Zahvaljujem, gospođo Popović. Za reč su se prijavili narodni poslanici SRS, Nove Srbije i SPS-JS, kao i gospodin Vladan Batić, koji ne pripada poslaničkim grupama i koji ima pravo da govori do pet minuta.

Imate reč, gospodine Batiću.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, u ime DHSS-a, čiji sam poslanik, ne mogu podržati Predlog ovog zakona, jer je on apsolutno anahron, on predstavlja recidiv nekih minulih vremena i pokušaj, tobože, njegove modernizacije je apsolutno nemoguć. To je kao kada biste pokušali da modernizujete Keopsovu piramidu, to je nemoguće. To je conditio sine qua non. To ništa ne znači. Jednostavno je nemoguće.
Od vas sam očekivao, kao ministra finansija, da predložite donošenje zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, zakon o denacionalizaciji.
Kada to nije učinila Vlada Republike Srbije, to sam pokušao da uradim ja, podneo sam Predlog zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, ono što se u svakodnevnom žargonu naziva denacionalizacija ili restitucija.
Podsetiću vas da je on naša obaveza, jer smo članovi Saveta Evrope. Podsetiću da je donošenje zakona o denacionalizaciji preduslov za ulazak u EU. Podsetiću vas da je bruka i sramota da su apsolutno sve zemlje bivše SFRJ donele zakon o denacionalizaciji, sve, uključujući Bosnu, Makedoniju i Crnu Goru. Podsetiću vas da je Zakon o denacionalizaciji donela i Republika Srpska. Tužno je da taj zakon nema jedino Srbija.
U ime DHSS-a ja sam to uradio i ponovio predlog koji je naša stranka podnela ovom parlamentu 6. marta 2003. godine, tačno pre šest godina na današnji dan, jer smo pre 5. oktobra to obećavali građanima, da ćemo ispraviti tu istorijsku nepravdu. Prošlo je devet godina, u ponedeljak je devetogodišnjica 5. oktobra. Oni koji su to obećavali su na to zaboravili. Ja nisam zaboravio. Ne radi se tu samo o ispravljanju istorijske nepravde, nije ovo samo stvar istorije i prošlosti, ovo je važno zbog budućnosti.
Nije najveći problem naše ekonomije politička nestabilnost, najveći problem je pravna nesigurnost, a pravna nesigurnost postoji tamo gde nema zaštite privatne svojine. U zemljama gde nema zakona o denacionalizaciji nema zaštite privatne svojine. Umesto da se donese jedan tako važan i kapitalan zakon, mi se vraćamo na nešto što pripada istoriji, počev od silnih zakona o agrarnim reformama, konfiskacijama, sekvestracijama, nacionalizacijama i, konačno, eksproprijacijama. Oni znače ograničenje, usporavanje, limitiranje, redukciju privatne svojine i tu nikakva kozmetika ne može da nam pomogne.
Posebno ukazujem na odredbu člana 3, gde se proširuje krug korisnika eksproprijacije. U čijem je ovo interesu, gospođo ministre – kao i za potrebe privrednih društava koja su osnovana od strane javnih preduzeća? Ne krije li se iza ovoga - za potrebe tajkuna ili za one direktore javnih preduzeća, raznih Krišta i Tirkajla, da troše kao Alajbegovu slamu? Šta su to privredna društva osnovana od strane javnih preduzeća? Zašto za njihove potrebe ili, da uprostim pitanje, kakav će to biti javni interes da zemljište Luke Beograd ili najveći deo zemljišta Luke Beograd pripadne ovdašnjem oligarhu? Je li to javni interes koji se krije u odredbama ovog zakona?
To me podseća i na one glasove koji su se čuli sa ovog...
(Predsednik: Vreme.)
...završavam, "turističko-rekreativnog samita" na Kopaoniku, gde su se vajni biznismeni, iliti tajkuni, zalagali za to da se država Srbija zadužuje gde god može i koliko god može. Zašto? Da bi spasavala njihove firme. Postavljam pitanje - ko će te dugove da vraća? Naša deca, unuci ili neko drugi? Hvala.

