Na član 40, amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, gospođo Radeta.

Najpre, radi javnosti, podsetila bih još jedanput da mi srpski radikali tvrdimo da je ceo ovaj zakon o regionalnom razvoju, odnosno njegov predlog, suprotan Ustavu, i to članu 8. stav 1. Ustava Republike Srbije, koji garantuje da je teritorija Republike Srbije jedinstvena i nedeljiva.
Pre nekoliko dana, predsednik države je, komentarišući ovaj predlog zakona, oko kojeg se, priznali vi to ili ne, digla poprilična prašina i strah među građanima Srbije i u javnosti, rekao da ovaj zakon ne znači podelu države, već podelu bogatstva. Kada je ministar Dinkić ovde predstavljao, u ime Vlade Republike Srbije, ovaj zakon, između ostalog je tvrdio da ovaj zakon predstavlja decentralizaciju, jedan od vidova decentralizacije, pa se govorilo o debeogradizaciji itd.
Ali, gospođo Kalanović, član 40, u svom poslednjem, 4. stavu, vas demantuje. Čak i kada biste umeli da odgovorite na pitanja koja je malopre postavio gospodin Buha, ne znam kako biste obrazložili ovaj 4. stav, za koji sam predložila da se briše, koji kaže da bliže uslove i kriterijume za vrednovanje iz stava 3. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove regionalnog razvoja.
U stavu 3. se kaže da Nacionalna agencija i regionalna agencija jednom godišnje vrše vrednovanje rada oblasnih asocijacija. Ako istinski mislite da se ovaj zakon donosi samo zbog podele bogatstva, kako reče Tadić, ili decentralizacije, kako tvrdi Dinkić, zašto će Ministarstvo da se meša u vrednovanje rada oblasnih agencija?

Zahvaljujem.
Na član 40, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Nebojša Ranđelović, Judita Popović i Kenan Hajdarević.
Reč ima gospodin Hajdarević.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, član 40. ovog zakona, kao što smo već čuli, odnosi se na obavezu oblasne asocijacije da podnosi godišnji izveštaj, kao način vrednovanja njenog rada u prethodnoj godini. Kao LDP smo predložili amandman na stav 4. člana 40. zakona, gde tražimo da bliže uslove i kriterijume za vrednovanje iz stava 3. ovog člana propisuje Nacionalna agencija, za razliku od Predloga zakona, gde se predlaže da to radi ministar nadležan za poslove regionalnog razvoja.
Ovim amandmanom hoćemo da neke funkcije, odnosno obaveze koje ovim predlogom zakona na sebe preuzima ministar, odnosno Ministarstvo za regionalni razvoj, prebacimo na neke agencije koje se ovim zakonom predviđaju. Ako se oblasne asocijacije jednim delom finansiraju iz budžeta lokalnih samouprava, sasvim je logično da te uslove vrednovanja rada agencija daju možda lokalne samouprave, a ne samo Ministarstvo.
Deklarativni pristup regionalizaciji kao preduslov za razvoj nerazvijenih opština, nespretno izabrani termini, mešanje administrativne i teritorijalno-statističke regionalizacije, centralna kontrola, nestručno definisanje budućih regiona, učinili su od ovog predloga zakona smešu nabacanih ideja, zbog kojih LDP ne može da ga podrži.

Zahvaljujem.
Na naslov iznad člana 41, amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.
Izvolite.

