Reč ima gospodin Čedomir Jovanović.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, za nas iz LDP je ova sednica zaista skandalozna. Ona je pripremljena na skandalozan način, započeta je na skandalozan način, biće prekinuta na skandalozan način i onda se postavlja pitanje šta, zapravo, mi kao Parlament poručujemo građanima Srbije kada se na takav način odnosimo prema grani vlasti koja je potpuno ravnopravna sa nama.
Zamislite suđenje na kojem smo mi kao građani došli po pravo, a naspram nas nema ni sudije ni tužioca, koji se u tom trenutku nalaze na nekom drugom mestu. Naravno da smo podržali set zakona iz oblasti pravosuđa, upravo svesni činjenice da je neophodno reformisati srpsko pravosuđe. Kritikovali smo one delove zakona i pojedina rešenja koja su narušavala taj princip jednakosti izvršne i zakonodavne vlasti sa sudskom.
Ono što je sada ovde problem, zapravo, jeste činjenica da mi treba da učestvujemo u raspravi, koja će se okončati formiranjem najznačajnijih institucija za sudsku vlast, Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, a da se rasprava odvija u više nego skandaloznoj atmosferi. Gde je ministar pravde?
Gde je predstavnik Odbora za pravosuđe? Zato što ministar pravde svojim prisustvom ovde dokazuje poštovanje i daje značaj temi o kojoj se raspravlja. Ako to nije važno, izađite svi napolje, onda može jedan poslanik da sedi, da pređemo odmah na glasanje. Ponižavajući je, prema ljudima koji su kandidovani, ovakav odnos Parlamenta, a pogotovo prema građanima koji treba da poštuju to pravosuđe.
LDP ne može mnogo toga da kaže o ovim kandidatima, jer ne znamo na osnovu čega tako nešto možemo da uradimo. Nekoliko šturih rečenica za nas su, zapravo, kompromitacija ljudi koji su kandidovani. Manje rečenica nego godina njihovog rada u tužilaštvu i u sudstvu. Možemo reći da to nije važno, to je jako lepo, ali ćemo se vrlo brzo suočiti sa posledicama toga, kada ljudi budu definisali Srbiju kao zemlju u kojoj su oni i sudije i tužioci, i političari i poreznici, kada budemo živeli u zemlji koja nema nikakvih dodirnih tačaka sa 21 vekom, kada svako bude uzeo pravdu u svoje ruke. Možda bi prisustvo ministarke pravde i predsednika Odbora za pravosuđe pokazalo poštovanje Parlamenta prema sudskoj vlasti koja je juče napadnuta. Npr, ubijena je žena sudije i mislim da smo dužni da u ovom trenutku preduzmemo sve kao bismo vratili neophodno poštovanje pravosudnoj vlasti.
O nekim kandidaturama ćemo se izjasniti samo tako što ćemo ih osporiti. Osporavamo kandidaturu akademika prof. dr Slobodana Perovića i smatramo da su predlagači dužni da nam obrazlože tu kandidaturu, da nam kažu oni koji za tu kandidaturu ovde u Parlamentu žele da glasaju zašto to čine, da bismo mi to mogli da uradimo. Zašto je osporavamo? Zbog toga što mislimo da nije sporno učešće gospodina Perovića u prošlosti, ali da ga upravo to učešće, odnosno predlagača gospodina Perovića, u ovom trenutku obavezuje na definisanje njegove uloge u instituciji za koju se kandiduje.
Ako u tu instituciju ulazi da bi se ponašao kao što se ponašao u institucijama u kojima je do sada bio, onda mi tako nešto ne podržavamo. Ukoliko ulazi sa znanjem koje je stekao u prethodnim institucijama i željom da u novoj instituciji radi ono što nije radio u prethodnoj, onda možemo da razgovaramo o tome da li će dobiti podršku ili ne. Za nas je tako nešto neprihvatljivo i mi osporavamo kandidaturu akademika Slobodana Perovića, a pogotovo je za nas ta kandidatura sporna, pošto nema nikoga od predlagača ni predstavnika onih koji će glasati za gospodina Perovića da bi nam objasnio zašto mi tako nešto treba da uradimo, pa i da se mi pridružimo toj podršci koja eventualno postoji.
