Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje je – kada će Vlada preispitati funkcionisanje Nacionalnog parka ''Mokra Gora''? To je slučaj bez presedana, prepun nepravilnosti i zloupotreba. Nacionalni park ''Mokra Gora'' je država u državi, a u toj državi u državi, Emir Kusturica ima svoju autonomnu oblast.
To je stvarno bruka i sramota. To je eklatantan primer najdrastičnijeg sukoba interesa. Čovek je direktor Nacionalnog parka, a u tom nacionalnom parku i vlasnik privatnog skijališta, privatnog filmskog grada, i ko zna čega još. I onda nam, onako drsko i bahato, odgovara da treba da budemo srećni što udišemo kiseonik koji on proizvodi. Kao nekakav aga ili beg, a onda se pojavi Oliver Dulić, i opet drsko i bahato vređa hiljade ljudi.
Ja zbog tih ljudi, kao poslanik DHSS-a, postavljam ovo pitanje, da je sve to krasno i bajno što im je nacionalizovano šest hiljada hektara zemlje. Dakle, Srbija nije samo jedina država u Evropi koja nije donela zakon o denacionalizaciji, nego i država koja je u 21. veku nacionalizovala šest hiljada hektara zemlje, jer ti ljudi ne mogu slobodno da raspolažu svojom privatnom imovinom. To se zove, u prevodu, nacionalizacija, da bi jedan čovek bahato mogao da radi šta hoće, jer je klicao sa tribine ispred ove zgrade kad je zapaljena Američka ambasada. To mu je, valjda, usluga za to što je tada činio.
Drugo pitanje je za ministra za infrastrukturu, ali molio bih ga da pokuša da bude ozbiljan, a ne da priča bajke, da razmotri jednu malu temu koja se tiče, naravno, i budžetske inspekcije, i građevinske inspekcije, koja se tiče proširenja i rekonstrukcije tzv. valjevskog puta na relaciji Obrenovac – Ub, u dužini od 12 kilometara. Ovo deluje pomalo trivijalno i prozaično, ali za građane Obrenovca nije neinteresantno.
Dakle, na osnovu ugovora iz 2005. godine i nekog aneksa iz 2006. godine o zajedničkom učešću čuvene Direkcije za puteve Republike Srbiji i Javnog preduzeća za izgradnju Obrenovca, dogovoreno je da se izgradi tih deset, a kasnije još dva, da se rekonstruiše 12 km puta. U tom ugovoru nema definisanih rokova, nema kaznenih odredaba, nema žiro-računa na koje Javno preduzeće za izgradnju Obrenovca treba da uplati te pare. Inače, vrednost radova je 160 miliona.
Javno preduzeće nema nadzorni organ, pa su ti radovi početi po principu – drži vodu dok majstori odu. Urađeno je oko šest km puta, asfalt je takve debljine kao kada deca namažu ono hleba i masti ili hleba i džema, otprilike tolika je debljina asfalta. Beše zima ove godine, sve se to raspalo. Tražim da se ispita šta je urađeno i po kojim uzansama, kriterijumima, standardima, gde su pare i ko je uzeo pare. Tih šest km i polovina toga što je projektovano i trebalo da bude urađeno po ugovoru, to se raspalo. Sada kopaju, kao, male bunare, po metar i po, na 15-20 mesta, navodno, nešto ispituju, kao da traže naftu. Zamišljeni su i nekakvi ivičnjaci, koji ne treba da postoje uopšte. Sve se raspalo. Ona druga polovina nije izgrađena. Samo tražim da se preispita gde su otišle pare. Da li će, kada će i ko će uraditi to što je neophodno, da bi normalno saobraćaj mogao da funkcioniše? Hvala.
