Gospodine Novakoviću, potpuno sam svestan činjenice da ne mogu da vas ubedim u štetnost i pogubnost jednog ovakvog projekta, koji može da se poistoveti s poslednjom fazom u rasturanju Republike Srbije. Znate, besplatan sir se nalazi u mišolovci i vrlo je opasno kada ''svaka vaška krene obaška''.
Upravo ovaj član, u tački broj 6, predviđa to. Možete da zamislite Boška Ristića ili, recimo, Veroljuba Stevanovića, da u sedištu svojih budućih statističkih regiona krenu s operacijom pozajmljivanja i uzimanja kredita u inostranstvu radi razvojnih projekata, a to su, navodno, studije izvodljivosti, to nije riljanje, da znate, i nema tu nikakvog ravnomernog razvoja, nego udomljavanje i približavanje, navodno, nekim fondovima, koji samo čekaju nas.
Samo da vas podsetim, mi već devet godina čekamo onih 6,5 milijardi koje ste pomenuli 5. oktobra 2000. godine da su tu, preko puta, preko granice; samo čekaju da sklonite Miloševića, i odmah ulaze. Inače, to su sve vaši partneri.
Vaši partneri su nam uzeli KiM. Ovo je poslednja faza rasturanja Republike Srbije, osmišljena na najpokvareniji način. Kako? Onog momenta kada je krenula rasprava, ili serija mitinga SRS-a i tribina po Vojvodini, gde smo kritikovali statut AP Vojvodine, vi ste se brže dosetili da kažete – regionalni razvoj, pa ste organizovali sastanak u Nišu, pa u Kragujevcu, pa u Užicu. Kao – svima će da bude bolje kada se rasturimo.
Sećam se jednoga koji je rekao da Srbija treba da se digne iz pepela, pa pošto nema pepela, hajde da zapalimo sve, i prvo je stradala ova zgrada.
Nemoguće je, gospodine Novakoviću, popraviti ovaj zakon koji, u suštini, predstavlja rasturanje Republike.
Na član 35, amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite.