Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Dobrislav Prelić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, a to je još jedan u nizu zakona koji su nepripremljeni došli u skupštinsku proceduru.
Sam uvod i izlaganje gospođe Dragutinović, ovako šturo i vrlo kratko, što je neuobičajeno za nju, dovoljno govori o tome da zakon nije urađen kako treba. Iskreno se nadam da će veliki broj amandmana koje je opozicija podnela biti prihvaćen kako bismo poboljšali ovaj zakon i da će, na kraju krajeva, zakon biti prilagođen građanima Srbije i interesima građana Srbije.
Par stvari koje bodu oči ovde u ovom zakonu, a čuli smo dosta toga od predstavnika poslaničkih grupa, uopšte od diskutanata danas, dovoljno govori o tome da se pre svega ne misli o građanima Srbije, da se ne misli o ljudima na koje će se ova eksproprijacija, na kraju krajeva, i odnositi.
Nepokretnosti se mogu eksproprisati ili se svojina na njima može ograničiti samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Šta znači - naknada niža od tržišne? Svi znamo ko će donositi odluke, kolike će biti naknade i, normalno, ono čega se mi plašimo, to je da će tajkuni uzimati takvo zemljište i da će im biti omogućeno da se na račun građana Srbije još više obogate.
Kada je poljoprivredno zemljište u pitanju, to je tek posebna priča. Sami ste spomenuli Koridor 10 i rekli ste da su cene nerealno otišle gore i da građani verovatno zahtevaju, ne znam da li ste mislili na tržišne cene, ali do sada su za eksproprijaciju zemljišta ljudi dobijali po državnim cenama i to je bilo daleko bilo niže od tržišnih cena i onoga što stvarno vredi.
Čuli ste danas da je poljoprivredno obradivo zemljište podeljeno po klasama i da je velika razlika u klasama zemljišta. Kada bi se ispoštovao samo deo onoga koliko zemlja vredi u EU, za razliku od ovog ovde, a pogotovo u centralnoj Srbiji i mestima iz kojih se naše stanovništvo masovno odselilo u gradove, gde je cena jednog hektara zemlje više nego mizerna...
U Vojvodini je to još na nekom nivou koji je zadovoljavajući, čak se povećava vrednost zemlje. Ali, povećava se i zbog toga što su to otkupili tajkuni, a sada prodaju, nažalost, vojvođansku zemlju hrvatskim tajkunima.
To je nešto što je, pre svega, nedopustivo za Vladu Republike Srbije, za ministra poljoprivrede i ljude koji bi trebalo da vode računa.
Bojim se da će biti kasno jer su ogromne površine poljoprivrednog obradivog zemljišta već u rukama, konkretno, hrvatskog tajkuna Ivice Todorića. Svakim danom sve više i više obradivog poljoprivrednog zemljišta otkupljuje u Vojvodini, a pre toga su ta naša poljoprivredna dobra otkupljivana po neverovatno niskim cenama. Neko stoji iza toga. Znamo vrlo dobro ko stoji iza toga i ko je dozvolio tako nešto.
Sam odnos gospodina Dragina i njegove izjave u javnosti u proteklih deset dana, kada poljoprivreda praktično doživljava kolaps vi ste…
(Predsedavajući: Gospodine Preliću, molim vas, eksproprijacija je na dnevnom redu.)
Jeste, ali je vezano za poljoprivredno zemljište, gospodine Novakoviću.
(Predsedavajući: Slažem se da se radi i o poljoprivrednom zemljištu, ali radi se o primeni instituta eksproprijacije na poljoprivredno zemljište.)
Morao sam da pomenem gospodina Dragina i njegovu izjavu od pre nedelju dana, kada su naši proizvođači mleka bili u pitanju, jer će mnogi proizvođači mleka ovom eksproprijacijom biti oštećeni, gospodine Novakoviću.
