Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 185 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je u sali prisutno 99 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sednici narodni poslanici Velimir Ilić, Jelena Travar-Miljević i Suzana Grubješić.
Obaveštavam vas da je, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predsednica Slavica Đukić-Dejanović pozvala da, pored predstavnika predlagača Milana Markovića, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, prisustvuju sednici i Gradimir Nenadović, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i Darko Radojičić, pomoćnik direktora.
Biće vam prosleđeno obaveštenje, ako ga već služba nije podelila, da je Vlada odredila da danas za vreme sednice Vladu predstavlja ministar Oliver Dulić.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZGLEDU I UPOTREBI GRBA, ZASTAVE I HIMNE REPUBLIKE SRBIJE (načela)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada, primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Narodne poslanike koji dobacuju da se ne čuje molim da ne dobacuju i, drugo, da ne razgovaraju dok traje sednica Narodne skupštine, jer je to jedini način da čuju šta se dešava.
Molim vas da ne dobacujete za vreme otvaranja i rada sednice Narodne skupštine.
(Aleksandar Martinović, sa mesta: Gospođo Čomić, nema prenosa na Drugom programu RTS-a.)
Pošto ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, devet minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta. Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanik Vladan Batić, koji nije član nijedne poslaničke grupe, ima pravo da govori do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da će po ovoj tački dnevnog reda poslaničke grupe predstavljati narodni poslanici: narodni poslanik Boris Aleksić za Poslaničku grupu SRS, s tim što je u ime Poslaničke grupe SRS narodni poslanik Filip Stojanović dostavio predsedavajućoj obaveštenje neposredno pred početak ove sednice da će Poslaničku grupu SRS predstavljati narodni poslanik Aleksandar Martinović; narodna poslanica Milica Radović – Poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica; narodni poslanik Siniša Stamenković – poslanička grupa PUPS.
Shodno članu 142. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Primenjujući član 27. Poslovnika Narodne skupštine, koji me obavezuje da se staram o redu u Narodnoj skupštini, molim narodne poslanike Milorada Krstina, Milana Škrbića, Vitomira Plužarevića, Filipa Stojanovića, Milana Veselinovića i Vladu Milojkovića da zauzmu mesta u sali Narodne skupštine koja su im odlukom Administrativnog odbora namenjena za sedenje i nesmetan rad u Narodnoj skupštini.
Trenutno ovih šest narodnih poslanika, greškom ili namerno, sedi na mestima koja po odluci Administrativnog odbora predstavljaju mesta za rad narodnih poslanika druge poslaničke grupe. Molim narodne poslanike da zauzmu svoja mesta za rad, a prema odluci Administrativnog odbora.
Da li će narodni poslanici Milorad Krstin, Milan Veselinović, Vitomir Plužarević, Milan Škrbić, Vlada Milojković, Filip Stojanović postupiti u skladu sa odlukom Administrativnog odbora, ili ćete kršiti odluku Administrativnog odbora?
(Aleksandar Martinović, sa mesta: Gospođo Čomić, javljam se po Poslovniku. Morate mi dati reč po Poslovniku.) (Narodni poslanici SRS dobacuju sa mesta.)
Molim narodne poslanike da ne dobacuju. Trenutno u toku sednice primenjujem član 27, jer konstatujem očito kršenje Poslovnika Narodne skupštine.
Dok ne okončamo otklanjanje kršenja odredaba Poslovnika Narodne skupštine, niko drugi neće dobiti reč.
Da li će narodni poslanici zauzeti svoja mesta na kojima će raditi? Ne.
Izričem prvu opomenu, na osnovu člana 106, poslednji stav, a zbog kršenja reda u Narodnoj skupštini, teške povrede reda i kršenja odluke Narodne skupštine, narodnim poslanicima Miloradu Krstinu, Milanu Škrbiću, Vitomiru Plužareviću, Filipu Stojanoviću, Vladi Milojkoviću, Milanu Veselinoviću.
Molim narodne poslanike da, nakon izrečene prve mere opomene, napuste mesta za rad koja im nisu namenjena odlukom Administrativnog odbora i da zauzmu mesta koja su im odlukom Administrativnog odbora namenjena za rad.