Osporavamo kandidaturu prof. dr Milana Škulića i tražimo da se ona detaljno obrazloži. Za tu svoju odluku imamo isto jedno važno saopštenje i po našem mišljenju prof. dr Milan Škulić je previše blizak izvršnoj vlasti i mi smatramo da bi on kao kandidat i član Državnog veća tužilaca zastupao interese izvršne vlasti.
Mi želimo da dobijemo što je moguće nezavisnije Državno veće tužioca. Neka se predlagači pojave na sednici Odbora, neka se omogući, jer ne možemo se pozivati na nedorečenosti i propuste naših poslanika. Nigde u svetu se ne vodi rasprava o ovako važnim pitanjima na ovako ponižavajući način.
Dobili smo dopise Advokatske komore, dobili smo dopis Pravnog fakulteta, nekoliko rečenica i na osnovu toga mi treba da donesemo odluku o formiranju Državnog veća tužilaca i Saveta sudstva, koji će presudno uticati na formiranje sudske vlasti u ovoj zemlji. To je previše velika odluka da bismo mogli na osnovu nekoliko rečenica da prihvatimo pojedine kandidate.
Dakle, tražimo da se odvojeno glasa i o kandidaturi prof. Milana Škulića i o kandidaturi akademika Perovića. Osuđujemo ovako neodgovoran odnos prema veoma važnoj temi i smatramo da će posledice biti preskupe. Očekujemo od izvršne vlasti da učini sve kako bi se tako nešto što pre promenilo.
Dakle, ministarka pravde i predstavnik Odbora za pravosuđe i ako je potrebno sastanak sa kandidatima kako bi se njima omogućilo da obrazlože svoje kandidature koje su prihvatili i na takav način nama dali činjenice neophodne za ozbiljno i odgovorno postupanje u ovom procesu. Hvala.

Reč ima gospodin Miroslav Petković, pa gospođa Kolundžija.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ministar pravde ne može biti predlagač i po tom osnovu prisustvovati današnjoj sednici. Mislimo da je bilo potrebno njeno prisustvo da bi na neki način ispoštovala i ove predloge koji su upućeni Parlamentu i da čuje od narodnih poslanika šta mislimo o kandidatima za Visoki savet sudstva. Podsećam vas na raspravu o Zakonu o Visokom savetu sudstva i da je DSS svojim amandmanima bitno popravila ovaj predlog zakona, tada nam je prihvaćeno sedam amandmana koji su zaista u nekim delovima suštinski promenili i popravili ovaj zakon.
Naša ključna primedba tom prilikom je bila da Visoki savet pravosuđa predlaže kandidate za Visoki savet sudstva i smatramo da to nije dobro rešenje.
Naime, postojeći saziv Visokog saveta pravosuđa daje kandidate za telo koje će u budućnosti birati sudije. Podsećam vas na velika ovlašćenja, odnosno nadležnosti koje ima ovaj savet. Mislimo da je moralo mnogo ozbiljnije da se pristupi prilikom pisanja ovog zakona i da se regulišu upravo ova pravila, a ko su predlagači.
Bojimo se da će na ovaj način biti ostvarena potpuna kontrola izvršne vlasti nad radom Visokog saveta sudstva.
Činjenica je, a na to smo ukazivali u načelnoj raspravi, nije dobro da ministar pravde, kao predstavnik izvršne vlasti, bude član po funkciji u Visokom savetu sudstva. Isto tako nije dobro, bez obzira o kome se radi, da narodni poslanik, predsednik Odbora za pravosuđe, koji kao aktivni advokat zastupa stranke pred sudom, bude član tela koji bira sudije. Na prvi pogled to može dovesti do određenih sumnji da će se vršiti pritisak na određene sudije. Zamislite kada ja zastupam nekoga pred sudijom, a sutra mu kažem, ja ću odlučivati da li ćeš ti biti izabran i da li ćeš proći na reizboru. Prema tome, to nije dobro rešenje. Na to smo ukazivali i nismo imali razumevanja od ministra i nadam se da ćemo to uspeti u nekom narednom periodu da promenimo.
