Poštovane dame i gospodo, nastavljamo rad.

Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O EKSPROPRIJACIJI (načela)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada. Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.

Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, devet minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 24 minuta; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.

Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanik Vladan Batić, koji nije član nijedne poslaničke grupe, ima pravo da govori do pet minuta.

Molim poslaničke grupe da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, ako to već nisu učinile.

Obaveštavam vas da će po ovoj tački dnevnog reda poslaničke grupe predstavljati: poslanik Sreto Perić – SRS; ostali se nisu do sada izjasnili i nema drugih predloga za ovlašćene predstavnike.

Saglasno članu 142. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača dr Diana Dragutinović, ministar finansija, želi reč? Da. Sa zadovoljstvom joj dajem reč. Izvolite.

Htela bih da vas zamolim da ovu tačku dnevnog reda radimo i nakon 18.00 časova. To neće biti dugo, jer imamo direktni prenos do 19.00 časova. Pretpostavljam da ćemo u tom intervalu i završiti.

Izvolite, gospođo Dragutinović.

Hvala. Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo poslanici, pred vama se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji koji je Vlada uputila Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje.
Veći je broj razloga zbog kojih se predlažu izmene i dopune ovog zakona. Htela bih da vas podsetim da je trenutno važeći zakon donet još davne 1995. godine, a da je sa donošenjem novog Ustava Republike Srbije i niza novih zakona bilo potrebno izvršiti terminološko usklađivanje. Naravno, ovo su više formalni ili, ako hoćete da se tako izrazim, formalnopravni razlozi, a ja bih se ipak više fokusirala na suštinske razloge predloga dopuna i izmena Zakona o eksproprijaciji.
Suštinske razloge podelila bih u tri osnovne grupe: prvo, proširenje kruga subjekata koji mogu biti korisnici eksproprijacije; drugo, dopuna odredaba o mogućnosti utvrđivanja javnog interesa i treće, dopuna odredaba koje uređuju nadoknadu za eksproprisane nepokretnosti.
Što se tiče proširenja kruga subjekata koji mogu biti korisnici eksproprijacije, pored dosadašnjih korisnika kao što su Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinice lokalne samouprave, javni fondovi, javna preduzeća, predviđeno je da se eksproprijacija može vršiti i za potrebe privrednih društava koja su osnovana od strane javnih preduzeća, kao i za potrebe privrednih društava sa većinskim državnim kapitalom osnovanih od strane Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.
Takođe, omogućeno je da se službenost u postupku eksproprijacije može ustanoviti ne samo u korist građana, već i svih korisnika eksproprijacije.
Drugi suštinski razlog izmena i dopuna ovog zakona jeste da se proširuju slučajevi u kojima se može utvrditi opšti interes. Postojećim zakonom javni interes za eksproprijaciju može se utvrditi ako je eksproprijacija nepokretnosti neophodna za izgradnju objekata, za različite delatnosti, pa, pored ostalog, i za eksploataciju rudnog blaga. Međutim, prilikom eksploatacije mineralnih sirovina ne grade se samo objekti, već se izvode radovi na iskopavanju mineralnih sirovina. Primer za to jeste eksploatacija rude uglja koju vrši rudarski basen "Kolubara". Zato je izmenama i dopunama ovog zakona predviđeno da se javni interes može utvrditi i za izvođenje radova.
Takođe, izvođenje radova je češće nego izgradnja objekata ne samo u oblasti iskopavanja mineralnih sirovina, već i radi obezbeđenja zaštite životne sredine i zaštite od elementarnih nepogoda.
Pored toga, kada se radi o izvođenju radova na iskopavanju uglja, što ima za posledicu raseljavanje naselja radi širenja površinskog kopa (primer sela Vreoci), a imajući u vidu činjenicu da vlasnici isključivo traže da im se kao vid naknade dodeli drugo zemljište radi preseljenja, bilo je neophodno proširiti utvrđivanje javnog opšteg interesa i na pribavljanje zemljišta koje se daje na ime naknade ranijim sopstvenicima koji se raseljavaju. Konačno, u slučajevima kada Republika Srbija ugovorima o zajedničkom ulaganju u privredno društvo ili o zajedničkom osnivanju privrednog društva preuzima obavezu obezbeđenja nenovčanog uloga u tom privrednom društvu, predviđena je mogućnost utvrđivanja javnog interesa za eksproprijaciju.
Treća grupa suštinskih razloga jeste i uređivanje naknade. Novim izmenama Zakona predviđeno je da u slučaju eksproprijacije poljoprivrednog zemljišta radi izgradnje linijskih infrastrukturnih objekata prvenstveni vid naknade za to zemljište bude davanje u svojinu odgovarajućeg poljoprivrednog zemljišta iste kulture i klase odgovarajuće vrednosti, u istom mestu ili bližoj okolini. Tek ukoliko korisnik eksproprijacije nije u mogućnosti da ponudi ovakvo zemljište naknada se utvrđuje u novcu.
Prvenstvo je dato ovom vidu naknade zato što je na područjima koja su obuhvaćena izgradnjom Koridora 10 došlo do nerealnog povećanja tržišne cene kvadratnog metra poljoprivrednog zemljišta, što bi zaista u značajnoj meri poskupelo izgradnju.
Pored toga, predviđa se pravo ranijeg sopstvenika i članova njegovog domaćinstva čiji je stambeni objekat eksproprisan zbog eksploatacije mineralnih sirovina da im se u okviru ukupne naknade dodeli jedna građevinska parcela, uz kumulativno ispunjenje dva uslova – da se zbog eksproprijacije praktično vrši raseljavanje dela naselja ili naselja u celini i da je u momentu donošenja rešenja on zapravo prebivao u tom objektu.
Postoje još dve grupe promena. Jedna grupa promena odnosi se, praktično, na to ko procenjuje tržišnu vrednost nepokretnosti, a to je organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnosti.
Konačno, peta grupa promena, koja nije u toj meri suštinska kao navedene, jeste izmena samog postupka eksproprijacije koja ima za cilj da zapravo ubrza samu eksproprijaciju.
Sve predložene izmene i dopune praktično imaju osnovni cilj da se stvore uslovi da se mere eksproprijacije koje država sprovodi u javnom interesu usklade sa ekonomskim rastom i razvojem zemlje. Ovo je zaista bolji zakon od važećeg zakona, stoga vas pozivam da podržite ovaj predlog i usvojite zakon. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo ministre.

Da li izvestilac Odbora za finansije narodni poslanik Branka Ljiljak želi reč? (Ne.) Izvestilac Zakonodavnog odbora? (Ne.)

Predstavnici, odnosno predsednici poslaničkih grupa? Izvolite, gospodine Aligrudiću.