Narodni poslanici odbijaju da poštuju Poslovnik Narodne skupštine, odbijaju da poštuju odluku Administrativnog odbora i time nastavljaju da krše odredbu člana 106, poslednji stav, te izričem drugu opomenu narodnim poslanicima Miloradu Krstinu, Milanu Škrbiću, Milanu Veselinoviću, Vitomiru Plužareviću, Filipu Stojanoviću, Vladi Milojkoviću.
(Elena Božić-Talijan, sa mesta: Po Poslovniku.)
Molim narodne poslanike da, nakon izrečene druge mere opomene, postupe po odluci Administrativnog odbora i zauzmu mesta koja su im za rad namenjena, na osnovu člana 106. i odluke koju je Administrativni odbor doneo.
Molim narodne poslanike da konsultuju Poslovnik Narodne skupštine i ponavljam da je u toku primena člana 27. zbog kršenja Poslovnika Narodne skupštine, teške povrede discipline, kršenja odluke Administrativnog odbora. Dok traje tok sednice u kojem primenjujem član 27, niko drugi ne može dobiti reč.
(Aleksandar Martinović, sa mesta: Ali, gospođo Čomić, javio sam se zbog povrede Poslovnika pre 10 minuta.)
Kada završimo sa primenom člana 27, biće davanja reči po zahtevu narodnih poslanika.
Molim narodne poslanike Milorada Krstina, Milana Škrbića, Milana Veselinovića, Vitomira Plužarevića, Filipa Stojanovića, Vladu Milojkovića da, nakon dve izrečene mere, ne nastavljaju sa kršenjem Poslovnika Narodne skupštine, sa kršenjem odluke Administrativnog odbora i da zauzmu svoja radna mesta koja im odlukom Administrativnog odbora pripadaju.
Pošto narodni poslanici nastavljaju da krše odredbe Poslovnika Narodne skupštine, nastavljaju da krše odluku Administrativnog odbora, izričem meru oduzimanja reči narodnim poslanicima: Miloradu Krstinu, Milanu Škrbiću, Milanu Veselinoviću, Vitomiru Plužareviću, Filipu Stojanoviću i Vladi Milojkoviću.
(Elena Božić-Talijan, sa mesta: Kršite Poslovnik!)
Molim narodne poslanike kojima je izrečena mera oduzimanja reči da prestanu da krše odredbu Poslovnika i odluku Administrativnog odbora i da zauzmu radna mesta koja su im odlukom Administrativnog odbora namenjena. Upozoravam narodne poslanike da se u slučajevima istrajavanja u kršenju odredaba Poslovnika Narodne skupštine mora izreći i najteža mera u svakom parlamentu, osim ovih već izrečenih koje su teške za svaki parlament, dakle, mera udaljenja sa sednice.
(Elena Božić-Talijan, sa mesta: Uskraćujete prava poslanicima samovoljno! Kršite Poslovnik!)
Molim narodne poslanike da ne dobacuju, da ne ugrožavaju red i mir toka sednice Narodne skupštine i ponavljam treći put da se trenutno na sednici odvija primena člana 27, o staranju o redu u Narodnoj skupštini, a zbog istrajavanja narodnih poslanika Milorada Krstina, Milana Škrbića, Milana Veselinovića, Vitomira Plužarevića, Filipa Stojanovića, Vlade Milojkovića da grubo naruše red i dostojanstvo u Narodnoj skupštini i da se ne pridržavaju odluke Administrativnog odbora.
Dok traje primena člana 27. nijedan drugi narodni poslanik ne može dobiti reč, pa vas molim da ne uzurpirate pravo na slobodnu reč, koja je u ovom parlamentu bila i biće obezbeđena svim narodnim poslanicima, a u skladu sa odredbama Poslovnika Narodne skupštine.
Pošto narodni poslanici kojima su izrečene mere prve opomene, druge opomene i mera oduzimanja reči ne žele da poštuju Poslovnik Narodne skupštine, ne žele da učestvuju u radu Narodne skupštine poštovanjem reda i poštovanjem odluka tela Narodne skupštine, izričem mere udaljenja sa sednice narodnim poslanicima Miloradu Krstinu, Milanu Škrbiću, Milanu Veselinoviću, Vitomiru Plužareviću, Filipu Stojanoviću i Vladi Milojkoviću.
(Aleksandar Martinović, sa mesta: Nikola, javio sam se za reč na samom početku sednice. Ovo stvarno nema smisla. Kršite sve moguće principe.)
Molim narodne poslanike koji imaju, kao poslanička grupa, strateški plan da onemoguće primenu reda, staranje o redu i rad Narodne skupštine da od takve strategije odustanu, jer je takva strategija štetna za sve narodne poslanike, a nema nikakve koristi za narodne poslanike koji smatraju da imaju pravo da ne poštuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine ili da ne poštuju odluke Administrativnog odbora. Pravila koja donosimo važe jednako za sve i ta će pravila biti primenjivana.
S velikim žaljenjem, u ime svih nas, konstatujem da je izrečena mera udaljenja sa sednice narodnim poslanicima i određujem pauzu do 11.30 časova, kada ćemo nastaviti rad. Hvala vam.
(Posle pauze – 11.35)

 Dame i gospodo poslanici, nastavljamo rad u popodnevnom delu, a po načelnom pretresu o Predlogu zakona. Da li predstavnik predlagača ministar Oliver Dulić želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, veliko mi je zadovoljstvo što se danas o ovako važnoj temi raspravlja u ovom domu. Čestitam vam preseljenje i nadam se da ćete u budućnosti raditi uspešno, da ćete donositi zakone koji će biti od koristi za naše građane, da ćete učestvovati, zajedno sa Vladom, u kreiranju bolje budućnosti. Naravno, nadam se da ćete u ovako divnom domu, u ovakvom istorijskom zdanju potvrditi sve ono što je suština parlamentarizma, a to je, pre svega, jedno kulturno predstavljanje građana.
Državni simboli predstavljaju oznake entiteta i suverenosti država, duboko usađene u kolektivno pamćenje svakog naroda. Njima se predstavlja država i izražava jedinstvo, odanost i pripadnost državi. Svojim oblikom i sadržajem, bojama i znacima u grbu i na zastavi, odnosno rečima i melodijom himne, državni simboli na autentičan način sublimiraju temeljne vrednosti na kojima počiva država, povezujući njene građane, državni kontinuitet i tradiciju.
Spajajući prošlo sa sadašnjim, državni simboli imaju poseban značaj za državu i građane. Zbog toga je važno da budu utvrđeni sa namerom da traju, da budu pažljivo odabrani, posebno ako u tradiciji države već postoje simboli koji su ukorenjeni i prihvaćeni. U zrelim društvima i razvijenim državama insistira se na trajnosti oblika i sadržaja državnih simbola, jer dugotrajni državni simboli čuvaju spone među generacijama.
Prilikom donošenja Ustava Republike Srbije iz 1990. godine propuštena je prilika da utvrđivanjem novih državnih znamenja otpočne i simbolično nova etapa ustavnosti Srbije, na način na koji su to učinile gotovo sve istočnoevropske države, nekadašnje članice socijalističkog bloka. U ovim zemljama novi državni simboli utvrđivani su, po pravilu, uspostavljanjem njihovih starih tradicionalnih simbola.
Promene državnopravnog statusa države Srbije koje su usledile, najpre nakon usvajanja Ustava SRJ od 1992. godine, kao republike članice u dvočlanoj federaciji, a potom i kao države članice u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, iznova su otvarale pitanje državnih simbola Republike Srbije.
Narodna skupština Republike Srbije, radi popunjavanja pravne praznine u ovako važnom pitanju, ne dirajući ustavne prepreke još uvek važećeg Ustava iz 1990. godine, usvojila je 2004. godine Preporuku o korišćenju grba, zastave i himne Republike Srbije. Vlada Srbije usvojila je iste godine Zaključak o upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije.
Potreba i prilika za uređivanjem državnih simbola Srbije ponovo se ukazala 2006. godine kada se Republika Srbija, posle perioda nešto kraćeg od jednog veka, u kojem je bila deo nekoliko različitih političkih i ustavnopravnih formi zajedničke države sa drugim južnoslovenskim narodima, ponovo konstituisala kao nezavisna država.
Novi Ustav Republike Srbije od 2006. godine utvrdio je u članu 7. da Republika Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu (u stavu 1); da se grb Republike Srbije koristi kao Veliki grb i kao Mali grb (to je stav 2); da zastava Republike Srbije postoji i koristi se kao Narodna zastava i kao Državna zastava (to je stav 3); da himna Republike Srbije jeste svečana pesma "Bože pravde" (to je stav 4) i da se izgled i upotreba grba, zastave i himne uređuju zakonom (stav 5).