Kada podelite jednu parcelu, kada prođe, recimo, put (konkretno, kod mene u opštini se radi na projektu zaobilaznice), ogromnom broju ljudi koji obrađuju poljoprivredno zemljište proći će posred parcele, a ovde u obrazloženju stoji da se i na ostali deo parcele može proširiti u oblastima u kojima se može utvrditi javni i opšti interes, ali da kasnije može i da se vrati. Kada to bude korišćeno tri godine, zavisi u koju namenu, taj deo površine više neće biti za upotrebu, gospodine Novakoviću. Decidno piše: "Privremeno zauzimanje će se ukinuti čim prestane potreba za tim", a potrebu će verovatno odrediti neko ko bude koristio u tom momentu datu površinu.
Ovo je još jedan od zakona koji navodno treba da nam obezbede "belu šengen" listu, od koje apsolutno nema ništa. Gospodin Đelić zamalo što nije poleteo ovde sa govornice kada je rekao – hajde, ali od "bele šengen" liste apsolutno nema ništa. Neće biti ni do kraja godine, kao što EU jednostavno neće Srbiju, a vi pokušavate to da sakrijete.
Na svu sreću, građani Srbije to vrlo dobro znaju i uopšte javno mnjenje. Najnovije ankete pokazuju da procenat drastično pada. Ne dao Bog da vladate do kraja, pao bi na 5%. Ali, iskreno se nadam da je već sada građanima Srbije apsolutno jasno sve i da sve ove prevare koje su učinjene prema građanima Srbije, kada su predizborna obećanja bila u pitanju, a o tome vam je u prepodnevnom delu zasedanja govorio gospodin Krasić, jednostavno više neće naći uporište kod građana Srbije.
Ovde bismo mogli još da govorimo i o povraćaju državne imovine, gde mislim da takođe postoji strahovito velika veza sa ovim zakonom. Jer, nekada su poljoprivredne zadruge osnovane tako što su ljudi unosili svoju zemlju da bi zasnovali radni odnos u tim zadrugama. To je danas sve privatizovano. I mnoge mesne zajednice, odnosno sve što je bilo državno, lokalnih samouprava i mesnih zajednica, ljudi su u to vreme, iz najboljih mogućih namera, sve to prepisali tim poljoprivrednim zadrugama zbog toga što su pogotovo manje sredine bile naslonjene i veliki broj građana je živeo isključivo od prihoda tih zadruga. Danas je sasvim druga priča, to su kupili tajkuni, a posebno boli poljoprivredna preduzeća koja su kupili hrvatski državljani. Sada sva ta imovina koja je bila državna jednostavno pripada njima.
Na tom pitanju bi Vlada ozbiljno morala da poradi. Ono što ne može da se vrati, ne može, ali kada se radi o ovome što je nekada bilo državno, a to nije malo, mislim da bi pre svega ministar poljoprivrede i ministar za lokalnu samoupravu trebalo da se malo pozabave ovim pitanjem i da porade ozbiljno na tome kako bi sva ta imovina bila vraćena mestima na upravljanje i kako bi, na kraju krajeva, i na taj način te male sredine pokušale da otvore nova radna mesta i zaposle svoje građane.
Biće dosta amandmana i na ovaj zakon, kao što obično biva na sve zakone koje ste doneli. Iskreno se nadam da ćete prihvatiti neki od tih amandmana, odnosno trebalo bi da većinu prihvatite, mada bi najbolje bilo da ovaj zakon povučete iz procedure jer nije dobar za građane Srbije. Hvala vam.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik gospodin Radiša Ilić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, zakon o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji ima zadatak da uredi neke novonastale situacije tokom poslednjih godina uzrokovane, pre svega, promenom strukture vlasništva, tako da sadašnje stanje ne odgovara stanju iz vremena kada je ovaj zakon nastao, a to je 1996. godina.
Međutim, nikako ne smemo smetnuti s uma da je pravo svojine Ustavom garantovano i da država i zakoni koje država donosi moraju u slučaju eksproprijacije privatne svojine izvršiti apsolutno pravičnu i u razumnom vremenskom roku isplatu naknade ili kompenzaciju vlasniku svojine.
