I pre par dana, 15. maja, kada smo raspravljali o setu ovih zakona, stavio sam primedbu na sam način, čak sam i rekao ministru da je sramota što je uopšte dozvolio da se o tako značajnim pitanjima, gde se određuje strategija poljoprivrednog razvoja naše zemlje i uopšte da se o vrlo bitnim pitanjima vezanim za život ljudi koji se bave poljoprivredom, a znamo da negde oko 750.000 domaćinstava se bavi poljoprivredom i otprilike toliko još ljudi je vezano nekim drugim delatnostima za poljoprivredu, da raspravljamo u jednoj načelnoj raspravi koja traje, a nisam pogrešio i u predstavi, jer to je bukvalno predstava ovo što mi ovde radimo, odnosno što vi radite, koju građani Srbije ne zaslužuju.
Mislim da su ova pitanja vrlo značajna za sve građane i da samo vreme rasprave u načelu, a isto i u pojedinostima, ne može da ispuni one zahteve i da da odgovore na sve ono što građani očekuju da dobiju kao odgovor i kao neki putokaz i smernice za neko buduće vreme.
Napomenuo bih da je samo u toku prošle godine negde oko 6.000 hektara poljoprivredne zemlje promenilo namenu i postalo zemljište za neke druge namene i da tu imamo jedan trend.
Istovremeno, rekao bih da u nekim susednim zemljama postoje podsticajni fondovi za razvoj poljoprivrede.
Na primer, Hrvatska iz privatizacionih fondova svojih kombinata poljoprivrednih koje je prodala, npr. firma o kojoj priča često naš gospodin kolega poslanik Jojić Agrokor negde oko 15 miliona evra godišnje dobije za subvencije za poljoprivredu.
Mi smo za naše poljoprivredne kombinate ukinuli u 2009. godini pravo na subvencije, tako da nemamo ni za jedan svoj hektar ni za umatičeno grlo subvencije. To je nešto gde treba da uporedimo, a često se pozivamo, gospodine ministre, na zemlje u okruženju i na zemlje EU kako se one ponašaju, a sasvim suprotno od toga kako se one ponašaju je upravo ovo što naše ministarstvo i naša vlada žele.
Ovim amandmanom mi želimo da skrenemo pažnju na značaj donošenja zakona o bezbednosti hrane i da je to prvenstveno u zaštiti života i zdravlja ljudi. Osnovno pravo svakog čoveka je da konzumira zdravu hranu. Mislimo da u sklopu nadležnosti, ako se gleda gradacija ovlašćenja određenih subjekata, logično je bilo da na prvom mestu bude Ministarstvo zdravlja, pa da onda dođe Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, pa zatim nacionalno referentne laboratorije i na kraju laboratorije.
Nije pošteno prema građanima i nije pošteno prema onima koji rade, kao što je veliki broj poslanika iz opozicije rekao, koji rade od jutra do sutra na svojim imanjima, da ovakav odnos ti vredni ljudi imaju od strane Ministarstva za poljoprivredu.
