Zahvaljujem.
Na član 42, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine Novakoviću, bilo bi dobro da pogledate član 42. i videćete. Prosto sam iznenađen da niste urgirali kod svojih partijskih drugova da malo srede ovo. Znate, postoji nešto što se zove delokrug, nešto što se zove nadležnost i postoji jedno pravilo u okviru nadležnosti – ko može više, može i manje. Vi ste sve te maksime poništili i dokazali ste da može da radi nešto neko ko nije nadležan, a može onaj koji ima manje da radi i više. To je izuzetno komplikovano, što bi rekle moje Nišlije – neki pametan pisao, verovatno je poznat po tome što razmišlja s mozak.
Gde vam je mozak da ovo napišete? Ovo je toliko kontradiktorno i besmisleno, gluplji propis nisam imao prilike da čitam, a tolike godine samo propisima baratam. Vidim da je u direktnoj srazmeri glupost s pokvarenjaštvom. Mnogo glup i mnogo pokvaren propis, propis koji uništava strukturu ove države i ovog društva i, naravno, namenjen je medijima, da bi se sejale opet neke priče, a narod ponašao kao guska u magli.
Onaj ko je nadležan, ko nešto izdaje, može to i da oduzme. Onaj ko nije nadležan da izdaje, ne može da oduzima. Kako ste krenuli, ovo ćete da svedete na nivo ne mesne zajednice, nego ulice, svaka ''vaška'' može da nekoga akredituje za neki posao. Ako niste imali bolji reper da pogledate kako se ovo radi, što niste uzeli propise o visokom školstvu, gde, takođe, postoji neka akreditacija? Što niste uzeli propise koji govore o licencama i sertifikatu, pa da nešto uporedite, nego pisao neki stručnjak, a ne zna šta je pisao, već – hajde da se kukurikne da je ovo proevropski. Sve je proevropski što vi uradite.

Hvala.
Na član 42, amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima gospođa Pop-Lazić.

Gospodine Novakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, ono što smo hteli da izrazimo kroz naše amandmane jeste da je pogrešan istorijski i ekonomski trenutak u kome nam Vlada predlaže ovakav jedan zakon, jer u društvu vlada opšte siromaštvo, privreda radi u otežanim uslovima, a tu, pre svega, mislim na one koji su preživeli sve ovo što su morali da prežive, u pokušaju da naše zakonodavstvo približimo EU i da se u otežanim uslovima radi.
Obrazlažući prethodni amandman, počela sam da govorim o još jednoj aferi, da tako kažem, u najavi, a to je privatizacija Beogradskog sajma. To je urađeno na tako perfidan način da se javnosti predstavlja kao da je grad Beograd i kao da su građani Beograda nešto dobili, a, u stvari, u budžetu Republike smo izgubili sredstva i u budžetu Grada smo izgubili sredstva. Zbog toga su vam sada potrebni ovakvi zakoni, da biste izjednačavali pojedine regione.
Naime, 50:50, fifti-fifti od te prodaje ne znači ništa, jer će država dobiti manje sredstava, a i Grad će dobiti manje sredstava, jer tih 11 hektara zemlje oko Beogradskog sajma vredi mnogo više nego što je 50% sredstava od privatizacije. Druga je stvar, da li je moguće da grad Beograd ima neke posebne uslove kada je Zakon o privatizaciji u pitanju, odnosno zašto su ostale lokalne samouprave hendikepirane u odnosu na grad Beograd? Zbog takvog ponašanja i dogovora između pojedinih funkcionera iz pojedinih političkih partija, pre svega, mislim na DS, moguće je da se ovako nešto događa.

Na član 42, amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 43, amandman je podneo poslanik Milan Avramović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima gospodin Avramović.

Moj amandman se odnosi na Nacionalnu agenciju koja vodi Jedinstveni registar akreditovanih oblasnih asocijacija, u daljem tekstu Registar.
Moram, po ko zna koji put, radi javnosti, da upoznam građane da se samo na izgled uvodi regionalna država i da ono što je u ovom predlogu zakona nazvano regionom nema pravni subjektivitet, niti je to bilo moguće učiniti zakonskim putem, jer član 172. Ustava govori da je formiranje regiona ili pokrajina moguće jedino postupkom koji podrazumeva i promenu Ustava.
Dakle, član 182. Ustava kaže da se nove autonomne pokrajine mogu osnivati, a već osnovane ukidati ili spajati po postupku predviđenom za promenu Ustava.
Promene Ustava nije bilo. Predlog za osnivanje novih ili za ukidanje, odnosno spajanje postojećih autonomnih pokrajina utvrđuju građani na referendumu, u skladu sa zakonom. Referenduma nije bilo. Teritorija autonomnih pokrajina ne može se menjati bez saglasnosti njenih građana, izražene na referendumu, u skladu sa zakonom. Dakle, referenduma nije bilo.
Sasvim je prirodno, ako smo predložili da ne treba da bude akreditacija oblasnih asocijacija ili nekih udruženja i društava, da predložimo da se i registar akreditovanih oblasnih asocijacija briše. Dakle, po prirodi stvari, blisko su povezani članovi 42. i 43, a povezanost između ova dva člana je i termin "briše se", jer je jedino to interes građana Srbije. Hvala.