Vlada Republike Srbije je ta koja utvrđuje javni interes za eksproprijaciju iz razloga izgradnje infrastrukture, za potrebe odbrane zemlje i za potrebe drugih državnih organa, ali Vlada Republike Srbije treba i da snosi sve posledice nepoštene i neregularno izvršene eksproprijacije privatne svojine.
S obzirom na to da se sredstva za ovu namenu opredeljuju iz državne kase, ovaj posao predstavlja mogućnost i za zloupotrebe vezane za procenu vrednosti ili za kompenzacionu procenu od strane ovlašćenih lica.
Takođe, postoje mnogobrojne situacije, koje je u svom uvodnom izlaganju pomenuo ovlašćeni predstavnik SRS narodni poslanik Sreto Perić. Često su vlasnici parcela koje su u planu eksproprijacije stara lica, neobaveštena i o cenama i o mogućnostima, recimo, zamene zemljišta i onda se dešava da budu izmanipulisana i prevarena. Postoje situacije da vlasnici svojine nisu u zemlji ili nisu obavešteni ili čak i ne znaju da im pripada svojina koja je predmet eksproprijacije.
Posebno je interesantna situacija kako je zamišljena eksproprijacija zemljišta i objekata za iskorišćavanje mineralnih sirovina.
U članu 8. se navodi da se eksproprijacija može vršiti za potrebe Republike Srbije, autonomne pokrajine, gradova, opština, javnih fondova, javnih preduzeća, privrednih društava koja su osnovana od strane javnih preduzeća, kao i za potrebe privrednih društava sa većinskim državnim kapitalom.
To se može zamisliti kada su u pitanju RTB Bor, „Kolubara - Površinski kopovi“ ili neko drugo javno preduzeće koje ima potrebe za širenjem zbog prirode posla kojim se konkretno preduzeće bavi.
Imam jedno pitanje za predstavnika Vlade – kako se utvrđuje i da li je moguća eksproprijacija zemljišta od strane privatnih kompanija koje za potrebe svoje proizvodnje koriste mineralne sirovine i da li ta preduzeća imaju prava koja su propisana ovim zakonom?
U članu 8. je navedeno za koje i čije potrebe se može vršiti eksproprijacija, a takođe se u nekoliko članova ovog zakona pominje javni interes Republike Srbije i pitam se da li je, u stvari, možda tu ključ za odgovor na ovo moje pitanje.
Država Srbija ima interes da prodaje svoja prirodna bogatstva i pitanje je kako će se država postaviti prema privatnim, uglavnom stranim, kompanijama koje eksploatišu mineralne sirovine. Imamo primere, kao što su "Jelen Do", kao što su kopovi laporca i krečnjaka koje eksploatišu cementare, a to su strane kompanije koje imaju sedište u Švajcarskoj, Grčkoj i Francuskoj. "Jelen Do" je kupila firma iz Hrvatske. Tu su još neke, ali da ih sad ne nabrajam.
Sve te kompanije imaju svoja eksploataciona polja koja predstavljaju zacrtani cilj širenja zone eksploatisanja u budućnosti. U toj zoni se nalaze poljoprivredne parcele, objekti, infrastruktura, površine pod šumom, izvorišta vode itd., a u stvari su nečija privatna svojina. Pitanje je sada, kako se u ovoj situaciji sprovodi eksproprijacija, ako uopšte može da se sprovodi? Da li ovde važi princip dobrovoljnosti vlasnika da prodaju svoju imovinu privatnim kompanijama ili će to, hteli ili ne, morati da urade, i to po ceni koju odredi ta zainteresovana kompanija?
Želeo bih da znam šta će se desiti ako neko od vlasnika ne želi da proda svoju imovinu po ponuđenoj ceni ili uopšte ne želi da proda svoju imovinu. Ko će pravno da se stavi u situaciju da u ime nekakve privatne kompanije nasilno vrši "eksproprijaciju" od vlasnika privatne svojine?