Hvala. Ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, nažalost, još jedan je od dokaza za nesposobnost Vlade Republike Srbije da na valjan način uređuje ili predlaže rešavanje ove zakonske materije.
Od svega što smo maločas čuli jedno je tačno. Ovaj predlog zakona vrši neko formalno jezičko usklađivanje teksta sa novom terminologijom, pogotovo u oblasti svojinskih prava, i Ustavom Republike Srbije. Sve drugo što je ovde navedeno činjenično jeste tačno, to jesu proklamovani ciljevi, kako ih je gospođa Diana Dragutinović pročitala, ali postavlja se pitanje da li postoje u ovom zakonu izvesni skriveni ciljevi. Čak i ako nisu skriveni ciljevi ovog zakona, postavlja se pitanje da li se ciljevi koji se žele ostvariti ovim zakonom ostvaruju dobrim sredstvima u ovom zakonu. Odgovor na ovo pitanje, na žalost onoga ko predlaže ovaj zakon, negativan je.
Dakle, proklamovani ciljevi se ne brane adekvatnim sredstvima u ovom zakonu, niti su rešenja koja su predviđena u ovom zakonu u nekim slučajevima kompatibilna ustavnom poretku, tj. samom Ustavu Republike Srbije i poimanju zaštite suštinskih vrednosti kao što je svojina, jer vi znate da se u Ustavu Republike Srbije svojina smatra neprikosnovenim pravom, koje se može ograničiti samo zakonom i iz razloga koji su tamo navedeni.
Postoje određena rešenja preko kojih se olako prešlo u samom obrazloženju Predloga zakona, a na koja valja skrenuti pažnju da bi se utvrdilo ili lako videlo na osnovu toga da je reč o nepotrebnom i suvišnom ograničenju prava svojine. Pokušaću da dodirnem nekoliko segmenata u ovom zakonu, pa ćete videti da sam u pravu.
Dakle, sumarno rečeno, to sam već rekao, ovaj predlog zakona, prvo, nije ni napisan krajnje korektno, niti se vodilo mnogo računa o tome da ovaj zakon bude deo celovitog pravnog poretka, jednog celovitog sistema, a u odbranu interesa vladavine prava i pravne države.
Mi imamo jedan drugi zakon koji je na neki način povezan sa ovim zakonom u jednom segmentu, to je Zakon o planiranju i izgradnji, i taj zakon reguliše način na koji se može pribavljati zemljište u državnu svojinu. Postoji više modusa, načina pribavljanja zemljišta u državnu svojinu, a jedan od tih načina je i ovaj. Tamo lepo stoji da se ne može pribavljati zemljište u državnu svojinu bez planskog akta.
Ovaj zakon uvodi jedan drugi modalitet, daje alternativnu mogućnost da se zemljište pribavi u državnu svojinu i tako što se javni interes dokazuje putem ugovora kojim se osniva određeno privredno društvo koje će obaviti neku aktivnost na terenu, koja će biti procenjena kao aktivnost od javnog interesa. Bez obzira na to što se ovim zakonom širi pitanje javnog interesa, to nije sporno. Dakle, taj element da se eventualno pitanje javnog interesa može tretirati drugačije je nesporan.
Ali, gledajte sad, jedno privredno društvo koje je osnovano tako što država ima pretežni udeo u njemu ili je osnovano od strane javnog preduzeća može da obavi određenu delatnost koja će biti protumačena od strane Vlade Republike Srbije, a na predlog Ministarstva finansija, jer ono pokreće inicijativu, kao javni interes. U tom slučaju, prema odredbama ovog zakona, nije potreban planski akt. Planski akt za realizaciju tog interesa, da bi se nekome eksproprisala nepokretnost, recimo zemljište, nije potreban. Dovoljno je, dakle, da Vlada Republike Srbije to proceni na osnovu ugovora. To jednostavno nije dobro. To nije dobro jer nije u saglasnosti sa jednim drugim propisom. Onda je trebalo ići simultano sa izmenom oba propisa kako bi se to pitanje rešilo. Znači, nije nemoguće, može se to i tako uraditi, ali ne možemo u pravnom sistemu praviti ovakav haos.
Ono što ovde definitivno nije dobro, bez obzira na to da li ugovor jeste osnov osnivanja privrednog društva, da se proceni da će to privredno društvo obaviti određenu delatnost na određenom mestu, na određeni način, što bi bilo u skladu sa javnim interesom, to je što se ovde procena javnog interesa ostavlja Vladi Republike Srbije, na osnovu predloga samo za ovu aktivnost koja se ima obaviti, bez obzira na onog ko tu aktivnost obavlja. Ako se uvodi ovaj pojam privrednog društva koje to može da učini, onda je valjalo reći još jednu stvar – da to privredno društvo mora biti registrovano, njegova delatnost mora biti u javnom interesu, znate, nije dovoljno samo ovo.
Možemo zamisliti da će jedno javno preduzeće osnivati neko drugo privredno društvo i da će državni kapital biti značajan udeo u nekom privrednom društvu, ali da iza toga stoji takođe privatni interes.
To je, praktično, privatizacija eksproprijacije, na kraju krajeva.
Ako to povežemo sa članom 17. Predloga ovog zakona i vidimo da se tu radi verovatno i o određenoj manipulaciji kod administrativnog prenosa, onda iz toga proističe da neko kome je eksproprisano zemljište, na primer, može biti dezavuisan; ne on, nego država i državni interes može biti dezavuisan na taj način što bi se to pravo dalje prenosilo bez obzira. Ko zna gde će to da završi.
Mi nemamo ni jedan jedini dokaz da će odredbe koje su ovde predložene biti korektno primenjivane, u saglasju sa onim što je gospođa Diana Dragutinović nama ovde rekla. Ono što je ona rekla zvuči super, ali ako čitamo odredbe zakona koje su predložene, to onda može dovesti do izvesnih manipulacija na terenu i do određenih zloupotreba.
Ono što je takođe neverovatno u ovom predlogu zakona jeste da se predviđa da lice kome je eksproprisano, na primer, zemljište ima rok od pet godina po zaključenju ugovora o naknadi da traži poništaj rešenja o eksproprijaciji. Ima još jedan uslov, nije bitno, uglavnom pet godina je taj rok. To je neverovatna stvar.
Dakle, Ustavom se jemči pravo svojine. Postupak eksproprijacije ne pokreće vlasnik objekta ili zemljišta. Zašto bi bilo u interesu vlasnika objekta ili zemljišta da se pokrene postupak eksproprijacije? On se pokreće u javnom interesu, a postupak eksproprijacije trpi vlasnik objekta.
Da li vlasnik objekta ili zemljišta želi zemljište ili objekat da proda? Ne. Da je to hteo, prodao bih ga u nekom privatnom ili pravnom poslu, u nekom obligaciono pravnom ugovoru bi ga otuđio. On to ne želi, on je prinuđen da proda svoje zemljište po tržišnim uslovima zato što to država od njega traži, zato što je doneto rešenje za tako nešto.
To samo znači da se ne može pretpostaviti da je to njemu odgovaralo. Čak i kada zaključi ugovor o naknadi, čak ni tada on nije dobrovoljna strana u tom ugovoru, on je nateran na taj ugovor.
Ustav ove države štiti pravo svojine, ono je neprikosnoveno. Ne možemo reći da neko čije je zemljište eksproprisano, a koje nije nikada privedeno nameni zbog koje je eksproprisano (nije izgrađen objekat, nije realizovan put koji tu treba da prolazi) u roku koji je određen zakonom, gubi pravo na tzv. rešenje o eksproprijaciji zato što je proteklo pet godina.
Pa, gde ste vi to čuli i videli? Ako ste negde to čuli i videli, to svakako nije u saglasnosti sa osnovnim pravnim principima i postulatima demokratske države koja štiti pravo svojine kao jedno od elementarnih prava.
