Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo Četvrtu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.
Na osnovu službene evidencije, konstatujem da sednici prisustvuju 104 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Elektronskim sistemom, utvrđeno je da je u sali prisutno 84 narodnih poslanika, te konstatujem da postoje uslovi za rad Narodne skupštine propisani odredbama Poslovnika Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 235. Poslovnika? (Da)
Reč ima narodna poslanica Judita Popović.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, govorila sam prethodnih dana o tome da je specijalni rezervat „Carska bara“ dat na upravljanje privatnom ribarskom gazdinstvu „Ečka“, a da se ovaj rezervat nalazi 17 kilometara od Zrenjanina. Govorila sam i o tome da je lokalna samouprava korisnik 60% teritorije rezervata „Carska bara“, tako je upisana u svim javnim knjigama.
Prema tome, potpuno je nelogično što je upravljanje dato jednom privatnom ribarskom gazdinstvu.
Međutim, ni to ne bi bio veliki problem da to ribarsko gazdinstvo vrši funkciju koja mu je data tim upravljanjem. Dešava se sledeće – u periodu od oktobra do januara svake godine, to ribarsko gazdinstvo iz svog ribnjaka pušta vodu u „Carsku baru“, a sa tom vodom stiže i mulj u prirodni rezervat. Taj mulj je doveo do situacije da se „Carska bara“ polako pretvara u močvarno područje. Urađena je i analiza na Konferenciji o kvalitetu života, koja je održana u Kragujevcu, od 13. do 15. maja 2008. godine, i tada je konstatovana činjenica da se „Carska bara“ polako pretvara u močvarno područje.
Podvlačim da se radi ramsarskom području, koje se nalazi na listi zaštićenih područja UNESKO-a. Ministarstvo za zaštitu prirode i prostornog planiranja je u toku 2008. godine, po našem saznanju, doznačilo 22 miliona dinara ovom upravljaču prirodnog rezervata, privatnom preduzeću ''Ribarsko gazdinstvo''.
Ovim putem, postavljam pitanje, da li je tačno da je ''Ribarskom gazdinstvu'' doznačeno 22 miliona dinara da bi uradilo izmuljavanje „Carske bare“, a da je prethodno taj mulj sam dopremio u „Carsku baru“? Ukoliko je to tačno, to znači da je država platila nešto što je trebalo da uradi upravljač, a on to nije uradio. Štaviše, upravljač nastavlja da mulj, preko vode, doprema do „Carske bare“, zato što je to nužno u procesu proizvodnje jednog ribarskog gazdinstva.
Prema tome, svake godine, od oktobra do januara, prilikom izlovnog ribolova, vrši se izmuljavanje, odnosno povećavanje sloja mulja u „Carskoj bari“. Ovo je situacija slična situaciji kod prirodnog zaštićenog dobra „Mokra gora“, tako da postavljam pitanje – da li država, na ovaj i sličan način, misli da može da reguliše zaštitu prirodnih rezervata prirodnih dobara? Da li država misli da naplaćuje bilo kakve iznose za korišćenje tih prirodnih rezervata, kao što je „Carska bara“, ili „Mokra gora“, jer, po našem saznanju, u „Carsku baru“ možete da pristupite, jer je to javno dobro, ukoliko platite 300 dinara, a vožnja brodićem od jednog kilometra košta 800 dinara?
Očigledno se određeni novac ostvaruje korišćenjem „Carske bare“, a pri tom se ne pruža ništa što bi bilo adekvatno dobrom upravljanju i zaštiti tog područja. Moje pitanje je, ponavljam, da li je istina da je u toku 2008. godine plaćeno 22 miliona dinara za zaštitu „Carske bare“, odnosno za njeno izmuljavanje?

Zahvaljujem. Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković.

Povodom poslaničkog pitanja koje sam 30. aprila, u Narodnoj skupštini, uputila ministru rada i socijalne politike, gospodinu Rasimu Ljajiću, imam dodatak, s obzirom na to da nisam dobila adekvatan odgovor, te moram to pitanje da produžim.