Dajem reč narodnom poslaniku Milanu J. Nikoliću, SPS-JS.

Poštovana predsednice Skupštine, uvaženi predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pojmovi kao što su eksproprijacija i, neko malopre pomenu, konfiskacija asociraju na nešto što je ružno, s obzirom na istorijske događaje. Međutim, Zakon iz 1995. godine, koji je počeo sa primenom 1996, dosta je jasno precizirao šta se pod pojmom eksproprijacije podrazumeva. Međutim, i takav zakon posle toliko godina prestaje da bude aktuelan u mnogim delovima; vreme i život su učinili svoje i mnoge odredbe definisane u ovom zakonu traže određene promene i prilagođavanje vremenu u kojem živimo danas.
Takođe, novi Ustav je regulisao da pravo svojine može biti oduzeto i ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne vrednosti.
Izmenama i dopunama Zakona proširuju se oblasti, ministarka je o tome govorila, u kojima se može utvrditi javni interes, zbog novih oblika investiranja, pre svega, koje je od strateškog interesa za državu Srbiju. Ovim izmenama i dopunama preciziraju se pojedina zakonska rešenja, pre svega u odnosu na korisnike eksproprijacije, vidove naknade za eksproprisane nepokretnosti, postupak za utvrđivanje javnog interesa i sam postupak sprovođenja eksproprijacije.
Takođe je dosta jasno definisan pojam privremenog zauzimanja zemljišta i način sanacije tog zemljišta u slučajevima polaganja opreme, recimo, i instalacija za gasovod, vodovod, naftovod (investicije koje će biti vrlo aktuelne u ovoj zemlji), kao i izgradnje privremenih objekata za vreme realizacije takvih investicionih projekata. Vlasniku zemljišta se u slučaju ove eksproprijacije ostavlja mogućnost zamene zemljišta na adekvatnoj lokaciji, pogodnoj zapravo, i to zemljište mora biti iste kategorije, ili naknade po tržišnoj vrednosti. U slučajevima potrebe raseljavanja i rušenja objekata u privatnom vlasništvu takođe je omogućeno vlasniku da dobije parcelu za izgradnju novog objekta, ali i adekvatnu naknadu za objekat, zgradu ili stan koji je posedovao.
Vrlo je važna odredba da, na pokrenutu inicijativu za eksproprijaciju od strane bilo kog subjekta (a nabrojano je da su to Vlada Republike Srbije, pokrajina, lokalna samouprava, gradovi, fondovi), javni interes utvrđuje Vlada Republike Srbije posebnim rešenjem i da se bez utvrđenog javnog interesa Vlade ne može pokrenuti i sprovesti nijedan oblik eksproprijacije.
Malopre sam, dame i gospodo, pomenuo da je strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije izgradnja koridora, magistralnih puteva, naftovoda, izgradnja postrojenja za obnovljive izvore energije, tako da je donošenje ovog zakona veoma važno i rešiće mnoge probleme koji su i te kako aktuelni.
Recimo, navešću samo problem Koridora 10 na relaciji Preševo-Leskovac. Po svoj prilici, prema dinamici kako se deo tog koridora gradi, pre se investicioni zahvat u izgradnji tog koridora završava, negoli procedura eksproprijacije zemljišta jer se traže nerealno visoke cene i nije moguće dogovoriti se sa vlasnicima tog zemljišta. To strahovito usporava dinamiku izgradnje autoputa, a u isto vreme strahovito poskupljuje samu investiciju, jer nije svejedno ako su angažovani kapital, oprema, ljudi, projekti, a predviđena dinamika se ne ostvaruje iz ovih razloga kakvi u ovom trenutku postoje.
Rekao bih, zapravo, bez obzira na iznete primedbe, da je ovaj zakon u interesu i države Srbije, i pokrajina, i gradova, i lokalne samouprave, pa i mnogih privrednih subjekata koji su u vlasništvu javnih preduzeća, države, vlasnika zemljišta i svih ostalih subjekata koji će biti predmet eksproprijacije.
