Zahvaljujem. Gospodin Tomislav Nikolić, replika.

Samo ću kratko, ovu političku tiradu nemam šta da komentarišem.
Idemo kroz Srbiju, i vi i ja, pa kako ko prođe, tako bude na izborima. Nemam šta da vam kažem. Zabrinjava me samo to da mene optužujete da se nudim DS-u i da smatrate da je to pokvareno, bezobrazno, nemoralno, vi, koji ste s njima zajedno.
Recite mi, ako su toliko nemoralni, onda da im se više niko ne nudi?! Ostanite samo vi s njima. Izgleda da oni odgovaraju vama takvi.
Nikada me niste čuli da se nudim DS-u, to je jedna velika laž i liči na G17 plus. Nisam se nudio nikome. Svoj život sam uzeo u svoje ruke pre osam meseci i danas smo najjača politička stranka u Srbiji. Nemam šta kome da se nudim. Zovem da napravimo nešto novo, a ne da se nudim nekome, ili neko meni. U tome se razlikujemo.
Ovo nije ni ljubav, nije ni prodaja, ovo su normalni politički odnosi. Ko hoće – hoće, ko neće – ne mora. Ne nudim se. Šta da nudim? 40% glasova? Kome? Čak, one koje pozivam u saradnju ne prozivam koliko su jaki, samo kažem – hajde da oslobodimo Srbiju firme G 17 plus, pojačanje DS-a.
Da li znate zašto gubite izbore? Zato što i vas ima tamo. Možda ne bih uspeo da vodim stranku koja će da pobedi DS da nije vas sa njima. Ako oni to shvate – shvate.
Ako shvate, imaćemo nove izbore, ne novu vlast naprednjaka i demokrata, nego nove izbore. Ako ne shvate, imaćemo vas na vratu. Šta da radimo? Možemo samo da idemo dalje.
Mi ćemo da se borimo i dalje ovako kao i do sada. Nećete me videti na ulici. Nećemo da skupljamo građane da pale Beograd, kao što ste rado učinili – drugi palili Beograd, ginuli, a vi došli na vlast, seli u Narodnu banku, na izvor narodnog novca.
Kako ne ode niko od vas u Fabriku automobila? Kako ne odoste u Železaru, u Fabriku vagona? Kako baš G17 plus ode u banke i u Narodnu banku? Na šta to liči? Kako niste preuzeli železnice, da narod ne gine na putevima? Ne, vi ste otišli u Narodnu banku, jer vi ste mozak mozgova.
Vi to sve najbolje znate i onda smo dobili prodaju šećerane za jedan evro, fabrika u bescenje; kupovali su ljudi fabriku i zalihom robe otplatili fabriku, ili prebacili kapital na drugu fabriku, a ovu zaduživali i dalje enormno, dok se radnici nisu ...

Vreme za repliku je isteklo. Hvala.
Na naslov iznad člana 44, amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima Vjerica Radeta.

Član 44. govori o merama za podsticanje regionalnog razvoja. Kaže da ga utvrđuje Vlada, na predlog Ministarstva, u skladu s Nacionalnim planom, regionalnim strategijama i programima finansiranja razvoja regiona.
Ovaj član demantuje ono što tvrdite da je smisao ovog zakona, ali da bismo podsetili šta je smisao ovog zakona, hajdmo kratko na član 5, koji govori kako ste podelili Srbiju na Region Vojvodine, Beogradski region, Zapadni, Istočni, Centralni, Južni i Region KiM-a.
Imate amandman jednog predstavnika jedne poslaničke grupe, koji će verovatno, u danu za glasanje, glasati za ovaj zakon, a u međuvremenu će da se desi neka međupartijska trgovina u vladajućoj koaliciji. Namerno neću da govorim o kojoj poslaničkoj grupi je reč, niti o kom poslaniku, jer nemam nameru da izazivam replike, već želim da ozbiljno govorim o lošem predlogu ovog zakona.
Imali smo amandman od tog gospodina da se u članu 5. stav 2, posle reči: ''ovog člana'', briše tačka i da se doda: ''osim za AP i grad Beograd''.
Taj drugi stav člana 5. kaže da Vlada, na predlog organa nadležnog za poslove statistike, određuje oblasti koje čine regione iz stava 1. ovog člana, koji sam malopre pročitala, a predlog je da to bude osim za AP i grad Beograd.
Zar vam ovo, gospođo Kalanović, ne govori da smo u pravu kada tvrdimo šta se zapravo krije iza ovog predloga zakona.

Zahvaljujem, gospođo Radeta.
Na član 44, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima gospodin Krasić.

