Hvala, gospođo Radeta.
Na član 45, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Zoran Nikolić, Aleksandar Pejčić, Milica Vojić-Marković, Slobodan Samardžić, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić.
Reč ima gospodin Aleksandar Pejčić.

Hvala, gospodine predsedavajući. Poštovana ministarko, dragi, poštovani poslanici, završio bih započetu misao iz prethodnog izlaganja, kada sam pričao o strategiji ravnomernog regionalnog razvoja, kako se to sprovodilo u Grčkoj.
Grčka je onog trenutka kada je ušla u EU počela da implementira svoju strategiju ravnomernog regionalnog razvoja, naročito u delu severozapada Grčke koji je devastiran i opustošen. Naime, oni su, implementirajući ovu strategiju, doveli veliki broj investitora, koji su investirali u taj deo i taj deo Grčke sada uopšte nije devastiran.
Očekivali smo od ovog zakona i mi sa juga Srbije da će se to desiti, npr. u Jablaničkom okrugu. Podsetiću vas da je Jablanički okrug najsiromašniji okrug na jugu Srbije. Ima negde oko 240.000 stanovnika, šest opština, dve su devastirane po kriterijumima Vlade. Očekivali smo da zakon o regionalnom razvoju donese nešto dobro Jablaničkom okrugu.
Podsetiću vas da su građani Jablaničkog okruga i te kako glasali za ovaj ustav, da su prepoznali u članu 94. taj podsticaj ravnomernog regionalnog razvoja države. Naime, država se obavezuje, u članu 94, da ravnomerno regionalno razvije svaki deo svoje teritorije, pa smo to očekivali i od ove vlade.
Malopre ste komentarisali s gospodinom Velimirom Ilićem situaciju u Lebanu i Bojniku. Reći ću vam da je gospodin Velimir Ilić, dok je bio u Vladi Vojislava Koštunice, i te kako puno asfaltirao. To su priznali čak i sadašnji čelnici drugih stranaka, kao što je Živojin Stefanović iz SPS-a. Velimir Ilić, koji je bio u Vladi Vojislava Koštunice, asfaltirao je 100 km na jugu Srbije. Podsetiću vas, Koridor 10, put M9, koji povezuje Tulare sa bugarskom granicom i mnoge seoske i regionalne puteve. Nastaviću svoju misao kasnije.

Na član 45, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.

Kada je besmislen zakon, onda nije ni čudo šta je sve napisano u članu 45. Ako su podsticaji sredstva, onda ste planirali da se sredstva daju za unapređenje privrednih grana, tehnološkog nivoa, pristupa novim tehnologijama, promociji istraživanja i razvoja. Kako ste to napisali, praktično, u ovim asocijacijama, agencijama koje se bave regionalnim razvojem, morali ste da imate i tehnološki institut, institut društvenih nauka, institut istorijskih nauka, za društvene delatnosti, da ne nabrajam redom, pa verovatno i nešto što se tiče umetnosti i kulture.
Ovo je sve radi reda napisano da bi delovalo, kao, ima puno članova, ima nečega ozbiljnog što je napisano. U stvari, sve je to neozbiljno, jer, kao što smo videli, razvoj zavisi od toga gde su raspisani lokalni izbori, da li DS nosi na leđima telefone da bi ih dao biračima, ili s paketima, ili da li će da se uspe s reketiranjem tajkuna kako bi se obezbedila ''crna sredstva'' za eventualno plaćanje sledećih izbora.
Inače, gospođo Kalanović, ne bih se usudio da jednu takvu veličinu kao što je Velimir Radivojević, čoveka koji je napravio "Prvu petoletku", toliko omalovažim kao što ste vi to uradili.
Sećate se kada je koalicija ''Zajedno'' u Trsteniku osvojila vlast, nisu bili u stanju da godinu i po dana, dve godine obezbede parno grejanje u gradu, a onda ste, 2000. godine ste pokušali da protestujete zbog izgrađenog mosta, pa je čovek umro, posle dve godine, trošili ono što je taj čovek ostavio. Imajte malo poštovanja prema ljudima koji su zaslužni za razvoj Trstenika.

Na član 45, amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Član 45. se tiče podsticaja, ili sredstava, kako ste vi rekli, koja se ulažu, u tački 3 – u podizanje regionalne i oblasne konkurentnosti.
Obrazlažući ovu tačku, rekli ste da se, između ostalog, podsticaji mogu dodeljivati za realizaciju razvojnih projekata iz oblasti razvoja privrednih društava, razvoja lokalne infrastrukture i razvoja ljudskih i institucionalnih kapaciteta.
Da to nisam pročitala, iako nisam neobrazovana, ovo mi ne bi značilo mnogo, a i ovde je to dosta široko rečeno. Ako ste uopšte mislili ozbiljno o tim podsticajima, na način kako ste zamislili zakon i obrazlagali ga ovde, odnosno išli ka tome da se sa nivoa Republike spusti na jedan niži nivo sve ono što znači boljitak za ove lokalne zajednice, onda to niste na adekvatan način uradili. Uopšte, zakon ste tako pripremili da imam utisak da će biti teško primenjiv, da će se ljudi vrteti u krug, a neće znati kome da se obrate, šta da urade, šta je potrebno da donesu, kojim putem da krenu, jer kada svako sam bude pravio neku svoju strategiju, neke svoje planove, nećemo daleko dogurati.

Na član 45, amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 45, amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić..
Izvolite, gospodine Iliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 45. Predloga zakona o regionalnom razvoju, s idejom da se tačka 5. briše. Tačka 5. se odnosi na unapređenje zaštite životne sredine, a ceo ovaj član se odnosi na podsticaje.
Do sada smo često bili u prilici da čujemo od predstavnika Vlade da regionalizacija Srbije otvara vrata projektima i sredstvima iz EU kojima se, navodno, unapređuje infrastruktura, poljoprivreda itd.
Na primeru koji ću sada da vam prezentujem pokazuje se kako izgleda ta dobrodušnost EU i kako Srbiju polako pretvara u jedno veliko smetlište evropskog otpada.
Naime, po projektu Ministarstva za zaštitu životne sredine, odlučeno je, uz insistiranje EU, da se izgradi u centru Srbije, centralnom delu Srbije, kod Ćuprije, veliko postrojenje za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada, koji će godišnje da tretira 43.000 tona opasnog otpada, a među njima i tečnog cijanida. Ono što je najgore, u projektu piše – uslovi EU za dodelu sredstava vezano za lokaciju za postrojenja je da se nalazi u centralnom delu Republike Srbije.
EU hoće da usred Srbije postavi tempiranu bombu. To je ta pružena ruka Evrope Srbiji. Na osnovu ovog vašeg plana za realizaciju, možete u jednom regionu da izgradite skladište za skladištenje opasnog radioaktivnog otpada, u drugom, postrojenje za tretman medicinskog otpada, u trećem – postrojenje za tretman farmaceutskog otpada, u četvrtom regionu možete da tretirate otpadna ulja i piralen, u petom regionu – pesticide i ambalažu pesticida …

 Zahvaljujem, gospodine Iliću.
Na član 45, amandman je podneo poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Da)
Gospodin Munjić.

Amandmanom sam tražio da se član 45. tačka 6. briše. Član 45. Predloga zakona govori o tome za šta se sve opredeljuju podsticaji.
U vezi s ovim članom i, shodno tome, u vezi s amandmanom koji sam podneo, postavljaju se određena logička pitanja. Odakle pare za sve ove agencije? Odakle pare za sve podsticaje? Da li Vlada Srbije zna kako žive građani Srbije? Da li Vlada Srbije zna kako žive seljaci, kako živi ovo malo preostalih radnika? Da li zna kako žive studenti, đaci, penzioneri?
Kada bi se sve pare koje je ministar svojevremeno pronašao na Kipru transferisale na ove podsticaje, tvrdim da bi i to bilo nedovoljno za ovu namenu. Realnih izvora nema. Privatizacija je pri kraju, s te strane više nemate para. Tu ste našli originalni način da istrebite vukove; zaklali ste ovce, osiromašili ste građane Srbije.
Jedna romska izreka glasi – Bog voli siromašne, ali daje bogatima. Oni misle da je to njihova sudbina, a mislim da se treba zapitati da li je to samo njihova sudbina. Meni se više dopada jedna ruska izreka, koja kaže – kad siromah postane sudija, bogati treba da napuste selo. Bojim se da se to vreme polako približava. Zahvaljujem.