Zbog toga i aktuelnosti potrebe za ovakvim izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji poslanička grupa SPS-JS će u danu za glasanje podržati ovakav predlog izmene i dopune Zakona o eksproprijaciji. Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospodine Nikoliću. Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji jeste pokušaj podnosioca ovog zakona da se neke stvari u državi regulišu. Sigurno je da neki infrastrukturni objekti koji treba da se prave treba da budu na pravi način kanalisani, ali nadovezao bih se na priču gospodina Batića koji je jako dobro primetio da je denacionalizacija praktično prethodni postupak u odnosu na eksproprijaciju. Jer, budite uvereni da će se dešavati da će se nešto što nije denacionalizovano pojavljivati kod eksproprijacije i biće pravnog haosa tu. Mislim da će to biti nešto što će sigurno u budućnosti praviti velike probleme.
Korisnici su ovde Republika Srbija, autonomne pokrajine, grad, opštine itd. Mislim da se dosta vodilo računa o zaštiti tog javnog interesa kada su u pitanju javna preduzeća ili privredna društva, za koja potpuno ne mogu da prihvatim na koji način se u okviru tih javnih preduzeća formiraju. Tu se stiče utisak da će biti dosta zloupotreba. Malo se vodi računa o fizičkim licima i o toj vrsti eksproprijacije, kada je u pitanju njihova zemlja.
Vidite kako, gospođo ministre, jedan seljak u Srbiji ne može da bude tako dobro informisan o nekom planskom aktu kada je u pitanju infrastruktura. Kako će se rešiti onaj period kada on proda svoju zemlju misleći da je to prodao po nekoj tržišnoj vrednosti, što je u tom trenutku dobro za njega, ali uopšte ne predviđa mogućnost ili ne zna da će se u budućnosti nešto izgraditi na tom mestu? Sigurno je da će se pojaviti ljudi koji će kupovati tu zemlju, koji su jako dobro informisani i znaju da će se tu nešto graditi. Neki ljudi koji su vlasnici zemlje 50, 100 godina jednom kupovinom, koja je možda u tom trenutku dobra za njih, biće sigurno oštećeni ako budu videli za pet, šest ili sedam godina da se neko ko je kupio zemlju od njih enormno obogatio zahvaljujući samo tome što je bio bolje informisan.
Moja poruka je da se nije dovoljno vodilo računa o fizičkim licima, kako ih zaštititi od ovakvih stvari. Sigurno je da je tu bilo mesta da se nekim rokovima ti ljudi zaštite.
Dakle, što se tiče uređivanja eksproprijacije kao prinudne mere, tačno je da država mora da ima javni interes, tačno je da mora da se gradi, da se radi, ali za mnoge će taj vid eksproprijacije biti, u stvari, privremena mera.
Ne vodi se dovoljno računa, kao što sam rekao, o afekcionoj vrednosti stvari. Pravo svojine je, dakle, apsolutno pravo ljudi koji su vlasnici i imaju pravo fruktusa, abuzusa, uzusa, to su osnovni postulati prava. Sigurno je da će se mnogi naći u situaciji da to svoje osnovno pravo neće moći da zadovolje. Bio bih jako srećan kada bi na ovom primeru građani Srbije imali pravo i mogućnost zaštite i kod nepokretnih stvari.
Više puta sam rekao sa ove govornice, a i sada ću to reći, morate zaštiti ljude koji su vlasnici pokretnih stvari; konkretno, vlasnike automobila. Preregistracija automobila je, dakle, problem nekoga ko je ostvario pravo u ovoj zemlji koja je bila zajednička, Srbija i Crna Gora. On ne može da bude uskraćen za pravo da preregistruje vozilo, pogotovo u situaciji kada znamo koliko sada kuburimo sa sredstvima u državi, koliko je potreban novac.