Amandman se odnosi na akreditaciju. Moram da ponovim da je cilj prelaska s centralizovanog na decentralizovani sistem upravljanja fondovima EU prilično postepena priprema država koje su članice EU. One polako treba da preuzimaju nadležnosti u upravljanju fondovima od Evropske komisije.
Proces uvođenja DIS-a je izuzetno dugotrajan proces, koji traje negde oko 36 meseci i zahteva direktno učešće i državnih institucija, koje nemamo, uključenih u proces izgradnje sistema. Ako uzmemo u obzir standard naše zemlje i standard zemalja članica EU, biće vam poprilično jasno da smo u tom procesu odavno zakasnili. Zbog svega toga smo malo požurili i uradili neke iskorake koji nam možda i nisu bili potrebni, jer neće davati rezultate, bar do 2020. i neke, dok ne uđemo u EU.
Imenovali smo nacionalnog službenika za akreditaciju, nacionalnog službenika za odobravanje, nacionalnog IPA koordinatora i strateškog koordinatora i ima još podataka da su u toku pripreme za pravne osnove u uspostavljanju nacionalnog fonda. Prave se neke posebne operativne strukture koje bi, kao, trebalo da budu odgovorne za upravljanje i sprovođenje revizorskog dela, u skladu s principima kod nas dobro poznate politike upravljanja.
Dakle, zaključak koji se može doneti je da se pripremamo za nešto za šta nismo sposobni i da želimo da uđemo u trku sa mnogo bržima i boljima; ne možemo da priznamo sebi da, u suštini, institucionalno i finansijski nismo za to sposobni. Hvala.

Na član 41, amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Reč ima Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 41. se kaže – pravo na akreditaciju ima privredno društvo koje je osnovano kao društvo s ograničenom odgovornošću i udruženja osnovana po Zakonu o udruženjima, koja u opisu svog posla imaju i obavljanje poslova iz oblasti regionalnog razvoja (malo ko to ima) i pružanje podrške privrednim društvima i preduzetništvu, a čiji su većinski osnivači (više od 50%) i većinski vlasnici kapitala (više od 50%) jedinice lokalne samouprave sa teritorije oblasti koju čine te lokalne samouprave.
Stav 2. kaže – bliže uslove, kriterijume i način akreditacije i prestanak akreditacije pre isteka vremena na koje je data propisuje Vlada, na predlog Ministarstva.
Postavljam pitanje – zašto to prepuštamo Ministarstvu i Vladi? To smo morali definisati ovim zakonom, da se tačno zna ko će propisati uslove, kriterijume i način akreditacije, kao i prestanak akreditacije. To bi moglo, u okviru jednog ili dva člana, da se ugradi u ovaj predlog zakona i da to bude njegov sastavni deo.
Dalje se kaže – postupak akreditacije vrši se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Pored ovog zakonskog propisa, mnogobrojni drugi zakonski propisu regulišu pitanje postupka i materije bližih uslova, kriterijuma i načina akreditacije, pa je, prema mišljenju SRS-a, sve to moralo biti sastavni deo ovog zakonskog propisa, ugrađeno jasno, čitko. Ovako je to nedefinisano, posebno stav 1, koji je preopširan, otvorio je mogućnost za sve, a bliže uslove, kriterijume itd. smo ostavili Ministarstvu.

Hvala.
Na član 41, amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Jerkov.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 41, amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, gospođo Radeta.

Malopre nisam uspela da završim ovo vezano za tzv. decentralizaciju koja to nije, direktnim mešanjem ministra, odnosno Ministarstva u oblast asocijacije. Sada imamo nešto slično u članu 41, kada je u pitanju pravo na akreditaciju.
U stavu 1. je Vlada predložila, odnosno obrazložila ko ima pravo na akreditaciju: privredno društvo, tu je 50% vlasništvo kapitala jedinice lokalne samouprave, ali onda opet imamo u 2. stavu, predložili smo brisanje tog stava, da bliže uslove, kriterijume i način akreditacije i prestanak akreditacije pre isteka vremena na koji je data propisuje Vlada, na predlog ministarstva.
Najpre ste u stavu 1. opisali ko ima pravo na akreditaciju i sad opet ostavljate Vladi da na predlog ministarstva, ne zna se kojeg, utvrđuje bliže uslove, kriterijume i način akreditacije.
Interesantan je i stav 3, gde se predvideli da se postupak akreditacije vrši u skladu s odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak. Ovaj stav vam je apsolutno nepotreban i ovo je pravno prenormiranje, pravnici bi rekli. Naravno, ne može ništa u ovoj oblasti da se uradi ako nije u skladu s opštim upravnim postupkom, u smislu donošenja rešenja i postupka za donošenje rešenja, ali kakve veze upravni postupak može da ima sa uslovima, kriterijumima i načinom akreditacije.
(Predsedavajući: Vreme.)
Ovo ili nije dobar prevod, ili nije pogledao nijedan pravnik u okviru Vlade.