Poprilično je teško za ova dva minuta, koja ste širokogrudo, demokratski, dodelili opoziciji, obrazložiti amandman, a pogotovo skrenuti pažnju na suštinu predloga određenog člana, kao i celog ovog zakona.
Još jedanput se vraćam na član 19, da pitam gospođu Kalanović – da li, gospođo ministre, možete da se zakunete ovde, pred Narodnom skupštinom, da ćete za popunjavanje, recimo, Nacionalnog saveta za regionalni razvoj raspisati neki konkurs, ili će tu biti, kao i u svim vašim agencijama, smešteni partijski ljudi, ili ćete možda da presipate iz šupljeg u prazno, pa neke, koji će dobiti otkaz u Ministarstvu, prebaciti u ovaj nacionalni savet?
Šta će ovaj nacionalni savet, odnosno Nacionalna agencija, već smo do toga došli, koje će poslove, između ostalog, obavljati? Obavljaće poslove međunarodne i međunacionalne saradnje iz svoje nadležnosti.
Ovo je veoma problematično – ko može dati i koja je to nadležnost Nacionalne agencije da obavlja poslove međunarodne i međuregionalne saradnje? Zašto nam služi Ministarstvo inostranih poslova? To je prvo pitanje.
Drugo pitanje – međuregionalna saradnja. Evo, ovo je još jedan od dokaza da smo u pravu od početka rasprave o Predlogu ovog zakona, da ovde nije namera ono što vi predstavljate, već, upravo, opasna namera rasparčavanja Srbije i preduslov za to i za neku eventualnu promenu Ustava, mada je potpuno nelogično da neko donosi nekakav zakon koji bi bio preduslov za promenu Ustava, ali vi i Boris Tadić očigledno imate tu nameru.

Na član 29, amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 29, amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 29, amandman je podnela poslanik Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite.

Još jedna od agencija, Nacionalna agencija, tako se zove. Država, po našem mišljenju, polako, ali sigurno, postaje najveći poslodavac u državi Srbiji, što ne može da bude dobro. Vama je EU jasno stavila do znanja da želi da ojačamo regionalnu i lokalnu razvojnu saradnju, sa ciljem doprinošenja ekonomskom razvoju i smanjenju regionalnih nejednakosti, ali vam nije rekla kako to da uradite, barem ne javno, mada je Bajden rekao šta hoće.
Vi ste to mogli da uradite kroz jačanje lokalne samouprave i bili biste potpuno saglasni s onim što EU očekuje u ovom procesu pridruživanja, putem kojim idete; mogla bi da bude sasvim zadovoljna onim što radite. Ne, vi ste doneli jednu političku odluku, koja će nas skupo koštati, a, za uzvrat, građani Srbije neće od toga imati nikakve koristi.
Daću vam jedan primer. Mene su neki dan zvali neki ljudi iz unutrašnjosti. Recimo, jedan gospodin iz Valjeva, koji me je pitao, vezano za ovaj zakon – a koji će to sada glavni grad biti za mene iz Valjeva, pošto to više nije Beograd, mi ne pripadamo Beogradu, nego ovom zapadnom regionu? Znači li to da je meni sada glavni grad neko tamo odredište, Užice? Jeste, kažem ja. Jeste da mu je Beograd bliži, ali on će morati u Užice.
Dakle, pravimo jednu transmisiju od centralnih organa prema lokalnim organima, još jedan u lancu mogućnosti za korupciju, za veći trošak države, a sve to iz džepova građana, a da oni u lokalnim sredinama ništa od toga ne dobijaju.