S druge strane, pitanje je kakav status ima ovde pomenuta eksploataciona zona po Zakonu o rudarstvu i da li to znači da će na ovakav način, odnosno posredno, i privatne kompanije dobiti status kao institucije i javna preduzeća pomenuta u članu 8?
Ovde, takođe, može nastati još jedan problem u procesu eksproprijacije, ako se dođe u situaciju da se oduzima imovina uz određenu naknadu koja je predmet sprovođenja zakona o restituciji ili je to imovina koja je oduzeta posle 1945. godine, a koja još uvek nije vraćena pravim vlasnicima. Ko će obeštetiti prave vlasnike, kada jednog dana njima ta imovina bude vraćena?
Uzmimo primer imovine koja se na osnovu zakona o restituciji treba vratiti Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a radi se o poljoprivrednom zemljištu, zgradama, livadama, utrinama i šumama. Verovatno su mnogi od vas čuli za vojni poligon "Pasuljanske livade" koji se nalazi na obroncima Kučajskih planina, na koji su već odavno bacili oko predstavnici NATO alijanse. Sada država može sa javnim preduzećem "Srbijašume" sprovesti proces eksproprijacije, ali je veoma veliki problem što je ta površina, to zemljište nekada pripadalo manastiru Ravanica i po ovom zakonu o restituciji ono mora biti vraćeno Srpskoj pravoslavnoj crkvi i manastiru Ravanica. Ko će sutra da izvrši obeštećenje Srpskoj pravoslavnoj crkvi? Da li će to biti Ministarstvo odbrane i Šutanovac ili možda NATO pakt, kada bude dograbio ovaj vojni poligon?
Nedoumice postoje oko mnogih situacija koje će se neminovno pojaviti u procesu eksproprijacija. Srpska radikalna stranka smatra da ipak postoje velike nedorečenosti u ovom zakonu i naša poslanička grupa pokušaće da ovaj zakonski predlog popravi amandmanima. Zahvaljujem.

Hvala vama. Reč ima gospodin Zoran Krasić. Preostalo vreme je 27 minuta i 30 sekundi.

Gospodine Novakoviću, ima sasvim dovoljno vremena da vas ubedim u stavove SRS i zamolio bih vas da budete malo pažljivi, da saslušate ovo, možda ćete neke stvari da naučite, trebaće vam za život.
Na početku da gledaoce obavestim da je na dnevnom redu zakon o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji. Ove izmene i dopune morale bi da budu dogradnja postojećeg zakona, kako bi on ispunjavao sve one uslove koje ste vi, građani Republike Srbije, propisali 2006. godine kada ste na referendumu usvojili Ustav Republike Srbije, i to član 58, prva tri stava tog člana. Sada se nalazimo na tom terenu, da bude jasno. Naš ustav ima tu malo, ako bih mogao tako da kažem, trapavo rešenje; priča se o pravu na imovinu, umesto da se priča o pravu svojine, kao svetinji.
Ovo vam pričam zbog toga što ste jutros, odnosno poslepodne, imali prilike da čujete našeg prvog govornika i jednog potpredsednika, koji su demonstrativno rekli da za živu glavu neće da glasaju za ovaj zakon. To je njihov politički stav i ja to cenim, ali su u ovu priču ubacili nešto što nikako ne može da se kaže povodom ovog predloga zakona. Ubacili su denacionalizaciju i ubacili su još nešto što otprilike znači da gospodin Batić i gospođa Judita Popović vrlo dobro znaju ko je na vlasti, jer su pričali više o zloupotrebama postojećeg Zakona o eksproprijaciji i budućeg zakona sa ovim izmenama i dopunama od strane vlasti, nego što su pričali o tome da li su predložena rešenja dobra ili loša. Oni su tu, u ovom delu, u pravu, jer su oni, praktično, insajderi. Oni mnogo dobro znaju kako funkcioniše DOS, po jednom feudalnom principu – ja tebi, ti meni, ovo je moj atar, ne ulazi mi u atar itd.