Ovo je bio pravi trenutak da u momentu kada u jednoj fabrici praktično nema proizvodnje (nema proizvodnje "zastave", nema proizvodnje "juga", a kao što vidimo, sa "Fijatom" je još sve neizvesno) iskoristite taj vakuum, da zadovoljite ljude koji hoće i koji imaju pravo da preregistruju nešto što su ostvarili. Moj najdobronamerniji savet u ovom trenutku, kao opozicionog poslanika, jeste da omogućite ljudima preregistraciju automobila. S jedne strane, punićete budžet, a sa druge strane, ljudi će ostvariti svoje pravo.
Kada neko nema osnovno pravo na pokretne stvari, kako možemo da verujemo da ste potpuno iskreni kada je u pitanju apsolutno pravo na ovim stvarima koje su nepokretne? Tu se stvara pretpostavka da nema dovoljno iskrenosti u svemu ovome. Mislim da se ovo pravo mora izjednačiti kako za pokretne, tako i za nepokretne stvari.
Dalje, potpuno je neprimereno da se daju neki rokovi, više govornika je to ovde reklo, od pet godina. Rečeno je da nemaju pravo na deeksproprijaciju ukoliko se u roku od pet godina nešto ne ispuni. Mislim da to nije u redu i mislim da je te rokove trebalo produžiti ili jednostavno ne ostavljati takvu mogućnost da neko trpi zato što je neko izvršio eksproprijaciju, a onda je neki posao stao.
Dakle, apelujem na vas da se ovde neke stvari poprave. Mislim da će biti puno zloupotreba kada je u pitanju ovaj vid eksproprijacije. Još jedanput vam kažem da je prvo trebalo voditi računa o denacionalizaciji. To je suštinska greška kada pričamo o ovim izmenama. Naravno, vreme će pokazati ko je u pravu. Da ste sada pomenuli Harija Potera ne bih vam zamerio, jer ovde će zaista biti nekih stvari (ja se izvinjavam, ali ostaćete upamćeni po tome) koje će ličiti na crtane filmove. Nadam se da će država naći dovoljno mehanizama i načina da se svemu tome suprotstavi.
Osim toga, nejasna je vaša uloga kao Ministarstva finansija i nekih organa koji vrše procenu prenosa apsolutnih prava – koji su to organi, koja je to tržišna vrednost; to je trebalo zaista proširiti, jer nešto je tu ostalo nejasno itd.
Posebno me iznenađuje ono što je u članu 21. gde se kaže: "Postupak za eksproprijaciju nepokretnosti koji nije pravosnažno okončan do dana stupanja na snagu ovog zakona, a pokrenut je po predlogu javnog preduzeća za potrebe njegovog zavisnog privrednog društva, okončaće se po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, u korist tog privrednog društva, ako ono može biti korisnik eksproprijacije po odredbama ovog zakona i ako je u smislu stava 4. ovog člana izvršena izmena rešenja o utvrđenom opštem interesu u korist tog privrednog društva."
U redu je, ali šta je sa fizičkim licima? Gde su oni? Molim? Ja vam kažem da vodite samo računa o privrednim društvima. Tu će se pojavljivati tajkuni, tu će se pojavljivati oni koji će praviti razne manipulacije. Ja govorim o zaštiti fizičkog lica kada je u pitanju eksproprijacija. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik gospodin Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, kada sam malo pregledao prethodni zakon koji je donet još 1995. godine ("Službeni glasnik" broj 53), a stupio na snagu 1996. godine, posumnjao sam da im nije smetao, smatram da taj Zakon o eksproprijaciji nije bio loš, da im nije smetao zato što je donet u vreme   kada je Socijalistička partija Srbije vladala Srbijom. Ili se vama toliko žuri da još uvek, pored 14-15 zakona koje moramo da donesemo, pravite setove od po šest-sedam, spajate u jedan, a onda nam dajete tih pet sati da ih lepo obradimo i pokušamo građanima Srbije da pojasnimo koliko imate propusta u donošenju pojedinih predloga i izmena i dopuna pojedinih zakona.