Hvala.
Na član 29, amandman je podneo poslanik Marko Milenković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 29, amandman je podneo poslanik Radiša Ilić.
Da li neko želi reč? (Da) Gospodin Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 29. Predloga zakona o regionalnom razvoju podneo sam amandman, tako da se u stavu 1. tačka 11. briše, a koja glasi: "Nacionalna agencija obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom".
Na primeru Nacionalne agencije za regionalni razvoj najbolje se vidi ono na šta je ukazivala SRS. Ovaj zakon će omogućiti, pored razbijanja države, i stvaranje nove administracije, verovatno stranačke, koja će još više opteretiti državni budžet. Imaćemo jednu novu - staru agenciju, a ta agencija će se dalje raščlanjivati na regionalne. To znači da će se formirati, na neki način, sedam mini birokratskih aparata, ali ne samo kao regionalne agencije, već i ostalim subjektima koji su opisani u članu 19. ovog zakona.
Ovoj nacionalnoj agenciji data su velika ovlašćenja i to se može videti u članu 29. Možemo se onda zapitati – gde je ovde država, gde su njene ingerencije, ko to ovde, preko nacionalne agencije, ulazi u nadležnost državnih organa?
Stiče se utisak da onaj ko rukovodi Nacionalnom agencijom za regionalni razvoj, taj, bukvalno, vedri i oblači u svim regionima, jer Agencija priprema i sprovodi razvoj dokumenata, realizuje razvojne projekte za unapređenje infrastrukture, privrednih društava, reguliše uslove za pristup i realizaciju projekata koji se finansiraju iz evropskih fondova, donacija itd.
Sve ono što život znači mora da prođe preko Nacionalne agencije za regionalni razvoj i eto mehanizma za zloupotrebe, za selektivno usmeravanje projekata i sredstava prema onima kojima su možda isto stranački ...

Na član 29, amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Da)

Kada se na jedan predlog zakona podnese ovoliko amandmana i toliko amandmana kojima se traži brisanje pojedinih odredaba ovog zakona, onda to može da znači dve stvari – prvo, ili je čitav zakon koncepcijski loš, ili su, kao drugo, mnogi članovi tog zakona loši, neadekvatni i treba ih brisati.
Ovde je u pitanju prvo, zakon je koncepcijski loš. Mlađan Dinkić, kada je obrazlagao ovaj zakon, rekao je da je on važan korak u decentralizaciji Srbije. Pored toga, rekao je – kako očuvati suverenitet zemlje ako na nekim delovima nemamo stanovništvo.
Ovo nije zakon gde to znači da je to decentralizacija, već, jednostavno, razbijanje Srbije. Nikada se suverenitet jedne države nije mogao očuvati njenim razbijanjem i rastakanjem, već samo očuvanjem njenog jedinstva, zatim, poštovanjem njene celovitosti, jačanjem njene odbrambene moći, poštovanjem svih građana koji žive u njoj podjednako, a ne selektivno.
Ali, kada nam ministar jasno poruči da ako negde nema stanovništva, nema ni suvereniteta, nije li to, u prevodu, posebno priznavanje nelegalne države Kosovo, ujedno, i početak feudalizacije Srbije? Zato je najbolje da ovaj predlog zakona povučete. Zahvaljujem.

Na član 30, amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da) Reč ima gospodin Perić.

I dalje smo u logičnom nastavku podnošenja amandmana na ovaj predlog zakona, s obzirom na to da sam podneo amandmane na čl. 27, 28, 29. ovog zakona, gde se govori o agencijama za regionalni razvoj.
Podneo sam amandman i na član 30, gde se kaže da nadzor nad radom Nacionalne agencije vrši Ministarstvo. Pod uslovom da se radi o nekom kvalitetom zakonu, koji bi SRS trebalo da podrži, ne bismo to mogli, iz razloga što nije definisano koje ministarstvo vrši nadzor.
Svakako da se ovde radi od apsolutno neprihvatljivom zakonu, ne samo za poslanike SRS-a, nego za svakog pravog predstavnika naroda, tj. građana Srbije. Tačno je da je ministar Mlađan Dinkić govorio da će ovaj zakon doprineti decentralizaciji. Pitam vas sada, ukoliko se između Republike Srbije i njenih državnih organa i jedinica lokalne samouprave pojavljuju neki novi organi i agencije, da li se radi o decentralizaciji, ili se radi o pokušaju prodavanja pameti?
Treba uspostaviti te silne organe i organizacije, treba osmisliti njihov rad, treba osmisliti kvalitetan način uzimanja sredstava od građana Srbije, a da oni budu saglasni s tim. Pameti imaju naši građani, imaju i poljoprivredni proizvođači, i radnici, i studenti, i svi oni koji žive u ovoj Srbiji. Dajte malo rada, dajte malo organizujte privredni ambijent.
Gospođo Kalanović, preispitajte i programe sa kojima se konkurisalo u vašem ministarstvu i koja ste sredstva sve odobrili za neke programe koji, po završetku, neće dovesti do zapošljavanja nijednog novog radnika. Naprotiv, stvaraće još veće razlike u određenim mestima u Srbiji.

Na naslov iznad člana 31, amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da)
Gospodin Perić.