Član 29. reguliše nadležnosti, odnosno poslove koje će obavljati Nacionalna agencija.
Rekli smo da je Nacionalni savet jedna paradna institucija, koja treba da predstavi veliku brigu o regionalnom razvoju, ali će, u stvari, Nacionalna agencija, koja će naslediti Agenciju za razvoj malih i srednjih preduzeća i preuzeti deo ljudi, opreme, sredstava i poslova iz dela Ministarstva za regionalni razvoj koji se bavi infrastrukturom, raditi poslove koji su pobrojani pod tačkama od 1. do 11. Neki se tiču zaista priče o regionalnom razvoju i potrebe da se određeni projekti pripreme i da se s njima konkuriše, iako ti poslovi nisu u ovoj državi mogli da budu urađeni, na primer, u 2007. godini, na primeren način, pa su nam odobreni krediti ostali nepovučeni. Podsećam na podatak iz završnog računa za 2007. godinu da smo blizu milion evra platili kamate na nepovučena sredstva, zato što nismo uspeli da uradimo prateće poslove.
Onda se pitam, zašto je Agencija sebi, pored poslova koji se tiču regionalnog razvoja, pridodala i poslove organizovanja i vršenja izdavačke delatnosti, pripremu i realizaciju programa edukacije instruktora i konsultanata za potrebe razvoja privrednih društava i preduzetništva i uzela da radi deo poslova koji pripadaju monopolu države, poput komorskog sistema, a to je izdavanje javnih isprava?
Ako neko sebe smatra sposobnim, nek izvoli, neka se izloži tržištu, pa neka proverimo i mi, a i oni sami, koliko su konkurentni, a ne da svi mi treba da budemo izloženi na tržištu po svojim kvalitetima, upornosti i radu na različit način, a neki uvek imaju da izdaju neke isprave za koje mora da se plati neka članarina, neki doprinos, koji autorima ovakvih zakona omogućava ugodan i lagodan život.
Ta praksa treba da prestane. Ono što je praksa koja mora u ovo vreme krize da prestane, to je sledeće.
Osnivamo nebrojano mnogo agencija koje su, u stvari, paradržavni organi koji vrše poslove koji su, inače, u nadležnosti Ministarstva i ministarstava i bankarskog sistema, a rađeni su na osnovu uredaba, poput raznovrsnih uredaba o subvencijama, ali je vrhunac cinizma sebi odrediti posao pripreme i realizacije, edukacije instruktora i konsultanata.
Građane ću podsetiti samo na licenciranje stečajnih upravnika, koji su, takođe, išli na posebne obuke i edukovali se, a onda su se u javnosti proslavili aferom o tome koliko su desetina hiljada evra sebi određivali kao naknadu za uspeh u stečajevima.
Zatim, licenciranje brokera, portfolio menadžera, po 4.000 evra se licence plaćaju za tu vrstu dokumenta, da ne kažem papira, da ne obezvredim znanje tih mladih ljudi koji su koristili razne prečice da do ovog posla dođu i da dobiju odabrane poslove u odabranim institucijama, a da pored toga neko uvek ima sigurnu zaradu koja kaplje u organizaciji ovih i ovakvih licenci, seminara, obučavanja, itd.
To je lekcija koju ste dobro naučili od stranih donatora, kasnije investitora, počev od prvog zajma Starateljskog fonda Svetske banke iz 2001. godine, gde je od 6.000.000, ne milijardi, 6.000.000 dolara – 3.950.000 vraćeno stranim konsultantima, a po međunarodnom ugovoru koji je ratifikovan na jednom ovakvom zasedanju u Saveznoj skupštini, septembra 2001. godine. Da li ste u stanju da shvatite pogubnost ovakvih nadležnosti, a krajnje je vreme da s tom praksom prekinete?