Ovo je načelna rasprava i ovde se daju samo političke kvalifikacije povodom predloženog zakona. Kada bude rasprava o amandmanima, onda ćemo o pravno-tehničkim i drugim rešenjima, tako da na to ne mogu da se osvrćem u načelnoj raspravi, jer, kakav sam baksuz, Nikola će da mi da opomenu, tako da moram da se držim samo ovog opšteg političkog diskursa po ovom predlogu zakona.
Da bi gledaoci još bolje shvatili kompletnu današnju raspravu o ovom predlogu zakona, moram da vam kažem da smo imali prilike da kod predstavnika vlasti, kada su diskutovali o ovom predlogu zakona, vidimo kako se vrši cepanje ličnosti.
Zakon o eksproprijaciji nije nova pojava. Zašto nije nova pojava? To postoji, maltene, stotinama godina, jer je to način kako nešto što je bilo privatno može da postane državno, zbog nekog većeg interesa. To je jedini legalni način kako može da se dovede u pitanje pravo svojine, pre svega na nepokretnostima, kada je u pitanju eksproprijacija.
Sve države se trude da u ustavu zapišu i naprave norme koje će da budu u velikoj meri garancija i veliko ograničenje za nosioca vlasti da on ograničeno može da se meša u pravo svojine. Mi danas praktično, kada pričamo o ovom zakonu, pričamo o tome; kada se usvoje ove izmene i dopune Zakona o eksproprijaciji, da li može da se kontroliše onaj koji ulazi u pravo svojine, da bi taj ulazak, osujećenje, oduzimanje, ugrožavanje prava svojine bilo dozvoljeno u skladu sa Ustavom i u skladu sa nekim principima.
Ako pričamo o tome, opet imamo cepanje ličnosti. Znate, lako je kritikovati, ali je teško kritikovati ako si u isto vreme predstavnik stranke koja je na vlasti, recimo, u nekoj opštini, pa opština treba da sprovede vodovod, kanalizaciju, parno grejanje, ulicu, da reši pitanje komunalnog otpada ili nešto za šta može da se kaže da je javna stvar, pa kada se suočiš sa problemom kako javna stvar da funkcioniše, gde neminovno dolazi do sukoba između privatnog i javnog, onda ti je potreban zakon o eksproprijaciji, onda ti je potreban efikasan zakon o eksproprijaciji da za pet minuta možeš da uđeš u tuđu svojinu.
Ali, ako se slikaš na televiziji, ako treba da učestvuješ u "Utisku nedelje" gde ćeš da cepaš dlaku po dužini na 16 delova, onda ćeš da pričaš kao gospodin Batić – nedopušteno, neprihvatljivo mešanje u privatnu svojinu, privatna svojina svetinja. A trećina Srbije u ruralnom području gotovo da je bez korisnika zemljišta. Tako je, pogledajte ova naša sela, pustoš, nema ko da obradi ni imovinu.
No, da se vratim ovom Zakonu o eksproprijaciji. Šta je važno kod ovog zakona? Kod ovog zakona je važno da li on raspolaže mehanizmima da mi možemo da kontrolišemo vlast koja ulazi u privatnu svojinu. To je najvažnija stvar.
Da li ovaj zakon daje mehanizme da kontrolišemo državu i sve one koji učestvuju u ovom postupku? Mislim da ti uslovi, odnosno ti fini mehanizmi kontrole ne postoje do kraja. Načelno postoje, do kraja ne postoje.
Sledeće pitanje koje moramo da otvorimo jeste - kakva je naša praksa? Praksa je katastrofa. Ona se razlikuje od opštine do opštine, od sposobnosti opštine kako će da se obrati Vladi da bi se utvrdio javni interes, pa preko njihovih odeljenja za finansije, kako se usvaja predlog za eksproprijaciju i nadalje sve ono što sledi, zaključno sa pravičnom naknadom koja se utvrđuje u vanparničnom postupku. To po pravilu dugo traje.