U sadašnjem ustavnom i pravnom poretku Republike Srbije pitanja koja se odnose na izgled i upotrebu grba, zastave i himne Republike Srbije nisu uređena zakonom. Ustav Republike Srbije od 2006. godine ostavio je zakonodavcu kompletno uređivanje načina upotrebe državnih simbola, kao i zakonodavnu razradu ustavnih odredaba o zastavi i grbu, u pogledu uređivanja njihovog izgleda.
Kako ova pitanja nisu uređena zakonom, a Ustav to nalaže, neophodno je da ta pitanja budu uređena zakonom, u skladu sa članom 7. stav 5. Ustava Republike Srbije.
Prilikom pripreme Predloga zakona o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije pošlo se od toga da je Republika Srbija stara evropska država koja ima dugu državotvornu tradiciju, jer kontinuitet njene državnosti i nastanak njenih simbola sežu preko Kraljevine Srbije i Kneževine Srbije 19. veka do srpske srednjovekovne države.
Prema proučenoj istorijskoj, heraldičkoj i ustavnopravnoj literaturi zaključeno je da osnovni elementi grba Srbije - krst sa četiri ocila i beli dvoglavi orao, potiču još od države Nemanjića. Grb Srbije sa navedenim elementima konačno je uobličio Stojan Novaković, ministar prosvete Kraljevine Srbije, spajanjem navedenih srednjovekovnih heraldičkih elemenata grba Srbije i kraljevske krune koja potiče od krunisanja Stefana Prvovenčanog.
To idejno rešenje grba Srbije, nakon sticanja državne nezavisnosti Srbije i njenog međunarodnog priznanja na Berlinskom kongresu 1878. godine, dobilo je svoje državno i pravno otelotvorenje u Zakonu o grbu Kraljevine Srbije od 1882. godine, a potom i u Ustavu Kraljevine Srbije od 1888. godine. Ovaj grb je ostao državni grb Srbije sve do utapanja Kraljevine Srbije u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, a u osnovi, nakon toga i kao grb Kraljevine SHS, odnosno grb Kraljevine Jugoslavije, u kojem su ravnopravno sa srpskim bila zastupljena hrvatska i slovenačka obeležja.
Suprotno shvatanjima po kojima kruna na grbu nije primerena državi republikanskog oblika vladavine, stav je heraldičke nauke da ona ne predstavlja izraz monarhije, već suvereniteta vlasnika grba, države, odnosno naroda, a imaju je na svojim grbovima i druge države republikanskog oblika vladavine.
U pogledu zastave Srbije, prema proučenim izvorima, zaključeno je da i crvena i plava boja zastave potiču u tradiciji još od srpske srednjovekovne države Nemanjića, a da se crveno-plavo-bela varijanta u osnovi koristila kao zastava Kneževine Srbije. Ustavom Kraljevine Srbije od 1888. godine definitivno je utvrđeno – narodne su boje: crvena, plava i bela.
Nezavisno od potonjih promena državnog statusa i oblika vladavine koji su uticali i na izgled državnih simbola, obe boje zastave Srbije neprekidno su opstale do današnjih dana.
Odredbom člana 7. stav 5. Ustava Republike Srbije od 2006. godine utvrđeno je da je himna Republike Srbije svečana pesma "Bože pravde".
Ova pesma autora Jovana Đorđevića, na muziku Davorina Jenka, proglašena je za državnu himnu nakon proglašenja Kneževine Srbije za Kraljevinu Srbiju 1882. godine, za vreme vladavine kralja Milana Obrenovića.
Smena dinastija na tronu, Obrenovića i Karađorđevića, koja je usledila 1903. godine, premda je izvedena po principu ustavnog diskontinuiteta, nije uticala na grb i zastavu, ali je nakon proglašenja kralja Petra Prvog Karađorđevića raspisan konkurs za novu državnu himnu, koji je ubrzo poništen, da bi 1909. godine, ukazom kralja Petra Prvog, ponovo bila vraćena himna "Bože pravde". Ona je ostala državna himna sve do proglašenja Kraljevine SHS, a i nakon toga je bila zastupljena u himni Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraljevine Jugoslavije, zajedno sa delovima hrvatske i slovenačke himne.