Ako išta od ovih amandmana budete imali nameru da prihvatite, nakon ove rasprave biće amandmana, oni su već predati, odmah na vas apelujem da prihvatite amandman DSS-a kojim se predviđa brisanje te, da kažem, gluposti koju ste napisali u Predlogu zakona, jer je prosto neverovatno da se nekome sprečava da traži da eksproprijaciju (on ili njegov naslednik) bilo kada, ako zemljište nije privedeno nameni niti to, očigledno, u rokovima utvrđenim zakonom može biti.
Zašto moramo da postavimo ograničenje u odnosu na korisnika eksproprijacije? Zbog toga što je eksproprijacija izuzetak, što se utvrđuje u javnom interesu i što je javni interes da se ono što treba da se izvede na nečijem zemljištu, zbog čega mu se oduzima uz naknadu, što je zapravo suština eksproprijacije, zato što je njegov interes preči, po Ustavu Republike Srbije, od korisnika eksproprijacije, od javnog interesa u tom trenutku. Ako postoji javni interes, onda je javni interes da se to što se izvodi kao rad uradi što pre, da se što pre završi.
Gospođa ministar je to rekla u svom uvodnom izlaganju, da je, između ostalog, jedan od ciljeva koji se ovim hteo postići to da se postupak ubrza. To nije sporno. Svako od nas bi želeo da ti postupci kratko traju, da se to brzo završi i da se realizuje javni interes.
Ovde govorimo o situaciji – šta ako to ne bude učinjeno? Ne može to zemljište ostati večito u državnom vlasništvu, ukoliko onaj kome je oduzeto uz naknadu (jer to je pravna priroda i suština eksproprijacije) bude želeo da to vrati u svoj posed. Znate, neko je nasledio neko zemljište negde od svog čukundede. Nekome je to možda drago, znate, postoji i afekciona vrednost prema stvarima. Nekome nije svejedno da li će za to zemljište dobiti neko drugo zemljište ili novčanu naknadu. Odakle vam ideja da u Predlogu zakona ograničite pravo ljudi da zatraže da u jednom trenutku eksproprijaciju, ukoliko ta eksproprijacija nije realizovana, ponište?
Nisam mogao ni da sanjam da tako nešto mogu dobiti kao predlog ove Vlade Republike Srbije, bez obzira na sve mane koje ima, o kojima mesecima govorimo.
Dakle, ako hoćemo da ozbiljno razgovaramo na ovu temu, onda je bilo potrebno pripremiti ozbiljan predlog zakona, koji mora biti u saglasnosti sa Ustavom i ustavnim principima, mora biti u saglasnosti sa drugim pravnim propisima ove države, a ne da se bode rogovima sa svima.
Trebalo je da na Vladi Republike Srbije prođe odgovarajući predlog izmena Zakona o planiranju i izgradnji i da se to da u paketu, jer je to vezano. Takođe, trebalo je voditi računa o tome da pojedine odredbe ovog zakona ne budu takve da stvaraju pometnju ili smutnju kada je reč ne o sukobu interesa (ja ovo govorim zbog javnosti, da ljudi bolje razumeju), nego o sukobu kompetencija.
Vi imate Ministarstvo finansija koje će predložiti pitanje javnog interesa, odnosno pokrenuće pitanje javnog interesa, a onda ovaj predlog zakona predlaže da procenu tržišne cene u slučaju eksproprijacije vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnosti. Kako to može? Izvinite, u redu, možda se to vama čini logičnim, ali nije logično. Nije logično da tako bude, odnosno da organ koji pokreće pitanje javnog interesa u konkretnom slučaju bude u osnovi organ koji će utvrđivati tržišnu cenu naknade. To ne može biti. Možda može u vašoj glavi, ali u glavama onih ljudi koji žele da naprave jedan razuman pravni poredak to ne može da bude slučaj. Možda se to vama sviđa, možda je to vama super, ali to nije super.
Ako u uporednom pravu postoje takvi primeri to ne znači da je svaki slučaj u uporednom pravu koji ste negde videli genijalan i ne znači da je to put kojim moramo da idemo. Postoji nešto u pravnom poretku što mora da se štiti. Očigledno to vama nije bitno. Važno je da se proklamuje cilj, važno je da gledate kako da dođete do tog cilja sa Predlogom zakona koji ste predložili, a šta će se pri tome porušiti, kakav će se kermes u pravnom sistemu ovim napraviti, šta će tu sa čim da se sukobljava i na koji način će ovaj predlog zakona, ako se ovaj zakon u ovom izmenjenom obliku usvoji, oštetiti osnovne postulate i vrednosti koje Ustav Republike Srbije brani, to uopšte nije važno.
Znate, jedno je kada izađete za govornicu i pričate o proklamovanom cilju, ja bih bio spreman da sa vama potpišem sve što ste rekli o proklamovanim ciljevima ovog zakona, sve, nije sporno, problem je tehnika. Problem je da li je Vlada Republike Srbije – ne mislim pri tome na vas lično, vi ste svakako šef državnog organa kao ministar – da li je Vlada Republike Srbije u celini, da li je Ministarstvo ustrojeno na taj način, sa svojim kompetencijama i kompetentnim ljudima u njemu, da iznese pred nas tehnički valjan predlog, koji nema ove mane na koje sam ja ukazao. Ove mane su nesumnjive. Mi se oko njih ne možemo sporiti. Različito gledanje na ova pitanja koja sam ovde izneo ne otkriva razliku u shvatanjima pojedinih pravnih pojmova i njihovog značaja i upotrebe u životu, nego otkriva razliku u znanju, to je poenta priče.
Sada da vidimo šta biste ovde hteli da branite, to je ono što nas interesuje. Dakle, mi smo podneli jednu grupu amandmana, mislim da ih ima desetak, i očekujemo da veliki broj amandmana usvojite. Ako ih budete usvojili, a oni ne diraju suštinu intencije ovog teksta, onda je to zakon koji može biti relativno prihvatljiv.
Ovako kako ste ga napisali, ako bude usvojen u izmenjenom obliku, on je ne samo... Ni u jednom ni u drugom slučaju nećemo glasati za njega, naravno, jer je u pitanju vaš predlog, ali u ovom drugom slučaju to je katastrofa. Mi nećemo glasati za taj predlog zakona, jer ste doneli zakon koji je dibidus užasan, koji je katastrofa za pravni poredak u Srbiji.
Naravno, mislio sam da je ovo moje izlaganje dovoljno što se tiče ove načelne rasprave. Mi smo se u poslaničkom klubu DSS dogovorili da ću samo ja govoriti u ovom načelnom pretresu. Sačekaćemo raspravu u pojedinostima, kada se bude razgovaralo o amandmanima i onda ćemo govoriti o pojedinačnim rešenjima i šta je to što pojedinačnom članu zakona zameramo i šta mi mislimo kako bi bilo bolje da se taj član zakona napiše. Tada vi imate pravo, kao ministar u Vladi, da neposredno odgovorite na svaki naš predlog i na svaku našu sugestiju kada je reč o amandmanima koji su podneti.
Ja vam predlažem, prvo, da ovaj predlog zakona povučete, da ga vratite na Vladu i da stavite na dnevni red i predlog izmena Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko ste o tome uopšte razmišljali i ukoliko je bilo šta tome slično spremno u Vladi Republike Srbije, da napravite koordinaciju i da napravite neke smislene i kompatibilne odredbe. Zatim, da prilikom iznošenja novog predloga povedete računa o zaštiti principa koje garantuje Ustav Republike Srbije i onda da to dođe u Skupštinu Srbije. Ako to ne učinite, druga mogućnost je da razmotrite pažljivo amandmane koji su podneti na ovaj predlog zakona i da spasete što se spasti da. Toliko od mene za sada a svakako se vidimo u raspravi o pojedinostima, kada budemo iznosili pojedinačne primedbe na pojedine članove. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Među predstavnicima poslaničkih grupa najpre se javila gospođa Jasmina Milošević iz Poslaničke grupe SPS - JS, a zatim gospodin Sreto Perić, pa gospođa Judita Popović.

