, čast i moral narodnog poslanika.
Kada su izdali svoju veru, izdali su svoje ime i čast, izdali su i slavu svojih predaka i budućnost svojih potomaka, pogazili stranačku disciplinu, poslušnost prema najvišim stranačkim organima, pogazili stranački program i statut. Takođe, pogazili su datu zakletvu. Jedinstvo srpskog naroda i države, politička demokratija, civilizovani pravni poredak, ekonomski prosperitet i socijalna pravda, uvek i svuda, predstavljaće glavne ciljeve naše političke borbe.
Pokrao je ostavke narodnih poslanika koji su svoj poslanički mandat predali na raspolaganje Centralnoj otadžbinskoj upravi. Na jednoj od sednica Administrativnog odbora Skupštine Srbije, rekao je da je naše ostavke uzeo da bi nas oslobodio obaveze. Drugim rečima, da, kada krene u cepanje stranke i formiranje novog poslaničkog kluba, što je i uradio, što više narodnih poslanika sa liste SRS - dr Vojislav Šešelj, da pomenem da je on bio i nosilac te liste i kandidat broj jedan za narodnog poslanika, uz razne ucene, obećanja i prevare, povede u svoj izdajnički klub.
Posle 18 godina postojanja SRS-a, prvi put narodni poslanici, gradski i opštinski odbornici, nisu polagali zakletvu. To je bio još jedan vid oslobađajućih obaveza, i to obaveze koja nosi polaganje zakletve u nadležnom parohijskom domu, hramu SPC-a. Međutim, oslobođen svake moralne norme, pa i onih najviših, Tomislav Nikolić je smetnuo s uma da su zakletve oslobođeni samo oni narodni poslanici koji je nikad nisu položili, a da oni koji su je makar jednom, za istu funkciju, položili, nikad ne mogu od nje biti oslobođeni, dokle god je obavljaju. Naravno, ne mogu biti oslobođeni visoki funkcioneri bilo koje institucije ili organizacije, ako su je makar jednom u životu položili.
Tokom tih sramnih i teških dana napada na SRS, i od strane političkog nedonoščeta, tako piše, Tomislava Nikolića, i političkog pastorčeta, Aleksandra Vučića, velika većina poslanika, koji nikad nisu položili zakletvu, nisu hteli da pogaze osnovne moralne norme i nisu prešli u tu izdajničku organizaciju, a oni koji obraza nemaju, džabe su zakletvu u pravoslavnom hramu polagali, oni ''prodadoše veru za večeru'' i Bog i narod vide i znaju.
Nekoliko puta je Tomislav Nikolić sa skupštinske govornice narodnim poslanicima SRS-a rekao da je od njih napravio političare i da ih je on uveo u Skupštinu.
Međutim, i ova tvrdnja je neistinita, jer Tomislav Nikolić neke poslanike, kao i svi mi, pogotovo ovi što su sad prešli u taj izdajnički klub, nije ni poznavao, nije znao ni kako se zovu, a ne kako su stigli u Skupštinu. Neverovatno je da se tako obratio fakultetski obrazovanim narodnim poslanicima, magistrima, doktorima nauka, kao i drugim stručnjacima, koje je samo po medijima pratio i od njih učio.
Vrhunac nevaspitanja, cinizma i licemerja je pokazao kada je za skupštinskom govornicom, pred milionskim auditorijumom, opisao na šta ga podsećaju pokreti rukom i telom narodnih poslanika SRS-a, dok demonstrativno udaraju po klupama za vreme govora pripadnika izdajničkog kluba. Rekao je da ga podsećaju na produženi pubertet "i na način kako mladi zadovoljavaju svoje strasti".
Mića Rogović se smeje, on se slaže s tim.
Prosto je neverovatno da o nekontrolisanim strastima govori čovek koji je zbog nemogućnosti kontrole svojih strasti i svoje izopačenosti danas tu gde jeste.
Podsetiću vas i na slučaj Srboljuba Živanovića, da je gospodin Nikolić važio za mirnog, smirenog domaćina, a da imate na "You tube" snimak kako izgleda taj miran i smireni domaćin, pod naslovom "Toma lav i fini neki čovek". Videćete na stranačkom sajtu i na "You tube" kako se ponaša jedan fini domaćin iz Bajčetine, koji voli da peče rakiju, koji čupa za kosu, pa onda onaj njegov ideolog, što preti na konferenciji za štampu da ćemo svi završiti, da smo secikese, ovakvi i onakvi, a on je dobar, pošten, pa skače na glavu i tuži sam sebe.
Još jednu stvar bih dodao, da zaključim. Poslednja rečenica iz zakletve, koju je nekoliko puta položio i sam Tomislav Nikolić, glasi: "Kako ja ovu zakletvu poštovao i ispunjavao, tako meni i Bog pomogao".
Šta li misli sada i čemu li se nada gospodin Nikolić, ima li Boga uopšte – postavlja se pitanje za vas, gospodo iz DS-a, koji silom pokušavate da uvedete nešto kao tekovinu demokratije, za šta i sami znate da je neizvodljivo. Hvala.