Malopre smo imali prilike da od predstavnika Vlade čujemo da su mere programi, a podsticaji su sredstva. Ako naslov iznad ovog člana glasi ''mere i podsticaji'', onda to znači –programi i sredstva.
Član 44 – mere, to znači programi, pa su napisali - Mere za podsticanje regionalnog razvoja. Sudeći po onome što je ministar rekla, to bi sada glasilo: ''Programi za sredstva regionalnog razvoja''.
Apsolutna nepismenost, a onda nepismenost i pokvarenost u redosledu nabrajanja. Na osnovu čega? Uvek Nacionalni plan ima prednost u odnosu na ono što razmišlja ministar, ali vi to niste mogli da napišete tako, zato što se plašite vašeg šefa G17 plus i ministra. U suštini, kao da pravite jednu svoju vladu, G17 plus, kao što pravite svoju diplomatsku službu, jer ćete imati ekonomske savetnike pri svakoj ambasadi Republike Srbije.
Da li vidite koliko je ovo besmisleno, kao što je besmisleno bilo i ono kada se Mlaćko šeta po Srbiji i strancima koji donose pare iz inostranstva da bi napravili fabrike daje pare iz budžeta da zapošljavaju radnike?
Koji ste đavo zvali te iz inostranstva? Da su barem došli sa svojim parama. Nije valjda da treba da pomažemo ove iz inostranstva, poštu su, izgleda, neka sirotinja koja ulaže kod nas? To je sve nakaradno. Ali, rukopis se prepoznaje, G17 plus, da bi narod bio kao guske u magli, da biste mogli da radite šta god hoćete.
Znači, mere za podsticanje znače – programi za sredstva regionalnog razvoja. Tamo gde su pare, tamo je G17 plus.

Na naslov iznad člana 45,  amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Reč ima gospodin Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi grđani Srbije, u članu 45. su predviđeni podsticaji, odnosno sredstva koja namenjuje država za regionalni razvoj, ali u članu 45. vidimo da ukupno ima 12 tačaka s tačno naznačenim namenama u koje će se izdvajati ova sredstva.
Moram upozoriti prisutnog ministra da se ne ispunjavaju odredbe jednog vrlo bitnog zakona – o privatizaciji. U članu 61. Zakona je predviđeno da se 50% od ubranih prihoda privatizacije izdvoji za razvoj i restrukturiranje preduzeća.
Niti ulažete u razvoj, niti ulažete u restrukturiranje. Navedite mi samo jedan primer uspešnog restrukturiranja? Ova sredstva koja ste namenili izdvajate iz budžeta, ali su premala, ne odgovaraju onoj svoti od 50% privatizacije. Druge namene koje ste ovde naveli se finansiraju iz kredita koje uzimate iz inostranstva.
Ne može to tako, zakon to brani. Mnogobrojni zakoni zabranjuju taj vid finansiranja. Odlazimo u dužničko ropstvo, a ono što morate i što je obaveza, shodno zakonskim odredbama, to ne činite.
Moram reći kako razbacujete novac. To ste mogli čuti od predstavnika SRS-a prošle jeseni, kada smo razgovarali o određenim zakonskim propisima, a to su sredstva koja ste davali privatizacionim ...

Zahvaljujem, gospodine Buha. Vreme je isteklo.
Na član 45, amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da) Reč ima gospođa Radeta.

Predložila sam tim amandmanom da se tačka 1. člana 45. briše, a tačka 1. govori kako se opredeljuju podsticaji, pa kaže – za realizaciju, između ostalog, projekata u oblasti regionalnog razvoja od nacionalnog, regionalnog, oblasnog i lokalnog interesa za Republiku Srbiju.
Gospođo Kalanović, ostali ste nam dužni, još od petka, odgovor na pitanje – na osnovu čega je Zavod za statistiku radio ovo, ko mu je dao kriterijume i ko mu je dao nalog da radi ove statističke, kako ih vi nazivate, regione, a, u suštini, stvarne regione?
Kada je u pitanju ovaj član 45, onda bih postavila jedno pitanje vezano za ono što je Gordana Pop-Lazić već govorila, a odnosi se na Sajam.
Čiji je to interes utvrđen da se u okviru Sajma proda 11 hektara zemljišta? Da li je to interes regionalnog, nacionalnog, oblasnog, kog nivoa? Kog nivoa je bio interes da se u okviru "Ušća" proda, odnosno pokloni 5 hektara zemljišta, kao što se i ovo kod Sajma poklanja?
Zašto ovo pominjem? Zato da bih vas pitala – da li vi u Vladi imate nekoga ko se imalo razume u imovinsko-pravne odnose i imovinsko-pravne poslove?
Zamajavate građane pričom da to zemljište mora da ide u sklopu objekata, a nećete prethodno da menjate regionalne planove, da pravite posebne građevinske parcele, zato što nemate lični interes, bilo kog, u Vladi, gradu Beogradu ...