Radi se o učestvovanju predstavnika Ministarstva rada i socijalne politike, tačnije, direktora Uprave za rodnu ravnopravnost, Natalije Mićunović, poznatije kao kćerke prof. Dragoljuba Mićunovića, na sastanku u Palati Srbije o pitanju rodne ravnopravnosti, održanom 25. februara, gde je Kosovo predstavljeno kao država, kao jedna od šest država čije se pravo ravnopravnosti razmatra.
Gospodin Ljajić je rekao da je normalno što se razmatra stanje rodne ravnopravnosti u šest republika, jer se radi o republikama koje su nastale iz bivše SFRJ, i govorio je neistinu. Naime, ovde imam prilog sa tog seminara, gde je izričito rečeno da se radi o stanju ravnopravnosti u šest država: Albaniji, BiH, Kosovu, bivšoj jugoslovenskoj republici Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji, i na strani 18 je vrlo jasno postavljeno pitanje rodne ravnopravnosti u državi Kosovo, a na strani 19, u državi Srbiji.
Na tom seminaru su, sem gospođe Natalije Mićunović, kao direktora ove agencije, odnosno Uprave za rodnu ravnopravnost u okviru Ministarstva za rad i socijalnu politiku, koju je gospodin Ljajić jedinu identifikovao kao poznatu osobu, učestvovala još tri predstavnika iste direkcije, gospođica Mira Marković, neverovatno poznato ime, gospođa Vesna Jarić i Kristijan Pavlović.
Moje pitanje je da li gospodin Ljajić misli da je Kosovo nezavisna država? Da li će se ostatak Vlade od ovakvog stava ograditi i šta će se preduzeti da nikada više predstavnici naše vlade i predstavnici Ministarstava, na mala vrata, ne priznaju lažnu državu Kosovo na teritoriji države Srbije? Tim povodom, mislim da bi bilo dobro i staviću na raspolaganje ovaj materijal predstavnicima medija i poslanicima koji su zainteresovani, a i vama, gospođo predsednice Skupštine.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Vladimir Milentijević.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, prošlo je 15 dana od kada sam postavio nekoliko pitanja pojedinim ministarstvima i njihovim ministrima, ali do današnjeg dana nisam dobio nijedan odgovor.
Skrećem pažnju da su bili u obavezi da to, po Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije, učine. Ako to nisu do sada učinili, molim vas, gospođo predsednice, da ih upozorite na poslovničku obavezu koju imaju prema narodnim poslanicima.
U četvrtak, na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, gde su na dnevnom redu bila poslanička pitanja i odgovori Vlade Republike Srbije, prijavio sam se i kao 11. govornik nisam došao na red da se obratim predsedniku Vlade Republike Srbije i postavim mu nekoliko pitanja. Tu priliku koristim danas.
Predsednik Vlade Republike Srbije će ostati upamćen da nijednom od kako je predsednik Vlade, a uskoro će godinu dana, nije posetio svoju južnu pokrajinu. Ostaće upamćen i po tome što je Vlada, čiji je on predsednik, budžet za 2009. godinu umanjila 35% u odnosu na budžet za 2008. godinu. Upamćen je i po tome što je Ministarstvo za KiM izradilo Strategiju za održiv opstanak i povratak Srba i nealbanaca na KiM, a rebalansom budžeta je za tu namenu izdvojeno 185.000.000.
Ministarstvo za KiM je izradilo plan rada za 2009. godinu. Teoretski, plan je dobar, bazira se na Ustavu Republike Srbije, Zakonu o ministarstvima, Rezoluciji 1244 i „saradnji sa civilnom i vojnom Misijom UN-a na KiM-u (UNMIK i KFOR), na osnovu Rezolucije SB 1244, održavanju stalnih međunarodnih kontakata s učesnicima u međunarodnom pregovaračkom procesu u određivanju budućeg statusa KiM-a, kao i drugim poslovima određenim zakonom“.