Evo, ja sam se zabrinuo, gospođo ministre, kada ste vi u vašem izlaganju ovo podelili u tri segmenta, a ovaj treći segment vas je malo "začkoljio", ona nadoknada za zemljište, a reč je, kako vi rekoste, o Koridoru 10, s obzirom na to da se odjednom pojavilo poljoprivredno zemljište koje se nalazi tamo kuda prolazi taj Koridor 10 i sada se prodaje po enormno visokoj ceni.
Koliko ja znam, u tim opštinama, gradovima pored kojih prolazi Koridor 10, vi ste na vlasti. Vi dajete naloge određenom broju tajkuna koji pre vremena kupuju to poljoprivredno zemljište, da ne kažem da vrše eksproprijaciju, i onda se jedan hektar prodaje za basnoslovne sume.
Evo, krenuću polako redom. U obrazloženju člana 1. kažete: "Precizira se predmet uređivanja ovog zakona, shodno članu 58. Ustava Republike Srbije koji glasi: 'Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne'."
Sada se pitamo šta to znači "niža od tržišne", ako ste vi došli do saznanja da će poljoprivredno zemljište koje mora biti eksproprisano imati enormno visoku cenu. Ja opet kažem, ko je taj ko otkupljuje to zemljište?
Kroz ovo moje izlaganje reći ću vam šta znači zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. U ovom delu koji ste vi ovde izneli ima nešto što čini neku jačinu ovoga, a ima dosta propusta. Pokazaću vam kakvih ima razlika između eksproprijacije poljoprivrednog zemljišta koje ste vi ovde naveli i zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, što se tiče garancija, pričamo o garancijama.
Reći ću vam sledeće. Da krenemo od obrazloženja člana 2. gde kaže: "Uređuje se privremeno zauzimanje i u slučaju ustanovljenja službenosti ili zakupa na zemljištu na određeno vreme." Kaže: "ili zakupa na zemljištu na određeno vreme". "Naime, kada je eksproprijacijom ustanovljena službenost radi polaganja opreme i instalacija za gasovod, cevovod ili naftovod, može se desiti da je potrebno privremeno zauzeti...". Pa, nemojte ovo: "zauzeti". To već polako građane Srbije iritira; zauzeto je Kosovo, pa ajde sada da zauzmemo ovo. Zar niste mogli da napišete "privremeno izvršiti eksproprijaciju"? Zašto "privremeno zauzeti"?
Dalje: "... u smislu člana 6. Zakona i susedno zemljište (radi smeštaja radnika, materijala i mašina)...". Molim vas, valjda toliko znaju – kolika površina treba za Koridor? Zašto bi još dodatno zemljište moralo da se, kako vi kažete, zauzima? Dalje se kaže: "... kao zemljište koje treba da služi određenoj potrebi u vezi sa izgradnjom objekata ili polaganjem opreme i instalacija za gasovod, cevovod ili naftovod. Privremeno zauzimanje će se ukinuti čim prestane potreba za tim, u smislu i pod uslovima propisanim članom 6. Zakona, dok službenost ustanovljena u smislu člana 5. Zakona ostaje, jer je svrha te nepotpune eksproprijacije postignuta polaganjem, na primer, cevi za gasovod, naftovod, vodovodnu mrežu i slično".
Šta, ako se te radnje iz člana 2. ne urade? Evo, mi imamo Pančevački most, na njemu stoji tabla već tri godine - radi se popravka Pančevačkog mosta. Šta će se desiti ako vi izvršite eksproprijaciju i od onih tajkuna koji su kupili to zemljište, a vi izvršili eksproprijaciju, i ne dođe, ne daj bože, do tog Koridora 10 ili postavljanja nekog gasovoda, cevovoda izvan naseljenog mesta, gasovoda, naftovoda između naseljenih mesta i gradova?
U obrazloženju člana 5. se kaže: "Predloženo je da se u slučaju eksproprijacije poljoprivrednog zemljišta radi izgradnje linijskih infrastrukturnih objekata ranijem sopstveniku, kao naknada za to eksproprisano zemljište, da u svojinu drugo odgovarajuće poljoprivredno zemljište iste kulture i klase...".
