Gospodo poslanici, narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine, odnosno predsedavajućeg, ukoliko smatra da ono nije u skladu sa odredbama Poslovnika, a učinjeno je na sednici Narodne skupštine, koja je u toku, i to neposredno po učinjenoj povredi. Šta se događa u Skupštini grada Beograda i na Kopaoniku, zapravo, ne može biti i nije u skladu sa članom 100. stav 1.
Gospođa Pop-Lazić ima reč.

Gospođo Đukić-Dejanović objasnite mi, pošto sam se javila za reč da reklamiram povredu Poslovnika koju ste vi napravili, morala sam da čekam 30 minuta da bi tu reč dobila – vi sada govorite o tome kako to treba u praksi da izgleda.
Htela sam da vam kažem da ste prekršili Poslovnik time što ste meni, kao zameniku predsednika poslaničke grupe, izrekli opomenu u prisustvu predsednika poslaničke grupe. Kada je on tu, onda moja funkcija ne postoji, ne egzistira. Sada, kada je on izašao, ja preuzimam njegovu dužnost.
Sada možete, eventualno, ako smatrate da je to u redu, da postoji neka kolektivna odgovornost, da postoji udruženi zločinački poduhvat u Hagu, pa ste vi to preuzeli i ovde i u pravosuđu, pa evo i u Parlamentu. Mogu da odgovaram za celu ovu stranu Parlamenta, ali dok je on sedeo tu, s kojim pravom vi mene opominjete i uopšte skrećete pažnju javnosti na moju malenkost. To sam htela da vam kažem, a vi mi niste dozvolili ni u prvom javljanju, a niste mi dali ni reč.
Zato vas molim sada, dok sam još za govornicom, da se o kršenju Poslovnika od strane predsedavajućeg izjasnite, gospodo narodni poslanici, u danu za glasanje, ali dobro razmislite, mada smatram da bi Administrativni odbor morao i te kako da se pozabavi tokom ove sednice i pod tačkom razno, ako da bog već danas, možda ćemo o tome pričati. Hvala. (Aplauz.)

U danu za glasanje će se poslanici izjasniti da li je bilo povrede Poslovnika.
Gospođica Jovanović.

Javljam se u skladu sa članom 100. gospođo predsedniče. Reklamiram povredu člana 105. Vrlo sam precizna.
Sada sam pre izlaska za govornicu rekla i sekretaru, gospodinu Odaloviću, da vodim evidenciju, s obzirom na to da je ovakav Poslovnik koji nas zaista uvodi u diktaturu posle 19 godina višestranačja, da imam preciznu evidenciju, kao potpredsednik Narodne skupštine, po kojim su se članovima Poslovnika javljali ne samo srpski radikali, već i drugi, kao gospodin Aligrudić, koji je izlazio u ime DSS pre nas.
Reklamiram da ste vi povredili član 105. stav 1. On kaže da se o redu na sednici Narodne skupštine stara predsednik Narodne skupštine. Stav 2. kaže:
"Zbog povrede reda na sednici, predsednik Narodne skupštine može da izrekne mere: opomenu, oduzimanje reči ili udaljenje sa sednice".
Vi ste meni izrekli opomenu, bez ikakvog razloga, kao i gospodinu Todoroviću, predsedniku naše poslaničke grupe, i gospodinu Markoviću, bez ikakvih dokaza o tome – što se vama učinilo gde je njegova ruka, u tom trenutku je čovek vadio maramice iz desnog džepa, pošto ima kijavicu, ne da briše suze, kao što plaču neki ovde što sede pored mene, pa beže.
Gospođo Đukić-Dejanović, ako niste spremni, kao što reče koleginice Pop-Lazić, da primenjujete ovakav nakaradni poslovnik, čitava država se smeje, građani Srbije kažu da ništa gore nisu mogli da dočekaju u Narodnoj skupštini, nama kojima su dali glas, nemojte onda na takav način da se igrate sa tim stvarima.