Sledeće pitanje, ili nešto što se otvara kao problem, a vi ste ga otvorili izmenama i dopunama ovog zakona, naročito onim izmenama kojima utičete na član 8. postojećeg predloga zakona, jeste to što se kao korisnik eksproprijacije po pravilu javlja država.
Kad kažem država, mislim na državu u najširem smislu reči. Ona se neki put javlja kao Republika, neki put kao autonomna pokrajina, neki put kao jedinica lokalne samouprave, javlja se i kao javno preduzeće, ali ste ovde ubacili i preduzeća koja osnivaju javna preduzeća tako da bude većinski državni kapital. Tu su Batić i gospođa Judita i svi koji su kritikovali zakon potpuno u pravu. Zašto? Zato što se ne vidi princip na osnovu koga ste proširili mogući broj korisnika eksproprijacije.
Reći ću vam moj lični stav. Moj lični stav je da bude vlasništvo, odnosno da je korisnik eksproprijacije neko ko gazduje u ime države ili koristi sredstva u državnoj svojini, ne njegov status u registru, nego imovina kojom on raspolaže. Tu se otvara, dragi gledaoci, novi problem. Oni su već "skuvali" zakon po kome će državna svojina da bude državna svojina republičkog značaja, državna svojina... Lokalnog nećemo da vam dozvolimo, da znate, znao sam da će neko da natrči, ali nisam znao da si ti taj. To nećemo da vam dozvolimo. To SRS neće da vam dozvoli, jer ako bi to Srbija dala vama, rasturili biste i ovo malo što je ostalo od Srbije. Jojić vam mesecima čita ovde koje ste sve zemljište dali. Molim, na koliko godina?
E, moj Dragane, zbog tog i takvog zakupa Vučić i Đilas su izdejstvovali privremene mere u Zemunu. Prodali su lokaciju pre vremena, pre izbora, pa im se izjalovilo, pa ih juri mafija da ih pobije zato što nisu dobili zemljište. Zato građani Srbije ne znaju zašto su uvedene privremene mere u Zemunu. Građani Srbije, da znate, pošto to niste mogli da vidite ni u Skupštini grada, niti u medijima, u Zemunu su uvedene privremene mere, privremeni organ neki, skupili su neku bandu zato što nije donet statut, a gradska opština i ne sme da ima statut. Neverovatno, ali to ćemo u ponedeljak na Odboru za lokalnu samoupravu.
Samo da vam kažem, ova rečenica koju sam vam rekao, vaš ministar Marković je to pre nekoliko meseci napisao u jednom svom stručnom mišljenju, povodom primene Zakona o lokalnoj samoupravi. Smeškajte se vi samo. Dok se vi smeškate, Srbija propada.
Sledeće pitanje je, da se vratim, ako idete na razgradnju koncepta državne svojine u Republici Srbiji, da titular te svojine ne bude Republika Srbija, da prava u ime nje vrši Vlada Republike Srbije, da tehnička pitanja korišćenja i upravljanja vrši Direkcija za imovinu Republike Srbije, već to razgrađujete, pa šaljete Pajtiću u Mošinu vilu ili Bošku Ristiću u Niš, da on gazduje, onda ovaj zakon ništa ne valja, ovo treba pocepati i baciti, jer će vam zakon poslužiti kao sredstvo da rasparčate i ovo malo što je ostalo u Srbiji, onda mi nećemo da glasamo.
Pokušaćemo sa nekim amandmanima da vas ubedimo, kao što smo Borisa Tadića sa ovog mesta ubeđivali šta mu radi Pajtić u Vojvodini, pa je sada, izgleda, malo shvatio o čemu se radi.
Verovatno će da shvati i šta mu Đilas radi u Beogradu, verovatno. Bilo bi dobro da shvati šta mu radi. I Ćirko, i Šojić iz "Bele lađe", ima ta galerija... Napravio je Boris Tadić seriju "Bela lađa", izmislio je Ćirka, Šojića itd.