Poštovana predsednice, predsedništvo, poštovana ministarka, predstavnici Vlade i kolege poslanici, ukoliko niste pažljivo slušali ministarku, ja mogu samo da ponovim da se neophodnost donošenja ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji ogleda se u potrebi usklađivanja postojećeg zakona sa novonastalim problemima u oblasti svojinskopravnih odnosa, nastalih u periodu od 1996. godine pa sve do danas. Neophodnost se ogleda i u stvaranju pravnog osnova za prevazilaženje problema koji su se pojavili primenom postojećeg zakona.
De fakto, u opštem je interesu građana svakako da postojeći zakon bude poboljšan u celini i usklađen sa Ustavom. Ovo eksplicitno znači da nećemo dolaziti u situacije da rešenja ne budu u skladu sa našim najvišim državnim aktom. Čak može neko i da protumači da neko od rešenja možda nije u skladu sa Ustavom i da sve to završi na Ustavnom sudu i da sve te pritužbe budu odbačene; mi imamo tu neku neminovnost koja se zove gubitak, a gubitak se ogleda u gubitku vremena, te stoga mi samo trošimo vreme, a praktično ne rešavamo problem koji imamo, a to je optimalno rešenje koje se ogleda u donošenju dobrog zakona.
U članu 58. stav 1. Ustava kaže se: "Jamči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona". I, u stavu 2. kaže se da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu Zakona.
Mišljenja sam, kao što i sam predlagač kaže, da treba proširiti i oblasti u kojima se može upotrebiti javni (opšti) interes i zbog novih oblika investicija koje su od suštinskog značaja za našu zemlju.
Ovde mogu dati kao primer izgradnju Koridora 10, i to ne samo drumskog nego i železničkog, koji, po proceni, ipak upućuje na neophodnost eksproprijacije jednog dela poljoprivrednog zemljišta. Izgradnja Koridora 10 kao najbitniju komponentu ima i vreme, a do gubitka istog može se doći nepostojanjem ove dopune Zakona o eksproprijaciji.
Sve što se gradi i što se radi ima svoju logistiku i mora da ima svoju logistiku. Jedna od osnovnih logističkih metoda jeste čuvena metoda „just in time“.
Stoga, mi ćemo dobrim zakonom doći do toga da u pravo vreme, na pravom mestu i pravim potezom dobijemo maksimum. Što se tiče samog koridora, mi ćemo dobiti, praktično, uštedu vremena, te se nećemo rasipati na neke druge stvari, već ćemo primenom zakona doći do kvalitetnog vremena koje će se potrošiti isključivo na izgradnju ovog koridora.
Uređivanjem eksproprijacije kao prinudne mere zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje dostupnost javnosti, s obzirom na to da zakon kao opšti pravni akt stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte u postupku eksproprijacije.
Redefinisanjem člana 3. ovog zakona uređuje se pitanje kategorije korisnika eksproprijacije, u smislu usklađivanja sa postojećim državnim uređenjem i promenama propisa kojima se reguliše oblik organizovanja pravnih lica koja su do sada bila korisnici eksproprijacije.
Moram da pomenem i član 5, gde je predloženo da se u slučaju eksproprijacije poljoprivrednog zemljišta radi izgradnje značajnih linijskih infrastrukturnih objekata (kao što sam rekla, jedan od tih je i Koridor 10) kao naknada za to eksproprisano zemljište da u svojinu neko drugo, odgovarajuće, isto ili slično po kulturi ili klasi. Ukoliko ovim predlogom ne dođe do adekvatnog rešenja, naravno da naknada može biti u novcu, i to po tržišnim cenama. Sama ministarka je objasnila ko će biti taj ko definiše tržišnu cenu.
Ne mogu da tvrdim da u praksi možda neće doći do nekih situacija gde možda ovaj zakon neće imati adekvatan odgovor.
Međutim, mišljenja sam da će se donošenjem zakona o restituciji i zaštiti životne sredine ipak neke šupljine tu popuniti i nećemo imati tu novonastalu prazninu i deo gde nam ovaj zakon neće dati konkretan odgovor; naročito kada je u pitanju deo koji se odnosi na zakon o zaštiti životne sredine, neće doći do degradacije životne sredine, jer je korisnik eksproprijacije u obavezi da izvrši rekultivaciju tog zemljišta.
Ako uzmemo u obzir evropska iskustva, ona ukazuju da se eksproprijacija ne zloupotrebljava, već se primenjuje u eksplicitnim situacijama. Mogu dati primer Italije gde je ona korišćena u slučaju izgradnje nacionalnih autoputeva, železničkih pruga, proširenja akumulacionih jezera itd.
Stoga, ako težimo evropskim integracijama i evropskim zakonima, moramo se u skladu sa istim i ponašati.
Naglašavam još jednom za kraj da za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu.
Poslanički klub SPS-JS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon.