Kada smo već kod advokata, podsećam vas da član 36. Zakona o Visokom savetu sudstva predviđa da postupak predlaganja kandidata za izbor člana Saveta iz reda advokata organizuje i sprovodi Advokatska komora Srbije, na način kojim se obezbeđuje najšira predstavljanje njenih članova. Nažalost, ministar pravde nije tu da je pitamo da li je održana Skupština Advokatske komore i da li je zaista veliki broj advokata učestvovao u predlaganju kandidata iz reda Advokatske komore. Ono što smo dobili iz dopisa, koji su nam poslali advokata, jeste da je Upravni odbor Advokatske komore u tome učestvovao. Mislimo da je trebalo uključiti što veći broj advokata kako bi određena kadrovska rešenja bila dobra. Da je ona tu, mislim da bismo dobili odgovor na ovo pitanje. Dobili smo obaveštenje i ne znamo da li je to tačno.
Čuli smo da je bilo neverovatnog lobiranja kod svih predlagača da se upravo određeni kandidati predlože Narodnoj skupštini. Ono što je zabrinjavajuće jeste da se na ovaj način praktično stvara mogućnost da se za dugi niz godina u budućnosti stvore podobne sudije, ne samo stručne i sposobne već i one koji će podleći raznim vrstama pritisaka i učiniti sve da bi se zadržale na tim funkcijama i na tim mestima. Naglašavam da je 4. marta ove godine Društvo sudija Srbije uputilo inicijativu Ustavnom sudu u kome se traži ocena ustavnosti pojedinih članova Zakona o Visokom savetu sudstva. Videćete i odgovor Ustavnog suda na pojedine primedbe koje su njihove kolege, koje su imale dosta zamerki na ovaj zakon, iznele i uputile Ustavnom sudu.
Takođe, upozorili smo vas u novembru mesecu kada je sprovođena ta načelna rasprava na niz propusta u setu pravosudnih zakona i na brojne norme koje će biti neprimenljive u praksi. Voleo bih da čujem od ministra pravde šta je učinjeno u međuvremenu, od novembra meseca, na pripremi da se realizuju sve odredbe iz Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Mislim da je to nakon usvajanja zakona, o tome se ne vodi dovoljno računa. Na to danas nećemo dobiti odgovor i imaćemo priliku to da čujemo nekog drugog puta.
Upozoravali smo da se kroz niz odredaba iz ovog seta pravosudnih zakona guši i sprečava nezavisnost pravosuđa.
Podsećam na ono što se dogodilo pre nekoliko dana, naime 16. marta, kada je Ministarstvo ekonomije uputilo jedan neverovatan dopis predsednici Vrhovnog suda Srbije i ministru pravde. Mislimo da je to skandalozno i nedozvoljeno, da je to direktno protivustavno mešanje u nezavisan rad pravosuđa, a na svu sreću sudije su odgovorile na pravi način.
Smatramo da to ne može biti odgovornost pojedinih činovnika i državnih sekretara u ministarstvu, već iza njihovih postupaka i njihovih dopisa stoje direktno ministri, a u ovom slučaju konkretno ministar ekonomije gospodin Mlađan Dinkić.
Da je to prošlo onako kako je državni sekretar zamislio, na direktan način bi se onemogućile hiljade građana Republike Srbije da ostvare svoja prava pred sudom, da naplate svoja potraživanja na osnovu pravosnažnih izvršnih sudskih odluka. Mislim da bi to bio presedan i jedinstven slučaj u svetu da građani ne mogu da ostvare svoja prava pred sudom.
Nažalost, očigledno da pojedinci iz izvršne vlasti naše sudstvo ne doživljavaju kao nezavisnu granu vlasti i zbog toga prave ovako diletantske poteze.
Podsećam vas, takođe, da je predsednik Vrhovnog suda po funkciji predsednik Visokog saveta. Visoki savet upravo treba da obezbedi ustavnost i samostalnost u funkcionisanju našeg pravosuđa i da zaštiti pravosuđe od političkog uticaja.
Dobili smo obrazloženje da je Ministarstvo pravde u tim trenucima imalo ulogu poštara i ništa više od toga, a što je zaista nedopustivo.
Sada vidimo iz medija da se protiv državnih sekretara iz Ministarstva pravde i Ministarstva ekonomije vodi proces, odnosno utvrđuje se da li postoji sukob interesa u njihovom delovanju.