Moram malo zabave zbog gledalaca, da shvate da tema jeste ozbiljna, ali sada moram da se vratim na drugi deo, da li treba ugrađivati neka rešenja u ovaj predlog zakona koja bi u praksi značila zaustavljanje života? Shvatite koliko je tema ozbiljna.
Uzmite jednu ulicu gde ne postoji kanalizacija, već postoje septičke jame, pa se septičke jame izliju. Opština, grad reši da to komunalno sredi i neminovno mora da uđe u svojinu nekog pojedinca. To se radi u postupku eksproprijacije. Šta je javni interes? Sređivanje kanalizacije, sređivanje puta. Moramo i o tom aspektu da razmišljamo kada pričamo o ovom zakonu. U ovom zakonu postoje neka rešenja, ali kažem, generalno ostaje problem ovog zakona - gde su mehanizmi kontrole.
Nešto je nezamislivo. Samo je u vreme Hitlera bila situacija da se donosi zakon o primeni zakona. Uopšte me ne bi iznenadilo da vi predložite jedan takav zakon, a evo zbog čega, pročitaću vam jednu rečenicu koja nikako ne bi smela da bude u zakonu. To je rečenica o ništavosti. Pogledajte šta su pametni mozgovi "žute boje" smislili, kaže: "Rešenje o eksproprijaciji, kao i rešenje o administrativnom prenosu doneto bez rešenja kojim je utvrđen javni, odnosno opšti interes za eksproprijaciju, odnosno administrativni prenos nepokretnosti je ništavo."
Postavlja se pitanje kako je moguće da se donese rešenje o eksproprijaciji, ako nije prethodno utvrđen javni interes? Na ovaj način kažete da je u nekoj n.n. opštini moguće da se donese rešenje o eksproprijaciji, iako nije utvrđen javni interes. Kakav je to vaš odnos prema zakonu? Isti kao Đilasov. Po Statutu grada Beograda ove izmišljene statute gradskih opština gradske opštine su mogle da donesu od 1. januara 2009. godine, a on je tražio mere zato što to nije doneto do 17. novembra 2008. godine. Ako već otimate, otimajte sa stilom, makar inteligentno nešto, politikantski, tanano, fino, da neko može da razmišlja malo o tome šta ste zamislili, nemojte tako brutalno. Ovo je tako brutalno, očigledno, iz satelita se vidi nezakonitost.
Šta je tu ništavo? Znači, vi dozvoljavate u startu ništavost.
Sada ima nekih stvari, moram to da pohvalim, to je bio ranije veliki problem, kada se ekspropriše neko zemljište da bi se napravio neki objekat, pa se pojavi problem gradilišta, sada se predviđa mogućnost privremenog zauzimanja nekog zemljišta. To je sigurno opravdano i dobro je što je ubačeno u taj zakon, ali je moralo vremenski da se ograniči to stanje privremenog korišćenja zemljišta.
Nisam siguran, mislim da kod administrativnog prenosa i niste nešto bogzna šta intervenisali, jer se ne menja svojinski karakter zemljišta, ono je u državnoj svojini, samo sa jednog korisnika prelazi na drugog, mislim da tu i nije bilo neke potrebe da se menja.
Ima nekih drugih stvari koje ste morali, ako ne nekim novim zakonom, to su realni tereti, makar ovde da predvidite, ali niste, to verovatno i nije neki veliki problem. To je situacija postavljanja kablova, gde vlasnik zemljišta dobija zabranu da kopa više od 80 santimetara na toj trasi; to je taj teret koji trpi njegova nepokretnost, odnosno on kao vlasnik je ograničen u apsolutnom korišćenju prava koje ima na toj nepokretnosti.
Mislim da postoji jedno dobro rešenje što se tiče bankarske garancije. To je bio nekada problem, stalno se donosila ta bankarska garancija, bez obzira na to koliko traje taj postupak. Sada je dat neki proces indeksacije, tako nešto, to je dobro rešenje.