Gospodin Sreto Perić, predstavnik Poslaničke grupe SRS.

Pozvala sam da sednici prisustvuje Marijana Karadžić, pomoćnik ministra za finansije. Pozdravljam je.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, gospođo ministre u Vladi Republike Srbije, ovo je jedan od retkih zakona u kojima se predlagač nije pozivao na obavezu Republike Srbije, vezano za evropske integracije, da je taj zakon potrebno usvojiti da bismo mogli da računamo na priključenje EU. Nije to sporno za nas. Zakon o eksproprijaciji jeste zakon koji je potreban za Republiku Srbiju. Ovo je jedno parcijalno rešenje. Vaše obrazloženje u svega nekoliko minuta može da zadovolji samo one narodne poslanike koji Predlog ovog zakona nisu ni čitali. Onaj ko je čitao video je da se otvorio niz problema koji su postojali do sada u praksi, koji se otvaraju i sa ovim zakonom.
Vaše obrazloženje je bilo vrlo korektno. Vi ste rekli da se razlozi za usvajanje zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji mogu podeliti u dve grupe. Jednu grupu čine kozmetički, koji nisu suštinski, rekao bih da proističu iz samog Ustava, najpre iz odredbe člana 58. Ustava Republike Srbije, jer on sada poznaje termin "javni interes". Onda ste rekli – zbog skraćivanja vremena, zbog proširenja mogućnosti onima da ostvare pravo na podnošenje zahteva o eksproprijaciji.
U svojoj diskusiji ću pokušati da vas ubedim da o tome niste vodili dovoljno računa. Moći će se ovo ispraviti kroz prihvatanje amandmana SRS.
Suštinski, mi nemamo problema, Poslanička grupa SRS, kada su u pitanju zakoni koji se nađu na dnevnom redu našeg parlamenta, ali je tu problem što se ne zna nikakav red, kad koji zakon dolazi na dnevni red. Stoga, ukoliko ste kadri i imate hrabrosti, treba da premijeru predložite da ode kod dobrog domaćina u Srbiji i da vidi kako bi on vodio ovu vladu, ne ulazeći da mu oduzme ustavno pravo, jer niko od vas nije mogao da vidi ijednog dobrog seljaka, poljoprivrednika koji seje kukuruz u junu mesecu. Dakle, to oni ne rade.
Ova vlada ima nekakav plan predloga zakonskih akata da nikom živom u Srbiji nije jasno kad koji zakon dolazi na red, kad je koji prioritet. Tome morate vi da stanete u kraj da bi ono što vi predlažete, a mi kao poslanici razmatramo, imalo smisla. U suprotnom, to je zamajavanje i poslanika opozicije, kao i poslanika pozicije.
Nama često nisu problem zakoni, nego njihovo nepoštovanje, nesprovođenje u praksi. Potpuno sam siguran, kao i vi, gospođo ministre, da su radnici Robnih kuća na osnovu nekih zakona ostvarili svoje pravo po osnovu uloženog rada u toj firmi, ali oni su već mesecima ispred; neki imaju problema sa krajnicima, neki sa jajnicima, ali ova vlada i poslanici skupštinske većine ne mare za to. Poljoprivredni proizvođači imaju problema sa proizvodnjom mleka, mesa. Niko u Vladi ne daje adekvatna i dobra rešenja za to.
Daću nekoliko opštih primedaba ili opštih konstatacija vezanih za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji. Sama eksproprijacija je svojevremeno bila jedan od deset načina sticanja društvene svojine. Ona postoji i danas i ustanovljena je Ustavom Republike Srbije, članom 58.
Radi lakšeg razumevanja citiraću član 58. Ustava Republike Srbije, koji glasi: "Jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona". Stav 2: "Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne". Stav 3: "Zakonom se može ograničiti način korišćenja imovine". Stav 4: "Oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom".
Iz ovog člana jasno se da zaključiti da su dva razloga, odnosno dva slučaja kada pravo svojine (koje je po Ustavu neprikosnoveno) može da bude ograničeno: prvi je kada postoji javni interes i drugi je u slučaju da vlasnik imovine ne ispunjava uredno svoje poreske obaveze i druge dažbine. Tu se završava, tu je tačka.
Eksproprijacija znači prinudno oduzimanje zemljišta ili drugih nepokretnosti, ali uz naknadu, i po tome se razlikuje od konfiskacije, koja je takođe bila jedan od deset načina za sticanje društvene svojine. I, građani treba da znaju da nema nikakve opasnosti.
Mi jesmo za Koridor 10 i kamo sreće da ova vlada može da obezbedi ambijent ne samo za Koridor 10 nego i za sprovođenje niza drugih privrednih aktivnosti, da dođe do eksproprijacije zemljišta jer se izvode javni radovi i postoji mogućnost za zapošljavanje; to bi bila suština. Ali, nisam siguran, gospođo ministre, na osnovu onog što ste vi obrazložili da će se uvek raditi o javnom interesu. Vrlo često će u početku možda biti javni interes, a kasnije će se to pretvarati u neki privatni interes. Vi o tome niste vodili računa i vi niste u toj vladi verovatno ni zaduženi za to. Neko je osmislio da tako bude.
Razlozi za izmenu ovog zakona jesu to što je Zakon donet 1995. godine i stupio na snagu 1996. godine, a posle je donošen niz drugih zakona koji imaju veze sa ovim zakonom, pre svega Zakon o Vladi, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vladi Republike Srbije, Zakon o planiranju i izgradnji. Ovde se potpuno slažem sa diskusijom narodnog poslanika Miloša Aligrudića koji je procenio da se istovremeno trebalo ići sa usvajanjem izmene i dopune ili potpuno novog zakona o planiranju i izgradnji, kao i Zakona o eksproprijaciji. Jer, ostale su ovde zakonske odredbe koje su do sada pravile velike probleme u praksi i ubuduće će postojati, nisu otklonjene ovim izmenama i dopunama zakona.
Amandmanskim intervencijama, onako kako ih shvataju pojedini članovi Zakonodavnog odbora i drugih odbora koji su matični za pojedine zakone, nije moguće intervenisati u ovim izmenama i dopunama; odnosno, vi ne prihvatate i ocenjujete možda te amandmane kao nesuvisle. Nije bilo moguće. Pokušaću da vam iznesem nekoliko primedaba i vi ćete se složiti sa tim. Kroz amandmane će biti moguće to prihvatiti. Ukoliko primedbe, odnosno amandmani DSS-a, a pre svega Srpske radikalne stranke budu prihvaćeni, ovaj zakon će se učiniti prihvatljivijim i on će možda u praksi moći da da one rezultate koje ste vi planirali kao ciljne.