Formiranje druge Jugoslavije donelo je nove državne simbole, krojene prema ideološkim potrebama tog vremena. Nakon raspada SFRJ, čija je himna "Hej, Sloveni" opstala još neko vreme kao himna SRJ, odnosno državne zajednice Srbija i Crna Gora, Ustav Republike Srbije od 2006. godine, utvrđivanjem svečane pesme "Bože pravde" za himnu Republike Srbije, koja, premda uz određene prekide, kraće ili duže, jedina ima tradiciju u državnopravnoj istoriji Srbije, razrešuje sve dileme u vezi sa himnom Srbije, pa je zakonodavcu ostalo da, saglasno članu 7. stav 5. Ustava, uredi tekst himne "Bože pravde" kao himne Republike Srbije.
Ustav Republike Srbije od 2006. godine utvrdio je himnu Republike Srbije, a u pogledu grba i zastave nivoe njihovog korišćenja: Veliki i Mali grb, Narodna i Državna zastava.
Dosledan tome je naziv zakona, čiji je predmet u članu 1. Predloga zakona određen tako da se ovim zakonom uređuju izgled i upotreba grba, zastave i himne Republike Srbije.
U osnovnim odredbama Predloga zakona predviđeno je da se grbom, zastavom i himnom Republike Srbije predstavlja Republika Srbija i izražava pripadnost Republici Srbiji, čime se jasno izražava reprezentativno i identitetsko određivanje državnih simbola, kao i da se grb, zastava i himna Republike Srbije ne smeju upotrebljavati u obliku i na način suprotan Ustavu i zakonu, čime se pruža primerena zakonska zaštita ovim zakonski utvrđenim izgledom i načinom upotrebe državnih simbola. Osnovnim odredbama Predloga zakona predviđena su, takođe, osnovna pravila o isticanju grba i zastave Republike Srbije, kao i ograničenja prilikom upotrebe grba i zastave Republike Srbije.
Saglasno izloženoj argumentaciji o razvoju državnih simbola Srbije, odredbom člana 10. Predloga zakona propisano je da grb Republike Srbije jeste grb utvrđen Zakonom o grbu Kraljevine Srbije od 16. juna 1882. godine i koristi se kao Veliki grb i kao Mali grb.
Prema članu 11. Predloga zakona, Veliki grb jeste crveni štit na kojem je, između dva zlatna krina u podnožju, dvoglavi srebrni orao, zlatno oružan i istih takvih jezika i nogu, sa crvenim štitom na grudima na kojem je srebrni krst između četiri ista takva ocila bridovima okrenutih ka vertikalnoj gredi krsta, a štit je krunisan zlatnom krunom i zaogrnut porfirom vezenom zlatom, ukrašenom zlatnim resama, uvezanom zlatnim gajtanom sa istim takvim kićankama, postavljenom hermelinom i krunisanom zlatnom krunom.
Prema članu 12. Predloga zakona, Mali grb jeste crveni štit na kom je, između dva zlatna krina u podnožju, dvoglavi srebrni orao, zlatno oružan i istih takvih jezika i nogu, sa crvenim štitom na grudima na kom je srebrni krst između četiri ista takva ocila bridovima okrenutih ka vertikalnoj gredi krsta, a štit je krunisan zlatnom krunom.
Odredbama člana 13. predviđeno je da se Veliki grb upotrebljava na zakonom predviđen način samo od strane državnih organa obrazovanih samim Ustavom (Narodna skupština, predsednik Republike, Vlada, Ustavni sud, Vrhovni kasacioni sud, Republičko javno tužilaštvo, Narodna banka Srbije, Državna revizorska institucija i Zaštitnik građana), kao i od strane diplomatskih i konzularnih predstavništava Republike Srbije u inostranstvu, saglasno odredbama člana 20. Bečke konvencije o diplomatskim odnosima, a Mali grb u ostalim predviđenim slučajevima.
Predlogom zakona propisuju se izgled i upotreba Državne zastave i Narodne zastave. Državna zastava jeste horizontalna trobojka sa poljima istih visina, odozgo nadole: crvena, plava i bela, a preko svega je, centra pomerenog ka jarbolu za jednu sedminu ukupne dužine zastave, Mali grb. Narodna zastava jeste horizontalna trobojka sa poljima istih visina, odozgo nadole: crvena, plava i bela.
Saglasno članu 7. stav 3. Ustava, standarta je određena kao Državna zastava kvadratnog oblika, koju koriste predsednik Republike i predsednik Narodne skupštine. Predviđene su dve vrste standarte: standarta predsednika Republike i standarta predsednika Narodne skupštine.