Kultura je ono što se poseje na poljoprivrednom zemljištu, a klasa je od jedan do osam, znate, imate klase zemljišta od prve do osme. Ali, da li možete vi da date odgovarajuće poljoprivredno zemljište iste kulture? Kako možete da date isto, zemljište je pod pšenicom, zemljište je pod ječmom, pod kukuruzom, pod suncokretom, pod ovsom, ja to ne znam i stvarno ne razumem. Kad kažete "poljoprivredno zemljište iste kulture", znači, kultura je nešto što raste na poljoprivrednom zemljištu, a klasa je ono što ste hteli da kažete.
Vi treba da znate da u Vojvodini komšija do komšije imaju parcele različite klase, od sedme do treće. Znači, ovaj ima sedmu klasu zemljišta, a ovaj treću. Kako vi njemu možete da date istu klasu? Moraće da im objasni ministar poljoprivrede i onaj građanin Mašić. Oni su kompetentni.
Dalje, gospođo ministre, u članu 10. je predloženo da se u članu 28. Zakona doda stav 4. kojim se propisuje da korisnici eksproprijacije, koji prema važećim propisima ne mogu da otvore račun kod poslovne banke, pored isprava iz člana 27. Zakona, umesto garancije poslovne banke, uz predlog za eksproprijaciju podnesu i potvrdu o obezbeđenim sredstvima u budžetu korisnika eksproprijacije.
Kako to nije urađeno kada je donet Zakon o poljoprivrednom zemljištu 2006. godine, pa da onaj ko izvrši zakup državnog poljoprivrednog zemljišta donese garanciju u menici, intabulaciji ili garanciju banke? Onda se ne bi desilo da u opštini Zrenjanin, na osnovu dobijenih dokumenata od 2.015 listova... Ako znate da za licitaciju idu dva lista, za ugovor tri lista, to je pet listova za onog ko izvrši zakup državnog poljoprivrednog zemljišta; kad pogledate, samo 2.000 listova, to je 400 ugovora. Tih 400 ugovora, kad saberemo sve, iznosi 635 miliona.
Na osnovu dostupnosti informacija od javnog značaja dobio sam podatak da je ubrano svega 62 miliona, to sam dobio od opštine Zrenjanin, a od Ministarstva poljoprivrede sam dobio da je ubrano 60 miliona. Pitam se gde je 565 miliona za 2008. godinu. Da je to ministar, koji odobrava ugovore o zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta, dobro pregledao... I, onaj koji nije u 2008. godini uplatio taj zakup, on podnosi menicu, ono što je dao kao intabulaciju ili garanciju banke i priča je završena.
Govorim vam da samo za opštinu Zrenjanin fali 565 miliona, na osnovu informacija od javnog značaja.
Suprotne su informacije: od opštine, prema papirologiji, 62 miliona, a od Ministarstva poljoprivrede – 70. Tamo su samo 82 subjekta, imenom i prezimenom, platila. Gde su ostali, ako sam rekao da ima oko 400 ugovora?
Zašto vi ne intervenišete? Ovo sam izneo i ministru poljoprivrede, a i vama iznosim već ko zna koji put ovde.
Pokušavam da vam dokažem i dam do znanja, u opštini Pančevo ste za oko milijardu uskratili budžet, a nećete da intervenišete. Zašto? Zato što to kupuju tajkuni, kupuje "žuto preduzeće". Vi ne kontrolišete ni Todorića, ni Nicovića, Miškovića, Beka, Tomislava Nikolića, Aleksandra Vučića. Sve treba da ih kontrolišete.
Mislim da sam jasan. U članu 10. ste dobro uradili jer ste napravili jednu garanciju koju onaj koji će izvršiti eksproprijaciju mora da dostavi, ali to nije urađeno tamo gde su ogromne pare, u zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta. To niste uradili, a radi se o hiljadama hektara.