Na sednici Administrativnog odbora, kada se budu utvrđivale novčane kazne, jer sam ih ja ovde bar naplaćala, preko 300 hiljada u sazivu DOS, iznošena, tučena od strane policije, na po 30 dana udaljavana, ali smo oborili taj režim. Tako ćemo i vas, jer nećete moći sa nama tako.
Hvala. (Aplauz.)

Kako nema povrede člana 105, jer sam vodila računa o redu na sednici Narodne skupštine, izričem vam meru opomene, u skladu sa članom 100.
Da li predstavnici predlagača, Snežana Malović, ministar pravde, dr Diana Dragutinović, ministar finansija i gospodin Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, žele reč?
Gospođo Malović, izvolite.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, na početku ove objedinjene rasprave o zakonima koje je predložila Vlada Republike Srbije, istakla bih njihov značaj u procesu pristupanja naše zemlje EU, harmonizaciji propisa sa propisima EU, a naročito njihov značaj za ukidanje viza građanima Srbije za države EU.
U najkraćim crtama dala bih vam prikaz Predloga zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima. Oblast međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima, prema važećim propisima, uređena je odredbama Zakonika o krivičnom postupku iz 2001. godine, i to u delu koji se odnosi na posebne postupke, to jest postupak za pružanje međunarodne pravne pomoći i izvršenju međunarodnih ugovora u krivičnopravnim stvarima i postupak za izdavanje okrivljenih i osuđenih lica.
Imajući u vidu da su u oblasti međunarodne pravne pomoći ratifikovane određene konvencije Saveta Evrope i Ujedinjenih nacija, među kojima bih pomenula Evropsku konvenciju o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, Evropsku konvenciju o ekstradiciji i Evropsku konvenciju o prenosu postupaka u krivičnim stvarima, kao i Konvenciju UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, ukazala se potreba za harmonizacijom domaćeg zakonodavstva sa ovim međunarodnim dokumentima.
Pored toga, potrebno je uskladiti odredbe o međunarodnoj pravnoj pomoći sa novim Ustavom Republike Srbije, iz razloga što su gore navedene odredbe Zakonika o krivičnom postupku poslednji put menjane 2003. godine, u vreme postojanja državne zajednice Srbija i Crna Gora, a po tada važećim propisima, određene nadležnosti u postupku međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima bile su podeljene između organa državne zajednice i organa Republike Srbije.
Polazeći od ovih razloga, Ministarstvo pravde, kao nadležni državni organ za pripremu propisa iz ove oblasti, zaključilo je da je celishodnije da se izradi poseban zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, koji bi mnogo detaljnije uredio predmetnu oblast nego što je to do sada uređeno Zakonikom o krivičnom postupku.
Predlog zakona se sastoji iz šest glava. Glava prva sadrži osnovne odredbe, a među njima bi istakla odredbu člana 1. Predloga zakona, koja sadrži isti princip kao i važeće odredbe Zakonika o krivičnom postupku, a to je da se ovaj zakon primenjuje samo u slučaju kada određena pitanja međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima nisu uređena međunarodnim ugovorima ili takvi ugovori ne postoje.
Predlog zakona utvrđuje da međunarodna pravna pomoć obuhvata izručenje okrivljenog ili osuđenog, preuzimanje i ustupanje krivičnog gonjenja, izvršenje krivičnih presuda i druge oblike međunarodne pravne pomoći. Kao nadležni organi za pružanje međunarodne pravne pomoći prvenstveno su određeni sudovi i javna tužilaštva, a za pojedine radnje u ovom postupku nadležni su Ministarstvo pravde, Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Posebnu novinu predstavlja to što je Predlogom zakona precizno uređena sadržina zamolnice za pružanje međunarodne pravne pomoći, a takođe je propisano da se u hitnim slučajevima zamolnice mogu dostaviti putem Interpola, odnosno da nadležni pravosudni organi mogu neposredno da dostavljaju zamolnice nadležnim inostranim organima, naravno, uz postojanje uzajamnosti.
