Gospođo Đukić-Dejanović videla sam da ste vi sa pažnjom pratili diskusiju gospodina Martinovića, uvaženog magistra, poslanika SRS. Međutim, kada ste sledećem govorniku dali reč trebalo je da po članu 103. Poslovnika da ga opomenete, jer on uopšte nije govorio o temi koja je na dnevnom redu.
Ovakav poslovnik kakav je, potpuno restriktivan, mi zaista tvrdimo da je to uvođenje diktature u Narodnu skupštinu i naše je pravo, kao najveće opozicione stranke, da se borimo za to da ovde iznesemo sve ono što od nas traže birači.
Ali, ne može neko da izađe, a da ne zna, ili možda zna, ali ga ne zanima, nego traži reč kao predstavnik te fantomske poslaničke grupe i priča šta hoće, i neistinu, jer da je dotični gospodin, ako je uopšte tako može da se nazove, a mislim da ne može, znao da je tačka 1. objedinjena rasprava, Predlog zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, pojma o tome on nema – šta da priča o tome, on blage veze nema, jer se nikada time nije ni bavio? Da zna da je druga tačka dnevnog reda Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranje terorizma, ovo za terorizam, znate, to politički već može da se podvede, to je neka nova moda, pranje novca i te kako mu je poznato i odgovaraće na sudu, i da se spremio za Predlog zakona o potvrđivanju konvencije o visokotehnološkom kriminalu, to već ne može, jer dalje od one igrice kartica i slaganja na računaru nije otišao. Hvala. (Aplauz.)