Hvala. Na član 43, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Zoran Nikolić, Aleksandar Pejčić, Milica Vojić-Marković, Slobodan Samardžić, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić.
Reč ima gospođa Vojić-Marković.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministar, dame i gospodo poslanici, predlagač je u članu 43, u stavu 1, napisao: "Nacionalna agencija vodi Jedinstven registar akreditovanih oblasnih asocijacija".
DSS, dosledno svojoj koncepciji koju pokušavamo da prenesemo, i u petak i danas, smatra da reči: "oblasnih asocijacija" treba brisati i da se samo vode kao subjekti. Znači: "Nacionalna agencija vodi jedinstveni registar subjekata". Zbog čega to smatramo? Više puta smo do sada govorili koliko je važno da se ukinu ova silna predstavništva, nacionalne agencije, oblasne agencije i da to dovedete na jedan normalan nivo, da država može da funkcioniše.
Vidimo da je namera predlagača da se pravi jedan administrativni dinosaurus, čiji će posao biti jedino da presipa iz šupljeg u prazno, a to jako mnogo košta građane Srbije. Oni su, naopakom politikom premijera Cvetkovića, potpunom nesposobnošću Vlade i resornih ministara, dovedeni do prosjačkog štapa i ne vidim ko može da iznese i iz kog budžeta sve ovo.
Hajde da postavimo pitanje – ko će se zapošljavati u ovim subjektima, da li je moguće da će 8.000 radnih mesta, za koliko morate da smanjite broj ljudi u državnoj administraciji, ostati sada prazno? Da li su ova mesta koja predviđate oblasnim asocijacijama, regionalnim agencijama i slično ta radna mesta gde će se tih 8.000 ljudi samo prebaciti?
Čini mi se da ništa nećemo postići ovim. Ovo je sve fiktivno, ovo je sve jedna prodaja magle, ono što vi radite od početka formiranja ove vlade jeste presipanje iz šupljeg u prazno, prodaja magle građanima Srbije. Hvala.

Hvala vama.
Na član 43, amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Izvolite.

Ponovo jedan loš predlog. Pročitaću ovaj član, pa dati svoje tumačenje i obrazloženje. Kaže se: "Nacionalna agencija vodi Jedinstven registar akreditovanih oblasnih agencija". U stavu 2. se kaže: "Uvid u Registar je javan", a u stavu 3: "Sadržinu i izgled registra iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove regionalnog razvoja".
Postavljam pitanje ministru-predlagaču, a time i Vladi – šta je sa svima ostalima koji su dobili akreditaciju? Šta je s onima kojima je akreditacija oduzeta, da li oni ulaze u registar? Moraju ući. Svi koji su dobili akreditaciju, moraju ući, a time i regionalna agencija koja vodi, sprovodi postupak, takođe, mora voditi registar.
Zašto to nije ugrađeno ovde? Mora biti ugrađeno u Predlog zakona da, pored Nacionalne, i regionalna agencija vodi registar, čim sprovodi postupak, izdaje akreditaciju, oduzima akreditaciju ukoliko nisu ispunjeni zakonom predviđeni uslovi, ono što je predviđeno članom 42. ovog Predloga zakona.
Kažete ovde – uvid u Registar je javan. To se, valjda, podrazumeva. Zašto to ugrađujete u zakon? To je nepotrebno. Ono što je potrebno, ono što morate, to ne predvidite. To jasno govori o ozbiljnosti predlagača, zato što one notorne stvari, notorne činjenice, podatke koje moramo imati u registru, ne predvidite, a ono što je uobičajeno u pravnoj praksi, u pravnim pravilima, to ugrađujete, tako da u ovom zakonu imamo mnoge stvari koje nisu smele da se ugrađuju u njega.