Pored ostalog, ovom glavom propisani su način upotrebe i pravila o isticanju zastave.
Imajući u vidu da je Ustavom utvrđeno da je himna Republike Srbije svečana pesma "Bože pravde", zakonodavcu je ostalo propisivanje teksta himne i uređivanje načina njene upotrebe.
Veliki je značaj i svečana prilika uređivanje državnih simbola za očuvanje identiteta i temeljnih vrednosti svake države. Njihovo počasno mesto nije primereno da bude uređeno bilo kojim aktom slabije pravne snage od zakona.
Dugo kroz istoriju stvarani i tradicijom nošeni, jednom svečano utvrđeni, ustavom i zakonom čuvani, prihvaćeni i poštovani u narodu i državi, državni simboli ne mogu se brzo i olako menjati, jer je trajanje najbolje merilo njihove vrednosti. Uspostavljanjem državne nezavisnosti Srbije, koja ima vekovnu državnu tradiciju, koja ima svoje istorijski izgrađene i sačuvane državne simbole, u koje su utkani opšteljudski ideali slobode i pravde i ukorenjeni u svesti naroda i građana, dugo uvažavane, prepoznatljive i priznate u svetu, sve to govori o naročitoj potrebi usvajanja predloga ovog zakona.
(Poslanici poslaničkih grupa DSS i NS napuštaju salu.)
Srbija, kao stara evropska država, čije su tradicija i simboli dobro poznati širom Evrope i pod kojima je ona gradila najbolje evropske i svetske odnose, treba da ima Ustavom i zakonom potpuno uređene državne simbole, pre nego što oni dobiju svoje mesto i na forumima institucija EU.
Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam vas da za ovaj zakon glasate i da sa ponosom nosite odličja države Srbije. Hvala.
(Sve vreme govora ministra Olivera Dulića poslanici Poslaničke grupe SRS tražili su reč po Poslovniku i skandirali: "Živela Srbija", "Srbija".)

Dame i gospodo narodni poslanici, primenom člana 27. Poslovnika Narodne skupštine, a u skladu sa članom 108. Poslovnika Narodne skupštine, koji u svom drugom delu kaže da se mera udaljenja sa sednice Narodne skupštine izriče narodnim poslanicima ako nastavljaju da čine druge prekršaje u smislu člana 106. ovog poslovnika i u drugim slučajevima određenim ovim poslovnikom...
(Poslanici Poslaničke grupe SRS traže reč po Poslovniku.)
... izričem mere udaljenja sa sednice narodnim poslanicima: Milanu Avramoviću, Aleksić Borisu, Aćimović Draganu, Božić-Talijan Eleni, Buha Miloradu, Vuković Jadranku, Vuković Slobodanu, Damjanović Jovanu, Dimitrijević Lidiji, Duvnjak Momčilu, Đokić Branimiru …
(Poslanici Poslaničke grupe SRS skandiraju "Živela Srbija".)
… Jocić Radici, Kragović Ljubomiru, Jojić Petru, Ljubenović Tomislavu, Martinović Aleksandru, Mijaljević Slađanu, Milenković Marku, Mirović Dejanu, Mladenović Bojanu, Momčilov Paji, Munjić Mirku, Perić Sreti, Plećević Dušanki, Radovanović Milovanu, Savić Nikoli, Toman Marini. Navedenim narodnim poslanicima izrečena je mera udaljenja sa sednice Narodne skupštine, jer konstantno krše sve odredbe Poslovnika Narodne skupštine koje se odnose na red i na rad sednice Narodne skupštine, krše odluke Administrativnog odbora kojima je propisan rad naše skupštine tokom sednice i uzalud pokušavaju da spreče da u Narodnoj skupštini bude rada i reda.
(Poslanici Poslaničke grupe SRS skandiraju "Sloboda Šešelju".)
Zahvaljujem, narodni poslanici, na današnjem radu.
Izvinjavam se građanima Srbije zbog toga što u direktnim prenosima moraju da prisustvuju scenama koje su nepoželjne u bilo kom parlamentu, koje demonstriraju neznanje, volju da se ne poštuju pravila i volju da ne bude rada i reda u sali Narodne skupštine. Ova skupština je skupština naroda Srbije i našim ponašanjem pokazujemo uvažavanje i poštovanje građanki i građana Srbije.
Za danas završavamo rad i sednicu nastavljamo sutra u 10.00 časova. Zahvaljujem.