Da ostavimo sada po strani naše opravdane sumnje u vezi sa tim šta na osnovu ovog zakona može kasnije da se uradi sa eksploatacijom mineralnih i rudnih bogatstava gde se kao vlasnik pojavljuje neko privatno lice. Da li će odredbe ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji dati odgovor na ta pitanja? Mislim da neće.
Govori se ovde o privremenom zauzimanju zemljišta koje neće biti eksproprisano, samo će biti privremeno zauzeto zbog izgradnje nekih pomoćnih objekata, a u cilju izgradnje objekata na zemljištu koje je eksproprisano. Predviđeno je da to može da traje tri godine. Da je potpuna istina ono što ste vi pričali, da želimo neke radnje u ovom zakonu da skratimo ili postupke da ubrzamo, ovaj rok bi bio smanjen na godinu dana, a najduže na dve godine. Ako je javni interes, onda to ukazuje da je potrebno nešto realizovati izvanredno brzo, a ne to učiniti u dužem vremenskom periodu. Ako treba relativno brzo da realizujemo, onda je rok od tri godine (radi se samo o zauzimanju) i suviše dug.
U slučaju eksproprijacije stambenih objekata ili delova stambenih objekata, vi ste u svom izlaganju rekli da za bivšeg vlasnika postoji mogućnost dodele jedne parcele, ali pod uslovom da je deo naselja izmešten zbog eksploatacije rudnog ili mineralnog bogatstva. Ali, ovde ne postoji nijedan način, bar okvirno, kako se utvrđuje vrednost te jedne parcele. Šta bivši vlasnik ima od toga ukoliko će on kao naknadu za stambeni prostor (da li on ili njegovi direktni naslednici) moći da dobije jednu parcelu? Tu je trebalo ići sa ograničenjem. Praksa kaže da bi jedna petina vrednosti te građevinske parcele otprilike bila pravična u ovakvom slučaju.
Obezbeđenje nenovčanog uloga u privredna društva – ovo je direktno uplitanje države u privredne aktivnosti. Mi u SRS ne možemo biti saglasni sa tim. Smatramo da Vlada, kao neko ko utvrđuje i sprovodi politiku Republike Srbije, treba da stvara ambijent i dobre uslove za funkcionisanje realnog sektora, a da privredni subjekti treba da budu oni koji će se takmičiti i u zapošljavanju i u stvaranju novog dohotka i novih vrednosti.
Imamo situaciju "Zastave" – kada ovo komentarišem i mi u SRS želimo da to proradi – i onaj ugovor koji se dugo potpisivao, koji se krčkao; bili bismo srećni i zadovoljni da se on već i realizovao. Ali, to nije dobro.
Veliki broj teoretičara danas anatemiše i kritikuje kao utopiju ono što je bilo u socijalizmu. Ostajem po strani u tom delu. Kada kažemo da takvo uspostavljanje privrednih aktivnosti, dirigovano, nije bilo dobro, stičem utisak i zaključujem da država i ovde, preko ovih odredaba zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, želi da se ponaša na neki socijalistički ili komunistički način.
Da je Vlada razmišljala i da je uspela da revitalizuje proizvodnju onog što se proizvodilo tamo, danas bi to imalo prihvatljivu cenu i za građane Republike Srbije, mislim na ta vozila koja su se proizvodila tamo. Ne hvalim to vozilo, ali prosto zbog toga što je "Zastava" u Kragujevcu, što je Kragujevac u Srbiji, smatramo da je trebalo nastaviti sa proizvodnjom tog tipa automobila, bar u ovom periodu, kako bi bilo prihvatljivo za građane Srbije koji su još uvek u poziciji da mogu da obezbede nov automobil, a verovatno bismo i u izvozu mogli da obezbedimo neki posao.
Ko podnosi zahtev za utvrđivanje javnog interesa? Vi ste to obrazložili, nema potrebe da sada posebno to ističem; prošireno je i na privredne subjekte, i to, po nama, nije sporno.
Ali, evo još jednog roka koji ne ide u prilog vašoj tvrdnji iznetoj prilikom obrazloženja ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji.
Znači, podnosi zainteresovana strana preko Ministarstva finansija Vlade Republike Srbije i Vlada Republike Srbije treba u roku od 90 dana da donese rešenje. Smatramo da je taj rok dug i da je sasvim dovoljno... Pazite, još se ne ulazi ni u kakvu suštinu, a na osnovu određene dokumentacije je podnet zahtev preko Ministarstva finansija Vladi. Rok od 30 dana za to rešenje za utvrđivanje javnog interesa je sasvim dovoljan ako ovako skraćujemo rokove.
Sada sam potpuno siguran u ono što je ministar Mrkonjić obećao – kada se startuje sa izvođenjem radova, pod uslovom da nema nikakvih drugih suštinskih problema, da će nam predviđeni zakonski rokovi doneti određene poteškoće u želji da stupimo u izgradnju Koridora 10.
Mi smo ovo rešenje predložili amandmanom i ja neću sada govoriti o našim amandmanima, ali ovo ne menja suštinu vašeg koncepta zakona, a sigurno bi ga učinilo efikasnijim i skratilo te rokove.
Rešenje kojim Vlada utvrđuje da postoji javni interes za vršenje eksproprijacije, prisilnog oduzimanja zemljišta ili drugih nepokretnih objekata uz naknadu, kaže se, može bez saslušanja stranaka. Ovo govorim zbog problema koji postoji u praksi – trebalo bi obavezno uz saslušanje stranaka, i saglasnost; ali ako nema saslušanja, nema ni saglasnosti. Da bismo došli do saglasnosti moramo da se suočimo. To ne zahteva nikakve posebne troškove, ne oduzima mnogo vremena, a u praksi bi bilo mnogo manje problema.
Rekli ste u ovom zakonu kada se smatra da je stranka nad čijem vlasništvom odnosno imovinom, podsećam još jednom, neprikosnovenim ustavnim pravom... Smatra se da je obaveštena nakon objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Smatramo da to nije dovoljno. Neka ne bude problem Vladi da svi vlasnici obavezno budu obavešteni jednim pismenom. Jer, koje ćete probleme imati tamo? Na primer, ekspropriše se neko zemljište u Krupnju; vlasnik nepokretnosti živi u Nemačkoj. Da li mislite da je pročitao "Službeni glasnik Republike Srbije"? Nisu u poziciji ni svi građani koji žive tu da budu blagovremeno informisani iz raznih razloga: neko ne čita "Službeni glasnik Srbije", ne može, neko ne prati internet.