Glavom drugom ovog zakona uređen je postupak za izručenje okrivljenog ili osuđenog lica. Prema Predlogu zakona izručenje okrivljenog ili osuđenog lica stranoj državi može se dozvoliti radi vođenja krivičnog postupka za krivično delo za koje se po zakonu obe države može izreći kazna zatvora od najmanje godinu dana, a što se tiče izvršenja krivične sankcije, u tom slučaju se može osuđeno lice izručiti ako je u inostranstvu izrečena kazna zatvora u trajanju od najmanje četiri meseca. Predlogom zakona predviđeno je da se ne može izručiti lice koje je državljanin Republike Srbije, a Predlog zakona predviđa i druge pretpostavke koje moraju biti ispunjene da bi se dozvolilo izručenje.
Zakonom se uvodi mogućnost izručenja lica stranoj državi po pojednostavljenom postupku, uz njegovu izričitu saglasnost. Budući da licu čije se izručenje traži može biti određen pritvor, propisani su razlozi za njegovo određivanje, trajanje i ukidanje.
Odlučujući po zamolnici, nadležni sud može doneti rešenje o tome da su ispunjene pretpostavke za izručenje ili rešenje kojim se izručenje odbija.
Obe odluke podležu preispitivanju od strane neposredno višeg suda po žalbi, odnosno po službenoj dužnosti, a nakon pravosnažnosti se dostavljaju Ministarstvu pravde. Ako donese rešenje kojim dozvoljava izručenje određenog lica, ministar pravde može postaviti određene uslove za izručenje, a može i da ne dozvoli izručenje ako smatra da je reč o političkom ili vojnom krivičnom delu, ako bi se izručenjem povredili suverenitet, bezbednost, javni poredak i drugi interesi od suštinskog značaja za Republiku Srbiju ili ako u postupku suđenja u odsustvu licu čije izručenje traži nisu bile ostvarene garancije pravičnog suđenja.
Odredbama ove glave zakona predviđena su i pravila prema kojima se od strane države zahteva izručenje lica protiv koga se u Republici Srbiji vodi krivični postupak ili mu je domaći sud izrekao krivičnu sankciju.
Glava treća Predloga zakona sadrži odredbe o preuzimanju i ustupanju krivičnog gonjenja. Zamolnicu za preuzimanje, krivično gonjenje i krivične spise Ministarstvo pravde dostavlja nadležnom javnom tužiocu, koji može odlučiti da preuzme krivično gonjenje lica okrivljenog ili osuđenog za krivično delo koje spada u nadležnost suda države molilje. Pored opštih pretpostavki za pružanje međunarodne pravne pomoći, potrebno je da to lice ima prebivalište ili boravište u Republici Srbiji, odnosno da ovde izdržava kaznu zatvora. Preuzeti postupak sprovodi se prema odredbama domaćeg prava. Odredbama ove glave zakona predviđena je mogućnost da se stranoj državi ustupi krivično gonjenje osumnjičenog ili okrivljenog za krivično delo koje spada u nadležnost domaćeg suda.
Glava četiri Predloga zakona uređuje izvršenje domaće i strane krivične presude na teritoriji države čiji sud nije doneo presudu. Za razliku od dosadašnjeg zakonskog rešenje, mogućnost izvršenja strane krivične presude više nije izuzetak, što je u skladu sa principom pružanja međunarodne pravne pomoći u najširem obliku. Pored ispunjenja opštih pretpostavki potrebno je da osuđeni ima državljanstvo Republike Srbije, da ovde ima prebivalište, boravište ili da izdržava ranije izrečenu krivičnu sankciju. Pre donošenja odluke, sud će saslušati osuđenog o ispunjenosti pretpostavke za izvršenje strane krivične presude. Ako usvoji zamolnicu domaći sud će u izreku presude uneti stranu krivičnu presudu i izreći krivičnu sankciju koja ne može biti stroža sankciji izrečene stranom krivičnom presudom.