Ono što je, takođe, skandalozno i o čemu se nije mnogo govorilo ovde jeste jučerašnji događaj, nažalost, juče se dogodio još jedan napad na sudiju u Republici Srbiji.
Podsećam vas da je pre godinu dana, takođe, u Knjaževcu od bačene bombe nastradao jedan sudija. Zaista nas zanima šta će Ministarstvo pravde preduzeti u sistemu zaštite i sudskih zgrada i sudija i njihovih stambenih jedinica, a prethodni ministar, gospodin Petrović, obećao je nakon tog tragičnog događaja da će se taj sistem zaštite pod hitno usvojiti i poboljšati.
Do dana današnjeg nema ništa od toga i ništa nije urađeno na tom planu.
Kakvu sigurnost mogu da očekuju građani Srbije, kada nam bacaju bombe na sudije koji obavljaju jednu časnu i uglednu profesiju?
Zbog toga DSS zahteva da se što pre pronađu počinioci ovog dela, da se zaštite nosioci pravosudnih funkcija, kako bi mogli na nesmetani, zakonom predviđeni način da obavljaju svoju funkciju bez ikakvog straha i bez ikakvih pritisaka, bilo da oni dolaze od političkih subjekata u ovom društvu ili iz nekog kriminalnog miljea.
Zaista želim da izrazim svoje uverenje, s obzirom na to da je Vlada Republike Srbije mnogo puta pokazala da je nesposobna i neodgovorna, da tumara u magli, da ove inicijative koje se pokreću danas neće dovesti do ukidanja Ministarstva pravde u Republici Srbiji, jer mislim da bi to bio vrhunac nesposobnosti i nedelovanja pravne države u Republici Srbiji.
Hvala najlepše. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Gospođa Nada Kolundžija ima reč.

Uvažena predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, ne želeći da komentarišem predloge kandidata za funkcije, želela bih samo da govorim o proceduri i o tome što su ovde neki osporavali sastav Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.
Da malo objasnim kakva je procedura predlaganja i na osnovu čega je takva procedura predlaganja. Ovde je bilo postavljeno pitanje – zašto ministar pravde i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe jesu članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.
U članu 153. Ustava Republike Srbije, u stavu 2. piše, da u sastav Visokog saveta sudstva ulaze predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar za pravosuđe i predsednik nadležnog odbora u Skupštini Republike Srbije.
Potpuno ista odredba stoji i u članu koji definiše sastav Državnog veća tužilaca, te tako onaj ko misli da sastav nije trebalo da bude ovakav, trebalo je o tome da misli onog trenutka kada se zalagao za ovakav Ustav i tvrdio da je ovakvim ustavnim rešenjem obezbeđen najviši mogući stepen nezavisnosti sudstva od izvršne vlasti. Po našem uverenju, na ovaj način jeste omogućeno da se potpuno sudska vlast, posebno u izboru sudija i tužilaca, što više odvoji od izvršne i zakonodavne vlasti.
Ustavom je, takođe, definisano ko su ovlašćeni predlagači. Zakon o Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca samo je precizirao ko predlaže koliko kandidata i po kojim kriterijumima. Na osnovu Ustava i zakona dobili smo ove predloge od ovlašćenih predlagača.
U tom smislu se može reći da je u potpunosti poštovana procedura koja je propisana Ustavom i zakonom.
Istovremeno, Ustavni zakon koji utvrđuje rokove za izvršavanje Ustava određuju i to da se 90 dana od donošenja Zakona o Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca moraju izabrati predstavnici, odnosno članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Ovaj rok ističe 30. marta i ovo je upravo razlog zbog kog mi imamo danas ovo na dnevnom redu, kako bismo, ne samo ispunili obavezu koju nam je Ustavni zakon propisao, već kako bismo omogućili da ove dve vrlo važne nezavisne institucije pravosuđa urade posao koji je pred njima, a posao koji je pred njima jeste da utvrde kriterijume za izbor sudija, da odrede sudije i tužioce, da odrede broj i da oni biraju sudije i tužioce.
Takođe je važno naglasiti kako bi se pokazalo da je i onaj koji je pisao Ustav i koji je pisao i usvajao zakone vodio računa o tome da članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca budu nezavisni od izvršne i sudske vlasti, stoji i u činjenici da šest članova bira Visoki savet pravosuđa, da je jedan član predsednik Kasacionog suda i da je samo jedan član ministar u Vladi Republike Srbije i jedan član predsednik skupštinskog odbora. Mislim da taj sastav u svakom smislu omogućava da ova važna institucija bude nezavisna u odnosu na izvršnu i zakonodavnu vlast. Hvala.