Ali, i dalje ostaje problem o kome je pričao gospodin Batić. Ostaje taj problem, to moram da kažem. To je problem prakse i kako će da se primenjuje ovaj zakon. Pojavi se tajkun, "tajfun", kako hoćete, i onaj Soldatović iz "Bele lađe" plati Ćirka, Ćirko osvoji vlast. Zato se grabe za izbore, da legalizuju to, sa 2% postaju faktor. Mora kugla da se gleda, da li je vreme za izbore. Roska gleda kuglu, da li je vreme za izbore. Ako je vreme za izbore, uđu sa 6% sa Đilasom, vlast, kao što su ovi pigmejci mali. Znate, male stranke dograbe se vlasti i onda feud veliki. Soldatović stoji iza toga, tajkun. "Bela lađa", svet, takva je politička scena u Srbiji, "Bela lađa".
Sve ovo što piše ništa ne važi u praksi, građani, ništa ne važi u praksi. Zašto? Skupili su se da završe ovaj posao do kraja, nemaju drugog izbora. Eto, mi smo pokušali da amandmanima popravimo ovaj predlog zakona. Moram da vam kažem, sumnjam da ćemo uspeti da popravimo ovaj predlog zakona, zato što ovde važi potpuno jedan drugi princip kada se razmatra predlog zakona u Narodnoj skupštini. Ovde su važni sporedni, nus efekti: da li je poslanik lepo obučen, da li 16 minuta koristi kada izađe za govornicu da sve lepo "poštovani, poštovani, poštovani" iznabraja, pozdravi, da li je evropski opredeljen, da li ga hvata kamera, da li se tri puta dnevno tušira, a ne šta kaže o predlogu zakona.
Moram da vas podsetim, građani, 100.000 ljudi će da izgubi posao, verovatno, zbog zakona kojim ste otvorili naše tržište i skinuli carine. Možete vi da se savetujete i na Babinom kuku i na Kopaoniku i sa tajkunima, možete vi da lepo uživate u blaženstvu vašem, gospodine, gospođo, ali prođite kroz ulice, idite do periferije, porazgovarajte sa građanima, oni vrlo dobro znaju da je danas pravo čudo sačuvati radno mesto u Srbiji.
Molim vas, pre pet meseci sam vam pričao, pričate o "Fijatu", donesite odluku da vozite samo vozila "Fijata" iz "Zastave", da Vlada vozi samo vozila "Fijata" iz "Zastave", ništa drugo. Da li ćete trotinet da gurate, nije to bitno.
Znači, imamo jednu fatamorgana situaciju, kaže se - svetska finansijska kriza zbog virtuelnog novca; to su ove plastične pare, kojih nema. Kod nas znate kako je – ne uzimajte slučajno kredite, jer kada vam "zavale" ovi Austrijanci i ovi drugi koji izvlače svoje pare, biće vrlo opasno. Gospođa ministar se verovatno stidi da kaže kakvo je stanje sa trezorom.
Sada ću da dam jedan lep šlagvort mojim velikim prijateljima novinarima. Evo, novinari istraživači, znajte, nešto se ponavlja (kolumnista je tu), nešto se ponavlja: septembra, oktobra 2003. godine (ima tu poslanika koji su tada bili u Skupštini) poslanici nisu mogli da podignu dnevnicu, nije bilo para, pali ste sa vlasti. Evo, već nekoliko dana nemate para za dnevnice, približilo vam se.

Hvala. Potpuno se slažem da zakon u praksi ne važi sve dok ga Skupština ne usvoji.
Da li još neko želi reč, pošto više nema prijavljenih, ili neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93? (Ne.) Hvala.
Zaključujem načelni pretres. Završavamo današnji radni dan. Zakazujem sledeću sednicu za utorak, 10. mart 2009. godine, sa početkom u 10.00 časova. Koristim priliku da prepoznam neku malo bolju atmosferu u Skupštini. Lepo se odmorite i spremite, pa iduće nedelje da nastavimo.