Zakonom je predviđeno i kada se donosi rešenje o odbijanju zamolnice. Državljanin Republike Srbije koji je osuđen u stranoj državi može da nastavi izdržavanje krivične sankcije u Republici Srbiji, ako se sa tim saglasi i ako to poboljšava izglede za njegovu društvenu rehabilitaciju.
Zakonom je predviđena mogućnost da se izvršenje krivične presude domaćeg suda zahteva od strane države. Osuđeno lice koje u Republici Srbiji izdržava krivičnu sankciju, koja se sastoji u lišenju slobode, može radi daljeg izdržavanja krivične sankcije biti premešteno u državu svog državljanstva, odnosno prebivališta ili boravišta.
Glava peta Predloga zakona sadrži odredbe o ostalim oblicima pružanja međunarodne pravne pomoći, kao što su izvršenje određenih procesnih radnji, primenu određenih mera, razmenu obaveštenja, dostavljanje pismena ili predmeta koji su u vezi sa krivičnim postupkom u državi molilji, kao i privremenu predaju lica lišenog slobode radi ispitivanja pred nadležnim organom države molilje. Pružanje navedenih oblika međunarodne pravne pomoći odbiće se ako nisu ispunjene opšte pretpostavke i u slučaju da se pred domaćim sudom protiv istog lica vodi krivični postupak za krivično delo povodom kog se pomoć zahteva.
Osnovnim odredbama ove glave ustanovljeno je načelo specijaliteta, kojim se štite prava lica koja pristanu da u svojstvu svedoka ili veštaka daju iskaz u krivičnom postupku koji se vodi u stranoj državi. To lice dok je na teritoriji države molilje ne može biti pritvoreno niti krivično gonjeno za krivično delo koje je ranije učinilo. Odredbama ove glave zakona predviđena je mogućnost formiranja zajedničkih istražnih timova, kao i dostavljanje podataka o krivičnim delima i učiniocima bez zamolnice.
Glava šesta Predloga zakona sadrži prelazne i završne odredbe. Predviđeno je da glave XXXII i XXXIII. ZKP iz 2001. godine prestanu da važe stupanjem na snagu ovog zakona, ali će se prema tim odredbama sprovesti postupci pružanja međunarodne pravne pomoći započeti do stupanja na snagu ovog zakona.
Na kraju, htela bih da vam se zahvalim na pažnji i izrazim nadu da će nakon rasprave u pojedinostima i u načelu predloženi zakoni biti usvojeni, čime će se stvoriti normativni okvir za stavljanje Republike Srbije na belu šengen listu, s jedne strane, a s druge strane stvoriće se normativni okvir za efikasnije suzbijanje svih oblika kriminala. Hvala.

Zahvaljujem gospođi Malović.
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora ili Odbora za evropske integracije, gospoda Ratković ili gospodin Varga, žele reč? (Ne.)
Da li narodni poslanici koji su na sednici odbora prilikom razmatranja Predloga zakona izdvojili mišljenje, žele reč? Gordana Pop-Lazić, Sreto Perić, Petar Jojić i Boris Aleksić? (Da.)
Gospođa Pop-Lazić želi reč, izvolite, zatim Momir Marković, Radica Jocić i Slađan Miljević. Gospođo Pop-Lazić, izvinjavam se, nisam videla da ministar želi ...

Gospođo predsedavajuća, došla sam na ovo mesto nema smisla da mene vraćate u klupu da biste ministra pozvali, a verujem da se gospodin Marković sa tim slaže. Trebalo je da pitate ministra da li hoće reč. Niste ga na vreme pitali. Eto, ne držite se Poslovnika. Još jedan dokaz da ste prekršili Poslovnik, a ja se u vaše ime izvinjavam ministru.