Zahvaljujem. Gospodin Spasojević, još devet minuta imate u okviru 20 minuta. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da je ustavna obaveza da se to uradi, ja sam to i pomenuo, rok je 90 dana i potpuno je normalno da se krene u ovaj izbor, da se ispoštuju ustavni rokovi, ali, gospođo Kolundžija, osvrnuću se opet na sedišta i teritorije sudova. Jedan od razloga zbog čega smo uveli sudske jedinice, ispremeštali i ukinuli neke sudove, jeste taj pod izgovorom ministara pravde i drugih predstavnika Vlade da su u malim gradovima sudije pod velikim pritiskom, a po meni i po mišljenju Nove Srbije to smo potpuno nelegitimno uradili, pa će sudije iz drugih gradova biti delegirane u nekoj sudskoj jedinici. Dakle, govorili smo o uticaju na pravosuđe. Da li je trebalo i da li je moguće, kada sutra naš predsednik Odbora za pravosuđe bude uticao na izbor kandidata, pošto je on aktivan advokat, da se u toj situaciji njegov status zamrzne? To je čist sukob interesa. To je moje mišljenje, kolega Konstantinoviću, ja pripadam advokaturi.
Postavljam pitanje – kada predsednik Odbora za pravosuđe bude direktno uticao na izbor sudija, da li će svi, prvo advokati, biti u istom položaju, da li će on imati možda nagomilani broj predmeta u svojoj kancelariji, jer će stranke i klijenti direktno pohrliti u tu kancelariju, u kancelariju onoga, koji bira sudije u ovoj zemlji. O tome sam ja govorio. Po mom duboko profesionalnom mišljenju, to nije u redu.
Ako se neko prihvata, pa se čak i tom sudiji koji je u Visokom savetu zamrzava status, a imao sam mišljenje da to nije trebalo uraditi, već možda sudijama da se smanji broj predmeta, priliv predmeta, da ne izlazi iz struke, onda to isto mislim i kada su u pitanju advokati, mi pripadamo istom, prema tome, sudskoj organizaciji, praktično, nema bez sudija, advokata i tužilaca sudskog postupka, tako da je moj apel bio u tom pravcu.
I dalje stojim kod toga, možda je to i protiv nekog mog interesa i nekih drugih kolega advokata, ali je to činjenično stanje, da postoji određeni sukob interesa.
Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Spasojeviću.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Predlažem da napravimo pauzu do 16.00 časova, a u 16.00 časova da krenemo sa radom.
(Posle pauze – 16.20)

 Poštovani narodni poslanici, s obzirom na to da je danas poslednji četvrtak u mesecu, podsećam vas na odredbu člana 200. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, prema kojoj se svakog poslednjeg četvrtka  u mesecu na sednici Narodne skupštine koja je u toku, postavljaju poslanička pitanja, i to u vremenu od 16.00 do 19.00 časova za vreme koje se prekida rad po dnevnom redu.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas podsetim na odredbe Poslovnika koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja:
''Narodni poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi, iz njihove nadležnosti.
Poslaničko pitanje mora biti jasno formulisano.
Poslaničko pitanje postavlja se u pisanom obliku ili usmeno, s tim da izlaganje poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta.
Predsednik Narodne skupštine upozoriće narodnog poslanika, koji postavlja poslaničko pitanje, ako pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama ovog poslovnika, odnosno ako nije upućeno nadležnom organu.
Na usmeno postavljeno poslaničko pitanje, Vlada, odnosno ministar, moraju usmeno odgovarati. Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to moraju odmah obrazložiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku, u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno.''
Takođe, prema članu 202. Poslovnika:
''Posle datog odgovora na poslaničko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da, u trajanju od najviše pet minuta, komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše pet minuta.''
Zamolila bih vas, gospodo narodni poslanici, da zauzmete svoja mesta, kako bismo prešli na postavljanje poslaničkih pitanja.
Reč ima, po Poslovniku, gospođa Radeta.