Na član 46, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima gospodin Krasić.

Apsolutno sam siguran da za dva minuta ne mogu da postignem taj uspeh da ubedim predlagača koliko je loš ovaj predlog zakona, jer, evo, devet godina nikako ne uspevam da ih ubedim, ali mislim da ću ubediti neke da shvate da je Mlađan Dinkić, u stvari, predsednik Vlade. On preko ovog regionalnog razvoja formira svoju vladu, a u okviru razvoja se nalazi sve, osim nekih prestacija koje država ima prema pojedincima; sve drugo je razvoj i sve drugo je pod kontrolom Mlađana Dinkića. Kontroliše banke, kontroliše Narodnu banku Srbije, osiguravajuća društva, kontroliše investicione fondove, kontroliše berze, gde su pare, sve kontroliše, svi novčani tokovi su u rukama G17 plus. Takođe, neću uspeti da ubedim DS da je on manjinski partner, u stvari, manjinski po količini moći.
Ono što moram da saopštim, to je da me ova godina podseća na 2003. godinu. Identična situacija je bila i 2003. godine, s tim što vas je tada rušio Mlađan Dinkić i znate kako ste prošli, a prošli ste samo zato što se bavite političkim progonom, što se bavite nečim što znači ispunjavanje tuđih interesa, a ovde vam je Mlađan Dinkić podvalio, koristeći neke termine, vezujući vas za EU.
To je još jedan u nizu bezuspešnih pokušaja, medijski će, verovatno, biti i to propraćeno kao neko očekivanje, kao neka nada, kao neka iluzija. Sve što je G17 plus radio, to je iluzija. Koliko ta iluzija može biti opasna, zamislite Miloljuba Albijanića, glavni je za knjige iz kojih treba da uče naša deca. Zar postoji veća bruka za ovu Srbiju?

Hvala, gospodine Krasiću.
Na član 46, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Zoran Nikolić, Aleksandar Pejčić, Milica Vojić-Marković, Slobodan Samardžić, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima gospodin Miloš Aligrudić.

Iz ovog člana 46. vidi se koliko ste nedosledni, kako umete loše da pišete zakone i koliko je ovo sve bezveze. Vi kažete ko su korisnici podsticaja, pa kažete da su to jedinice lokalne samouprave, pa, pazite ovo, regionalne agencije i oblasne asocijacije.
Radi podsećanja, oblasne asocijacije su privredna društva, to ste vi napisali. Da oni budu neki korisnici podsticaja, imajući u vidu ko osniva, pretežno, ta privredna društva, jer se pretežno radi o vlasništvu države, tj. lokalnih samouprava, to mogu još donekle da razumem, ali da budu korisnici podsticaja regionalne agencije, vaša stranačka ispostava, to ne može niko normalan da razume.
Pri tom ste nedosledni. Na jednom mestu se to u zakonu zove regionalna razvojna agencija, a ovde su samo regionalne agencije. Ili se radi o nekom novom institutu koji na mala vrata ovde uvodite, pa niko ne zna o čemu se radi? Čitajte šta ste napisali.
Kada je reč o oblasnom nivou, oblasnim agencijama, način na koji ste primenili ovaj član zakona na njih je u potpunom dosluhu s čitavom nomenklaturom institucije koju spominjete u ovom zakonu. Zar nije dovoljno da podstičete lokalnu samoupravu i privredna društva kao takva? Zbog čega ih uopšte nazivati oblastima asocijacije? U čemu je tu smisao?
Čak i kad je reč o udruženjima, mi ne negiramo potrebu za postojanjem privrednih društava koja će obaviti posao za regionalni razvoj, ni udruženjima koja bi to radila, ali vi izmišljate kategorije i pojmove da biste usložili ionako komplikovanu strukturu, koja služi samo vama, isključivo vama, jednoj političkoj stranci, da se razmašete ovde po Srbiji i da možete da činite čuda koja vam DS dozvoljava.