Nijednom rečju se ne spominje Misija Euleks, koju smo prihvatili, niti Plan od šest tačaka Beograd – Ban Ki Mun, koji ste predstavili nama, Srbima koji živimo na KiM-u i građanima Srbije, kao veliku diplomatsku pobedu.
UNMIK-a na KiM-u više nema, Euleks uveliko sprovodi Plan Martija Ahtisarija i stvara nezavisnu državu Kosovo, a DSS i ja lično sam vas nebrojano puta upozorio koje su posledice prihvatanja Misije Euleks. Kao posledicu toga, imamo vrlo napetu i tešku, složenu situaciju u naselju Brđani u Kosovskoj Mitrovici, gde Euleks osmi put zaredom na Srbe koji tamo protestuju baca šok bombe, gađa gumenim mecima i baca suzavac, na Srbe koji protestuju i koji traže reciprocitet kada je u pitanju povratak Albanaca u severni deo i Srba u južni deo.
Vezano za ovo, postaviću tri konkretna pitanja predsedniku Vlade. Prvo pitanje: na koji način mislite, gospodine predsedniče, da na terenu sprovedete Strategiju održivog opstanka i povratka Srba i nealbanaca? Drugo, šta je sa Sporazumom u šest tačaka Beograd – Ban Ki Mun, da li će biti realizovan i kada? Treće pitanje: da li je neko od predstavnika Vlade Republike Srbije, Skupštine Republike Srbije ili Ministarstva za KiM posetio naselje Brđani u Kosovskoj Mitrovici? Hvala.

Zahvaljujem. Ovim putem podsećam Vladu i ministre određenih resora da su u obavezi da u određenom vremenskom periodu od dve nedelje, dakle, 15 dana, odgovore narodnim poslanicima na postavljena pitanja.
Reč ima narodni poslanik gospođa Marina Raguš.

Gospođo Đukić-Dejanović, dame i gospodo, samo da vas podsetim da, makar mi iz SRS-a, u predviđenom roku nismo dobili još nijedan odgovor od resornih ministara, ministarstava ili predsednika Vlade. Smatramo to nedopustivim.
Iskreno, nije jasno na koji način možemo da urgiramo da samo poštuju ono što je njihova obaveza. Jedino što možemo da uradimo, jeste da posle svake dve nedelje postavimo jedno te isto pitanje.
Ono što se čini vrlo aktuelnim i značajnim za državu Srbiju, a posebno za SRS, očekujemo potpunu informaciju kada je reč o najavljenoj poseti potpredsednika SAD-a, gospodina Džozefa Bajdena, koji je SRS-u i srpskom narodu dobro poznat, čak, vrlo prepoznatljiv. Ono koliko mi saznajemo, nažalost, samo iz medija, jeste da će na dnevnom redu sastanka prevladavati četiri teme vrlo značajne za Srbiju, takođe, vrlo značajne za SRS. Voleli bismo da ministar spoljnih poslova pošalje detaljnu informaciju Poslaničkom klubu SRS-a.
Ono što, takođe, saznajemo iz medija, jeste da će prva tema biti odnos SAD-a prema Prištini i odnos SAD-a prema Beogradu, odnosno kosovsko pitanje. Iskreno, nije nam jasno na koji način sada može da se govori o kosovskom pitanju, s obzirom na to da je gospodin Bajden više nego plastično i vrlo transparentno rekao da je status nezavisnog KiM-a nepovratna činjenica.
Druga tačka, koja je veoma značajna, a nalazi se na dnevnom redu budućeg susreta, jeste očuvanje mira i stabilnosti, zbog procene da Balkan ide sporije prema EU, a što je posledica ekonomske i institucionalne krize u okviru EU. Konačno, istina posle toliko dugog perioda. Dakle, to što je put pridruživanja EU, za koji se opredelila vladajuća koalicija, toliko usporen, nije krivica Parlamenta, SRS-a, opstrukcije opozicije, kako se to predstavljalo u režimskim medijama, već institucionalne krize u okviru same Unije i zaustavljanja procesa pridruživanja.