Ako ovo uradimo onda ćemo na vreme početi da uviđamo gde postoje imovinsko-pravni odnosi. U katastru nepokretnosti postoje mnogi problemi. Recimo, neko zemljište koje se ne obrađuje, nema neki poseban kvalitet za bavljenje poljoprivredom, niko ne želi da se prihvati i niko ne želi čak ni ostavinski postupak da sprovede do kraja, ali kada se pojavi neko sa javnim interesom, država ili lokalna samouprava, onda se ljudima učini da bi mogli da dobiju neka sredstva i tek tada se pojavljuju. Ako ih obavestimo dodatno, a ne samo preko "Službenog glasnika", imaćemo više vremena da ovaj praktičan problem rešavamo.
Nije dobro ograničiti vremenski kada vlasnici nepokretnosti mogu da reaguju ukoliko se zemljište koje je eksproprisano ne privodi nameni, odnosno javnom interesu. Očigledno je da ti rokovi (pet i osam godina u onom drugom slučaju) nisu dobri rokovi. Ako se mešamo i ako u skladu sa zakonom intervenišemo i ograničavamo pravo građana Srbije, onda treba da to činimo zaista zbog razloga kada to mora da se uradi, kad postoji objektivna potreba da se određeno zemljište izuzme da bi se na njemu realizovao taj javni interes.
Ukoliko ove primedbe prihvatite kao dobronamerne, ukoliko se prihvate amandmani SRS, ali rekao bih bez izuzetka, jer suštinski vaš koncept ne menjaju a praktično zakon čine vrlo primenljivim, onda će ono što skupštinska većina u danu za glasanje bude prihvatila biti od koristi za građane Srbije. Ukoliko ne budete, jer su primedbe došle od strane poslanika SRS pa smatrate da nemaju ozbiljnu vrednost, onda će se ovaj zakon vratiti kao bumerang i vrlo brzo ćete se suočiti sa problemima na koje sam ukazao prilikom ovog obrazlaganja. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem. Gospođa Judita Popović ima reč kao predstavnik Poslaničke grupe LDP.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, kao prvo, htela bih da počnem svoje izlaganje jednom pohvalom. Htela bih javno u ime svoje poslaničke grupe da pohvalim Ministarstvo pravde, a posebno ministarku pravde, s obzirom na to da je ona veoma promptno, veoma odgovorno reagovala na očigledna nesavesna postupanja određenih sudija Vrhovnog suda. Napokon smo doživeli i to da nadležni organi odlučuju u jednom veoma kratkom vremenskom razdoblju kada treba da se odluči brzo, kada treba da se reaguje na nešto što je problematično u ovom društvu, a jeste, problematična je ta odluka od strane Veća Vrhovnog suda čije su sudije sada pod određenim postupkom kod nadzornog organa.
Što se tiče teme koja je danas na dnevnom redu, pažljivo slušajući ministarku shvatila sam da je osnovna intencija zakonodavca bila modernizacija Zakona o eksproprijaciji.
Normalno, modernizaciju bismo pohvalili u svakom pogledu, pohvalili bismo svaki korak koji znači neki napredak u pogledu naše legislative, u pogledu tako ozbiljnog zakona kao što je Zakon o eksproprijaciji. Međutim, kada govorimo o Zakonu o eksproprijaciji, ne bi trebalo da zaboravimo šta znači eksproprijacija. Eksproprijacija znači neko ograničenje ili oduzimanje vlasništva. Tu se pre svega misli na privatnu svojinu. Ako se radi o ograničenju i o oduzimanju, u tom slučaju moramo biti veoma pažljivi sa svim postupcima koji su usmereni na to.
Kada govorimo o izmenama ovog Zakona o eksproprijaciji, nismo baš primetili da je država napravila neki korak ka modernizaciji, niti da je pokazala dužnu pažnju i poštovanje prema privatnoj svojini, niti je pokazala neku dozu osetljivosti prema interesima onih koji su faktički žrtve eksproprijacije. Ko su žrtve eksproprijacije? Uglavnom se radi o fizičkim licima.
Kada bi ovaj zakon morao da se menja u skladu sa savremenim propisima, on bi pre svega morao da bude kruna određenih promena zakona kao što je, recimo, zakon o nacionalizaciji. Da li smo doneli zakon o nacionalizaciji? Nismo. Da li smo doneli zakon o restituciji? Nismo. Da li smo stavili van snage jedan problematični zakon iz 1996. godine, Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije? Nismo.
Dakle, nijedan od tih zakona niti smo doneli, niti smo promenili. Čemu onda promene ovog Zakona o eksproprijaciji? Te promene su usmerene u dva pravca: pre svega, šire se oblasti javnog interesa. Dakle, to je okosnica eksproprijacije za oduzimanje i ograničenje svojine. Šta to znači? Da li je to neki savremen pravac razvoja ovog društva u pogledu poštovanja privatne svojine? Ne bih to tako nazvala.
S druge strane, širi se krug korisnika eksproprijacije. Da li i to doprinosi osavremenjivanju Zakona o eksproprijaciji? Ne bih to tako nazvala, jer članovi 58. i 86. Ustava predviđaju, pre svega, ravnopravnost svojinskih oblika, kao i ograničenje odnosno oduzimanje prava svojine samo iz razloga javnog interesa i uz određene tržišne naknade, odnosno cene koje bi se uskladile sa tržišnim uslovima prometa nepokretnosti.
Ukoliko ovaj stari Zakon o eksproprijaciji nije u skladu sa Ustavom, a nije, kako onda mogu ove promene da budu u skladu sa Ustavom kada te promene ne vode ka osavremenjivanju ovog zakona koji je već u startu protivustavan? Podsetila bih vas da je 31. decembra 2008. godine protekao rok kada su svi zakoni morali biti usklađeni sa članovima Ustava, po Ustavnom zakonu. Očigledno je da ovaj Zakon o eksproprijaciji nije usklađen sa Ustavom, a ove promene koje se predviđaju samo proširuju tu etatizaciju tako što tu etatizaciju izvode i na korisnike te etatizacije. Samim tim mi i tu državnu svojinu favorizujemo u odnosu na ostale oblike svojine, a to vam je, kao što sam već rekla, razlog što ove promene ni u kom slučaju nisu u skladu sa Ustavom.
Da se zaista htelo da se zakon uskladi sa Ustavom, da se zaista modernizuje, onda se ne bi te promene svele na to da se poveća broj korisnika i da se proširi oblast, jer ove promene daju velike mogućnosti za zloupotrebe i što se tiče korisnika, a i u pogledu ovih oblasti.
Recimo, kao korisnike, između ostalog, navodimo i privredna društva, privredna društva osnovana od strane javnih preduzeća.