Drugo što sam hteo da iznesem, kao narodni poslanik i član Odbora za poljoprivredu sam izneo svoje mišljenje kada je 23. januara i 4. februara predsedavao građanin Mašić, taj pošteni građanin, koji je bio narodni poslanik, pokrajinski poslanik, predsednik Upravnog odbora Novosadskog sajma, predsednik Odbora za poljoprivredu i redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta, Odsek za medicinu. Ovo nije ni Tito kao majstor mogao da radi, a on je pet zvanja sebi pribavio. To je taj pošteni Mašić…
(Predsedavajući: Molim vas da povežete to sa eksproprijacijom.)
Znači, na Odboru sam hteo da ukažem na neke nepravilnosti, kao član Odbora za poljoprivredu. Međutim, meni su dodeljene kazne. Ako poštujete Poslovnik, a poštujete ga, prvo se izriče jedna opomena, pa druga opomena, pa oduzimanje reči, pa onda udaljenje sa sednice. Ja ovde dobijam obrazloženje, i kažnjen sam sa 32.000 dinara, koje glasi: "Na sedmoj sednici Odbora za poljoprivredu, održanoj 23. januara i 4. februara 2009. godine, članu Odbora Miloradu Krstinu se, u skladu sa čl. 113, 106. i 108. Poslovnika, izriču mere dve opomene i mera udaljenja sa sednice".
Gde je ovde mera oduzimanja reči? Poslovnik mora striktno da se poštuje. Znači, morao je prvo da mi da jednu opomenu, drugu, pa oduzimanje reči na Odboru za poljoprivredu, pa onda udaljenje sa sednice…
(Predsedavajući: Gospodine Krstin, još uvek strpljivo čekam da čujem kakve to ima veze za eksproprijacijom.)
Da li mogu samo još ovo da kažem? Tolerišem sve, ali moram da kažem istinu.
Ovde se radi o Miloradu Krstinu, Momi Markoviću, Srboljubu Živanoviću, Eleni Božić-Talijan i mnogim članovima koji su bili prisutni na Odboru, a koji su dobili opomene.
Ovo je samo zbog toga što pripadamo poslaničkoj grupi SRS - dr Vojislav Šešelj, a ne pripadamo nepostojećoj – Tomislav Nikolić, izdajnici…
(Predsedavajući: Upozoravam vas da govorite o tački koja je na dnevnom redu. Nema veze kojoj stranci pripadate.)
Gospodine Novakoviću, vama se stvarno zahvaljujem, ali kao potpredsednik niste ispunili svoje obećanje da ćete da saslušate stenogram tog Odbora za poljoprivredu. Molim vas da mi kao narodnom poslaniku dostavite stenogram, da čujemo ko je šta pričao na tom odboru, a voleo bih da čujem kako je građanin Mašić otvorio Odbor za poljoprivredu.

Stenogram sa Odbora sam pročitao. Da li sam vam ga dao, nemojte me držati za reč, ali u utorak, ponavljam svoje obećanje, u 10.01 časova ću vam dati kopiju stenograma sa tog odbora. Hvala
na razumevanju.
Reč ima narodni poslanik gospodin Nikola Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su izmene i dopune jednog veoma važnog zakona, Zakona o eksproprijaciji. Samo radi podsećanja, eksproprijacija je strana reč, ali se odomaćila kod nas. Svaki naš građanin zna dobro šta ona znači, jer je gotovo svaka srpska porodica imala određena iskustva u vezi sa eksproprijacijom.
Dobro je što se donosi jedan ovakav zakon, moram da kažem, jer bi trebalo da temeljno i na jednom mestu sublimira sve one stvari iz drugih zakona kako bi zakon bio kvalitetan. Nažalost, šta nije dobro u ovom zakonu? Nije dobro ono što nije dobro u svim drugim zakonima koje predlaže ova vlada i ovaj zakon takođe ima veliki broj manjkavosti.
Jedna od osnovnih novina koje su predložene ovim zakonom jeste ta da se proširuju oblasti u kojima se može utvrditi javni interes. Moram da kažem da se ovde opšti javni interes široko tumači. To može dovesti do određenih zloupotreba. Imali smo prilike, a u budućnosti ćemo imati još više prilika, da vidimo da taj javni interes može prerasti nekad i u lični interes. To je jedna od osnovnih zamerki ovom zakonu.