Treća tema, kako saznajemo iz medija, biće ekonomske teme, koje su, takođe, vrlo značajne za državu Srbiju i srpski narod, ali mi o tome ne znamo ništa. Četvrta tema, koja je, takođe, vrlo značajna za SRS, s obzirom na to da smo pre izvesnog vremena podneli inicijativu za sednicu kojoj će prisustvovati resorni ministri, tiče se učešća države Srbije u mirovnim operacijama po svetu. Dakle, i sada saznajemo iz medija da se kao četvrta tema sastanka u agendi nalazi saradnja u oblasti bezbednosti. Odavno nije tajna da je SAD zainteresovan za doprinos koji Srbija može da pruži učešćem u mirovnim misijama širom sveta.
SRS smatra potpuno politički nekorektnim i nedopustivim da se o ovako važnom sastanku, a čini se da je ova poseta na najvišem mogućem nivou, prva posle toliko godina, koja je usledila posle istupanja, dakle, učešća Srbije, Bogu hvala, iz NATO manevara na ruskoj granici, takođe, posle odlaska šefa Američke diplomatske misije, godinu dana pre isteka roka, i posle očiglednog zahlađivanja odnosa između Ruske Federacije i SAD-a, poslanici Srpskog parlamenta izveštavaju samo na osnovu pisanja medija.
Dakle, očekujemo detaljnu informaciju, nadamo se da će stići pre nego što gospodin Bajden dođe u Srbiju, ali mi ćemo biti uporni i redovno ponavljati ovo pitanje.
Takođe, pitanje koje smo postavili, a nismo dobili odgovor, jedino što možemo sada da uradimo jeste da ponovo postavimo isto pitanje, tiče se stanja nezaposlenosti u državi Srbiji na današnji dan. Ono što nas interesuje je struktura nezaposlenosti i kako ta slika izgleda po gradovima i opštinama u državi Srbiji?

Reč ima narodni poslanik Tabaković mr Jorgovanka.

Kad god pomislim da više neću koristiti institut poslaničkih pitanja, zato što se Vlada oglušuje o pitanja koja postavimo, opet se desi nešto što je vredno pažnje i, evo, još jednog pokušaja, nadam se da neće biti bezuspešan.
Moje pitanje glasi: zašto raseljeni ljudi sa KiM-a više ne mogu da overavaju svoje zdravstvene knjižice u mestima u kojima su prijavljeni, već ih upućuju da overu zdravstvenih knjižica vrše u Beogradu?
Da li se nekome čini smislenim i mogućim da raseljeni, koji nemaju, uglavnom, sredstava za život, imaju para da odu i da overe zdravstvenu knjižicu u Beogradu? Praksa je, s kojom sam upoznata, u Novom Sadu, a informisala sam se i znam da je praksa koja se primenjuje i u drugim gradovima Srbije, i važi više od 15 dana.
Pitam Vladu, da li je borba za KiM samo borba za međunarodno pravo, za granice, za teritorijalni integritet, za sve naše svetinje, za groblja, za naše uspomene, ili to podrazumeva i borbu za čoveka, i da li taj čovek, koji treba da ode kod lekara, a ne može da ode jer mu nije overena zdravstvena knjižica, vredi manje ili makar jednako koliko ono za šta se borimo svi?
Ako postoje svratišta i ''sigurne kuće'' za ugrožene kategorije žena, dece, Roma, da li za Srbe i nesrbe koji su proterani i moraju da odu postoji šalter u Zavodu za socijalno osiguranje u mestu u kome su prijavljeni, gde mogu da overe zdravstvenu knjižicu i odu kod lekara? Zaista bih molila da od Vlade dobijem odgovor na pitanje kako je ovo moguće i na čemu se temelji praksa, koja je evidentna?