Poslanici SRS članovi Zakonodavnog odbora izdvojili su mišljenje o predlozima većeg broja zakona koji su danas na dnevnom redu. Kako ne bih prekršila Poslovnik, molim vas, recite mi da li mogu da govorim samo o prvom zakonu ili o svim ovim zakonima, imam pet minuta vremena? Protumačite mi Poslovnik.

Pošto je rasprava objedinjena, pet minuta o svim zakonima.

Najlepše vam hvala, demokratija na delu. Za pet minuta ćemo da govorimo o tri, četiri zakona, svejedno. Dakle, razlozi za donošenje ovog seta zakona, a ovde u dnevnom redu imamo nekih sedam konvencija i sporazuma koje treba da ratifikujemo, a koji datiraju još iz 2000, a neki iz 2001, 2003. godine, pa smo mi postavili pitanje i na Odboru predstavnicima ministarstva – šta smo do sada, ljudi, čekali, što do sada nismo to usvajali na Skupštini, šta se iza brda valja?
Naravno, mi znamo šta se iza brda valja i o tome ćemo da govorimo kada budemo govorili u načelu o ovom zakonu. Po mom dubokom ubeđenju, ovde sada govorim u svoje ime, a verujem da će se još neko od poslanika i članova Odbora javiti, kao razlozi za donošenje ovih zakona, pre svega, navode se harmonizacija sa konvencijama, na koje se poziva gospođa Malović kada je davala ovde obrazloženje za ovaj zakon, sa Ustavom, da se ubrza i učini efikasnijom sva međunarodna pravna pomoć u krivičnim stvarima.
Nisam ponela dnevni red. Pravo da vam kažem, mislila sam da mogu da govorim o svim ovim zakonima po pet minuta, ali pošto ne date nije ni bitno.
Smatramo da je čitav ovaj set zakona apsolutno nepotreban. Zbog čega? Zbog toga što se principijelno zalažemo za kodifikaciju prava. Ne znam zašto nam treba tri stotine zakona koji će nositi naziv samo onako kako to EU od nas zahteva. Oni ne poznaju čitav naš pravni sistem, ne znaju da smo mi tu materiju već regulisali nekim zakonom, recimo, ovaj prvi zakon koji ste povukli sa dnevnog reda, čitavim setom zakona regulisana je borba protiv diskriminacije, tako isto i ova problematika.
Zar nije bilo logičnije ZKP promeniti u jednom delu, dodati još neke članove, imamo Zakon o krivičnom postupku, nego donositi novi zakon da bismo pred EU izašli i rekli e, doneli smo zakon, zove se baš onako kako vi hoćete.
Hoću da podsetim i vas i javnost, ovo nije nešto što sam vodila evidenciju, ovo je Kancelarija za evropske integracije, a čuli smo koliko je danas ovde poslanička većina odbila zakona koje je Vlada predložila.
Kažu da je planirano po zahtevu EU da se donese 64 zakona, da je Vlada usvojila 49, i poslala ih Parlamentu, a vi ste ih danas vratili –Skupština, kažu, usvojila samo 17. Pa, ne možemo da usvojimo ono što ne stavite na dnevni red. Sada pred javnošću ispada da je Skupština kriva za to što se ne donose zakoni koji bi trebalo navodno da obezbede beli šengen.
Gospodo, u ovoj i ovakvoj ekonomskoj krizi koja potresa čitav set i Evropu, pomalo i nas, više je izgovor nego što nas zaista potresa, trebalo bi da se bavimo na sednicama Narodne skupštine drugim stvarima a ne ovim za koje smatramo da su potpuno beznačajne i nepotrebne da bismo uredili stanje u državi koja je haotično, pre svega ekonomska i socijalna situacija u zemlji. To ne brine nikoga, to navodno brine one koji su na Kopaoniku, ali između jedne i druge skijašnice, odnosno jedne i druge korpe za skijanje. Hvala.