Naravno, pored ovoga, ovaj zakon ima još veći broj nedostataka. Recimo, rešenje kojim se utvrđuje javni interes, tako stoji u zakonu, može se doneti bez prethodnog saslušanja stranaka. Smatram da je ovo jedna tehnička stvar i da nije bilo nikakve potrebe da predlagač zakona izbegne to da se stranke obaveste, jer to u suštini ništa i ne košta i ne predstavlja neki problem.
Dalje u ovom istom članu, vezano za ovo, stoji da rešenje kojim se uspostavlja javni interes nad nekim poljoprivrednim zemljištem ili nekim drugim dobrom treba objaviti u "Službenom glasniku", što je normalno, i da se danom objavljivanja u "Službenom glasniku" smatra da su stranke obaveštene o tome. Primedba na ovo – smatram da nije nikakav napor i da nije teško obavestiti stranke i drugim putem i na drugi način da je došlo do uspostavljanja javnog interesa nad nekom određenom svojinom, odnosno određenim zemljištem.
Moram da vas podsetim, a o tome je nešto govorio i moj kolega Perić u uvodnom izlaganju, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, da ima jedna izreka koja kaže – ako želite nešto da sakrijete objavite ga u "Službenom glasniku". Kako će se neki tamo obični građanin, seljak iz najzabitijeg sela, koji nikada nije ni video "Službeni glasnik", čuo je samo za to, informisati samo na osnovu toga? Evo, recimo, u ovom parlamentu ima nas 250 poslanika, hajde zapitajte se svi kada smo i ko je od nas poslednji put držao u rukama "Službeni glasnik".
Sledeći nedostatak ovog zakona odnosi se na privremeno oduzimanje zemljišta. Ne želim da sporim da je takva mera neophodna, pogotovo u slučajevima kada se vrši neki posao, pa je neophodno smestiti radnike, mašinu, opremu i ostalo, ali ima dosta nedorečenosti u ovom članu zakona i opet može doći do zloupotreba. Na koji način? Jednostavno, ovaj član zakona ne govori jasno kakva je i kolika nadoknada kod privremenog oduzimanja zemljišta, ko plaća tu naknadu, odnosno na čiji teret pada takva naknada.
Naravno, manjkavost je što se privremeno zauzimanje zemljišta ograničava na tri godine. Mislim da je to duži rok i da maksimalno treba dve godine, jer ako je nešto od javnog interesa onda to treba da se uradi što pre, a ne da se razvlači, kao što smo imali primere do sada.
Jedan od vrlo važnih nedostataka ovog zakona je da zakon uopšte ne pominje i ne predviđa prioritete zemljišta nad kojim se uspostavlja javni interes.
Želim da vas podsetim da je poljoprivredno zemljište javno dobro, da je to takođe javni interes Srbije i da treba izbegavati da se uspostavlja javni interes nad kvalitetnim poljoprivrednim zemljištem i zemljištem prve kategorije.
Međutim, kod nas se u praksi radi potpuno obrnuto, uglavnom je najkvalitetnije zemljište predmet eksproprijacije, mada znamo i iz svojih sredina i iz nekih drugih primera da postoji mogućnost da se neko drugo zemljište umesto onog najkvalitetnijeg i obradivog proglasi javnim dobrom a često se to zemljište nalazi nadomak tog zemljišta koje je kvalitetno, možda samo par stotina metara dalje.
Kao što sam rekao na početku, ovo je veoma važan zakon. Oni koji vrše vlast u ovoj zemlji to su zaista i shvatili. Iz tog razloga su pre nekoliko dana održali savetovanje u Stolicama ispod Pančićevog vrha, gde su se dogovorili da izvrše eksproprijaciju cele Srbije. Nije slučajno što su izabrali baš Kopaonik. Kopaonik je najviša planina u Srbiji, sa Kopaonika se vidi cela Srbija i odozgo imaju najbolji pregled. Hvala.