Na član 46, amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS nije protiv regionalnog razvoja i pomoći onim regionima kojima je to potrebno, ali je protiv zakona o regionalnom zakonu, naročito protiv ovakvog zakona o regionalnom razvoju, jer smatramo da on neće doprineti i ispuniti onu svrhu koju ste, možda, i želeli. Ne kažem da ste imali lošu nameru, možda ste imali dobru nameru, ali će se pokazati u praksi da oni koji očekuju boljitak, taj boljitak neće dobiti.
Dokaz za to jeste ovaj moj amandman, jer u tački 2. stava 1. člana 46. kažete da je korisnik podsticaja privredni subjekt, što je u redu, kao i fondovi na regionalnom, oblasnom i lokalnom nivou. Trebalo bi da nam objasnite koji su to fondovi. Za nas je to apsolutno neprihvatljivo i smatramo da oni ne bi trebalo da budu korisnici tih sredstava, ukoliko ih uopšte bude bilo. U ovako siromašnoj zemlji, u ovakvom jednom istorijskom trenutku, umesto da idemo ka jednoj unitarnoj državi, gde bismo ojačali već postojeću strukturu lokalne samouprave i okruga, mi idemo ka daljem rasparčavanju zemlje.
Ovo nije samo naš zaključak, na osnovu ovoga što smo pročitali u Predlogu zakona, nego na osnovu izjava koje smo čuli od ministra Markovića, koji nam je jasno stavio do znanja da nakon ovoga, pošto zakon očigledno nije u skladu s Ustavom, jer to on i kaže, možemo da očekujemo promenu Ustava, kako bi se ovo uvelo u neke pravne okvire, kao i izjave Borisa Tadića koja je data pre nekoliko dana. Stoga je odgovornost za ovo, pre svega, na DS-u, Vladi Srbije u celini. Zahvaljujem.

Na član 46, amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 46, amandman je podneo poslanik Radiša Ilić.
Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na član 46. Predloga zakona o regionalnom razvoju, s tim da se u stavu 1. tačka 4. briše.
U članu 46. navodi se ko su korisnici podsticaja, a u tački 4. se kaže da tu spadaju i institucije iz oblasti obrazovanja i istraživanja.
Vlada Republike Srbije se ponaša kao da do sada nije imala nikakvu strategiju za nerazvijena područja i sada odjednom, kada se pojave ove tzv. regionalne strategije i programi finansiranja regiona, sve će, navodno, biti rešeno. Ko u to sada može da poveruje? Kada će se videti neki prvi rezultati da se pojedini regioni, kako ste ih ovde nazvali, izjednačavaju po ekonomskoj razvijenosti, recimo, Južni region s Regionom Vojvodine?
Mogu da zamislim kako će izgledati sledeći budžet Republike Srbije, gde će morati da se opredele sredstva za podsticaj korisnicima po regionima, onako kako su navedeni u članu 46. Da li to znači da do sada Vlada Republike Srbije nije podsticala ekonomski razvoj nerazvijenih opština i da nije ulagala u otvaranje novih škola, fabrika ili u poljoprivrednu proizvodnju? Ako jeste, gde su onda rezultati? Ako ih nema, ko nam garantuje da će ovoga puta biti uspešno i delotvorno ovo što sada želite da radite ovim zakonom?
Da li zamišljate podsticajne mere u svetlu, recimo, skijališta na Staroj planini? Ako tako zamišljate ekonomsko ujednačavanje regiona, da preko svojih partijskih kolega realizujete to što ste zamislili, onda će biti gore nego što je danas. Zahvaljujem.

Na član 46, amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Da)

Tražio sam brisanje tačke 5) u članu 46. stav 1. Tačka 5, čije se brisanje traži, govori da su i udruženja korisnici podsticaja.
Kažu da jedni žive od deset prstiju, a drugi od miliona ruku. Vi ste oni drugi. Vlada je ovi drugi. Devet godina Vlada Srbije, u raznoraznim sastavima, sprovodi ono da je politika, u stvari, veština da se od bogatih uzimaju pare, a od siromašnih glasovi, pod izgovorom da će štititi jedne od drugih. Svaki put kada se dočepate vlasti i para, vi finansirate sve i svašta, uz obavezno zadovoljenje apetita svojih partijskih drugova, a posebno tajkuna koji su vam pomogli da dođete na vlast.
Finansirate, između ostalog, i mnoga udruženja, kao što to predviđate i tačkom 5. ovog predloga zakona. Mnoga od tih udruženja direktno rade protiv države Srbije, mnoga direktno rade protiv srpskih nacionalnih interesa.
S druge strane, građane Srbije terate da stalno stežu kaiš. To već dugo vremena činite, a ne treba zaboraviti da, kada nekoga terate da previše steže kaiš, mogu da mu popuste živci. Treba voditi računa o tome. Zahvaljujem.