Koliko se sećam, decembra prošle godine smo prodali NIS, odnosno većinski paket akcija, jednoj stranoj državnoj firmi. Eto nama prilike, sa ovim izmenama i promenama Zakona o eksproprijaciji, da doradimo taj ugovor, u negativnom smislu normalno, pošto smo se u startu protivili tom ugovoru.
Kada zakonodavac navodi obrazloženje uz član 2. interesantno je da posebno ističe gasovode i naftovode. Podsećam vas da se radi o članu 2. zakona koji kaže da se u članu 6. stav 1. posle reči "izgradnjom objekata" dodaju reči "i ustanovljenjem službenosti, za koje je u skladu sa ovim zakonom utvrđen javni interes". Službenost ograničava prava svojine, a interesantno je da se u obrazloženju zakona potkrao, to vam je kao neka vrsta podsvesti, taj gasovod, taj naftovod i sve ostalo. To je, inače, veoma čudno obrazloženje u pogledu neke nepotpune eksproprijacije, kako to zakonodavac u svom obrazloženju navodi.
Očigledno je da mi naše zakone radimo ad hok i očigledno je da ih radimo po nekim pojedinačnim interesima, a sve to svodimo na neki javni interes, jer, bože moj, treba da se radi privatizacija, trebaju nove investicije i slično, a zaboravljamo da kod tih novih investicija pre svega moramo da vodimo računa o interesu naših privrednih društava, naših građana i naše države, a ne da jednim ovakvim zakonom još više produbimo nesklad između jedne stare legislative sa postojećim društvenim stanjem i društvenim sistemom.
Kada je donet Zakon o eksproprijaciji, 1996. godine, postojao je jedan sasvim drugi društveni sistem, drugi ekonomski sistem, koji nikako ne može da se više održi na snazi na način kako je u tom jednom prilično etatističkom periodu postojao.
Kada govorimo o tim korisnicima eksproprijacije, posebno bih se osvrnula na član 3. koji kaže da korisnike čine Republika Srbija, autonomne pokrajine, gradovi, grad Beograd, opštine, javni fondovi, javna preduzeća, privredna društva koja su osnovana od strane javnih preduzeća, kao i privredna društva sa većinskim državnim kapitalom osnovana od strane Republike Srbije.
Kada krenete da nabrajate sve ove korisnike eksproprijacije onda vidite da mnogo šta može da se podvede pod to i da na taj način mi veoma proširujemo krug onih koji mogu da zatraže od pojedinaca da žrtvuju, sada ne više svoj život, kao što je to bilo za vreme mobilizacije, ali, u svakom slučaju, svoju imovinu, jer na ovaj način se ljudi primoravaju da odustanu od dela svoje imovine uz neku nadoknadu koju će, gle čuda, opet neki državni organ da odredi po nekim tržišnim uslovima. Kada bi se zaista razmišljalo o tome i kada bi zaista ove promene bile usklađene sa tržišnim uslovima, onda bi i ta naknada morala biti prilagodljiva.
Kada govorimo o toj tržišnoj naknadi, posebno bih se osvrnula na član 43. ovog zakona koji govori da za oduzeto građevinsko zemljište u državnoj, odnosno javnoj svojini korisniku tog zemljišta pripada pravo na naknadu. Taj član nikako ne može da se odvoji od člana 12. starog Zakona o eksproprijaciji koji tačno navodi šta se dešava sa vlasnikom objekta koji ne visi u vazduhu nego se nalazi na gradskom građevinskom zemljištu, odnosno građevinskom zemljištu koje je u državnoj svojini.
Taj korisnik građevinskog zemljišta, a vlasnik objekta, ima pravo na pravičnu naknadu, na tržišne uslove, što se vrednosti objekta tiče, a s obzirom na to da je samo korisnik zemljišta koje je u državnom vlasništvu, po ovim promenama (koje, u stvari, nisu nikakve promene), on eventualno ima pravo, ukoliko je po određenoj ceni stekao pravo korišćenja na tom zemljištu, da dobije neku naknadu, ali u tu naknadu se nikako ne uračunavaju ni komunalije, niti sve ono što je on uložio u to zemljište da bi se ono privelo nameni.
Prema tome, praktično da vam objasnim, ukoliko ste vlasnik neke straćare u elitnom delu Beograda ili bilo kog grada u Srbiji, imate pravo da vam država nadoknadi vrednost te straćare, po tržišnim uslovima, a što se korišćenja zemljišta tiče, to je u državnom vlasništvu. Tu postoje neki uslovi, neka šminka koju je ovaj zakon o izmenama Zakona o eksproprijaciji malo upodobio, malo osavremenio, ali suština ostaje ista: i dalje ste, kao onaj kome je nekretnina, odnosno svojina oduzeta, odnosno ograničena, u jednom nepovoljnom položaju.
Dakle, ako se zaista mislilo da se nešto modernizuje, onda je trebalo da se ovaj član 12. malo promeni na drugi način, a ne kako je to učinjeno ovim članom 43a.
Mislim da rešenja koja su predviđena ovim zakonom nisu dobra. Liberalno-demokratska partija ne može da podrži ovaj zakon. Opet bih napomenula da time što se proširuje broj korisnika i time što se proširuje oblast u pogledu javnog interesa mi ne dobijamo modernizaciju eksproprijacije, ostajemo na starom, što se jednog ozbiljnog ograničenja prava privatne svojine tiče. Štaviše, još striktnije ograničavamo tu privatnu svojinu, omogućavamo zloupotrebe, a rezultat je – ništa. Ne može se pozivati na javni interes, ne mogu se građani pozivati da žrtvuju neke svoje interese radi javnog interesa, koji je pod znakom pitanja zato što je veliki krug onih koji su sada dobili pravo da taj javni interes realizuju, odnosno praktikuju.
Prema tome, kao što sam i napomenula, Zakon o eksproprijaciji je neustavan, ove promene koje su predviđene takođe su neustavne. Oblici svojine po ovom Zakonu o eksproprijaciji njegovim promenama ostaju definitivno u neravnopravnom položaju, definitivno se favorizuje državna svojina.
Ako je to tako, zašto onda pričati o modernizaciji, zašto onda pričati o tome da se mi krećemo ka nekom savremenom načinu života i poštovanju privatne svojine? Zašto ne krenemo u ozbiljnu reformu? Zašto ne donesemo zakon o nacionalizaciji, zakon o restituciji? Zašto onaj Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije ne promenimo, ukoliko Ustav više ne predviđa ni tu nesrećnu društvenu svojinu?
Prema tome, Liberalno-demokratska partija ovaj zakon ne može podržati.